{"id":36019,"date":"2025-06-20T12:36:14","date_gmt":"2025-06-20T11:36:14","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=36019"},"modified":"2025-06-20T12:36:15","modified_gmt":"2025-06-20T11:36:15","slug":"svetski-dan-odrzive-gastronomije-i-buducnost-domaceg-ugostiteljstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/svetski-dan-odrzive-gastronomije-i-buducnost-domaceg-ugostiteljstva\/","title":{"rendered":"SVETSKI DAN ODR\u017dIVE GASTRONOMIJE I BUDU\u0106NOST DOMA\u0106EG UGOSTITELJSTVA"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

20. VI 2025 |\u00a0<\/strong>Povodom Svetskog dana odr\u017eive gastronomije, Metro HoReCa centar okupio je partnere i stru\u010dnjake iz oblasti hotelskog i restoranskog poslovanja, kako bi razmenili svoja iskustva u pogledu odr\u017eivog poslovanja u ugostiteljstvu.<\/p>\n\n\n\n

Doga\u0111aj je organizovan kroz koncept tri okrugla stola koja su se bavila razli\u010ditim, ali duboko povezanim temama ekolo\u0161ke odr\u017eivosti, dru\u0161tvene odgovornosti i ekonomske odr\u017eivosti u ugostiteljstvu.<\/p>\n\n\n\n

Budu\u0107nost ugostiteljstva, kao jedne od klju\u010dnih privrednih grana u Srbiji, nije zamisliva bez njenog stabilnog razvoja i uskla\u0111ivanja sa standardima odr\u017eivosti koji se uveliko primenjuju \u0161irom sveta. Bilo da je re\u010d o brizi i odgovornom pona\u0161anju prema zaposlenima i gostima, o\u010duvanju \u017eivotne sredine, kako se hrana uzgaja i kako sti\u017ee do na\u0161eg tr\u017ei\u0161ta, ili fokusu na lokalno proizvedenu hranu – sve su to elementi odr\u017eivog ugostiteljstva. I svi ti elementi su me\u0111usobno povezani kako bi \u010dinili sveobuhvatan sistem koji je u stanju da podnese brze i zna\u010dajne promene koje defini\u0161u ugostiteljstvo, globalno i lokalno.<\/p>\n\n\n\n

U tom smislu raspored tema kojima su se bavili u\u010desnici diskusije u HoReCa centru, nije posebno bitan, ali mo\u017eda je uticaj ugostiteljskog sektora na \u017eivotno okru\u017eenje najsveobuhvatniji aspekt odr\u017eivosti, kada je re\u010d o ovoj grani privrede. Ekolo\u0161ka odr\u017eivost u ugostiteljstvu podrazumeva sve elemente koji \u010dine ovaj uslu\u017eno-servisni sektor – od sledljivosti namirnica ili proizvoda koji se upotrebljavaju, preko upotrebe energije i prirodnih resursa u pru\u017eanju usluga, do odlaganja i bacanja hrane ili potro\u0161nih materijala.<\/p>\n\n\n\n

U\u010desnici okruglog stola koji su se fokusirali na ovu temu ipak su istakli da je \u2019food waste\u2019, odnosno bacanje hrane ubedljivo najve\u0107i problem za koji na\u0161 ugostiteljski sektor, ali ni zakonska regulativa na dr\u017eavnom nivou, jo\u0161 uvek nisu na\u0161li odgovaraju\u0107e re\u0161enje. Drugi zaklju\u010dak do kojeg je ova grupa u\u010desnika do\u0161la, jeste da su postoje\u0107e doma\u0107e regulative \u010desto nepotrebno komplikovane ili neuskla\u0111ene sa onim na globalnom nivou, \u010dime se umesto olak\u0161avanja i ubrzavanja procesa odr\u017eivog poslovanja u ekolo\u0161kom domenu, zapravo dobija suprotan efekat. I ovde je bacanje hrane navedeno kao primer. Tre\u0107i zaklju\u010dak stavlja akcenat na saradnju sa lokalnim proizvo\u0111a\u010dima, prepoznavanje lokalnih i sezonskih proizvoda kao sastavni deo odr\u017eivog poslovanja, ali i va\u017enost njihove dostupnosti.<\/p>\n\n\n\n

U\u010desnici razgovora na ovu temu sumirali su da je ekolo\u0161ko odgovorno i odr\u017eivo poslovanje u ugostiteljstvu jedini prihvatljiv put ka budu\u0107nosti istog, ali da podizanje svesti mora biti sistemski poduhvat, koji podrazumeva bolju, savremeniju, edukaciju i istrajnost u prakti\u010dnoj primeni. Za uspe\u0161no odr\u017eivo poslovanje, neophodno je da se ceo sistem zaokru\u017ei i bude pokriven odr\u017eivom praksom, u kojoj \u0107e svi u\u010desnici biti u mogu\u0107nosti da pru\u017ee svoj doprinos, a u cilju stvaranja odr\u017eivog ambijenta.<\/p>\n\n\n\n

Edukacija je bila polazna ta\u010dka i fokus razgovora drugog okruglog stola, koji se bavio temom dru\u0161tvene odgovornosti u okviru odr\u017eivog ugostiteljstva. Tokom ovog dela razgovora konstantovano je da je jedan od zna\u010dajnijih izazova sa kojim se svi ugostitelji susre\u0107u – veliki odliv stru\u010dne, profesionalne, dobro edukovane radne snage, svih ugostiteljskih profila, \u0161to uz hiperprodukciju novih restorana dodatno ote\u017eava stvaranje dugoro\u010dnog i motivisanog profesionalnog tima. Sve ve\u0107i broj mladih odlu\u010duje se za posao u ugostiteljstvu prolazno i zbog kratkoro\u010dnih finansijskih benefita, a ne zato \u0161to su objektivno zainteresovani da se dugoro\u010dno bave tim poslom, ili zato \u0161to iskreno vole rad u ugostiteljstvu.<\/p>\n\n\n\n

Dodatni izazov je i na\u0161e formalno stru\u010dno obrazovanje, koje je kao sistem zastareo i sporo se menja, zbog \u010dega je u stalnom raskoraku sa izuzetno dinami\u010dnom i brzo promenjivom gastronomskom scenom i potrebama privrede. Zbog svega navedenog, neophodna je brza intervencija u vidu kontinuiranih brzo primenljivih obuka za ugostitelje. Primer dobre prakse je Metro HoReCa centar koji vi\u0161e od decenije razli\u010ditim obukama i aktivnostima podr\u017eava i unapre\u0111uje ugostiteljstvo Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Principi dru\u0161tveno odgovornog pona\u0161anja i poslovanja u ugostiteljstvu moraju da se grade na osnovnim nivoima strukovnog obrazovanja, a ne kada mladi ljudi po\u010dnu da rade, jer je tada ve\u0107 \u010desto kasno za podizanje svesti i neke navike u komunikaciji i radu su ve\u0107 ustanovljene i te\u0161ko se mogu promeniti. Zbog toga je ubrzavanje procesa transformacije formalnog obrazovanja apsolutno klju\u010dno i neophodno da se sprovede \u0161to pre. To se svakako odnosi i na usavr\u0161avanje postoje\u0107ih primera dru\u0161tvene odgovornosti u obrazovanju, poput inkluzivnog strukovnog obrazovanja mladih sa smetnjama u razvoju, gde je potreban ve\u0107i fokus na specijalizovanu, prilago\u0111enu komunikaciju.<\/p>\n\n\n\n

Kada je re\u010d o komunikaciji, kao bitnom elementu u podizanju svesti o potrebi dru\u0161tveno odgovornog i odr\u017eivog ugostiteljstva, sagovornici su zaklju\u010dili da je klju\u010dno da svi u lancu – od proizvo\u0111a\u010da do krajnjeg potro\u0161a\u010da ili gosta – budu svesni svoje uloge u komunikaciji. Ako jedna karika u celokupnom procesu nije dru\u0161tveno odgovorna ili se ne pona\u0161a i ne komunicira tako, to \u0107e se preslikati na sve ostale elemente.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u pozitivnim primerima u praksi navedene su procedure odgovornog poslovanja, koje kada se dosledno sprovode dobro funkcioni\u0161u u manjim ugostiteljskim kolektivima. Isto va\u017ei i za team-building aktivnosti za zaposlene, kao pozitivan impuls u procesu podizanja svesti o potrebi dru\u0161tveno odgovornog pona\u0161anja, kako u okviru kolektiva, tako i sa strankama, odnosno gostima.<\/p>\n\n\n\n

O odr\u017eivom ugostiteljstvu nije mogu\u0107e objektivno pri\u010dati bez razmatranja ekonomske odr\u017eivosti bilo kog ugostiteljskog koncepta. Ukratko obja\u0161njeno, ekonomska odr\u017eivost mora podrazumevati dugoro\u010dno stabilno i profitabilno poslovanje.<\/p>\n\n\n\n

Naravno, motiv za razvoj takvog poslovanja ipak podrazumeva i ne\u0161to vi\u0161e od \u010diste zarade, odnosno nemogu\u0107e je isto obezbediti bez dru\u0161tveno odgovornog aspekta. U tom smislu, ekonomska odr\u017eivost obezeb\u0111uje i optimalno kori\u0161\u0107enje resursa, pravednu raspodelu vrednosti me\u0111u u\u010desnicima u uslu\u017enom lancu, ali i pru\u017ea ve\u0107u otpornost na tr\u017ei\u0161ne promene.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dni elementi ekonomski odr\u017eivog ugostiteljstva podrazumevaju:<\/p>\n\n\n\n

–           dugoro\u010dnu profitabilnost, jer je pre svega re\u010d o delatnosti koja se planira dugoro\u010dno, gde je cilj stabilan razvoj;<\/p>\n\n\n\n

–           efikasno upravljanje resursima – materijalnim i nematerijalnim;<\/p>\n\n\n\n

–           fokus na dodatoj vrednosti, ne samo na ceni, ali je bitno razumeti da dodatu vrednost ne treba nu\u017eno izjedna\u010davati sa vrhunskim kvalitetom, ve\u0107 sa optimizacijom ponude (usluge, servisa, proizvoda) za razli\u010dite ciljne grupe;<\/p>\n\n\n\n

–           odr\u017eivo investiranje – u ljude, infrastrukturu i inovacije;<\/p>\n\n\n\n

–           otpornost i prilagodljivost na nepovoljne promene i krize;<\/p>\n\n\n\n

–           eti\u010dnost i dru\u0161tvenu odgovornost, pre svega prema zaposlenima i gostima, ali i \u0161irem okru\u017eenju.<\/p>\n\n\n\n

Iako se velika dinami\u010dnost i sklonost ka \u010destim promenama smatra predno\u0161\u0107u ugostiteljskog sektora, to istovremeno predstavlja i najve\u0107i izazov jer ote\u017eava planiranje, posebno dugoro\u010dno. Zbog toga su se u\u010desnici koji su razgovarali na ovu temu, slo\u017eili da su dobra edukacija i komunikacija svih u\u010desnika u procesu, najva\u017eniji faktori u prevazila\u017eenju prepreka.<\/p>\n\n\n\n

Uspe\u0161an doga\u0111aj u Metro HoReCa centru su moderirali Natalija Savi\u0107 (Koordinator CSR aktivnosti Delta Holding), Marko Milojevi\u0107 (New Balkan Cuisine) i Uro\u0161 Uro\u0161evi\u0107 (Friends and Plants), a sagovornici na okruglim stolovima su bili: Filip \u0106iri\u0107 (Homa), Nikola \u0110uri\u0107 (Jump Inn Hotel), Nikola Bi\u0161evac (Junior Chefs Club Srbija i Klub privrednika), Aleksandar Bu\u0107an (Mona Plaza Hotel), Ankica Risti\u0107 (Vinarija 100 \u017dena), Aleksandar Novitovi\u0107 (Gorski Hotel), Zdravko Gavrilovi\u0107 (Square Nine), Milan i Vesna \u010cotra (Hyatt), Stefan \u017divkovi\u0107 (Koordinata), Vladimir \u017divaljevi\u0107 (Kinoko) Mile Po\u010du\u010da (Bela Reka) i Milan Leki\u0107 (Ebisu).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

20. VI 2025 |\u00a0Povodom Svetskog dana odr\u017eive gastronomije, Metro HoReCa centar okupio je partnere i stru\u010dnjake iz oblasti hotelskog i restoranskog poslovanja, kako bi razmenili svoja iskustva u pogledu odr\u017eivog poslovanja u ugostiteljstvu. Doga\u0111aj je organizovan kroz koncept tri okrugla stola koja su se bavila razli\u010ditim, ali duboko povezanim temama ekolo\u0161ke odr\u017eivosti, dru\u0161tvene odgovornosti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":36021,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[47,1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36019"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=36019"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36019\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36022,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36019\/revisions\/36022"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36021"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=36019"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=36019"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=36019"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}