{"id":31678,"date":"2023-10-05T14:55:16","date_gmt":"2023-10-05T13:55:16","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=31678"},"modified":"2023-10-05T14:55:17","modified_gmt":"2023-10-05T13:55:17","slug":"alijansa-za-cirkularna-pakovanja-uvodenje-depozitnog-sistema-za-sve-materijale-uslov-za-ispunjenje-odrzivih-ciljeva-i-obaveza-srbije-prema-eu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/alijansa-za-cirkularna-pakovanja-uvodenje-depozitnog-sistema-za-sve-materijale-uslov-za-ispunjenje-odrzivih-ciljeva-i-obaveza-srbije-prema-eu\/","title":{"rendered":"ALIJANSA ZA CIRKULARNA PAKOVANJA: UVO\u0110ENJE DEPOZITNOG SISTEMA ZA SVE MATERIJALE USLOV ZA ISPUNJENJE ODR\u017dIVIH CILJEVA I OBAVEZA SRBIJE PREMA EU"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Foto: Marina Bugar\u010di\u0107<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

5. X 2023 |<\/strong>\u00a0Uvo\u0111enje depozitnog sistema za sve materijale (plastiku, metal, kartonsku vi\u0161eslojnu ambala\u017eu i staklo), poznatijeg gra\u0111anima kao kaucionog sistema za povrat ambala\u017ee, u kombinaciji sa postoje\u0107im sistemom produ\u017eene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da (EPR), jedini je na\u010din da se postignu ciljevi na koje se Srbija obavezala Evropskoj Uniji (do 2030. godine), jednoglasno su\u00a0 poru\u010dili iz Alijanse za cirkularna pakovanja (Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging, Smurfit Kappa).<\/p>\n\n\n\n

Povod za izno\u0161enje stavova je dono\u0161enje Zakona o upravljanju ambala\u017enim otpadom o kojem je bilo re\u010di na odr\u017eanoj konferenciji u Beogradu \u2019Ambala\u017ea 5.0 – Inspiracija. Inovacija. Odr\u017eivost\u2019, kao i \u010dinjenica da Alijansa, koja je deo konsultativnog procesa u dono\u0161enju novog Zakona, nije dobila odgovor za\u0161to se Ministarstvo zala\u017ee za depozitni sistem koji obuhvata samo dva materijala – plastiku i aluminijum (limenke), a ne i druge materijale kao \u0161to su staklo i vi\u0161eslojna kartonska ambala\u017ea. Upravo to nije uobi\u010dajena praksa u svetu, jer podaci ekspertske ku\u0107e \u2019ReLoop\u2019 profilisane za depozitni sistem, govore da 92% onih koji su uveli depozit ima bar tri materijala uklju\u010dena u proces sakupljanja i selekcije (staklo, plastika i limenke).<\/p>\n\n\n\n

Da podsetimo, u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine Srbija se obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plasti\u010dnog otpada.<\/p>\n\n\n\n

Alijansa za cirkularna pakovanja, koja okuplja lidere u oblasti proizvodnje ambala\u017enog pakovanja, koji \u010dine 65% celokupne proizvodnje u Srbiji i dosti\u017eu godi\u0161nji obrt od 660 miliona evra, svoj stav o uvo\u0111enju depozitnog sistema za sve materijale zasniva, ne samo na iskustvima evropskih dr\u017eava, ve\u0107 i na specijalizovanoj \u2019Eunomija\u2019 studiji,  koja je sprovedena isklju\u010divo za teritoriju Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Alijansa navodi da je ovo klju\u010dno pitanje kako iz ugla ekologije tako i ekonomije, koje mo\u017ee uticati na izvoz ambala\u017enih pakovanja, odnosno spoljno-trgovinsku razmenu dr\u017eave, na celokupan u\u010dinak recikla\u017ene industrije u Srbiji, \u0161to sve zajedno mo\u017ee uticati na bud\u017eet Republike Srbije.<\/p>\n\n\n\n

\u201ePoznato je da je EU postavila standarde da svako ambala\u017eno pakovanje treba u sebi da sadr\u017ei odre\u0111eni procenat recikliranog materijala, i taj procenat \u0107e se pove\u0107avati iz godine u godinu, to se zahteva ne samo kroz EU standarde nego i kroz klimatske planove kompanija. Ukoliko na\u0161e proizvodnje ne budu u prilici da do\u0111u do iskori\u0161\u0107ene ambala\u017ee odnosno resursa, \u0161to se mo\u017ee desiti ukoliko se ne uvede depozitni sistem sakupljanja i selekcije za sve materijale, prakti\u010dno zna\u010di da na\u0161i proizvodi ne\u0107e mo\u0107i da se prodaju na inostranom tr\u017ei\u0161tu, jer ne\u0107e biti u skladu sa njihovim standardima. To mo\u017ee ugroziti proizvodnju, radna mesta, ali to nije sve. Postavlja se pitanje gde \u0107e iskori\u0161\u0107ena ambala\u017ena pakovanja zavr\u0161iti? Kao otpad – na deponiji ili u prirodi? Novi zakon upravo to ne bi smeo da dozvoli. Iskori\u0161\u0107ena ambala\u017ea je resurs i svi u svetu je tako tretiraju. Nadamo da \u0107e novi zakon to omogu\u0107iti, a to je jedino mogu\u0107e uz uvo\u0111enje depozitnog sistema za sve materijale. Recikla\u017ea tako\u0111e doprinosi smanjenju CO2 emisije \u0161to je jo\u0161 jedan od preduslova za konkurentnost\u201c, izjavio je Nenad \u0110ur\u0111evi\u0107, predsednik Alijanse za cirkularna pakovanja i komercijalni direktor za Jugoisto\u010dnu Evropu, Tursku i dr\u017eave CIS-a u kompaniji Ball Packaging.<\/p>\n\n\n\n

Kompanije koje su \u010dlanice Alijanse smatraju da je upravljanje ambala\u017enim otpadom veoma va\u017eno pitanje i da treba da bude regulisano zakonom \u0161to je praksa u EU, a ne podzakonskim aktima.<\/p>\n\n\n\n

\u201eZakon treba da obezbedi efikasan okvir upravljanja ambala\u017enim otpadom, \u0161to je jedino mogu\u0107e kroz implementaciju depozitnog sistema za koji je potrebno ovim normativnim aktom precizirati vrste materijala i pi\u0107a, rokove, kao i ciljeve iskazane u procentima po vrsti materijala. Mi kao bitna karika kada je re\u010d o ambala\u017enim pakovanjima, \u017eelimo da budemo uklju\u010deni u proces dono\u0161enja zakona kroz radnu grupu, jer se jedino uva\u017eavanjem svih istakao je Nenad \u0110ur\u0111evi\u0107, predsednik Alijanse.<\/p>\n\n\n\n

\u201eDono\u0161enje odluka bez razmatranja dugoro\u010dnih posledica mo\u017ee ugroziti ne samo radna mesta, ve\u0107 i celokupnu industriju proizvodnje ambala\u017ee, kao i razvoj doma\u0107e recikla\u017ene industrije. Jedan od ilustrativnih primera za ovakav scenario je Srpska Fabrika Stakla, member of Vaider Group. Nedavno su ulo\u017eena zna\u010dajna sredstva u proizvodne kapacitete ove fabrike, a dodatna sredstva su izdvojena za izgradnju recikla\u017enih postrojenja. U prvoj fazi, planirano je da se do 2026. godine pove\u0107a kapacitet prerade na 15 tona stakla na sat, dok \u0107e u narednoj fazi, do 2030. godine, dosti\u0107i impresivnih 30 tona stakla na sat. To zna\u010di da \u0107e godi\u0161nji kapacitet prerade stakla biti pove\u0107an sa 70.000 tona na \u010dak 150.000 tona\u201c, isti\u010du predstavnici Srpske Fabrike Stakla, \u010dlanice kompanije Vaider Group, koja tako\u0111e pripada Alijansi. „Verujemo da Srbija poseduje zna\u010dajan potencijal za recikla\u017eu. Me\u0111utim, ukoliko nova zakonska re\u0161enja ne obuhvate sistem depozita za sakupljanje stakla i drugih materijala, postaje gotovo nemogu\u0107e dosti\u0107i ove impresivne koli\u010dine. Problem sakupljanja i recikla\u017ee stakla u Srbiji traje ve\u0107 4 do 5 godina, i ovakav pristup je neophodan kako bismo promenili sada\u0161nje stanje.“<\/p>\n\n\n\n

Uvo\u0111enje depozitnog sistema za prikupljanje ambala\u017enog otpada za sve materijale, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostru\u010di trenutna stopa recikla\u017ee, \u0161to je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala. Depozitni sistem sli\u010dan je kaucionom \u0161to zna\u010di da gra\u0111ani za svaku vra\u0107enu fla\u0161u, limenku ili vi\u0161eslojnu kartonsku ambala\u017eu dobijaju nazad oko 5 dinara.<\/p>\n\n\n\n

U Alijansi tvrde, pozivaju\u0107i se na \u2019Eunomija\u2019 studiju, koja je ura\u0111ena samo za teritoriju Srbije, da bi ukupni tro\u0161kovi industrije za uvo\u0111enje depozita za sve materijale, sa pla\u0107anjem opreme i operativnih tro\u0161kova, bili samo 1,4 centa po komadu ambala\u017ee i tim povodom ka\u017eu: \u201cda li je to puno da se upostavi sistem koji donosi preko 90% recikla\u017ee ambala\u017enog otpada, \u010disti na\u0161u prirodu i vodotokove od zaga\u0111enja?\u201c<\/p>\n\n\n\n

\u010clanice Alijanse se zala\u017eu, na osnovu praksi drugih dr\u017eava koje sve vi\u0161e uklju\u010duju u nacionalni depozitni sistem i vi\u0161eslojnu kartonsku ambala\u017eu, da i ona bude deo depozita.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKompanija Tetra Pak zastupa stav da je samo sveobuhvatni depozitni sistem, koji uklju\u010duje svu ambala\u017eu koja dokazano mo\u017ee da se na\u0111e u depozitnom sistemu, optimalno re\u0161enje za Srbiju. Protiv smo usvajanja u\u017eurbanih ili nepromi\u0161ljenih re\u0161enja, koja odstupaju od najboljih praksi. Na\u0161a ambicija je da u Srbiji, kao i u ostatku Evrope, ostvarimo visok procenat sakupljanja i recikla\u017ee upotrebljene ambala\u017ee, ali to nije mogu\u0107e bez ravnopravnog tretmana svih tipova ambala\u017ee, pa i vi\u0161eslojne kartonske ambala\u017ee. Dodatno, ovakvo re\u0161enje doprinosi i konfuziji potro\u0161a\u010da. Stoga pozivamo Vladu Srbije da kroz nastavak dijaloga zajedni\u010dki ostvarimo dugoro\u010dno optimalno re\u0161enje za depozitni sistem na nacionalnom nivou\u201c, izjavila je Tanja Basta, ekspert za odr\u017eivi razvoj za isto\u010dnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.<\/p>\n\n\n\n

Kompanije u Alijansi posve\u0107ene su principu cirkularnosti \u0161to potvr\u0111uju i ciljevi koje su pred sebe postavile zaklju\u010dno sa 2030. godinom. \u201cBall Corporation\u201c planira da do zadatog roka reciklira  90% proizvedenih aluminijumskih limenki, stopa reciklata na svim tr\u017ei\u0161tima na kojima \u2019Ball\u2019 posluje treba da dosegne 85%. Kompanija \u2019ALPLA\u2019 je postavila cilj od najmanje 25%  rPET-a u proizvodima, \u2019Greiner\u2019 te\u017ei 100% cirkularnom poslovanju kada je re\u010d o plasti\u010dnoj jednokratnoj ambala\u017ei, ambala\u017ei za vi\u0161ekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambala\u017ei, \u2019Staklarna Hrastnik – Srpska fabrika stakla\u2019 je postavila cilj da ima najmanje 50% sadr\u017eaja post-recikliranog stakla, \u2019Tetra Pak\u2019 \u017eeli da postignemo stopu recikliranja od najmanje 70% do 2030. godine, a \u2019Smurfit Kappa\u2019  bavi se proizvodnjom isklju\u010divo recikliranog papira.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

5. X 2023 |\u00a0Uvo\u0111enje depozitnog sistema za sve materijale (plastiku, metal, kartonsku vi\u0161eslojnu ambala\u017eu i staklo), poznatijeg gra\u0111anima kao kaucionog sistema za povrat ambala\u017ee, u kombinaciji sa postoje\u0107im sistemom produ\u017eene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da (EPR), jedini je na\u010din da se postignu ciljevi na koje se Srbija obavezala Evropskoj Uniji (do 2030. godine), jednoglasno su\u00a0 poru\u010dili iz Alijanse […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":31679,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[47,1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31678"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31678"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31678\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31680,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31678\/revisions\/31680"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31679"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31678"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31678"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31678"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}