{"id":37048,"date":"2025-12-29T17:58:00","date_gmt":"2025-12-29T16:58:00","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=37048"},"modified":"2025-12-29T18:17:08","modified_gmt":"2025-12-29T17:17:08","slug":"tanja-basta-ekspertkinja-za-odrzivost-za-istocnu-evropu-u-kompaniji-tetra-pak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/tanja-basta-ekspertkinja-za-odrzivost-za-istocnu-evropu-u-kompaniji-tetra-pak\/","title":{"rendered":"Tanja Basta, Tetra Pak"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Tanja Basta, ekspertkinja za odr\u017eivost za Isto\u010dnu Evropu u kompaniji Tetra Pak<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 233, decembar 2025\/januar 2026)<\/em><\/p>\n\n\n\n

CILJ NAM JE DA PROIZVEDEMO NAJODR\u017dIVIJU AMBALA\u017dU NA SVETU<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n

<\/p>\nRadimo na tome da ambala\u017ea u budu\u0107nosti bude izra\u0111ena isklju\u010divo od obnovljivih ili recikliranih materijala, u potpunosti reciklabilna i karbonski neutralna.<\/cite><\/blockquote>\n\n\n\n

Za\u0161to kartonska ambala\u017ea za napitke postaje sve va\u017enija za prehrambenu industriju, ali i za potro\u0161a\u010de u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161eslojna kartonska ambala\u017ea spaja tri klju\u010dna zahteva savremenog tr\u017ei\u0161ta: bezbednost hrane, o\u010duvanje kvaliteta i odr\u017eivost. Ona \u0161titi nutritivne vrednosti proizvoda bez potrebe za konzervansima ili hladnim lancem, a vi\u0161e od 70% njene strukture \u010dini papir iz \u0161uma kojima se odgovorno upravlja, dok sve ve\u0107i deo polimera dolazi iz obnovljivih izvora, poput \u0161e\u0107erne trske, \u0161to potvr\u0111uje Bonsucro sertifikat. Za potro\u0161a\u010de u Srbiji sve je va\u017enije da proizvod bude bezbedan, pouzdan i \u0161to odr\u017eiviji. Vi\u0161eslojna kartonska ambala\u017ea tu igra klju\u010dnu ulogu, jer ima ni\u017ei karbonski otisak u pore\u0111enju sa mnogim drugim formatima, i \u0161to je posebno va\u017eno – mo\u017ee se reciklirati kada se pravilno sakupi.<\/p>\n\n\n\n

Tetra Pak isti\u010de ambiciju da proizvede najodr\u017eiviju ambala\u017eu na svetu. Kako se ova ambicija ostvaruje u praksi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je na\u0161 strate\u0161ki pravac, ne deklarativni cilj. Radimo na tome da ambala\u017ea u budu\u0107nosti bude izra\u0111ena isklju\u010divo od obnovljivih ili recikliranih materijala, u potpunosti reciklabilna i karbonski neutralna. Jedna od najve\u0107ih inovacija je razvoj barijera na bazi papira koje zamenjuju aluminijum u asepti\u010dnim pakovanjima. Time se smanjuje karbonski otisak, ali i pojednostavljuje struktura ambala\u017ee, \u0161to olak\u0161ava recikla\u017eu. Razvijamo i nova re\u0161enja iz oblasti obnovljivih i recikliranih polimera, kao i digitalne tehnologije koje omogu\u0107avaju ve\u0107u sledljivost i efikasnije upravljanje resursima. Su\u0161tina je da ambala\u017ea donosi vrednost celom lancu vrednosti – proizvo\u0111a\u010dima, trgovcima i potro\u0161a\u010dima.<\/p>\n\n\n\n

Kako potro\u0161a\u010dima pribli\u017eiti \u010dinjenicu da se kartonska ambala\u017ea mo\u017ee reciklirati i da ima realnu vrednost kao sekundarna sirovina?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Edukacija je klju\u010dna, jer mnogi i dalje ne znaju da se kartoni recikliraju u Srbiji i regionu. Kada se pravilno odvoje, visokokvalitetna papirna vlakna iz ambala\u017ee koriste se za proizvodnju novih kartonskih proizvoda, dok se PolyAl – kombinacija polimera i aluminijuma – koristi za izradu novih, izdr\u017eljivih proizvoda, poput paleta, gajbica, kutija, pa \u010dak i delova koji se koriste u automobilskoj industriji. Konkretno u Srbiji, imamo primer Fiat Grande Panda automobila, koji je prvo vozilo koje sadr\u017ei reciklirane materijale dobijene iz iskori\u0161\u0107ene vi\u0161eslojne kartonske ambala\u017ee za pi\u0107e, konkretno polietilen i aluminijum. Time ambala\u017ea dobija novu vrednost umesto da zavr\u0161i na deponiji. Zato su inicijative koje podsti\u010du pravilno odlaganje i ja\u010daju lokalnu infrastrukturu izuzetno va\u017ene. Tako smo nedavno pokrenuli projekat ‘Od proizvodnje do recikla\u017ee’, koji \u0107e se na teritoriji op\u0161tine Gornji Milanovac sprovoditi do kraja septembra 2026. Projekat ima za cilj unapre\u0111enje pravilnog odlaganja i sistematskog sakupljanja iskori\u0161\u0107ene vi\u0161eslojne kartonske ambala\u017ee, kao i podizanje svesti o tome da se ovaj tip ambala\u017ee u potpunosti mo\u017ee reciklirati tamo gde postoje odgovaraju\u0107i sistemi. Ovakve inicijative pokazuju da cirkularna ekonomija nije koncept rezervisan za razvijena tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 ne\u0161to \u0161to mo\u017ee funkcionisati i kod nas.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta su najve\u0107e mogu\u0107nosti za unapre\u0111enje upravljanja ambala\u017enim otpadom u Srbiji iz ugla industrije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Srbija ima veliki potencijal da dostigne visoke stope sakupljanja i recikla\u017ee, pod uslovom da se unapredi primarna selekcija i razvije sistem koji potro\u0161a\u010dima olak\u0161ava pravilno odlaganje. Industrija tu ima va\u017enu ulogu – kroz edukaciju, partnerstva i investicije u lokalne projekte, kao \u0161to je malopre pomenuti projekat u Gornjem Milanovcu. Tetra Pak ve\u0107 godinama radi na \u0161irenju znanja o recikla\u017ei vi\u0161eslojne kartonske ambala\u017ee, razvija pilot projekte i podr\u017eava inicijative koje povezuju komunalna preduze\u0107a, privatne sakuplja\u010de i lokalne zajednice. Paralelno se zala\u017eemo za uvo\u0111enje sveobuhvatnog depozitnog sistema koji bi obuhvatio sve vrste ambala\u017ee, uklju\u010duju\u0107i i kartonsku, jer bi to dovelo do zna\u010dajnog pove\u0107anja stopa povrata.<\/p>\n\n\n\n

Kako vidite budu\u0107nost prehrambene ambala\u017ee i ulogu Tetra Pak re\u0161enja u narednim godinama?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107nost prehrambene ambala\u017ee bi\u0107e oblikovana o\u010dekivanjima potro\u0161a\u010da, koji sve vi\u0161e tra\u017ee re\u0161enja koja spajaju zdravlje, bezbednost i brigu o \u017eivotnoj sredini. Prema Tetra Pak Index izve\u0161taju za 2023. godinu, \u010dak 70% potro\u0161a\u010da veruje da zdravi proizvodi ne bi smeli da \u0161tete okolini, a 42% smatra da odr\u017eiva ambala\u017ea opravdava vi\u0161u cenu. To jasno pokazuje da \u0107e se industrija jo\u0161 sna\u017enije okretati ka ambala\u017ei sa niskim ugljeni\u010dnim otiskom, izra\u0111enoj od obnovljivih materijala i u potpunosti reciklabilnoj. Istovremeno, raste potra\u017enja za proizvodima koji imaju produ\u017eenu sve\u017einu bez upotrebe konzervansa, kao i za kategorijama poput biljnih napitaka i funkcionalne hrane – trendovi koje asepti\u010dna kartonska ambala\u017ea direktno podr\u017eava. U tom kontekstu, uloga Tetra Pak re\u0161enja bi\u0107e da nastavi da pomera granice u pravcu ambala\u017ee izra\u0111ene isklju\u010divo od obnovljivih ili recikliranih materijala, jednostavne za recikla\u017eu i spremne za cirkularne sisteme budu\u0107nosti. Verujem da \u0107e upravo takva re\u0161enja biti ta koja \u0107e oblikovati tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 233, decembar 2025\/januar 2026) CILJ NAM JE DA PROIZVEDEMO NAJODR\u017dIVIJU AMBALA\u017dU NA SVETU Radimo na tome da ambala\u017ea u budu\u0107nosti bude izra\u0111ena isklju\u010divo od obnovljivih ili recikliranih materijala, u potpunosti reciklabilna i karbonski neutralna. Za\u0161to kartonska ambala\u017ea za napitke postaje sve va\u017enija za prehrambenu industriju, ali i za […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":37049,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/37048"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=37048"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/37048\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":37060,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/37048\/revisions\/37060"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/37049"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=37048"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=37048"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=37048"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}