{"id":2578,"date":"2013-12-03T11:42:15","date_gmt":"2013-12-03T10:42:15","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=2578"},"modified":"2013-12-03T11:42:15","modified_gmt":"2013-12-03T10:42:15","slug":"zoran-bekric-rubin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/zoran-bekric-rubin\/","title":{"rendered":"Zoran Bekri\u0107, Rubin"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u progressive magazinu br. 106, mart 2013.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Zoran Bekri\u0107,\u00a0generalni direktor Rubina<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

PRAVA CENA ZA PRAVI KVALITET<\/h2>\n

 <\/p>\n

„Odlika velikih i jakih je da \u00a0se uvek trude da im kriza bude ne samo prepreka, ve\u0107 i motiv za dalji razvoj, kako odnosa sa kupcima, tako i sa potro\u0161a\u010dima. Treba na\u0107i snage i ponuditi ne\u0161to novo – ili u pakovanju ve\u0107 poznatog proizvoda ili kroz potpuno novi proizvod, ali nikad ne dozvoliti da sve ostane na istom.“<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Rubin iz Kru\u0161evca, osnovan 1955. godine, privatizovan je i kupljen od strane Inveja 2005. godine. Od tada, u Rubin je ulo\u017eeno oko 11 miliona evra. Izme\u0111u ostalog, investirano je u povr\u0161ine pod vinogradima, u proizvodnju i u kvalitet proizvoda. Iz Rubina isti\u010du da su ove godine postali najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d gro\u017e\u0111a sa povr\u0161inom vlastitih zasada na oko 1.100ha vinograda, koji godi\u0161nje proizvede i proda oko 4.000.000 litara vinjaka, oko 11.000.000 litara vina i oko 3.000.000 drugih alkoholnih pi\u0107a. O Rubinu nekada i sada, novim proizvodima, borbi da Rubin bude prepoznat i kao proizvo\u0111a\u010d visokokvalitetnih vina, izvozu u Kinu i drugim temama za Progressive govori Zoran Bekri\u0107, generalni direktor ove kompanije.<\/p>\n

\u0160ta je Rubinu donela privatizacija, da li se kompanija promenila i na koji na\u010din?<\/strong>
\nDo odluke da se Rubin kupi do\u0161lo se istra\u017eivanjem tr\u017ei\u0161nog potencijala na\u0161ih brendova, kao i uverenjem da \u0107e Invej svojim tr\u017ei\u0161no orijentisanim merama uspeti da unapredi potencijal koji su Rubinovi proizvodi imali na tr\u017ei\u0161tu. Politika ja\u010danja pozicije Rubina je zapo\u010deta racionalizacijom radne snage, uz zna\u010dajno pove\u0107anje efikasnosti i produktivnosti investiranjem u savremenu opremu. Proizvodni program je analiziran sa aspekta tr\u017ei\u0161ne pozicioniranosti i profitabilnosti i uvedeni su novi kriterijumi u okviru kojih su profitabilnost proizvoda i tr\u017ei\u0161ni potencijal osnovna merila opstanka u proizvodnom programu.
\nZa razvoj Rubina bile su presudne investicije novog vlasnika u iznosu od oko 11 miliona evra. U proteklih pet godina kupljeno je oko 80ha vinograda, zakupljeno je oko 1.200ha zemlje namenjene sadnji novih zasada, pri \u010demu je ve\u0107 posa\u0111eno 600ha vinograda namenjenih proizvodnji premium vina sa za\u0161ti\u0107enim geografskim poreklom, a u 2012. je realizovana sadnja 120ha novih zasada i priprema zemlji\u0161ta za jo\u0161 150ha koji \u0107e se saditi ove godine. Da je odluka da se postane vlasnik 1.189ha zasa\u0111enih vinograda na 19 lokacija \u0161irom centralne i ju\u017ene Srbije bila ispravna dokazuje \u010dinjenica da je Rubin danas u Srbiji lider u segmentu proizvodnje gro\u017e\u0111a za kvalitetna vina sa za\u0161ti\u0107enim geografskim poreklom, i da se u Registru vina sa oznakom kontrolisanog porekla i garantovanog kvaliteta nalazi 5 Rubinovih vina od ukupno 9, koliko ih ima u Srbiji.
\nTako\u0111e, realizovane su investicije u monta\u017eu nove opreme namenjene primarnoj preradi gro\u017e\u0111a, sanacija i rekonstrukcija vinarskog podruma u Kru\u0161evcu, kao i montiranje nove linije za hladno punjenje vina, kapaciteta 10.000l na sat.
\nSve ove uspehe je oko 290 zaposlenih u Rubinu ostvarilo i zahvaljuju\u0107i uvo\u0111enju i odr\u017eavanju nivoa standarda kvaliteta u organizaciji i poslovanju, koji podrazumevaju pomno pra\u0107enje de\u0161avanja na tr\u017ei\u0161tu ne samo gotovih proizvoda, ve\u0107 i na tr\u017ei\u0161tima sirovina, prate\u0107ih materijala i finansija. Uo\u010dene promene su rezultirale dono\u0161enjem pravovremenih mera koje \u0107e za\u0161tititi interese firme, ali i potro\u0161a\u010da Rubinovih proizvoda. Posledica takvog rada je da se u kontinuitetu ostvaruje vrhunski nivo kvaliteta proizvoda, bez obzira na krizu u kojoj \u017eivimo, a to \u0107e, kao i do sada, zna\u010dajno doprineti da i iz ovog kriznog vremena Rubin iza\u0111e jo\u0161 ja\u010di i jo\u0161 ubedljivije tr\u017ei\u0161no pozicioniran.<\/p>\n

Kako ocenjujete situaciju na srpskom tr\u017ei\u0161tu robe \u0161iroke potro\u0161nje danas, posebno polo\u017eaj doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da pi\u0107a?<\/strong>
\nDoma\u0107i proizvo\u0111a\u010di vina i \u017eestokih pi\u0107a su iz jedne poprili\u010dno autarhi\u010dne i zatvorene privrede, kakvu smo imali ranije, preko no\u0107i dospeli na tr\u017ei\u0161te na kome im konkurenciju \u010dine najve\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010di. Naglo otvaranje tr\u017eista za uvoz konkurentskih proizvoda iz \u010ditavog sveta, bez za\u0161tite doma\u0107e proizvodnje, dovelo je do nestanka najve\u0107eg broja renomiranih proizvo\u0111a\u010da iz perioda 90-tih.
\nS druge strane, u ovoj oblasti i dalje nisu re\u0161eni problemi sa nelegalnom trgovinom, uz izbegavanje pla\u0107anja PDV-a i akcize, i falsifikovanjem proizvoda najve\u0107ih doma\u0107ih brendova. Ovakvi uslovi na tr\u017ei\u0161tu onemogu\u0107avaju proizvo\u0111a\u010dima koji rade po zakonu da ostvare ekonomske cene i profit koji bi im omogu\u0107io ulaganje u sirovinsku bazu i obezbedio uvoznu nezavisnost.<\/p>\n

\u0160ta smatrate najve\u0107im uspesima Rubina u poslednjih nekoliko godina?<\/strong>
\nNajve\u0107i uspeh Rubina u poslednjih desetak godina je, po mom mi\u0161ljenju, neuobi\u010dajeno uspe\u0161na tranzicija iz jedne od najuspe\u0161nijih dru\u0161tvenih firmi u post socijalisti\u010dkom sistemu rada u najuspe\u0161niju vinariju Srbije u sasvim druga\u010dijem okru\u017eenju, u kome su konkurencija i poslovanje postavljeni na tr\u017ei\u0161nim principima.
\nPrvo smo morali da se izborimo sa svojim nedostacima i da se uskladimo sa novim vremenom. Trebalo je, u \u0161to kra\u0107em roku, nedostatak sopstvenih vinograda nadoknaditi investiranjem u nove zasade, unaprediti postoje\u0107u tehnologiju i to kako u primarnoj preradi gro\u017e\u0111a, tako i u delu nege i \u010duvanja vina i, kona\u010dno, u delu punjenja i pakovanja.
\nIziskivalo je velike napore sve to posti\u0107i iz sopstvenih sredstava. Mi nudimo ve\u0107 postoje\u0107e brendove i za njih tra\u017eimo zemlju kako bi pustili koren u Srbiji. To u ovom vremenu, na\u017ealost, nije dovoljno u na\u0161oj zemlji. Daje se novac za podizanje vinograda sa neizvesnom budu\u0107no\u0161\u0107u, a mi koji \u017eelimo da, recimo, vinjak postane proizvod iz Srbije, tako \u0161to bi sirovina poticala iz Srbije, ne mo\u017eemo da dobijemo sredstva za podizanje barem jednog vinograda godi\u0161nje.
\nJedan od najve\u0107ih uspeha Rubina je stabilna tr\u017ei\u0161na prisutnost njegovih proizvoda i njihova pozicija u kategorijama kojima pripadaju. Imati best seller proizvod danas je te\u0161ko ve\u0107ini doma\u0107ih firmi, a mi takvih proizvoda imamo nekoliko. Tr\u017ei\u0161na best seller pozicija na\u0161ih vina Rose, Gra\u0161evina, Vranac, Medve\u0111a krv, kao i pozicija vina Terra Lazarica veliki je uspeh, s obzirom na ogromnu regionalnu i svetsku konkurenciju.<\/p>\n

U \u0161ta se najvi\u0161e ulagalo u 2012?<\/strong>
\nU 2012. investirano je u sadnju 120ha novih vinograda u Jasenju kod Aleksinca, u Bojniku i u Dedini kod Kru\u0161evca, kao i u pripremu zemlji\u0161ta za jo\u0161 150ha koji \u0107e se saditi u 2013. godini. Da biste shvatili obim ovih ulaganja, nave\u0161\u0107u podatak da je neophodno investiranje oko 15.000 evra po hektaru u prvih pet godina, tj. do momenta kada \u0107e po\u010deti da daje rod i da se otpla\u0107uje. Me\u0111utim, rezultat ovakve politike investiranja u sirovine je da je danas u Srbiji Rubin lider u segmentu proizvodnje gro\u017e\u0111a za kvalitetna vina sa za\u0161ti\u0107enim geografskim poreklom.
\nPro\u0161le godine smo imali ulaganja u opremu i u podrum za odle\u017eavanje penu\u0161avog vina koje se spremamo da lansiramo na tr\u017ei\u0161te pod brendom Vronsky.
\nTako\u0111e, investirano je u tr\u017ei\u0161te kako bi se pomoglo probijanje Rubionovih novih proizvoda – Rosea i Belog \u0161pricera, gde smo protekle godine imali bilbord kampanju, promocije na mestima prodaje i druge aktivnosti. Ovde moram ista\u0107i da su na\u0161i proizvodi ograni\u010deni kada je re\u010d o reklamiranju, tako da Vodka Atlantic i Bitter Gorka tajna koji imaju veliki tr\u017ei\u0161ni potencijal nisu mogli biti adekvatno promovisani.<\/p>\n

Kakve finansijske rezultate je Rubin zabele\u017eio u 2012. godini i da li ste zadovoljni postignutim?<\/strong>
\nU 2012. smo u svim segmentima zabele\u017eili rast u odnosu na prethodnu godinu. Imali smo ne\u0161to br\u017ei rast poslovnih prihoda od poslovnih rashoda. Ostvareni neto prihodi od prodaje u 2012. su nominalno ve\u0107i od onih ostvarenih prethodne godine, i to za 8%. Konstantni rast poslovne dobiti koji je prisutan iz godine u godinu, upu\u0107uje na dobru perspektivu Rubina.<\/p>\n

Da li vas je kriza naterala na neke kompromise i kakve? Da li je bilo rezanja tro\u0161kova i u kojim segmentima? Na koji na\u010din se trudite da odr\u017eite likvidnost?<\/strong>
\nFinansijski izve\u0161taji o poslovanju za 2012. su rezultat racionalnog pona\u0161anja i kontrole tro\u0161kova u svim segmentima poslovanja. Mese\u010dne analize tro\u0161kova su pokazatelj na osnovu koga se kontroli\u0161e i uti\u010de na smanjenje tro\u0161kova. Krajem godine se izradom biznis plana za narednu godinu planiraju tro\u0161kovi i sa\u010dinjavaju bud\u017eeti po organizacionim delovima i funkcionalnim odgovornostima.
\n\u0160to se ti\u010de odr\u017eavanja likvidnosti, ona je trenutno problem svima, pa i nama u Rubinu. U vremenu kada krajnji potro\u0161a\u010d kupuje robu na odlo\u017eeno pla\u0107anje, na\u0161i kupci tako\u0111e od nas zahtevaju du\u017ee rokove pla\u0107anja. U svom poslovanju i u planiranju priliva i odliva, poku\u0161avamo da sa svojim dobavlja\u010dima ugovorimo rokove pla\u0107anja koje mo\u017eemo ispo\u0161tovati. Ukoliko neko u ovom lancu zaka\u017ee, onda dolazi do problema za sve u\u010desnike. Nadamo se da \u0107e novi zakon o ograni\u010denim valutama dovesti do ure\u0111enja pla\u0107anja i do pobolj\u0161anja likvidnosti svih privrednih subjekata.<\/p>\n

Kakva je pozicija Rubina u odnosu na ostale proizvo\u0111a\u010de na srpskom tr\u017ei\u0161tu, koliko je tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e Rubinovih brendova u kategorijama pi\u0107a koje proizvodi?<\/strong>
\nDanas je Rubin lider na srpskom tr\u017ei\u0161tu vina. Ova se tvrdnja bazira na \u010dinjenici da Rubinova vina imaju zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e u segmentu stonih vina koji \u010dini oko 70% ukupnog tr\u017ei\u0161ta vina. Tu je najbolje prodavani Rose, sa oko 3,5 miliona prodatih litara u 2012, potom u segmentu belih vina Gra\u0161evina, sa oko 2 miliona prodatih litara, u segmentu crvenih suvih vina Vranac sa oko 2 miliona prodatih litara, i u segmentu crvenih poluslatkih vina Medve\u0111a krv, sa oko 1,5 miliona litara. U svakom od ovih segmenata, Rubin ima i jo\u0161 po nekoliko vina koja se uspe\u0161no nose sa konkurencijom i od kojih treba o\u010dekivati rast, kao \u0161to su: Smederevka, Car Lazar, Carica Milica, Don Rossi crveno i belo vino. U kategoriji vina sa za\u0161ti\u0107enim geografskim poreklom, Chardonnay i Cabernet Sauvignon su ubedljivo najprodavaniji.
\nProdaja premium vina sa za\u0161ti\u0107enim geografskim poreklom – Terra Lazarica iz godine u godinu raste. Me\u0111utim, taj rast nije onakav kakav ova vina zaslu\u017euju, jer se u premium segmentu na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu susre\u0107emo sa predrasudom o nama kao velikom proizvo\u0111a\u010du koji ne misli na kvalitet, ve\u0107 samo i isklju\u010divo na kvantitet. Me\u0111utim, i to se menja, i to pre svega zahvaljuju\u0107i uspehu ovih vina u izvozu. Ova kategorija vina se ve\u0107 izvozi u Kinu, na Tajvan, a pove\u0107ava se i interesovanje u EU. O njihovom kvalitetu najbolje govore medalje koje osvajaju na takmi\u010denjima, i to kako u Japanu, tako i u \u0160paniji, Austriji, Portugaliji i Nema\u010dkoj. Zlatne i srebrne medalje koje Terra Lazarica Chardonnay, Terra Lazarica Cabernet Sauvignon i Terra Lazarica Merlot dobijaju, polako ali sigurno doprinose i porastu prodaje ovih vina na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu.
\nNa tr\u017ei\u0161tu jakih alkoholnih pi\u0107a, VS Rubin vinjak je neprikosnoveni lider sa oko \u010detiri miliona prodatih litara u 2012. godini. Potom je tu i Atlantic Vodka, sa oko milion prodatih litara i biter Gorka tajna sa oko 400.000 prodatih litara. Portfolio na\u0161ih jakih alkoholnih pi\u0107a \u010dine jo\u0161 i Rock 98 doma\u0107i brendi, absint Zeleni duh i likeri Posle ki\u0161e. Absint i likeri su realtivno mladi proizvodi na tr\u017ei\u0161tu, ali od njih o\u010dekujemo da brzo postanu lideri u svojim tr\u017ei\u0161nim segmentima. Ulaganjem u marketing ovih proizvoda, ve\u0107 smo uspeli da ih uvedemo u koktel karte kao sastojke glavnih koktela.
\nSve u svemu, mo\u017ee se re\u0107i da u Srbiji, u proteklih nekoliko godina, tr\u017ei\u0161te vina raste, kao i tr\u017ei\u0161ni udeo Rubinovih vina, koji je trenutno oko 30%, \u0161to ih \u010dini najprodavanijim.
\nTr\u017ei\u0161te alkoholnih pi\u0107a se, nasuprot tome, smanjuje, ali je pozicija VS Rubin vinjaka kao \u0161to smo rekli liderska, a kroz marketin\u0161ke kampanje, koliko je mogu\u0107e, jer je za ovaj segment tr\u017ei\u0161ta zabranjeno ogla\u0161avanje, \u010dinimo maksimalne napore da Atlantic Vodka i Gorka tajna biter pove\u0107aju svoj udeo na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Da li je zna\u010dajno smanjena kupovna mo\u0107 donela pad prodaje nekih va\u0161ih brendova i kojih?<\/strong>
\nSmanjenje kupovne mo\u0107i se osetilo na samom po\u010detku krize, tokom 2009. i bilo je zna\u010dajno, jer smo prethodne godine po\u010deli da bele\u017eimo skokovit rast prodaje u svakoj od kategorija. Potom se iz godine u godinu rast prodaje pove\u0107avao, tako da smo ve\u0107 2011. dostigli prodaju prvobitno planiranu za 2009, a u 2012. smo nastavili sa rastom.
\nZanimljivo je da se kriza najpre oseti u najprodavanijim kategorijama proizvoda, odnosno stonim vinima. Najsiroma\u0161niji deo tr\u017ei\u0161ta lako se u kriznim vremenima odlu\u010duje za neprovereni kvalitet i nepouzdane proizvo\u0111a\u010de sa niskim cenama. Kako vreme prolazi, taj deo tr\u017ei\u0161ta se vra\u0107a proverenim vrednostima, makar i sa, za izvesno vreme, smanjenim obimom potro\u0161nje, najverovatnije nakon razo\u010daranja nestandardnim jeftinim proizvodima. Tada postanete svesni da prava cena za pravi kvalitet ipak predstavlja najpo\u0161teniji pristup i tr\u017ei\u0161tu i potro\u0161a\u010dima.<\/p>\n

\u0160ta \u010dinite kako bi va\u0161i proizvodi bili privla\u010dni i \u2019kriznom\u2019 potro\u0161a\u010du?<\/strong>
\nNajbolji odgovor na krizne situacije je imperativ odr\u017eavanja kvaliteta proizvoda, stabilnost u politici cena i na kraju dogovor sa distributerima o zajedni\u010dkom nastupu. To je, s obzirom da se u na\u0161oj zemlji svako malo pojavi nekakva krizna situacija na tr\u017ei\u0161tu, iz iskustva najbolji model opstanka, ali i model daljeg rasta i razvoja. Morate od svojih kupaca i dobavlja\u010da stvarati partnere i zajedni\u010dkim snagama do\u0107i do depresijacije efekata krize. Odlika velikih i jakih je da se uvek trude da im kriza bude ne samo prepreka, ve\u0107 i motiv za dalji razvoj, kako odnosa sa kupcima, tako i sa potro\u0161a\u010dima. Treba na\u0107i snage i ponuditi ne\u0161to novo – ili u pakovanju ve\u0107 poznatog proizvoda ili kroz potpuno novi proizvod, ali nikad ne dozvoliti da sve ostane na istom.<\/p>\n

Koji je najprodavaniji od svih Rubinovih brendova?<\/strong>
\nUbedljivo najprodavaniji brend Rubina u delu \u017eestokih pi\u0107a jo\u0161 uvek je Vinjak VS, sa vi\u0161e od 7,5 miliona komada razli\u010ditih pakovanja. Period krize u\u010dinio je svoje, tako da realizacija mini pakovanja iz godine u godinu progresivno raste i dokazuje da je kupovna mo\u0107 stanovni\u0161tva sve manja i manja. U delu vina, Rubin je najprepoznatljiviji po Roseu, \u010dija je prodaja u pro\u0161loj godini dostigla rekordnih 3,5 miliona litara. Tako\u0111e, treba ista\u0107i da je na\u0161a Atlantic Vodka najprodavanija na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Da li ste u potpunosti zadovoljni saradnjom sa trgovcima ili smatrate da bi ona mogla da se pobolj\u0161a?<\/strong>
\nU uslovima krize i pada kupovne mo\u0107i uspeli smo da odr\u017eimo volumene prodaje i ostvarimo rast i pored drasti\u010dnog pada prodaje na\u0161e kategorije proizvoda. Uzimanje dela tr\u017ei\u0161ta konkurenciji i rast su ostvareni zahvaljuju\u0107i dobrim odnosima sa kupcima svih kanala prodaje. Stalnim akcijama i dobrom komunikacijom sa kupcima, ulaganjem u tr\u017ei\u0161te i pravovremenim reakcijama na poteze konkurencije, uspeli smo da pove\u0107amo prodaju na\u0161eg asortimana. Tako\u0111e smo uspeli da obezbedimo dobre pozicije i u HoReCa sektoru, u kome ima jo\u0161 dosta potencijala za pobolj\u0161anje saradnje.<\/p>\n

Na koje nove Rubinove proizvode ste najponosniji?<\/strong>
\nRazvoj proizvoda, posebno novih, bazira se na pa\u017eljivom ispitivanju tr\u017ei\u0161ta i to naro\u010dito onih starosnih grupa koje predstavljaju ciljnu grupu kojoj se proizvodom obra\u0107ate.
\nPoma\u017ee i dugogodi\u0161nje prisustvo na tr\u017ei\u0161tu, ali i iskustvo sticano tokom decenija opstajanja brenda. U na\u0161oj oblasti rada retki su uspesi preko no\u0107i, a posebno sada, kada ne postoji zakonska mogu\u0107nost makar ograni\u010denog ogla\u0161avanja. Tim pre je istra\u017eivanje na licu mesta zna\u010dajnije i tim pre je interpretiranje rezultata zna\u010dajno. Sa druge strane, nove informacione tehnologije i dru\u0161tvene mre\u017ee ubrzavaju spoznaju postojanja drugoja\u010dijeg ili neuobi\u010dajenog proizvoda na tr\u017ei\u0161tu.
\nPo\u0161tovanje navedenih principa je u poslednjih 8 godina dovelo do toga da na\u0161i proizvodi brzo dospeju do visoke tr\u017ei\u0161ne pozicioniranosti, bilo da se radi o vinu Medve\u0111a krv ili o novijem poku\u0161aju sa Roseom i Belim \u0161pricerom.
\nTo su dva proizvoda na koje je tr\u017ei\u0161te sjajno reagovalo i u samo godinu dana na tr\u017ei\u0161tu \u2018tira\u017e\u2019 ovih proizvoda je dostigao milionsku cifru. Jo\u0161 bitnije je da su to tek prvi koraci i da se od ovih proizvoda koji su na\u0161e prave zvezde u usponu tek o\u010dekuje da, kada ovo krizno vreme pro\u0111e, ostvare svoj puni potencijal. Kada je re\u010d o \u0161priceru, predstoji nam dalji rad, jer pojavom i uspehom na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu smo zadovoljni, ali to vi\u0161e nije dovoljno. Smatramo da je potencijal ve\u0107i i poku\u0161a\u0107emo da se sa ovim proizvodom sa lokalnog, preko regionalnog, probijemo i na globalno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Godinama se \u2019\u0161u\u0161ka\u2019 o novoj ambala\u017ei Vinjaka i uvo\u0111enju podbrendova. Da li ima neke istine u ovim glasinama i ako ima dokle se sa tim stiglo?<\/strong>
\nDa. Zaista ve\u0107 godinama razgovaramo o potrebi da se na\u0161 najprodavaniji proizvod redizajnira. Me\u0111utim, danas je veoma te\u0161ko slu\u0161ati \u017eelje potro\u0161a\u010da i pravilno ih razumeti, bar kada je u pitanju redizajn najpoznatijeg srpskog brenda u oblasti alkoholnih pi\u0107a. Tranziciona vremena na razli\u010dite na\u010dine uti\u010du na jedne i na druge. Jedni su tradicionalno gubitnici tranzicije, drugi mogu, ali i ne moraju biti pobednici. Veliki broj razli\u010ditih arhetipova je prisutan i u jednoj i u drugoj ciljnoj grupi, i oni su \u010desto suprotstavljeni. Sve su to razlozi zbog kojih se dugo radi na ovom projektu. Mi po\u0161tujemo i cenimo stare potro\u0161a\u010de, jer smo zbog njih i sa njima postali to \u0161to jesmo, ali na scenu stupaju i novi, mladi potro\u0161a\u010di i mi tra\u017eimo na\u010din da ispunimo njihove zahteve, ali tako da kada se primene na na\u0161em proizvodu to bude novi kvalitet koji \u0107e i jedni i drugi voleti i kupovati.<\/p>\n

U koje sve zemlje Rubin izvozi? Koja tr\u017ei\u0161ta su donela najve\u0107i profit u 2012?<\/strong>
\nIzvozi se u biv\u0161e jugoslovenske republike, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Makedoniju. U EU se izvozi pre svega u zemlje u kojima je ve\u0107e prisustvo srpske emigracije, kao \u0161to su Nema\u010dka, Francuska, Belgija, Holandija i Austrija, a sporadi\u010dan izvoz se ostvaruje i u Ma\u0111arsku, \u010ce\u0161ku i u Bugarsku. \u0160to se izvoza u Rusiju ti\u010de, upravo je istekao jedan ugovor i potpisan je novi koji obezbe\u0111uje izvoz stalnih koli\u010dina celog Rubinovog asortimana vina. Pro\u0161le godine zapo\u010det je izvoz u Kinu, na Tajvan, u Tursku, Irak, Nigeriju. Ve\u0107 dugi niz godina izvozimo u SAD i to sa partnerima koji su na\u0161i dugogodi\u0161nji kupci, a sve \u010de\u0161\u0107e dobijamo i pojedina\u010dne upite preko dru\u0161tvenih mre\u017ea o mogu\u0107nosti kupovine na\u0161ih vina \u0161irom SAD-a, Kanade i Australije.
\nZara\u0111uje se izvozom na svako od ovih tr\u017ei\u0161ta, ali potencijal kineskog kupca se u ovom momentu najvi\u0161e isti\u010de, tim pre \u0161to je kod tog kupca prevashodna stvar o kojoj se razgovara kvalitet. Naravno, razgovara se i o ceni, ali proizvoda iz najvi\u0161ih kategorija koji su po pravilu i skuplji.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do izvoza na Tajvan i u Kinu? Koliko je vremena bilo potrebno i \u0161ta ste sve morali da uradite kako bi se to ostvarilo?<\/strong>
\nPrvi kontakti su ostvareni tokom boravka grupe komercijalista Inveja na sajmovima duvana u nekoliko gradova Azije. Potom je kroz razmenu najpre poruka i informacija, a potom i uzoraka, do\u0161lo do javljanja interesovanja za na\u0161e proizvode. Nakon obilaska vinarije u Kru\u0161evcu, kineski partneri su bili iznena\u0111eni sadr\u017eajem na\u0161eg portfolia i mogu\u0107nos\u0107u izbora u na\u0161em vinskom programu.
\nDelegacije razli\u010ditog nivoa va\u017enosti su dolazile i proveravale kvalitet vina i, kona\u010dno, pro\u0161le godine su izrazile \u017eelju da kupe najpre jedan kontejner raznih vina izuzetno visokog kvaliteta iz robne grupe Terra Lazarica, ali i celu berbu specijalnog vina Kasna berba Sauvignon Blanc, koju mi u godinama kada za to postoje uslovi proizvodimo u ograni\u010denoj seriji do nekoliko hiljada boca. Vrednost ove isporuke bila je ve\u0107a od 80.000 evra. Iako su partneri u startu tra\u017eili prevashodno jeftinija vina, nakon obilaska vinarije, svega 30% vina je oti\u0161lo iz ove cenovne kategorije. Vrlo brzo su se ponovo javili i ponudili potpisivanje petogodi\u0161njeg ugovora.
\nProcedure za izvoz u Kinu su poznate, a jedino \u0161to smo mi morali da uradimo je da verujemo u sebe i da budemo strpljivi tokom nekoliko meseci \u2018kontrole\u2019 od strane donosilaca odluka iz kineske kompanije.<\/p>\n

Kakva su o\u010dekivanja od ovog tr\u017ei\u0161ta?<\/strong>
\nSmatram da je ovo tek po\u010detak saradnje sa ovim partnerima i ogromnim tr\u017ei\u0161tem koje poseduje klijentelu za koju cene nisu najbitnije, ve\u0107 kvalitet proizvoda u boci. Na\u0161a \u0161ansa je ba\u0161 u premium proizvodima za plate\u017eno sposobne kupce i srednji i bogati sloj stanovni\u0161tva. Kapaciteti ovog tr\u017ei\u0161ta su ogromni i preveliki za nas u delu potreba za jeftinim vinima. Me\u0111utim, kada je re\u010d o geografski za\u0161ti\u0107enim vrhunskim vinima, otvaraju nam se mogu\u0107nosti plasmana svih proizvedenih koli\u010dina od godine do godine berbe, po ekonomski isplativim cenama i sa dobrim profitom. Planovi za ovo i uop\u0161te azijska tr\u017ei\u0161ta su nam ambiciozni i daju nam za pravo da se mo\u017eemo takmi\u010diti kvalitetom sa najrenomiranijim svetskim proizvo\u0111a\u010dima vina.<\/p>\n

Koji bi bio va\u0161 savet drugim proizvo\u0111a\u010dima koji \u017eele da izvoze na kinesko ili rusko tr\u017ei\u0161te?<\/strong>
\nNavedena dva tr\u017ei\u0161ta imaju ogromne kapacitete s obzirom na broj stanovnika i rast potra\u017enje za vinima. Na\u0161e je mi\u0161ljenje da se treba fokusirati na ponudu premium proizvoda za odre\u0111enog kupca, regiju ili grad.<\/p>\n

Da li poma\u017ee u\u010de\u0161\u0107e na sajmovima?<\/strong>
\nU\u010de\u0161\u0107e na sajmovima koristi ako se dobro pripremi i dogovore sastanci sa potencijalnim partnerima. Pre samog nastupa treba izvr\u0161iti sve pripreme i predugovorne radnje. Sam nastup na sajmu treba krunisati dobrom promocijom i medijskom propra\u0107eno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Koje od nagrada koje su Rubinovi proizvodi osvajali u poslednje vreme su najzna\u010dajnije za kompaniju?<\/strong>
\nU poslednjih nekoliko godina Rubin je osvojio vi\u0161e nagrada na me\u0111unarodnim takmi\u010denjima od kojih bi pomenuo: 2011 AWC Vienna – International Wine Challenge, gde je Terra Lazarica Chardonnay 2009 osvojio zlatnu medalju, Terra Lazarica Cabernet Sauvignon 2008 – tako\u0111e zlatnu, a Terra Lazarica Merlot 2009 – srebrnu medalju; 2012 AWC Vienna – International Wine Challenge, gde su Terra Lazarica Sauvignon Blanc Barrique 2009, Terra Lazarica Chardonnay Barrique 2008, Terra Lazarica Marlot Barrique 2008 i Terra Lazarica Cabernet Sauvignon Barrique 2007 osvojili srebrne medalje; kao i 2013 Catavinum World Wine&Spirits Competition Spain, gde su Terra Lazarica Chardonnay Barrique 2008, Terra Lazarica Marlot Barrique 2008 i Terra Lazarica Cabernet Sauvignon Barrique osvojili srebrne medalje.<\/p>\n

Kakvi su planovi Rubina do kraja ove godine i u narednom periodu? Kakva su o\u010dekivanja \u0161to se ti\u010de situacije na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nNamera nam je da se na\u0161i proizvodi pribli\u017ee novoj generaciji potro\u0161a\u010da. \u017delimo da ih upoznamo sa na\u010dinima proizvodnje, \u010duvanja i negovanja prirodnih \u017eestokih pi\u0107a proizvedenih od gro\u017e\u0111a koja odle\u017eavaju u najve\u0107em podrumu sa hrastovim buradima u ovom delu Evrope, po francuskoj tehnologiji.
\nU toku je priprema za lansiranje u prodaju prvog Rubinovog penu\u0161avog vina. U berbi 2010. godine po\u010deli smo sa proizvodnjom penu\u0161avih vina po tradicionalnoj Champenoise metodi po kojoj se sekundarna fermentacija odvija u boci. Posle tri godine negovanja pojavi\u0107e se dva tipa penu\u0161avog belog vina od sorte chardonnay i rose od pinot noira.
\nU pregovorima smo sa kupcima iz Nema\u010dke koji su veoma zainteresovani za plasman \u0160pricera. Tako\u0111e, u toku je postupak redizajna ostalih pi\u0107a iz asortimana.<\/p>\n

Marija F. \u0160mit<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u progressive magazinu br. 106, mart 2013.)   Zoran Bekri\u0107,\u00a0generalni direktor Rubina   PRAVA CENA ZA PRAVI KVALITET   „Odlika velikih i jakih je da \u00a0se uvek trude da im kriza bude ne samo prepreka, ve\u0107 i motiv za dalji razvoj, kako odnosa sa kupcima, tako i sa potro\u0161a\u010dima. Treba na\u0107i snage i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2579,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2578"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2578"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2578\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2581,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2578\/revisions\/2581"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2579"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2578"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2578"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2578"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}