(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 204, januar/februar 2023)

FILANTROPSKE AKTIVNOSTI KOMPANIJA USMERENE SU NA RAZVOJ ZAJEDNICE

Filantropska davanja su u stalnom porastu od 2013. godine, a u prethodne dve godine skočili smo sa dna Svetskog indeksa davanja na 27. mesto.

„Kroz korporativnu filantropiju kompanije pokazuju vrednosti koje neguju, podstičući zaposlene i poslovne partnere, kao i širu javnost da se priključe inicijativama koje su pokrenule. Kompanije svoje filantropske aktivnosti u većoj meri usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, namenjena većem broju korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Kako bi se omogućio dalji razvoj korporativne filantropije, neophodne su, pre svega, izmene zakonske regulative, što bi doprinelo kreiranju povoljnijeg ambijenta za davanja za opšte dobro”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje Virtus nagradu za filantropiju.

Virtus nagrada je, kao prva nagrada za filantropiju u Srbiji, ustanovljena 2007. godine. Koji je cilj pokretanja ove nagrade?
Glavni motiv za pokretanje Virtus nagrade bio je prepoznavanje i javno isticanje najpre kompanija i preduzeća, a kasnije i pojedinačnih darodavaca, koji strateški i dugoročno podržavaju razvoj zajednica, i na taj način daju najbolji primer drugima. Ništa manje važan cilj bio je, i još uvek jeste, promocija i podsticaj filantropije u našoj zemlji kako bi se što veći broj kompanija i pojedinaca u budućnosti uključio u slične, višestruko korisne programe ili akcije. Nagrada daje mogućnost i samim kompanijama, ali i pojedincima, da dobiju veću podršku javnosti za projekte u koje veruju i kojima istinski doprinose. Da je došlo do pomaka u samom razumevanju ideje filantropije, ukazuje i činjenica da su filantropska davanja u stalnom porastu od 2013. godine, da smo u prethodne dve godine skočili sa dna Svetskog indeksa davanja na 27. mesto i da dolazimo u dodir sa sve većim brojem ljudi mlađih od 30 godina koji iskazuju izraženu potrebu za solidarnošću sa pojedincima i ranjivim grupama u našem društvu.

Šta je najviše doprinelo razvoju filantropije u Srbiji?
Možemo reći da je na razvoj filantropije u Srbiji uticalo više faktora: među njima je dolazak velikog broja stranih kompanija, koje su sa sobom donele primere dobre prakse u vidu društveno-odgovornog poslovanja, a koje su prihvatile i unapredile i mnoge domaće kompanije. Zatim, tu je i osnivanje većeg broja fondacija, koje su tokom godina pokretale veliki broj filantropskih inicijativa, i često sarađivale i sa domaćim i sa stranim kompanijama. Takođe, značajnu ulogu odigrali su i mediji, koji su svojim izveštavanjem uticali na povećanje transparentnosti filantropskih akcija i informisali širu javnost o svim relevantnim aspektima dobrotvornih aktivnosti. Izveštavanje medija o pozitivnim primerima i primerima dobre filantropske prakse doprinelo je povećanju motivisanosti dodatnog broja kako građana tako i kompanija i preduzeća da se priključe takvim akcijama.

Da li se povećava iznos donacija tokom godina?
Ako posmatramo period pre pandemije, svake godine se mogao primetiti postepeni rast davanja, te je tako 2015. godine ukupna donirana suma iznosila 10,6 miliona evra, dok je 2019. godine taj iznos bio 18,8 miliona evra. U godini pandemije 2020, ukupan iznos davanja povećan je gotovo tri puta i dostigao je rekordnih 50,9 miliona evra. Iako je u 2021. godini ukupna donirana suma bila nešto manja, te iznosila 42,5 miliona evra, bila je dvostruko veća nego pre pandemije COVID-19.
Evidentirano je i povećanje broja filantropskih akcija. Tako je 2015. godine ukupan broj akcija iznosio 3.218, dok je 2021. godine zabeleženo 4.055 akcija.

Prema kojim korisnicima su najčešće usmerene filantropske aktivnosti kompanija?
Kompanije filantropske aktivnosti uglavnom sprovode kao deo svoje strategije društveno-odgovornog poslovanja u okviru koje imaju definisane oblasti i ciljne grupe za podršku. Pomoć se najčešće usmerava ka mladima, starijim sugrađanima, ugroženim grupama, a više se pažnje poklanja lokalnom i stanovništvu u ruralnim područjima, kojima se, takođe, doniraju finansijska sredstva, ali i volonterski angažman zaposlenih.
Pored redovnih aktivnosti, predstavnici gotovo svih kompanija navode da su spremni da pruže pomoć i u slučajevima vanrednih situacija, poput pandemije COVID-19. Za ovakve ad hoc akcije neke kompanije odvajaju sredstva iz unapred određenog budžeta, dok druge, u skladu sa prirodom samog problema, reaguju po potrebi.
Poslovni sektor je u 2021. godini davanja usmerio mahom ka javnim institucijama, i to najčešće u svrhu podrške obrazovanju. Takve donacije kompanija i preduzeća su češće imale strateški karakter, u poređenju sa davanjima drugih donatora.

U Srbiji postoji veliki broj malih preduzeća, posebno u manjim sredinama, koja žele da se uključe u filantropske akcije, ali nisu u mogućnosti da izdvoje velika finansijska sredstva. Da li veći doprinos mogu dati ako se međusobno udruže ili kroz povezivanje sa filantropskim organizacijama?
Tokom prethodnih godina saradnja između profitnog i civilnog sektora bila je u stalnom porastu. Ovo je najbolje moguće sagledati kroz partnerstva i programe koji se zajednički osmišljavaju i sprovode. Prednost saradnje sa neprofitnim organizacijama ogleda se u ekspertizi koju te organizacije nude, a koja malim i srednjim preduzećima može biti značajna za efektnije ulaganje u zajednicu. Ta saradnja se ostvaruje u zavisnosti od namene filantropskih aktivnosti, te tako i povezivanje sa neprofitnim organizacijama zavisi od oblasti u kojima one deluju ili ciljnih grupa koje podržavaju. Posebno ohrabruje činjenica da je sve više lokalnih fondacija i organizacija, koje mogu da budu značajna podrška poslovnoj zajednici da svoja sredstva usmere na pitanja koja sami stanovnici lokalnih zajednica identifikuju kao prioritetna i da obezbede da sredstva budu utrošena na transparentan i svrsishodan način.

Koliko bi model kompenzacionog fonda doprineo razvoju korporativne filantropije?
U Srbiji donatori i dalje imaju problem, jer su za svako dobročinstvo fondacije dužne da plate i PDV za koji nemaju pravo povraćaja. Koalicija za dobročinstvo, čiji je i Trag deo, napravila je predlog modela po kome bi bio moguć povraćaj PDV-a na donacije. Reč je o kombinaciji danskog i irskog modela kompenzacionog fonda, po kojem bi država u budžetu izdvojila određeni deo novca, koji bi služio za povraćaj PDV-a na donacije na kraju godine. Kako bi ostvarile mogućnost za povraćaj poreza, korporativne fondacije, kao i druge fondacije i udruženja, morale bi da dokumentovano prikažu svoj filantropski doprinos, a povraćaj bi kontrolisao i odobravao odgovarajući Komitet za fond pri Ministarstvu finansija.

Kakva bi trebalo da bude uloga države u unapređenju ambijenta za donatorstvo?
Od države se očekuje, pre svega, unapređenje normativnog okvira i aktiviranja mehanizama koji bi pospešili davanja za opšte dobro. To podrazumeva uvođenje različitih poreskih olakšica za filantropska davanja poslovnih subjekata i fizičkih lica, ukidanje PDV-a na donacije hrane pred istekom roka trajanja, kao i uspostavljanje drugih stimulativnih mehanizama za razvoj filantropije u Srbiji. Takođe, ništa manje nije važan ni rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnijoj primeni aktuelnih propisa. Evropske zemlje su primeri dobre regulatorne prakse kada su u pitanju davanja za opšte dobro, te bi se takvi modeli mogli preuzeti ili poslužiti kao primer za razvoj podsticajnog okruženja za dobročinstvo u našoj zemlji. ■