{"id":38120,"date":"2026-06-17T11:00:19","date_gmt":"2026-06-17T10:00:19","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=38120"},"modified":"2026-06-17T11:00:20","modified_gmt":"2026-06-17T10:00:20","slug":"kakao-u-maju-medju-najjacim-robama-na-berzi-robni-fondovi-sve-zanimljiviji-investitorima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/kakao-u-maju-medju-najjacim-robama-na-berzi-robni-fondovi-sve-zanimljiviji-investitorima\/","title":{"rendered":"KAKAO U MAJU ME\u0110U NAJJA\u010cIM ROBAMA NA BERZI, ROBNI FONDOVI SVE ZANIMLJIVIJI INVESTITORIMA"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Foto: Shutterstock<\/sub><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

17. VI 2026 |<\/strong>\u00a0Kakao, kafa, nafta, zlato, bakar i aluminijum odavno nisu samo sirovine koje pokre\u0107u proizvodnju, pune rafove i odre\u0111uju cenu svakodnevnih proizvoda. Na svetskim berzama one su va\u017ena investiciona klasa, \u010dije kretanje pa\u017eljivo prate investitori, centralne banke, proizvo\u0111a\u010di, trgovci i svi oni koji poku\u0161avaju da razumeju \u0161ta se de\u0161ava u globalnoj ekonomiji.<\/p>\n\n\n\n

Maj je ponovo pokazao koliko robna tr\u017ei\u0161ta mogu biti dinami\u010dna. Me\u0111u najzapa\u017eenijim robama bio je kakao, \u010dija je prose\u010dna cena u odnosu na april porasla za oko 22 odsto. Rast su zabele\u017eili i bakar, Brent nafta, aluminijum i robusta kafa, dok su pojedine robe, poput arabike, imale slabiji mese\u010dni rezultat. Ovakva kretanja potvr\u0111uju da se iza proizvoda koje svakodnevno koristimo nalazi veliko globalno tr\u017ei\u0161te, osetljivo na klimu, geopolitiku, potra\u017enju, transportne tokove i promene u proizvodnji.<\/p>\n\n\n\n

Za potro\u0161a\u010de, rast cena robe naj\u010de\u0161\u0107e se vidi tek kada poskupe \u010dokolada, kafa, gorivo, grejanje ili proizvodi za \u010diju su proizvodnju potrebni metali i energenti. Za investitore, me\u0111utim, ista ta kretanja mogu predstavljati priliku. Kada cena odre\u0111ene robe raste, taj rast se mo\u017ee odraziti i na vrednost ulaganja povezanih sa robnim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga se robni fondovi sve \u010de\u0161\u0107e pominju u razgovoru o tome kako gra\u0111ani mogu da diversifikuju svoju \u0161tednju i ne oslanjaju se samo na klasi\u010dne oblike \u010duvanja novca. Umesto direktne kupovine fizi\u010dkog zlata, srebra, nafte, kafe ili kakaa, investitor kroz fond dobija izlo\u017eenost robnim tr\u017ei\u0161tima kroz profesionalno vo\u0111en portfolio.<\/p>\n\n\n\n

Kako obja\u0161njava Aleksandar Ivanovi\u0107, portfolio menad\u017eer kompanije Vista Rica, interesovanje za ovu vrstu ulaganja raste jer gra\u0111ani sve bolje razumeju da robe nisu apstraktna berzanska kategorija, ve\u0107 deo svakodnevnog \u017eivota i globalne ekonomije.<\/p>\n\n\n\n

\u201cInvestitori sve vi\u0161e prepoznaju da robe imaju dvostruku ulogu. Sa jedne strane, one direktno uti\u010du na tro\u0161kove \u017eivota, cenu hrane, energije, goriva i industrijskih proizvoda. Sa druge strane, mogu biti va\u017ean deo investicionog portfolija, naro\u010dito u periodima pove\u0107ane inflacije, geopoliti\u010dke neizvesnosti i promena na tradicionalnim finansijskim tr\u017ei\u0161tima. Robni fondovi poput Vista Rica Origin omogu\u0107avaju da se investitor ne oslanja samo na jednu vrstu imovine, ve\u0107 da deo kapitala usmeri ka tr\u017ei\u0161tima koja imaju realnu ekonomsku osnovu i globalnu potra\u017enju\u201d, navodi Ivanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Posebnu pa\u017enju investitora danas privla\u010de plemeniti metali i industrijske sirovine. Zlato se i dalje posmatra kao \u010duvar vrednosti u periodima krize, dok se bakar sve \u010de\u0161\u0107e naziva metalom budu\u0107nosti, jer je neophodan za energetsku tranziciju, elektrifikaciju, infrastrukturu, proizvodnju elektri\u010dne opreme i razvoj novih tehnologija. Njegova cena \u010desto se prati i kao pokazatelj o\u010dekivanja u pogledu globalnog rasta.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, poljoprivredne robe poput kakaa i kafe pokazuju koliko klimatski rizici, prinosi, bolesti useva i poreme\u0107aji u lancima snabdevanja mogu brzo promeniti tr\u017ei\u0161nu sliku. Kada ponuda oslabi, a potra\u017enja ostane sna\u017ena, cena robe mo\u017ee naglo da poraste. Potro\u0161a\u010d to oseti na polici, dok investitor takvo kretanje mo\u017ee posmatrati kao signal za druga\u010dije raspore\u0111ivanje kapitala.<\/p>\n\n\n\n

\u201cPrednost fonda kao forme ulaganja je u tome \u0161to investitor ne mora samostalno da prati svaku robu, svaki geopoliti\u010dki doga\u0111aj ili promenu u lancima snabdevanja. Profesionalno upravljanje omogu\u0107ava da se odluke donose na osnovu analize tr\u017ei\u0161ta, odnosa rizika i prinosa i \u0161ire slike globalnih ekonomskih kretanja. To je posebno va\u017eno kod roba, jer su one dinami\u010dne, ali upravo zbog toga mogu imati zna\u010dajnu ulogu u diversifikaciji portfolija\u201d, dodaje Ivanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Robna tr\u017ei\u0161ta, naravno, nisu bez rizika. Cene kakaa, kafe, nafte, zlata ili bakra mogu rasti, ali i padati, \u010desto pod uticajem faktora na koje investitor ne mo\u017ee da uti\u010de. Zato se ulaganje u robne fondove ne posmatra kao kratkoro\u010dna potraga za brzom zaradom, ve\u0107 kao deo \u0161ire investicione strategije.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, \u010dinjenica da se sve vi\u0161e govori o robi kao investicionoj klasi pokazuje da se menja i na\u010din na koji gra\u0111ani razmi\u0161ljaju o novcu. \u0160tednja vi\u0161e nije samo novac koji miruje. Ona sve \u010de\u0161\u0107e postaje kapital koji se raspore\u0111uje, \u0161titi, ula\u017ee i povezuje sa velikim globalnim trendovima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

17. VI 2026 |\u00a0Kakao, kafa, nafta, zlato, bakar i aluminijum odavno nisu samo sirovine koje pokre\u0107u proizvodnju, pune rafove i odre\u0111uju cenu svakodnevnih proizvoda. Na svetskim berzama one su va\u017ena investiciona klasa, \u010dije kretanje pa\u017eljivo prate investitori, centralne banke, proizvo\u0111a\u010di, trgovci i svi oni koji poku\u0161avaju da razumeju \u0161ta se de\u0161ava u globalnoj ekonomiji. Maj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":38122,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[49,1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/38120"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=38120"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/38120\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":38123,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/38120\/revisions\/38123"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/38122"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=38120"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=38120"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=38120"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}