{"id":2602,"date":"2013-12-03T12:33:10","date_gmt":"2013-12-03T11:33:10","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=2602"},"modified":"2013-12-03T12:33:22","modified_gmt":"2013-12-03T11:33:22","slug":"stipe-lovreta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/stipe-lovreta\/","title":{"rendered":"Stipe Lovreta"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 108, maj 2013.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Stipe Lovreta,\u00a0redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

TRGOVINSKA REVOLUCIJA<\/h2>\n

 <\/p>\n

„Globalizacija maloprodaje je fenomen koji je intenziviran u poslednjih dvadeset godina. Ona u velikoj meri pozitivno doprinosi integraciji privrede i to je novi kanal izvoza. Sve je manje klasi\u010dnog izvoza. Srbija \u0107e najvi\u0161e izvoziti preko trgova\u010dkih mre\u017ea.“<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

O op\u0161toj situaciji na srpskom tr\u017ei\u0161tu maloprodaje, problemima koji je najvi\u0161e optere\u0107uju, ulasku inostranih lanaca, ali i o tome koliko je edukacija kadra koji se bavi trgovinom va\u017ena za Progressive magazin govori Stipe Lovreta, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na grupi predmeta na smeru trgovinski menad\u017ement i marketing, nekada\u0161nji prodekan i dekan Ekonomskog fakulteta, autor 15 knjiga i monografija, redovni \u010dlan Nau\u010dnog dru\u0161tva ekonomista, \u010dlan Predsedni\u0161tva Srpske asocijacije za marketing i Nacionalnog saveta za privredni oporavak Vlade Republike Srbije. Profesor Lovreta je rukovodio brojnim projektima, od konsalting menad\u017ementa do makroekonomskih projekata, me\u0111u kojima je i Strategija razvoja trgovine Republike Srbije.<\/p>\n

Kada ste 2008. davali intervju za Progressive magazin, nakon kreiranja Strategije i politike razvoja trgovine Republike Srbije, rekli ste da je glavni zadatak koji na\u0161a zemlja treba da ispuni u narednom periodu – razvoj modernog tr\u017ei\u0161ta. Gde se u ovom trenutku nalazimo kada je re\u010d o ispunjenju tog zadatka?<\/strong>
\nJedan od najte\u017eih zadataka u tranziciji privrede Republike Srbije svakako se odnosi na izgradnju modernog tr\u017ei\u0161ta i moderne trgovine. Trgovina, a posebno maloprodaja, ima presudnu ulogu u kreiranju tr\u017ei\u0161nih uslova privre\u0111ivanja. Ve\u0107 du\u017ei niz godina u svojim radovima isti\u010dem novu ulogu trgovinskog sektora u privredi. U toku je svojevrsna trgovinska revolucija koja skoro u potpunosti menja funkcije trgovine i njenu poziciju u ukupnom sistemu privrede i tr\u017ei\u0161ta.
\nIntenzivna transformacija i razvoj trgovinskog sektora mogli su se o\u010dekivati, \u0161to je uostalom i podvu\u010deno u Strategiji trgovine. Brojni predlozi iz Strategije su uva\u017eeni i preto\u010deni u institucionalna re\u0161enja u vezi sa tr\u017ei\u0161tem, trgovinom i za\u0161titom potro\u0161a\u010da. Na\u017ealost, u operacionalizaciji predloga se u odre\u0111enoj fazi zastalo, tako da su se promene u trgovinskom sektoru odvijale dosta spontano i bez jasne vizije i politike razvoja. U datim uslovima ispoljeni su i odre\u0111eni strukturni problemi trgovine: preteran je broj trgovinskih subjekata i to u svim fazama kanala marketinga; nedovoljan je stepen koncentracije, konsolidacije i integracije maloprodajnog i velikoprodajnog sektora privrede; prenagla\u0161en je razvoj grosisti\u010dkog u odnosu na detaljisti\u010dki sektor trgovine; neadekvatan je razvoj trgovinske mre\u017ee u prostoru i to kako po pitanju makro, tako i po pitanju mikrolokacije trgovine; usitnjena je trgovinska mre\u017ea kroz prizmu prevelikog broja maloprodajnih objekata; izostao je razvoj pravih cash&carry centara u prometu na veliko i diskontnih objekata u prometu na malo; neza\u0161ti\u0107ena su mala trgovinska preduze\u0107a i preduzetnici i prepu\u0161teni su potpunoj slobodi tr\u017ei\u0161ta; nedovoljno je razvijena privatna trgovinska marka i svi oblici elektronske trgovine. Kao rezultat toga, nedovoljan je stepen konkurencije izme\u0111u trgovinskih subjekata i u celini nedovoljna je efikasnost i profitabilnost u trgovinskom sektoru privrede.<\/p>\n

Kako da pomenute probleme re\u0161imo?<\/strong>
\nU sada\u0161njoj fazi neophodan je radikalan zaokret. Dr\u017eavni organi treba da jasno prihvate politiku da je trgovinski sektor, a posebno maloprodajni, klju\u010dni pokreta\u010d rasta privrede, ja\u010danja njene konkurentnosti na doma\u0107em i me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, kao i re\u0161avanja brojnih socijalnih problema, naro\u010dito problema zapo\u0161ljavanja.
\nSpontani razvoj naj\u010de\u0161\u0107e ne dovodi do optimalne strukture trgovinske mre\u017ee u prostoru, ve\u0107 naprotiv, mo\u017ee da dovede do monopolskih pozicija subjekata maloprodaje, ali i da ugrozi ravnopravnost potro\u0161a\u010da kada je re\u010d o pristupu maloprodajnim uslugama. Sve to navodi na potrebu planskog pristupa razvoju trgovinske mre\u017ee u prostoru. Potrebno je da se odgovaraju\u0107im institucionalnim re\u0161enjima obave\u017eu organi lokalne, regionalne i gradske samouprave da se u planskim dokumentima obavezno, i u \u0161to je mogu\u0107e ve\u0107oj meri, ugra\u0111uju re\u0161enja primerena savremenom komercijalnom urbanizmu. Re\u0161enja treba da obezbede spre\u010davanje svakog vida monopola i limitiranja konkurencije na lokalnom nivou i diversifikaciju maloprodajnih formata koja \u0107e omogu\u0107avati puni nivo uslu\u017eivanja potro\u0161a\u010da.
\nNova re\u0161enja i mere treba da su usmereni i na \u0161to ve\u0107i podsticaj razvoju elektronske trgovine. To pitanje ima vi\u0161estruki zna\u010daj za razvoj konkurencije i strategije vi\u0161estrukih kanala marketinga, koji su u Srbiji tek u po\u010detnoj fazi razvoja.
\nNeophodno je i podsticanje \u0161to ve\u0107eg stepena horizontalne i vertikalne integracije sa svim u\u010desnicima u kanalima marketinga. Subjekti maloprodaje treba da postaju sve vi\u0161e partneri sa dobavlja\u010dima i distributerima radi kreiranja superiorne mre\u017ee isporuke vrednosti potro\u0161a\u010dima.
\nNajva\u017eniji predlog svodi se na potrebu da Ministarstvo trgovine vodi proaktivnu politiku razvoja odgovaraju\u0107e strukture tr\u017ei\u0161ta i konkurencije. Da bi tu svoju ulogu obavljalo, ali i da bi kriti\u010dki i analiti\u010dki Komisija za za\u0161titu konkurencije sve to pratila, neophodno je da postoji adekvatan informati\u010dki sistem koji \u0107e biti osnovna baza za dono\u0161enje klju\u010dnih razvojnih i operativnih odluka. To konkretno zna\u010di da se u lancu kanala marketinga precizno prate tro\u0161kovi, procesi, nivo dodavanja nove vrednosti, obim prometa, cene i mar\u017ee. Na osnovu toga mogu\u0107e je voditi proaktivnu i zdravu konkurentsku politiku.<\/p>\n

Kako vidite trgova\u010dku scenu u 2013. kada je re\u010d o u\u010de\u0161\u0107u trgovine u BDP-u Srbije, u ukupnoj zaposlenosti, broju prodavnica, zastupljenosti modernih formata? Imamo li dovoljno trgova\u010dkih kvadrata s obzirom na broj stanovnika?<\/strong>
\nTrgovinski sektor je najvitalniji deo privrede Srbije. U poslednjih desetak godina ostvarene su najvi\u0161e stope rasta u trgovinskom sektoru u pore\u0111enju sa ostalim sektorima privrede. Kao rezultat toga, pove\u0107ano je u\u010de\u0161\u0107e trgovine u formiranju bruto doma\u0107eg proizvoda sa 7% u 2002. godini na ne\u0161to iznad 11% u 2010. U posmatranom periodu pove\u0107ano je i u\u010de\u0161\u0107e trgovine u ukupnoj zaposlenosti, i to sa 14,7% na \u010dak 19,4%. To prakti\u010dno zna\u010di da je svaki peti radnik zaposlen u trgovinskom sektoru privrede Srbije. Trgovinsku mre\u017eu na malo \u010dini oko 96.918 prodajnih objekata, \u0161to je ina\u010de za oko 7.000 objekata manje u odnosu na stanje koje je bilo 2008. Ukupan maloprodajni prostor je u 2009. godini iznosio 4,4 miliona m\u00b2, odnosno oko 0,60 m\u00b2 po stanovniku. Pore\u0111enja radi, u EU je ne\u0161to iznad 1m\u00b2 prodajnog prostora po glavi stanovnika. Moderni maloprodajni formati, kao \u0161to su supermarketi, hipermarketi i cash&carry centri u\u010destvuju u Srbiji sa oko 40% u prometu prehrambenih proizvoda, dok je to u\u010de\u0161\u0107e u ve\u0107ini zemalja EU iznad 80%.
\nU poslednje vreme svedoci smo prisutnih stavova u delu nau\u010dne i stru\u010dne javnosti da je pregrejani razvoj trgovinskog sektora privrede ugro\u017eavao reindustrijalizaciju u Republici Srbiji. Takve teze su potpuno pogre\u0161ne i nenau\u010dne i nisu u skladu sa ukupnim promenama koje se de\u0161avaju u razvijenim tr\u017ei\u0161nim privredama. Svi tokovi i parametri pokazuju da modernizacija trgovinskog sektora privrede ima vi\u0161estruke pozitivne efekte na razvoj industrijskog i poljoprivrednog sektora privrede. Uzroke zapostavljenosti industrijskog i poljoprivrednog sektora privrede treba tra\u017eiti u lutanjima i brojnim gre\u0161kama u procesu privatizacije i u vo\u0111enju industrijske i poljoprivredne politike.<\/p>\n

Tokom 2013. Casino \u0107e otvoriti prve objekte u Srbiji, ve\u0107 odavno se najavljuje ulazak Lidla, a imamo i najave da \u0107e Carrefour otvoriti objekte 2015. \u0160ta to zna\u010di za trgovinski sektor na\u0161e zemlje?<\/strong>
\nO internacionalizaciji trgovine ja govorim ve\u0107 25 godina. \u0160to je intenzivnija konkurencija, intenzivniji je razvoj trgovine. A dinami\u010dan razvoj trgovine pozitivno deluje na razvoj ukupne privrede. Na kraju krajeva, najve\u0107a strana investicija koja se dogodila u Srbiji od 2000. godine desila se upravo u maloprodaji.
\nU savremenim uslovima, na globalnom tr\u017ei\u0161tu, nema vi\u0161e \u2018doma\u0107ih\u2019 i \u2018stranih\u2019 kompanija. Pa u Delhaizeu Srbija 99% zaposlenih \u010dine ljudi iz Srbije, to je u su\u0161tini doma\u0107a kompanija. Ljudi rade, razvijaju privatnu marku… 16% ukupne prodaje Delhaizea danas se ostvaruje kroz prodaju PL-a. A kada ula\u017eu u privatnu marku, oni je razvijaju u Srbiji, kroz saradnju sa proizvo\u0111a\u010dima u na\u0161oj zemlji. Moderne globalne trgovinske kompanije vode aktivnu politiku razvoja lokalne privrede. Ne odgovara Delhaizeu da forsira robne marke van Srbije, a da ih ne razvija u Srbiji i da ne doprinosi razvoju na\u0161e proizvodnje. Jer, ako ne doprinosi razvoju na\u0161e proizvodnje – ne\u0107e do\u0107i do porasta standarda i kome \u0107e onda Delhaize da prodaje svoju robu?
\nUzmimo i primer Metroa. Ta kompanija ulazi u fran\u0161izing sa malim trgovcima, a razvija i privatnu marku. Tu le\u017ei \u0161ansa za dobre proizvo\u0111a\u010de da se njihovi proizvodi, ako su kvalitetni, cenovno konkurentni, dobro upakovani, na\u0111u na policama u 29 zemalja gde Metro ima svoj brend. Ovo isto va\u017ei za druge trgovce. Mi danas u Srbiji proizvodimo robu koja se i te kako prodaje i izvozi u region.
\nGlobalizacija maloprodaje je fenomen koji je intenziviran u poslednjih dvadeset godina. Ona u velikoj meri pozitivno doprinosi integraciji privrede i to je novi kanal izvoza. Srbija \u0107e najvi\u0161e izvoziti preko trgova\u010dkih mre\u017ea. Sve je manje klasi\u010dnog izvoza. Ali zato imate izvoz kroz mre\u017ee. Za\u0161to se jedan Bambi ne bi na\u0161ao u mre\u017ei Delhaizea u Gr\u010dkoj? A mo\u017ee da se na\u0111e, jer Bambi ima elitne, visokokvalitetne proizvode. To mo\u017ee i Rubin, i mnogi drugi.<\/p>\n

Kako bi dr\u017eava mogla da podstakne opstanak malih trgovinskih preduze\u0107a, \u0161ta \u010dini na tom polju?<\/strong>
\n\u010citav set re\u0161enja i mera treba preduzeti, posebno u sektoru maloprodaje. Treba podr\u017eati formiranje i razvoj novih trgovinskih preduze\u0107a; obezbediti podr\u0161ku za promene u domenu menad\u017ementa postoje\u0107ih malih trgovinskih preduze\u0107a, a time i za pove\u0107avanje njihove profitabilnosti; obezbediti informacije o dobroj trgovinskoj praksi i komparaciji me\u0111u preduze\u0107ima, \u0161to omogu\u0107ava i efikasan \u2018ben\u010dmarking\u2019. Zatim, treba pru\u017eiti podsticaje u investicijama; obezbediti edukaciju i programe treniranja kako bi se podigla kreativnost i sposobnost osoblja zaposlenog u trgovini. Neophodno je i da se obezbedi odgovaraju\u0107a finansijska podr\u0161ka manjim trgovinskim preduze\u0107ima; da se pru\u017eaju odre\u0111eni popusti u porezima i raznim taksama; da se pru\u017ei pomo\u0107 na planu penzionog i zdravstvenog osiguranja sitnih trgovaca…
\nFrancuska, na primer, malim trgovcima – ako su u biznisu 15 godina pa propadnu – garantuje penziju. Dr\u017eava mo\u017ee da se na\u0111e kao garant za dobijanje dobrih kreditnih linija, jer mali trgovac sam ne mo\u017ee da ih dobije. Dr\u017eava mo\u017ee da daje i razne subvencije ako mali trgovac razvija elektronsku trgovinu i prati tehnolo\u0161ke inovacije. Dr\u017eava treba da mu obezbedi i odre\u0111ene popuste u ceni gradskog zemlji\u0161ta; pomo\u0107 na planu integracije, odnosno poslovnog udru\u017eivanja sitnih trgovaca i, posebno, podr\u0161ku u razvijanju sistema fran\u0161izinga. Mnogo toga ona aktivno mo\u017ee i treba da uradi.
\nUz to, pomo\u0107 dr\u017eave malim trgovcima zna\u010dajna je i za podsticanje lokalne proizvodnje – proizvodi lokalnih proizvo\u0111a\u010da na\u0107i \u0107e se na policama lokalnih malih trgovina.<\/p>\n

\u0160ta bi, sa druge strane, mali trgovci mogli sami da u\u010dine kako bi \u2018pre\u017eiveli\u2019 krizu i konkurenciju velikih?<\/strong>
\nNe mo\u017ee dr\u017eava sama da spasi male trgovce. Jedina njihova \u0161ansa jeste da se udru\u017ee, da se povezuju. Istra\u017eivanja pokazuju da \u010dvrsta saradnja i povezivanje donosi u proseku porast profitne mar\u017ee od oko 3% svim u\u010desnicima u integrisanim lancima snabdevanja. Me\u0111utim, problem je \u0161to mali trgovci to ne vide ili nisu spremni na to. Oni ljubomorno \u010duvaju svoj identitet. Ja sam bio savetnik u CBA tri godine. Da su me slu\u0161ali, danas bi CBA bio druga firma po veli\u010dini u Srbiji – sa objedinjenom nabavkom, privatnom CBA markom, CBA marketingom, sa razvijenim sistemom CBA distribucije i formatizacije, inovacijom znanja… Bio je to koncept pravljenja zaista jednog pravog sistema, koji po\u010diva na ugovornim osnovama. Takav sistem funkcioni\u0161e u Ma\u0111arskoj, gde je CBA na drugom mestu po tr\u017ei\u0161nom u\u010de\u0161\u0107u. Za\u0161to to u Ma\u0111arskoj mo\u017ee da se napravi, a u Srbiji ne mo\u017ee? E, to je problem kod nas – da se mali trgovci dogovore. A kada se dogovore, jo\u0161 ve\u0107i je problem da dogovoreno sprovedu. Mislim da je kardinalna gre\u0161ka \u0161to se CBA raspao.<\/p>\n

Da li trgovinske kompanije u Srbiji dovoljno ula\u017eu u edukaciju zaposlenih? Kakva je njihova saradnja sa Ekonomskim fakultetom po tom pitanju?<\/strong>
\nTrgovci su veoma \u0161tedljivi kada je u pitanju ulaganje u kadrove, ili u istra\u017eivanje i razvoj. Odmah bi hteli da vide kakav je efekat u profitu, a to je pogre\u0161an pristup. Naravno, \u010dast izuzecima. U Srbiji danas posluju neke ozbiljne kompanije koje i te kako ula\u017eu u edukaciju. Uzmimo primer kompanije Delhaize koja je sa Ekonomskim fakultetom i timom koji se na fakultetu bavi pitanjima trgovine i kojim ja rukovodim, u\u0161la u strate\u0161ko partnerstvo. Mi ve\u0107 du\u017ee od godinu dana, a dugoro\u010dno \u0107emo to raditi, sprovodimo inovacije znanja za srednji, operativni menad\u017ement iz te kompanije, a ubudu\u0107e \u0107emo to \u010diniti i za druge nivoe menad\u017ementa. Rezultati koje smo do sada ostvarili sa 170 polaznika kurseva na Ekonomskom fakultetu, iz kompanije Delhaize, su izuzetni. Svi polaznici su veoma zadovoljni, mnogi su ve\u0107 unapre\u0111eni na vi\u0161e pozicije. Edukacija je trajala 30 \u010dasova i kurs je bio tako koncipiran da se bavi konkretnim, operativnim pitanjima – \u0161ta i kako raditi.
\nNa Ekonomskom fakultetu je u\u010dinjeno zaista mnogo da se afirmi\u0161e smer Trgovinski menad\u017ement i marketing, da na master studijama imamo jedan elitni smer koji se zove Trgovina: menad\u017ement prodaje i lanca snabdevanja, na doktorskim studijama tako\u0111e imamo podru\u010dje koje se ozbiljno bavi pitanjima iz oblasti trgovine i distribucije. Ekipa koja je u timu koji ja na neki na\u010din koordiniram izuzetno je jaka – \u010dine je Goran Petkovi\u0107, Zoran Bogeti\u0107, Dragan Stojkovi\u0107 i druge kolege koje se bave pitanjima marketinga, usluga i logistike. Za njih \u0107e se jo\u0161 \u010duti u budu\u0107nosti. Naravno, ovaj menad\u017eerski koncept razvijen je uz podr\u0161ku privrede. Retko koja ekipa, na Ekonomskom fakultetu i \u0161ire, radi sa privredom ovako kako ova grupa za trgovinu radi. Mi smo uradili Strategiju trgovine Srbije i Strategiju trgovine Beograda, nema nijedne ozbiljne firme gde mi nismo radili projekte.<\/p>\n

Da li se diplomci sa Ekonomskog fakulteta u dovoljnoj meri nalaze me\u0111u menad\u017ementom trgovinskih kompanija u Srbiji?<\/strong>
\nKako da ne. Moji mla\u0111i saradnici ula\u017eu dosta truda u komunikaciju sa preduze\u0107ima kako bi preporu\u010dili studente i napravili kontakte u zapo\u0161ljavanju. Drugo, dajemo im preporuke. Tre\u0107e, napravili smo strate\u0161ku saradnju sa Delhaizeom, tako da je ta kompanija objavila konkurs prvo za stipendiranje studenata, a zatim i za praksu gde \u0107e studenti videti i nau\u010diti mnogo toga. Tako\u0111e, mi svake godine na na\u0161im predavanjima imamo najmanje \u010detiri gostovanja predstavnika poznatih firmi. Veliki bi bio spisak studenata koji su iz oblasti trgovine diplomirali, magistrirali, stekli master diplome, pa \u010dak i doktorirali, a koji se danas nalaze na najvi\u0161im funkcijama u menad\u017ementu velikog broja trgovinskih, ali i proizvodnih kompanija.<\/p>\n

\u0160ta su novo trgovinskom sektoru u Srbiji donele nedavno usvojene izmene Zakona o trgovini?<\/strong>
\nU sistemu propisa koji ure\u0111uju promet robe i usluga u Srbiji, Zakon o trgovini ima centralno mesto. Zakon koji reguli\u0161e oblast trgovine treba da obezbedi prostor za razvoj tr\u017ei\u0161ta, konkurencije i unapre\u0111enje ukupnog poslovanja u trgovini. U tom smislu bilo je potrebno da se obuhvate sve pojave koje se mogu javiti na tr\u017ei\u0161tu i koje zahtevaju regulaciju sve slo\u017eenijih odnosa na njemu. Naro\u010dito je bilo neophodno da se institucionalno reguli\u0161u pojave koje ve\u0107 postoje na modernim tr\u017ei\u0161tima i koje se internacionalizacijom poslovanja privrednih subjekata i ve\u0107om liberalizacijom propisa prenose na tr\u017ei\u0161te Srbije.
\nDono\u0161enjem Zakona o trgovini, 28. jula 2010, postavljen je temelj za savremeni razvoj trgovine Srbije. Me\u0111utim, tokom dvogodi\u0161njeg sprovo\u0111enja na povr\u0161inu su isplivale i odre\u0111ene manjkavosti. Pojedina re\u0161enja nisu bila primenjivana u praksi, dok su za sprovo\u0111enje nekih zakonskih re\u0161enja tro\u0161kovi bili previsoki. Bilo je i odredaba koje je trebalo preciznije definisati zbog nejasno\u0107a koje su izazivale kod u\u010desnika u prometu.
\nZna\u010dajno je ista\u010di da su otklonjene i nedoumice za intenzivniji razvoj proizvoda pod trgovinskom markom. Unapre\u0111ena su re\u0161enja u borbi protiv nepo\u0161tene tr\u017ei\u0161ne utakmice, tj. nelojalne konkurencije izme\u0111u trgovaca na tr\u017ei\u0161tu. Pozitivno je i to \u0161to je po prvi put stvorena zakonska osnova za nadoknadu nematerijalne \u0161tete nanete pravnom licu zbog povrede poslovnog ugleda radnjom nelojalne konkurencije. Izvr\u0161ene su i pozitivne izmene koje doprinose efikasnijem radu Tr\u017ei\u0161ne inspekcije.
\nSa druge strane, moram da izrazim \u017ealjenje \u0161to su ukinuti \u010dlanovi u vezi sa Centrom za razvoj trgovine, sa vo\u0111enjem neophodne evidencije u trgovini, usmeravanjem razvoja i lokacija velikih trgovinskih objekata i sli\u010dno. \u017delim posebno da naglasim i da podvu\u010dem da Odredbe \u010dlana 45 prethodnog zakona nisu bile donete sa ciljem uvo\u0111enja bespotrebnih restrikcija u vezi sa izgradnjom ve\u0107ih trgovinskih objekata, ili da se zabrani i ograni\u010di dalja izgradnja velikih objekata, ve\u0107 samo da se usmeri njihov razvoj u pravcu ostvarenja interesa potro\u0161a\u010da i razvoja konkurentske borbe na tr\u017ei\u0161tu Srbije. U najnovijem talasu ukidanja propisa na udar su do\u0161la i navedena re\u0161enja koja su imala za cilj ravnomeran razvoj trgovine i trgovinske mre\u017ee na prostoru \u010ditave dr\u017eave. Bitno je ista\u0107i da su re\u0161enja u Zakonu o trgovini imala isklju\u010divo prokonkurentski karakter i da je interes potro\u0161a\u010da bio na prvom mestu. Namera je bila da se spre\u010di eventualno sticanje monopolske pozicije na odre\u0111enom tr\u017ei\u0161nom podru\u010dju.
\nJo\u0161 ve\u0107i problem vidim u tome \u0161to su ukinuti \u010dlanovi u vezi sa evidencijom u trgovini, i to u uslovima kada imamo potpuno devastiranu statistiku o trgovini Srbije, kada su nam finansijski podaci o poslovanju trgovine krajnje pogre\u0161ni i kada Ministarstvo trgovine ne raspola\u017ee neophodnim podacima iz oblasti trgovine.<\/p>\n

Poslednjih godina dosta se polemisalo oko cenovne politike (u pore\u0111enju sa zemljama u okru\u017eenju) i naro\u010dito oko visine mar\u017ei, pa je \u010dak i dr\u017eava u jednom trenutku intervenisala. Kakvo je va\u0161e mi\u0161ljenje o tome?<\/strong>
\nIskustvo nam pokazuje da sva\u00adki po\u00adku\u00ad\u0161aj za\u00adme\u00adne tr\u00ad\u017ei\u0161\u00adta dr\u00ad\u017eav\u00adnom interven\u00adci\u00adjom i blokade u slobodi delovanja trgovinskih aktera ni\u00adje mogao da us\u00adpe\u0161\u00adno re\u00ad\u0161i\u00ad do\u00adsta slo\u017een me\u00adha\u00adni\u00adzam in\u00addi\u00advi\u00addu\u00ada\u00adli\u00adza\u00adci\u00adje i za\u00addo\u00advo\u00adlja\u00adva\u00adnja po\u00adtre\u00adba i zah\u00adte\u00adva potro\u0161a\u010da. Dosa\u00adda\u0161\u00adnja prak\u00adsa po\u00adka\u00adzu\u00adje da za\u00adme\u00adna tr\u00ad\u017ei\u0161\u00adta dr\u00ad\u017eav\u00adnom interven\u00adci\u00adjom i blokiranje samostalnosti subjekata trgovine ne mo\u00ad\u017ee us\u00adpe\u0161\u00adno da kontro\u00adli\u00ad\u0161e i tro\u0161\u00adko\u00adve pro\u00adme\u00adta i tr\u00adgo\u00advi\u00adne, a ti\u00adme i ukup\u00adnu efi\u00adka\u00adsnost i efek\u00adtiv\u00adnost pove\u00adzi\u00adva\u00adnja pro\u00adiz\u00advo\u00ad\u0111a\u00ad\u010da i po\u00adtro\u00ad\u0161a\u00ad\u010da. To je ubedljivo pokazala i praksa olakog pristupa dono\u0161enju uredbi o zamrzavanju mar\u017ei za odre\u0111ene prehrambene proizvode. Nagla\u0161avao sam i u fazi dono\u0161enja datih uredbi da je takva praksa potpuno prevazi\u0111ena u razvijenim tr\u017ei\u0161nim uslovima i da u osnovi daje kontraproduktivne efekte, da deformi\u0161e tr\u017ei\u0161ne odnose i ukupno funkcionisanje tr\u017ei\u0161nog mehanizma.<\/p>\n

Kriza je donela cvetanje sive ekonomije. Koliko je situacija ozbiljna i \u0161ta bi dr\u017eava i trgovci trebalo da u\u010dine, kako da se bore sa nelegalnom konkurencijom?<\/strong>
\nZakoni su napisani, ali se oni u dovoljnoj meri ne po\u0161tuju, ne sprovode… Uzmimo kao primer Zakon o trgovini, u kome se jasno govori ko mo\u017ee biti trgovac. Ne mo\u017ee biti trgovac neko ko na ulici, na pijaci, prodaje sardinu. Pa to je elementarno i u zakonu je zapisano. Ali se ne sprovodi, a za\u0161to se ne sprovodi – to treba pitati one koji su za to zadu\u017eeni.
\nVerovatno je i ljude koji tako prodaju nu\u017eda naterala. Velika je stopa nezaposlenosti, siroma\u0161tvo. Ali, ako se sve stavi u legalne tokove, onda imamo i PDV i dr\u017eavu koja ima odre\u0111ena sredstva kojima \u0107e mo\u0107i da pomogne siroma\u0161nima. Stvari su tu dosta pome\u0161ane.
\nKod nas je sprovo\u0111enje zakona najve\u0107i problem. A i u tim segmentima treba da vlada struka. Ljudi koji rade u antimonopolskoj komisiji moraju biti vrhunski stru\u010dnjaci iz oblasti trgovine i tr\u017ei\u0161ta. Posebno nagla\u0161avam da to ne bi smeli biti samo pravnici nego i ekonomisti koji dobro poznaju trgovinu i odnose izme\u0111u u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu. Ljudi koji rade u tr\u017ei\u0161noj inspekciji moraju biti veoma dobro edukovani za trgovinu. A nisam siguran da se vr\u0161i edukacija ljudi iz te oblasti u dovoljnoj meri.<\/p>\n

Ako do\u0111e do ukidanja carina na uvoz hrane iz EU, kakve mislite da \u0107e to imati posledice po doma\u0107e proizvo\u0111a\u010de i njihovu konkurentnost?<\/strong>
\nMislim da smo mi malo ubrzali otvaranje na\u0161e zemlje kada je re\u010d o smanjivanju carina. Trebalo je da to radimo postepeno, kako se budemo pribli\u017eavali ka EU. Naravno, pre 10-15 godina mislili smo da \u0107emo u EU u\u0107i 2007.
\nA gde smo u 2013. godini? Sada treba biti obazriv. Ne treba se preterano otvoriti, a da i na\u0161a privreda ne dobije odre\u0111ene subvencije. Amerika ili bilo koja razvijena privreda \u0161tite svoju ekonomiju na razne na\u010dine, direktne, a naj\u010de\u0161\u0107e indirektne. Na\u0161u poljoprivredu treba \u0161tititi u odre\u0111enoj meri i do perioda kada \u0107e postati konkurentna sa inostranom. Ta\u010dno je to da su na\u0161i poljoprivredni posedi usitnjeni, da imamo nisku produktivnost. Ali je isto tako ta\u010dno da na\u0161a poljoprivreda nema subvencije koje imaju poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di u Evropi i da se onda ne mogu nositi sa njima. Dr\u017eava mora imati dosta obazrivu politiku sni\u017eavanja carina. Ja bih ukinuo carine onog momenta kada u\u0111emo u EU. Do momenta dok ne u\u0111emo – postepeno bih ih smanjivao. Sve o \u010demu sam govorio pada u vodu ako se ne razvija proizvodnja. Nema moderne trgovine bez moderne proizvodnje.<\/p>\n

\u0160ta o\u010dekujete da \u0107e se doga\u0111ati u narednih nekoliko godina na trgova\u010dkoj sceni u Srbiji?<\/strong>
\nNastavi\u0107e se trendovi koji su i do sada bili prisutni, nastavi\u0107e se procesi koncentracije trgovine i konsolidacije tr\u017ei\u0161ta. Pretpostavljam da \u0107emo u narednih deset godina imati 5-6 vode\u0107ih igra\u010da kada je re\u010d o FMCG-u, koji \u0107e imati u\u010de\u0161\u0107e od oko 60-70%. U Australiji tri kompanije imaju vi\u0161e od 80%, u Austriji pet kompanija ima 95%. Tako \u0107e i u Srbiji do\u0107i do objedinjavanja i ukrupnjavanja, ali to ne\u0107e ugoziti konkurenciju. U Srbiji je danas problem to \u0161to vode\u0107i lider ima neuporedivo ve\u0107e tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e od pratilaca lidera. Treba forsirati upravo povezivanje pratilaca lidera, kako bi oja\u010dali, br\u017ee se razvijali.
\nApsolutno mo\u017eemo o\u010dekivati dolazak drugih trgovinskih lanaca, Carrefoura koji kao vode\u0107i lanac ne\u0107e do\u0107i u Srbiju sa jednim hipermarketom i ne\u0107e se zadovoljiti time da bude na 10. ili 15. mestu po tr\u017ei\u0161nom u\u010de\u0161\u0107u. Mislim da \u0107e Carrefour, kada u\u0111e na tr\u017ei\u0161te Srbije, u narednih 10 godina biti me\u0111u prva 2-3 u\u010desnika na tr\u017ei\u0161tu. Dr\u017eava treba da podsti\u010de dolazak tih lanaca, da stvara uslove i ukupni ambijent. Da na lokalnom i okru\u017enom nivou ozbiljno razmi\u0161lja o razvoju trgovine i njene nove uloge i misije u privrednom razvoju. Dana\u0161nja maloprodaja je lokomotiva koja vu\u010de privredu, koja je u\u0161la duboko u proizvodnju. Uloga trgovine \u0107e ja\u010dati, jo\u0161 ve\u0107i broj zapo\u0161ljavanja \u0107e biti u trgovini, ali u isto vreme trgovina \u0107e se transformisati od klasi\u010dne do trgovine koja ozbiljno ulazi u sferu proizvodnje i potro\u0161nje.<\/p>\n

Dragana Vrane\u0161<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 108, maj 2013.)   Stipe Lovreta,\u00a0redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu   TRGOVINSKA REVOLUCIJA   „Globalizacija maloprodaje je fenomen koji je intenziviran u poslednjih dvadeset godina. Ona u velikoj meri pozitivno doprinosi integraciji privrede i to je novi kanal izvoza. Sve je manje klasi\u010dnog izvoza. Srbija \u0107e najvi\u0161e izvoziti […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2603,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2602"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2602"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2602\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2605,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2602\/revisions\/2605"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2603"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2602"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2602"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2602"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}