{"id":37634,"date":"2026-04-03T08:29:18","date_gmt":"2026-04-03T07:29:18","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=37634"},"modified":"2026-04-03T08:29:18","modified_gmt":"2026-04-03T07:29:18","slug":"tetra-pak-kada-odrzivost-udje-u-svakodnevicu-kako-se-ostvaruje-u-praksi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/tetra-pak-kada-odrzivost-udje-u-svakodnevicu-kako-se-ostvaruje-u-praksi\/","title":{"rendered":"TETRA PAK: KADA ODR\u017dIVOST U\u0110E U SVAKODNEVICU – KAKO SE OSTVARUJE U PRAKSI"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

U kategorijama hrane i napitaka, ambala\u017ea ima posebnu ulogu jer je sastavni deo proizvoda, a tako\u0111e presudno uti\u010de i na njihov kvalitet. Njena funkcija ne zavr\u0161ava se za\u0161titom sadr\u017eaja – ona uti\u010de na rok trajanja, bezbednost hrane, transport i efikasnost lanca snabdevanja. Pored toga, u savremenim tr\u017ei\u0161nim uslovima, ambala\u017ea se sve \u010de\u0161\u0107e posmatra i kroz \u0161iri kontekst odr\u017eivosti i odgovornog upravljanja resursima.
Za proizvo\u0111a\u010de hrane i napitaka, to zna\u010di da ambala\u017ea mora istovremeno da ispuni visoke zahteve u pogledu bezbednosti hrane, logistike i rokova trajanja, ali i da odgovori na rastu\u0107a o\u010dekivanja potro\u0161a\u010da u vezi sa odgovornim kori\u0161\u0107enjem resursa.
Za kompaniju Tetra Pak, upravo se na tom preseku odvija najve\u0107i deo razgovora o ambala\u017ei danas.<\/p>\n\n\n\n

Potro\u0161a\u010dke navike i vidljivi deo odr\u017eivosti<\/strong>
Prema McKinsey istra\u017eivanju iz 2025. godine, 77% potro\u0161a\u010da navodi da im je reciklabilnost ambala\u017ee „veoma“ ili „ekstremno“ va\u017ena kada razmatra odr\u017eivost proizvoda. U takvom okru\u017eenju, ambala\u017ea postaje jedno od najupe\u010datljivijih obele\u017eja odr\u017eivosti proizvoda, jer potro\u0161a\u010di sve \u010de\u0161\u0107e uzimaju u obzir kako je ambala\u017ea dizajnirana i \u0161ta se de\u0161ava sa njom nakon upotrebe.
Vi\u0161eslojna kartonska ambala\u017ea za napitke osmi\u0161ljena je tako da odgovori upravo ovim zahtevima. Njenu strukturu dominantno \u010dine papirna vlakna iz obnovljivih izvora, iz \u0161uma kojima se odgovorno upravlja, i koja nose FSC\u2122 sertifikat, dok se biljni polimeri u ambala\u017enim re\u0161enjima nabavljaju u skladu sa Bonsucro standardom. Istovremeno, ambala\u017ea je izra\u0111ena da bude 100% reciklabilna tamo gde postoji adekvatna infrastruktura za prikupljanje i recikla\u017eu.
Za proizvo\u0111a\u010de, to zna\u010di da odr\u017eivost ambala\u017ee nije odvojena od performansi \u2013 ona je deo istog re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n

Gde se odr\u017eivost testira u praksi<\/strong>
Me\u0111utim, tr\u017ei\u0161na realnost pokazuje da dizajn i materijali predstavljaju samo jedan deo slagalice. Da bi ambala\u017ea zaista zavr\u0161ila u recikla\u017ei, potrebno je da postoje sistemi koji omogu\u0107avaju njeno pravilno odlaganje i dalju preradu nakon upotrebe, kao i jasno definisani tokovi koji povezuju potro\u0161a\u010de, infrastrukturu i recikla\u017ene kapacitete.
U tom kontekstu kompanija Tetra Pak sprovodi inicijative koje podr\u017eavaju odr\u017eivost konkretnim aktivnostima u praksi i pokazuju kako recikla\u017ea mo\u017ee funkcionisati u realnim uslovima. Projekat ‘Od proizvodnje do recikla\u017ee’, koji se od nedavno sprovodi u Gornjem Milanovcu i traja\u0107e do kraja septembra 2026. godine, jedan je od takvih primera.
Kroz uvo\u0111enje pametnog re\u0161enja za prikupljanje vi\u0161eslojne kartonske ambala\u017ee za napitke, povezanog sa digitalnim alatima za pra\u0107enje pravilnog odlaganja, projekat omogu\u0107ava da se vi\u0161eslojna kartonska ambala\u017ea za napitke nakon upotrebe uklju\u010di u organizovan tok recikla\u017ee u Srbiji, uz jasnu vidljivost tog procesa. Na ovaj na\u010din, kroz jednostavan i jasan model, pokazuje se kako se vi\u0161eslojna kartonska ambala\u017ea za napitke mo\u017ee koristiti i nakon upotrebe, kada su uslovi na terenu uskla\u0111eni sa njenim dizajnom i kada postoje konkretni mehanizmi koji podr\u017eavaju recikla\u017eu. Kao dodatni podsticaj za gra\u0111ane da se uklju\u010de u projekat i pravilno odla\u017eu ambala\u017eu, predvi\u0111en je i sistem nagra\u0111ivanja, kroz koji najaktivniji u\u010desnici mogu ostvariti pravo na mese\u010dne nagrade.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta to zna\u010di za tr\u017ei\u0161te<\/strong>
Iako lokalnog karaktera, ovakvi projekti osvetljavaju \u0161iri kontekst u kojem ambala\u017ea danas postoji i na\u010din na koji se njen odr\u017eivi potencijal ostvaruje u praksi. Oni ukazuju na to da odr\u017eivost ambala\u017ee zavisi ne samo od onoga kako je proizvedena, ve\u0107 i od sistema u kojima se koristi i odla\u017ee, kao i od spremnosti tr\u017ei\u0161ta da te sisteme razvija i odr\u017eava. Upravo zbog toga su projekti poput ‘Od proizvodnje do recikla\u017ee’ od klju\u010dnog zna\u010daja.
Za proizvo\u0111a\u010de hrane i napitaka ovo je va\u017ean signal: ambala\u017ena re\u0161enja sve se \u010de\u0161\u0107e procenjuju kroz ceo \u017eivotni ciklus, uklju\u010duju\u0107i fazu nakon konzumacije i uslove u kojima ambala\u017ea zavr\u0161ava. Kada su materijali, dizajn i sistemi uskla\u0111eni, ambala\u017ea zadr\u017eava svoju vrednost i nakon upotrebe – \u0161to postaje sve relevantniji deo savremenih poslovnih praksi, odr\u017eivih poslovnih modela i dugoro\u010dnog planiranja ambala\u017enih re\u0161enja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U kategorijama hrane i napitaka, ambala\u017ea ima posebnu ulogu jer je sastavni deo proizvoda, a tako\u0111e presudno uti\u010de i na njihov kvalitet. Njena funkcija ne zavr\u0161ava se za\u0161titom sadr\u017eaja – ona uti\u010de na rok trajanja, bezbednost hrane, transport i efikasnost lanca snabdevanja. Pored toga, u savremenim tr\u017ei\u0161nim uslovima, ambala\u017ea se sve \u010de\u0161\u0107e posmatra i kroz […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":37635,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[47],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/37634"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=37634"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/37634\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37637,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/37634\/revisions\/37637"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/37635"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=37634"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=37634"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=37634"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}