(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 54, novembar 2008.)

Korišćenje četkice za zube predstavlja veoma važnu svakodnevnu aktivnost u ličnoj higijeni i efikasnom uklanjanju naslaga na zubima. Odgovarajući izbor četkice, kao i njeno održavanje su takođe od izuzetnog značaja za dobru higijenu. Stomatolozi preporučuju zamenu četkice na svakih 3-4 meseca ili pre, ukoliko se vlakna na četkici korišćenjem istroše.

Sa različitim vrstama vlakana
U današnje vreme, četkica za zube se koristi kao neophodno pomagalo za pranje zuba, koje se sastoji od malih vlakana na dršci kojima četkamo zube. Pasta za zube koja obično sadrži fluor, služi da se upotpuni pranje zuba. Četkice se pretežno nude sa različitim vrstama vlakana, koja mogu biti različitih veličina i oblika. Većina stomatologa preporučuje četkice na kojima stoji oznaka ‘soft’ (meka), pošto grublja vlakna mogu da oštete zubnu gleđ i iritiraju desni, kao što navodi Američka dentalna asocijacija, kao i druge dentalne asocijacije u svetu. Četkice su obično pravljene od sintetičkih vlakana, iako su četkice od prirodnih materijala takođe poznate širom sveta.

Kako su se zubi prali nekad
U prošlosti, zabeleženo je više različitih načina održavanja higijene zuba. O načinima na koje su nekada ljudi održavali higijenu zuba saznajemo putem brojnih iskopina pronađenih širom sveta, kao što su štapići za žvakanje, grančice drveta, ptičije perje, životinjske kosti, ili bodlje bodljikavog praseta. Mnogi narodi su koristili različite oblike četkica za zube. U indijskoj medicini (Ayurveda), za izradu četkica za zube i sličnih proizvoda koristili su drvo daatun i njegove produkte, a to se kasnije nastavilo i kroz čitav jedan milenijum. Način četkanja zuba je bio sledeći: grančica ovog drveta se žvaće dok ne postane slična vlaknima četkice za zube, a zatim se ista koristi za četkanje zuba. Među muslimanima je takođe korišćena grančica ili koren arak ili misvak drveta sa antiseptičkim dejstvom. Vrlo često se koristila soda bikarbona ili kreda koja bi se utrljala između zuba. Veruje se da je prva četkica koja izgledom podseća na današnje nastala u Kini pred kraj 15. veka. Njena vlakna predstavljale su čvrste dlake sa vrata divljeg vepra, a drška je bila izrađena od drveta bambusa.

Kako je došlo do masovne proizvodnje
Englezu Vilijemu Edisu pripisuje se da je 1780. prvi izneo četkicu za zube na masovno tržište. Naime, dok je boravio u zatvoru 1770. zbog izazivanja nemira, unapredio je dotadašnji način ‘četkanja’ zuba – trljanje zuba tkaninom posutom solju: uzeo je malu životinjsku kost, izbušio na njoj sitne rupe, proturio vlakna od konopca kroz kost i prilepio ih lepkom. Uskoro je postao veoma bogat. Umro je 1808. godine, ostavivši posao najstarijem sinu Vilijemu II.
Prvu patentiranu četkicu je izumeo H.N. Vadsvort 1857. godine (SAD patent br. 18.653) u Sjedinjenim Državama, ali je njeno masovno korišćenje u Americi počelo tek 1885. Prilično naprednog dizajna, četkica je imala dršku načinjenu od kosti i rupica kroz koje je provučena dlaka sibirskog vepra. Ove dlake nisu bile baš najsrećniji materijal, jer su zadržavale bakterije, nisu se sušile dobro i ispadale su sa drške. Tek tokom Drugog svetskog rata se u Sjedinjenim Državama koncept pranja zuba zaista ustalio, ali i to prvo samo među vojnicima, povratnicima sa ratišta, jer su imali obavezu pranja zuba u toku službe.
Prirodne dlake (životinjskog porekla) su zamenjene sintetičkim vlaknima, obično najlonom, izumljenim od strane DuPona 1938. Prva četkica sa sintetičkim vlaknima je izašla na tržište 24. februara 1938. Prvu električnu četkicu, Bronksident je proizvela kompanija Bristol-Myers (sada Bristol-Myers Squibb). Prema istraživanju Lemelson-MIT Invention Indexa, januara 2003, četkica za zube je izabrana za najvažniji izum bez kojeg Amerikanci ne mogu, pri čemu je nadmašila i izume kao što su automobil, kompjuter, mobilni telefon, mikrotalasna rerna.

Raznovrsna ponuda danas
Danas na tržištu postoji obilje različitih oblika četkica za zube, drugačijih drški, konfiguracije i čvrstine vlakana, ima i četkica sa integrisanim drugim elementima kao što su dodaci za čišćenje jezika, gumeni dodaci za poliranje… i to sve u svrhu udobnijeg i detaljnijeg čišćenja zuba. Neke četkice čak uklanjaju (u toku čišćenja) mnogo više bakterija i doprinose čistoći celih usta, imajući u vidu da se 80 odsto bakterija ne nalazi na zubima.

Nedeljka Janković
Toothbrush, Mouthwash and Dental floss Senior Product Manager
Colgate-Palmolive Adria