Turska je u aprilu ove godine ostvarila istorijski izvoz \u010dija je vrednost prema poslednjim statisti\u010dkim podacima 18,8 milijardi dolara. Postignut je rast od vrtoglavih 109 procenata i kako u turskom nadle\u017enom ministarstvu trgovine ka\u017eu – najve\u0107i aprilski ikada. Ovaj rezultat prema\u0161io je i najve\u0107e skorove do korona virusa.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci ka\u017eu da turska trgovina i industrija bele\u017ee svoje vrhunce uporedo sa vi\u0161estrukim skokom cene transporta robe iz Kine, nesta\u0161icom brodskih kontejnera, blokadom Sueckog kanala i poja\u010danim kontrolama i zastojem zbog globalne epidemije virusa korona. Upravo je pandemija, smatraju, i napravila tektonske promene na ekonomskoj globalnoj sceni, promenila pozicije klju\u010dnih igra\u010da i otvorila nove opcije uvoza i transporta za odre\u0111ene vrste robe. Br\u017ee, jednostavnije, bli\u017ee i jeftinije.<\/p>\n
Cena i brzina, i ovde kao i u svakoj drugoj grani, igraju va\u017enu ulogu. Pre samo nekoliko meseci, nedostatak kontejnera za robu, drasti\u010dno je poskupeo tro\u0161kove prevoza iz Kine. Kontejnerski transport je poskupeo 7 do 8 puta u odnosu na februar protekle godine, a cene su i dalje vrlo nestabilne i rastu. Iako je pre svega nekoliko meseci prognozirano da bi se mogle vratiti na period pre po\u010detka pandemije, prevoznici ih i dalje dr\u017ee na istorijskom maksimumu. Teret, na kraju lanca, naravno, snose – potro\u0161a\u010di. Trgovci su raspolo\u017eeni da to izbegnu alternativnim na\u010dinima nabavke robe.<\/p>\n
Kom\u0161ije iz Bosne i Hercegovine tvrde da je poskupljenje robe na njihovom tr\u017ei\u0161tu oko 25 odsto. Sli\u010dan porast se desio i u Srbiji. Kako prenose svetski mediji, na vi\u0161e od 80 odsto sve robe koja se prevozi morem, skokovi tro\u0161kova prevoza utica\u0107e na porast cena proizvoda u prodavnicama – od igra\u010daka, garderobe, name\u0161taja, pa do auto-delova, ribe i mnogobrojne robe \u0161iroke potro\u0161nje. Trgovci uveliko odustaju od brojnih proizvoda \u010diji bi ih transport naterao da cene vi\u0161estruko podignu, pa se okre\u0107u drugim pravcima. Turska je, smatraju, novo tr\u017ei\u0161te za raznovrsnu robu.<\/p>\n
Prema re\u010dima Dragoljuba Raji\u0107a, iz Mre\u017ee za poslovnu podr\u0161ku, nesumnjivo je da \u0107e kompanije na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu tra\u017eiti alternative kao i da \u0107e uzimati sve komparativne prednosti, kada je uvoz robe u pitanju. Nagla\u0161ava da je za na\u0161e tr\u017ei\u0161te va\u017eno da smanji cene uvoza i da ulazna cena robe bude ni\u017ea. Kako ka\u017ee, osim \u0161to imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, koji podrazumeva uvoz i izvoz odre\u0111ene vrste robe bez carine, va\u017ean je i faktor blizine.<\/p>\n
„Najve\u0107a komparativna prednost su zapravo tranzitna vremena. Za drumski prevoz robe od Istanbula do Beograda tranzitno vreme je 3 do 4 dana, a za brodski od Istanbula do Beograda preko Rijeke od 18 do 20 dana“, tvrdi Kursad Tanriverdi, direktor logisti\u010dke kompanije cargo-partner u Turskoj.<\/p>\n
Ako uzmemo da je brodski transport, kao najpovoljnija transportna opcija iz Kine, sa tranzitnim vremenom od oko 45 dana u redovnim okolnostima, ve\u0107 mesecima unazad vrlo nestabilan izbor, zbog rasta cena i situacije sa transportnom opremom, uvoznici Srbiji i drugih zemalja regiona, bi u sve ve\u0107em broju mogli uskoro da se okrenu Turskoj, koja je i po kvalitetu i ceni vrlo konkurentna za \u0161irok dijapazon proizvoda.<\/p>\n
Tanriverdi dodaje da se iz ove zemlje ka Srbiji najvi\u0161e izvoze rezervni delovi za automobilsku industriju, bela tehnika, tekstil i modna konfekcija, medicinska oprema, kao i hrana i poljoprivredni proizvodi. U zavisnosti od vrste robe i po\u010detnog i krajnjeg odredi\u0161ta, predla\u017ee se i odgovaraju\u0107i model transporta, jer industrijske zone u kopnenom delu Turske i primorska mesta nekad dele hiljade kilometara.<\/p>\n
Da je nesumnjiva prednost Turske za razli\u010dite proizvode, kao potencijalno najbli\u017eeg evropskog dobavlja\u010da iz koje roba mo\u017ee da stigne i drumskim putem i brodom, potvr\u0111uju i iz cargo-partnera u Srbiji.<\/p>\n
„Turska je definitivno pouzdana i ekonomi\u010dna opcija. U jeku pandemije, kada su mnogi industrijski giganti \u0161irom sveta i Evrope bili zatvoreni, svedo\u010dili smo potpuno suprotnom scenariju u Turskoj. Industrija se razvijala i \u0161irila, pa sad imamo situaciju za odre\u0111ene segmente robe, da je Turska postala jedan od lidera u izvozu. Transport iz Turske u Srbiju, u zavisnosti od po\u010detnog i krajnjeg odredi\u0161ta i vrste robe, uglavnom se organizuje drumskim ili pomorskim putem. U stalnoj smo komunikaciji sa na\u0161im kancelarijama \u0161irom Turske i imamo oformljen sektor za hitne transporte koji radi 24 sata i na taj na\u010din u svakom trenutku mo\u017eemo da obezbedimo adekvatnu i pravovremenu informaciju i podr\u0161ku korisnicima“, ka\u017ee Neboj\u0161a \u0110eki\u0107, direktor prodaje i razvoja cargo-partner Srbija.<\/p>\n
On nagla\u0161ava da, kao dru\u0161tveno odgovorna kompanija koja brine i o za\u0161titi \u017eivotne sredine, uvek kada je to optimalno za korisnike, cargo-partner za transport koristi alternativna re\u0161enja, jer recimo kori\u0161\u0107enjem pomorskog transporta, zaga\u0111enje vazduha je i do 85% manje.<\/p>\n
\u0110eki\u0107 dodaje i da re\u0161enja kompanije uklju\u010duju prevoz i distribuciju do krajnjeg odredi\u0161ta, kao skladi\u0161tenje i dodatne usluge putem mre\u017ee savremenih iLogistics centara. Osim toga, svi korisnici cargo-partnera imaju besplatan pristup web platformi SPOT, pomo\u0107u koje je omogu\u0107ena potpuna transparentnost du\u017e \u010ditavog lanca snabdevanja, pra\u0107enje po\u0161iljaka, kreiranje transportnih naloga, pristup transportnoj dokumentaciji, generisanje detaljnih izve\u0161taja i jo\u0161 mnogo toga.<\/p>\n
Prema Turskom statisti\u010dkom institutu, njihova industrijska proizvodnja pove\u0107ala se jedanaesti mesec zaredom u martu, \u0161to je najdu\u017ei period ekspanzije u poslednjoj deceniji. U pore\u0111enju sa 2019. godinom, Turska je u aprilu ostvarila rast izvoza za 22,3 odsto.
\nOduvek se smatra da je Turska bila va\u017eno sredi\u0161te, kako u kulturnom tako i za transportnom pogledu. \u0160irenje \u017eelezni\u010dkog i teretnog saobra\u0107aja sada bi trebalo da pobolj\u0161a vezu zemlje sa Azijom pomo\u0107u transkaspijske rute Puta svile. U ulozi mosta izme\u0111u Evrope i Azije, Turska je ve\u0107 postavila sna\u017ene temelje, poput izgradnje impresivnog \u017eelezni\u010dkog tunela Marmarai. Aktuelna vlada je tako\u0111e dobro svesna ovog ekonomskog zna\u010daja i prate\u0107ih zahteva za infrastrukturom zemlje. Kao rezultat, radi se na modernizaciji i postepenom \u0161irenju turske \u017eelezni\u010dke mre\u017ee brzim tempom.<\/p>\n
Ne treba izgubiti iz vida da je vrednost ukupnog izvoza iz Kine u 2020. godini bio 2.590 milijardi dolara, a da je u istom periodu iz Turske izvezeno 169 milijardi dolara, \u0161to \u010dini samo 6% obima izvoza iz Kine. Ova trgovinska velesila i dalje dr\u017ei neprikosnovenu poziciju u izvozu sirovina, a vrednost sirovina koje Turska uveze iz Kine na godi\u0161njem nivou prema\u0161uje ukupan izvoz koji ostvari prema drugim zemljama.\u00a0Ono \u0161to je sigurno, industrijski rast, razvoj infrastrukture i pogodnosti koje ima zbog polo\u017eaja i cena transporta u godinama koje dolaze utica\u0107e na to da bude prvi izbor za izvoz robe koju proizvode, a koju smo do sada praktikovali da uvozimo iz Kine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Turska je u aprilu ove godine ostvarila istorijski izvoz \u010dija je vrednost prema poslednjim statisti\u010dkim podacima 18,8 milijardi dolara. Postignut je rast od vrtoglavih 109 procenata i kako u turskom nadle\u017enom ministarstvu trgovine ka\u017eu – najve\u0107i aprilski ikada. Ovaj rezultat prema\u0161io je i najve\u0107e skorove do korona virusa. Posledice korone i blokade Sueckog kanala Stru\u010dnjaci […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":25200,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[49,145],"tags":[287,900,146,637],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25199"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=25199"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25199\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25201,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/25199\/revisions\/25201"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/25200"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=25199"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=25199"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=25199"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}