(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 100, septembar 2012.)<\/p>\n
<\/p>\n
Bojan Rradun,\u00a0izvr\u0161ni direktor, Nectar<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Verujemo da u roku od 5 godina mo\u017eemo da iskoristimo ve\u0107i deo potencijala koji sada imamo, da budemo zna\u010dajno ve\u0107a kompanija nego danas i da razmi\u0161ljamo o investicijama na neka ve\u0107a, a mo\u017eda i malo udaljenija tr\u017ei\u0161ta. Ali, prioritet danas je da maksimalno optimizujemo poslovanje, pa kad nam rezultati i nivo zadu\u017eenosti budu dozvoljavali razmi\u0161ljanje o nekim ve\u0107im investicijama nego \u0161to je bio Fructal, vide\u0107emo u kom pravcu \u0107emo se kretati.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kompanija Nectar se poslednjih godina razvijala velikom brzinom, prerastav\u0161i u ozbiljnog regionalnog igra\u010da i lidera na mnogim tr\u017ei\u0161tima. Slogan najpoznatije reklamne kampanje kompanije – \u2018nije svejedno\u2019 postao je poslovna filosofija, a poklanjanje pa\u017enje detaljima i insistiranje na vrhunskom kvalitetu donelo je ove godine Nectarovim proizvodima presti\u017enu nagradu Superior Taste Award. O tome \u0161ta je potrebno kako bi se stvorila i vodila jedna ovako uspe\u0161na kompanija, kao i o napretku u integraciji Fructala, poslednjim investicijama i planovima, razgovarali smo sa Bojanom Radunom, izvr\u0161nim direktorom Nectara.<\/p>\n Od prethodnog intervjua za Progressive magazin pro\u0161lo je vi\u0161e od 6 godina. Da li se i na koji na\u010din kompanija Nectar promenila tokom svog \u2018odrastanja\u2019 u ozbiljnog regionalnog igra\u010da?<\/strong> Koje momente biste izdvojili kao najva\u017enije za Nectar u pomenutom periodu?<\/strong> Kako biste opisali trenutnu situaciju na srpskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Kakva je dana\u0161nja pozicija Nectara na tr\u017ei\u0161tu Srbije i regiona?<\/strong> Da li smatrate da \u0107e doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di imati zna\u010dajnije koristi od ulaska Hrvatske u EU?<\/strong> Na kojim ste sve stranim tr\u017ei\u0161tima prisutni sa Nectarom, Fructalom i Hebom?<\/strong> Koje tr\u017ei\u0161te je trenutno najinteresantnije, izuzimaju\u0107i region? Da li je u planu \u0161irenje izvoznih aktivnosti?<\/strong> Kakve rezultate je Nectar zabele\u017eio u prvoj polovini ove godine, da li ste zadovoljni postignutim?<\/strong> Koji brendovi donose Nectaru najve\u0107u zaradu?<\/strong> Kakve su poslednje novosti i dalji planovi u vezi sa Fructalom? \u0160ta je sve ura\u0111eno na vra\u0107anju nekada\u0161njeg \u2018sjaja\u2019 i pozicija ovom brendu?<\/strong> Jedna od poslednjih investicija Nectara bila je u Deli\u0161esovu hladnja\u010du. Da li je ona po\u010dela da radi pred ovu sezonu kako je planirano?<\/strong> Koliko i na koji na\u010din \u0107e ova investicija doprineti Nectarovim rezultatima? Gde \u0107e biti usmerena naredna ulaganja?<\/strong> \u0160ta je trenutno aktuelno kada se radi o Nectarovim i Hebinim brendovima? Da li su u planu neki noviteti?<\/strong> Kako se sti\u017ee do vrhunskog kvaliteta kakav je potreban za \u2018Superior Taste Award\u2019?<\/strong> Koji je \u2018tajni recept\u2019 pomo\u0107u koga jedna kompanija od potpuno nepoznate mo\u017ee postati lider u proizvodnji sokova i nektara u jugoisto\u010dnoj Evropi za tako kratko vreme? Koji su to ispravni potezi koje ste vi vukli, a koje je konkurencija propustila?<\/strong> \u0160ta biste savetovali proizvo\u0111a\u010dima sokova i drugih proizvoda koji se danas \u2018probijaju\u2019 na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Koliko je za uspeh Nectara presudno \u0161to je u pitanju porodi\u010dna kompanija?<\/strong> Koliko kompaniju \u2018ko\u0161taju\u2019 stalne inovacije proizvoda, od ukusa do dizajna i pakovanja? Koliki procenat noviteta zaista bude pun pogodak i donese kompaniji profit?<\/strong> \u010cime se rukovodite u poslovanju, na koji na\u010din radite procene i analize tr\u017ei\u0161ta i donosite odluke?<\/strong> Koje su najve\u0107e prepreke na koje nailazite?<\/strong> Da li smatrate da udru\u017eenja kao \u0161to je Srpska asocijacija menad\u017eera uspevaju zna\u010dajnije da uti\u010du na poslovni ambijent u Srbiji?<\/strong> Kakve su prognoze i planovi za 2013?<\/strong> Kakve posledice \u0107e po vas imati su\u0161a?<\/strong> Kakve su ambicije Nectara u narednih 5-10 godina?<\/strong> Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 100, septembar 2012.) Bojan Rradun,\u00a0izvr\u0161ni direktor, Nectar STABILNOST I RAZVOJ „Verujemo da u roku od 5 godina mo\u017eemo da iskoristimo ve\u0107i deo potencijala koji sada imamo, da budemo zna\u010dajno ve\u0107a kompanija nego danas i da razmi\u0161ljamo o investicijama na neka ve\u0107a, a mo\u017eda i malo udaljenija […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2457,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2456"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2456"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2456\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2459,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2456\/revisions\/2459"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2457"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2456"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2456"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2456"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}STABILNOST I RAZVOJ<\/h2>\n
\nNectar se dosta promenio. Kao kompanija smo za ovih 6 godina postali ve\u0107i i profesionalniji. Svakoj investiciji i svakom biznis planu pristupamo jo\u0161 pa\u017eljivije i opreznije, jer smo videli da, na primer, kriza za kakvu biste 2007. rekli da je nemogu\u0107a, predstavlja i te kako realnu pretnju. Tako\u0111e, kompanija je \u2018narasla\u2019, pa su samim tim odre\u0111ene procedure postale malo komplikovanije i sporije, ali se i dalje trudimo da zadr\u017eimo brzinu reagovanja kao komparativnu prednost porodi\u010dne kompanije. I sada su u toku zna\u010dajne promene, jer je preuzimanje Fructala za nas ogroman korak i ogroman izazov.<\/p>\n
\nProdaja Fresha Coca-Coli je bila va\u017ean momenat u na\u0161em razvoju. Dobili smo za konkurenta kompaniju koja je najja\u010da na svetu u oblasti bezalkoholnih pi\u0107a, bili smo spremni na to i uspeli smo da svoju lidersku poziciju o\u010duvamo, a od njih smo odre\u0111ene stvari i nau\u010dili. Zatim, 2008. smo na tenderu kupili Hebu iz Bujanovca, koja je nekad bila vrlo blizu liderske pozicije na ovim prostorima, a kasnije je imala organizacionih i poslovnih problema. Uspeli smo da se izborimo sa restrukturiranjem dosta uspe\u0161no. Ono \u010dime nisam zadovoljan je \u0161to potencijal Hebe nismo do kraja iskoristili, ali svakako radimo na tome. Kupovina Fructala je bila veliki doga\u0111aj za kompaniju, ali i za celu na\u0161u dr\u017eavu. To je prva zna\u010dajna investicija koja se desila u obrnutom smeru. I ne samo to, uspeli smo da kupimo kompaniju koja je bila sinonim odre\u0111ene industrije i modernog poslovanja. Me\u0111utim, koliko god da mo\u017eemo da se ponosimo kupovinom Fructala, zaista smo dobili u ruke i jednu veliku odgovornost. Pod na\u0161im okriljem su sada kompanija i brend koji postoje skoro 70 godina i mi se zaista sa punim po\u0161tovanjem prema njima odnosimo, ali imamo i jasne ciljeve koje \u017eelimo da ostvarimo i koji se ne smeju dovoditi u pitanje. Ono \u0161to se u ovih 6 godina tako\u0111e de\u0161avalo su na\u0161 organski rast i dosta ozbiljne investicije u razvoj primarnog sektora, koliko samog vo\u0107arstva u okviru kompanije, toliko i baze kooperanata u Srbijii i \u0161ire.<\/p>\n
\nKupovna mo\u0107 pada u \u010ditavom regionu, a sa njom i potro\u0161nja. O\u010dekujem da i u Srbiji i u ostalim zemljama do\u0111e do dalje konsolidacije, jer sa ovakvim uslovima na tr\u017ei\u0161tu i sa ovakvom kupovnom mo\u0107i mali proizvo\u0111a\u010di prosto ne\u0107e mo\u0107i da izdr\u017ee. Maloprodaja je jo\u0161 u fazi razvoja, ekspanzije i konsolidacije. Neke kompanije imaju problema \u0161to su se preinvestirale, neke \u0161to gube tr\u017ei\u0161ni udeo, neke su neprofitabilne. Maloprodaja je daleko od svog vrhunca. Zna\u010dajno se popravila situacija u proteklih 4-5 godina, ali jo\u0161 uvek mnogo ljudi, pre svega u srednjem menad\u017ementu maloprodajnih lanaca, misli da su im dobavlja\u010di neprijatelji, umesto partneri. Postoje, naravno, izuzeci.<\/p>\n
\nKonsolidovano, Nectar i Fructal su sada apsolutni lider u jugisto\u010dnoj Evropi. U Srbiji smo apsolutno broj 1. U Sloveniji, BiH i Crnoj Gori smo tako\u0111e lideri, u Makedoniji smo broj 2, u Hrvatskoj broj 3 ili 4, u Bugarskoj smo me\u0111u prva 4 igra\u010da, a u Albaniji smo tek sada ozbiljno u\u0161li na tr\u017ei\u0161te. Nelogi\u010dna je pozicija koju Fructal i Nectar imaju u Hrvatskoj, a pre svega Fructal. Ispada da Fructal i Nectar prodaju 5 puta vi\u0161e svojih proizvoda na tr\u017ei\u0161tu BiH nego na tr\u017ei\u0161tu Hrvatske. To je nelogi\u010dno ako se uzmu u obzir broj stanovnika, kupovna mo\u0107, \u010dinjenica da je po svim istra\u017eivanjima Fructal u Hrvatskoj me\u0111u dva najpoznatija brenda, pa se tome jo\u0161 doda turisti\u010dka sezona i broj turista iz Slovenije. Sve to govori i o za\u0161ti\u0107enosti hrvatskog tr\u017ei\u0161ta razli\u010ditim nametima, carinama, taksama, \u0161to \u0107e se promeniti ulaskom Hrvatske u EU. Veliki deo problema predstavlja i otpor koji postoji u Hrvatskoj, ne samo prema proizvodima iz Srbije, kako smo mi to dugo verovali, nego uop\u0161te prema proizvodima koji dolaze sa strane, pre svega iz regiona.<\/p>\n
\nIskreno verujem da ho\u0107emo. Saradnja sa tr\u017ei\u0161tem Hrvatske \u0107e biti ista kao sa tr\u017ei\u0161tem Bugarske ili Rumunije. Neki proizvodi iz Srbije posta\u0107e konkurentniji na hrvatskom tr\u017ei\u0161tu nego \u0161to su danas, a odre\u0111eni proizvodi iz Hrvatske, ukoliko se ne budu proizvodili u nekoj drugoj zemlji koja \u0107e ostati \u010dlanica CEFTA-e, \u0107e biti manje konnkurentni. Me\u0111utim, ne treba gubiti iz vida da se datum kada \u0107emo i mi svesti svoje carine na nulu dosta brzo pribli\u017eava. Sve u svemu, verujem da \u0107e ulaskom u EU tr\u017ei\u0161te Hrvatske morati da postane otvorenije za proizvode iz inostranstva generalno, a samim tim i za proizvode iz Srbije.<\/p>\n
\nOsim regiona, gde nastupamo ozbiljno i organizovano, prisutni smo u Italiji sa Fructalom i sada sa Nectarom. Moram priznati da sam pozitivno iznena\u0111en napretkom koji tamo ostvarujemo. Sve u svemu prisutni smo na velikom broju tr\u017ei\u0161ta. Po izve\u0161taju za drugi kvartal ove godine izvezli smo robu u 58 zemalja.<\/p>\n
\nPosle smirivanja situacije u Libiji, dosta brzo smo uspeli da ostvarimo odre\u0111enu tr\u017ei\u0161nu poziciju u toj zemlji. Poku\u0161avamo da iskoristimo komparativnu prednost Fructala koja je u tome \u0161to se nalazi na manje od 50km od luke u Kopru. Brodski transport koji nam je na dohvat ruke, a koji je prili\u010dno jeftin, nam daje mogu\u0107nost da poku\u0161amo da ozbiljno nastupimo na nekim dosta udaljenim tr\u017ei\u0161tima. Ipak, planiramo da u naredne tri godine budemo fokusirani na zemlje biv\u0161e Jugoslavije, Albaniju, Bugarsku i Italiju. Ostali izvoz nam je tako\u0111e bitan, ali neka ozbiljna ulaganja i konkretna tr\u017ei\u0161ta na kojima bismo organizovano nastupali nisu trenutno u planu.<\/p>\n
\nGodina je te\u0161ka, ali ne mogu da ka\u017eem da je ijedna od 2008. pa na ovamo bila laka. U Fructalu imamo, s obzirom na konsolidaciju, i neke tro\u0161kove koji nisu redovni. I u slovena\u010dkom i u makedonskom Fructalu bile su u poslednjih 6 meseci aktuelne investicije, na svim lokacijama, kao i u Srbiji. Za sedam meseci ove godine, na\u0161a konsolidovana prodaja iznosila je cca 78 miliona evra. Generalno, rezultati su dosta dobri, ali da su neke okolnosti bile druga\u010dije moglo je da bude i zna\u010dajno bolje. Mnogi inputi su vezani za evro, pa je devalvacija od oko 15% koju smo imali u prvoj polovini godine zna\u010dajno uticala na tro\u0161kove poslovanja i da vam se profit koji ostvarite u dinarima u realnoj vrednosti smanji.<\/p>\n
\nOvo pitanje me je navelo da se zamislim. Najve\u0107u zaradu, naravno, donose premijum brendovi. S druge strane, nominalno najve\u0107i deo profita \u010dine oni proizvodi koji imaju najve\u0107e volumene, tako da je Fructal sada veoma bitan u na\u0161em portfoliju. Life, sa kojim smo lideri u premijum kategoriji i kojim se ponosimo, tako\u0111e nam je veoma va\u017ean u smislu profitabilnosti. Ali, kada se sve sabere i podeli, najve\u0107i deo na\u0161eg profita dolazi od Nectar Familyja – proizvoda po kome smo i prepoznatljivi i koji nam nosi najve\u0107i deo prodaje i samim tim i profita. Tako\u0111e, zna\u010dajan deo zarade kompanije dolazi iz prodaje vo\u0107nih koncentrata i ka\u0161a, pre svega na tr\u017ei\u0161tima Rusije i EU.<\/p>\n
\nU toku je reorganizacija. Razni delovi kompanije i slu\u017ebe se objedinjuju i poslova\u0107e jedinstveno – od prodajne slu\u017ebe, preko marketinga do razvoja. Treba napraviti organizaciju koja \u0107e zaista biti regionalna, u\u010diniti je efikasnijom nego \u0161to je bila kada su kompanije bile odvojene, uskladiti razli\u010dite korporativne kulture, tako da su u toku zaista velike promene. Plan nam je da na svim tr\u017ei\u0161tima gde smo prisutni, a gde je Fructal u proteklih desetak godina izgubio pozicije, u\u010dinimo sve da on dobije svoj stari \u2018sjaj\u2019. Za ovih prvih 8 meseci na\u0161eg upravljanja Fructalom, ura\u0111ene su pripreme za neke stvari koje \u0107e se desiti, promene u proizvodnom portfoliju, redizajniranje proizvoda… Ono \u0161to ste mogli ve\u0107 da vidite je da smo manje-vi\u0161e u celoj regiji imali reklamne kampanje za Fructal, \u0161to se dugi niz godina nije moglo videti. Sve to je samo po\u010detak procesa koji \u0107e sigurno trajati nekoliko godina, jer preko no\u0107i, na\u017ealost, ni\u0161ta nije mogu\u0107e.<\/p>\n
\nKupili smo ostatak imovine koji nije prodat na prethodnim tenderima – hladnja\u010du i fabriku za proizvodnju sokova koja se nalazi u Lepenici pored Vladi\u010dinog Hana. U renoviranje hladnja\u010de smo ulo\u017eili oko dva miliona evra, bila je u lo\u0161em stanju, ali va\u017eno je da smo stigli da je pustimo u rad krajem maja. Celu sezonu vo\u0107a smo radili, ne punim kapacitetom, ali sa dosta dobrim uspehom. Plan je da se kapacitet \u0161iri, tako da \u0107e biti ulaganja i naredne godine, ili mo\u017eda ve\u0107 na jesen ove godine.<\/p>\n
\nU oblasti u kojoj mi poslujemo i sa sada\u0161njom veli\u010dinom kompanije, sirovine su od presudnog zna\u010daja. Kupovinom te hladnja\u010de i jo\u0161 dve koje su u procesu preuzimanja, \u0161irimo otkupnu bazu, jer su se koli\u010dine koje su nam potrebne zna\u010dajno pove\u0107ale. Osim toga, trudimo se da doprinesemo razvoju vo\u0107arstva i na\u0161e baze kooperanata. To nam je jedan od strate\u0161kih pravaca razvoja. Ove godine i slede\u0107e, osim strate\u0161kih ulaganja – u hladnja\u010de i skladi\u0161ne i preradne kapacitete, najve\u0107i deo investicija \u0107e biti usmeren na objedinjavanje dve kompanije i podizanje efikasnosti. Imamo zna\u010dajna ulaganja u informacione sisteme, u automatizaciju odre\u0111enih procesa i ulaganja u tr\u017ei\u0161ta, pre svega ona gde imamo potcenjenu poziciju. Po na\u0161im procenama veli\u010dine tr\u017ei\u0161ta, tr\u017ei\u0161nih u\u010de\u0161\u0107a, zna\u010daja na\u0161ih brendova na pojedinim tr\u017ei\u0161tima u regionu, mi verujemo da u roku od 3 do 5 godina mo\u017eemo da dupliramo svoju prodaju i koli\u010dinski i vrednosno, ali to zahteva zna\u010dajna ulaganja u tr\u017ei\u0161te i mnogo rada i energije celog tima.<\/p>\n
\nOno \u0161to je novina i \u0161to \u0107e se veoma brzo pojaviti na tr\u017ei\u0161tu su de\u010dje ka\u0161ice pod brendom Nectar koje se proizvode u Sloveniji, po standardima EU. Fructal ve\u0107 ima Frutek, a nove ka\u0161ice se proizvode u istim proizvodnim kapacitetima, ali po drugim recepturama i sa drugim ukusima. Sada, tako, imamo Nectarove proizvode za potro\u0161a\u010de od 4 meseca, pa nadalje. Tako\u0111e aktuelne su nagrade koje smo dobili. Nekoliko ukusa Nectar Lifea, Heba Strong i Tomatello su dobili \u2018Superior Taste Award\u2019, nagradu koja ima me\u0111unarodno veliki zna\u010daj i koja je, \u010dini mi se, \u010dak vi\u0161e pa\u017enje izazvala van Srbije nego u Srbiji. Zaista smo ponosni \u0161to \u0107e nekoliko na\u0161ih proizvoda u naredne dve godine nositi njihov \u017eig i tu nagradu na ambala\u017ei. Za nas je najinteresantnije \u0161to je nagradu dobio i Tomatello ke\u010dap, koji smo lansirali pre manje od godinu dana. Ove nagrade su za nas veoma va\u017ene, ali, ipak, mi nismo kompanija koja se previ\u0161e trudi da dobija priznanja. Meni li\u010dno su najva\u017enija priznanja lojalnost na\u0161ih potro\u0161a\u010da, poslovni rezultati i na\u0161e tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e.<\/p>\n
\nNa ovo pitanje bi najbolji odgovor mogli da daju na\u0161i tehnolozi. Ono \u0161to ja mogu da ka\u017eem je da, kako bi napravili vrhunski proizvod, prvo morate da imate vrhunske sirovine. To je razlog \u0161to mi toliko ula\u017eemo u tom pravcu. Nijedna receptura vam ne mo\u017ee pomo\u0107i ako u proizvod stavite lo\u0161e sirovine. Ono \u0161to je drugi preduslov za kvalitetan proizvod je profesionalni tim ljudi koji se po\u0161teno bave svojim poslom i vole ga. Ne jednom sam bio u situaciji da nam slu\u017eba kontrole kvaliteta ili slu\u017eba razvoja ne dozvoljava da lansiramo neki proizvod jer oni nisu zadovoljni kvalitetom.<\/p>\n
\n\u2018Tajni recept\u2019 ne postoji, ali postoji ne\u0161to \u0161to je neophodno za uspeh, a to je istrajnost. Ja sam upoznao mnogo ljudi u poslovnom svetu koji su mahom mnogo iskusniji i stariji od mene, ali nisam upoznao nikog ko nije imao padove u svojoj karijeri. Postoje oni koji te padove izdr\u017ee, amortizuju i istraju u nekoj svojoj ideji i ti naj\u010de\u0161\u0107e uspeju. Jednako je va\u017eno i biti realan i \u010duti i tu\u0111e mi\u0161ljenje. Ako ste istrajni, ali ste u startu pogre\u0161ili i niste spremni da \u010dujete druga\u010dije mi\u0161ljenje, onda vas istrajnost mo\u017ee odvesti samo u jo\u0161 ve\u0107i problem. To su dve stvari za koje mislim da su klju\u010dne. Tako\u0111e, mnogi su doveli sebe u problem, jer kao vlasnici nisu bili spremni da sebi priznaju da za neki novi na\u010din ili obim poslovanja nisu dovoljno stru\u010dni i da treba da dovedu nekog ko jeste i da mu daju adekvatna ovla\u0161\u0107enja i adekvatnu motivaciju. Imali su pristup \u2018to sam ja napravio, samim tim ja znam najbolje \u0161ta je dobro za moju firmu\u2019, \u0161to ih je dovelo tamo gde su sada.<\/p>\n
\nS obzirom na trenutno okru\u017eenje i ukupnu nestabilnost u regionu, nestabilnost na\u0161e privrede, u ovom trenutku, ja ne bih nikome savetovao da \u017ertvuje profitabilnost zarad rasta, jer u ovakvim periodima neprofitabilan rast mo\u017ee da dovede do kolapsa kompanija.<\/p>\n
\nSmatramo da je va\u017eno \u0161to smo porodi\u010dna kompanija. \u010cesto me pitaju kako je mogu\u0107e da smo najvi\u0161e napredovali u doba krize. Mislim da je to upravo posledica \u010dinjenice da smo porodi\u010dna kompanija i da smo tako i razmi\u0161ljali. Porodi\u010dne kompanije su uvek malo konzervativnije, ne donose ishitrene odluke i spremne su da \u017ertvuju kratkoro\u010dne ciljeve zarad ostvarenja dugoro\u010dnih. Menad\u017eeri u kompanijama u kojima njihov bonus i napredovanje karijere zavise samo od rezultata u jednoj godini nisu na to spremni. Kada uzmete 200-300 najve\u0107ih svetskih kompanija i izdvojite one koje su pod kontrolom porodica i one koje su otvorena akcionarska dru\u0161tva, mo\u017eete da vidite klju\u010dne razlike. Porodi\u010dne kompanije su po pravilu profitabilnije, imaju stabilniji razvoj, bez velikih skokova i padova, i u njima se menad\u017ement u proseku zadr\u017eava du\u017ee.<\/p>\n
\nKako je u toku povezivanje kompanija, to je upravo pitanje kojim se ja trenutno najvi\u0161e bavim. Jedan od problema koje mi je bilo dosta te\u0161ko da re\u0161im i nisam siguran da sam do kraja doneo ispravnu odluku, je bio da se postave parametri merenja uspe\u0161nosti svih organizacionih celina u kompaniji i upravo je bilo dosta komplikovano pitanje kako meriti performanse slu\u017ebe razvoja. Gledano \u2018pravolinijski\u2019, oni samo tro\u0161e novac. Ali, zaista je mogu\u0107e izmeriti uspe\u0161nost noviteta kroz broj lansiranih proizvoda, u\u010de\u0161\u0107e novih proizvoda u prihodu, promet za koji su zaslu\u017eni proizvodi koje ste lansirali prethodne godine. Ja ne mogu da ka\u017eem da li je svaki deseti proizvod koji smo razvili bio pun pogodak ili svaki dvadeset peti. Va\u017eno je da ima onih koji su i te kako zauzeli svoje mesto na tr\u017ei\u0161tu, u korpama i u srcima potro\u0161a\u010da. Razvoj ko\u0161ta, ali bez razvoja i bez inovacija, kompanija dugoro\u010dno ne mo\u017ee da opstane.<\/p>\n
\nTrudimo se da kada donosimo neku odluku imamo \u0161to vi\u0161e informacija na raspolaganju, makar imali i vi\u0161e informacija nego \u0161to nam treba. Redovno kroz istra\u017eivanja tr\u017ei\u0161ta pratimo i kvantitativno i kvalitativno kretanja na tr\u017ei\u0161tu i na\u0161a i konkurencije. Radimo stalno razne retail audite, fokus grupe, merenje kako nam se kre\u0107u imid\u017e i lojalnost brendova. To su podaci koje dobijamo eksterno, a sa druge strane su podaci na\u0161e prodajne sile, tako da se trudimo da sagledamo sve to zajedno kad donosimo odluke. Postoje dve stvari koje mogu da budu opasne, jedna je da ne donesete odluku, a druga je da donesete pogre\u0161nu odluku. Mi se trudimo da odluke donosimo brzo, ali i da imamo zaista \u0161to vi\u0161e podataka kako bismo minimizirali mogu\u0107nost gre\u0161ke. Ono \u0161to mo\u017ee \u010desto da se \u010duje od menad\u017eera koji dolaze sa Zapada, pre svega iz Amerike, je da je smrt u detaljima. Neka ideja mo\u017ee biti dobra, ali ako ne posvetite pa\u017enju svakom detalju i najbolja ideja mo\u017ee da se upropasti. Zato mi slogan \u2018nije svejedno\u2019 prihvatamo kao svoju poslovnu filosofiju i prema svakom aspektu poslovanja se tako i odnosimo. Svesni smo zna\u010daja edukacije i u nju ula\u017eemo dosta i svake godine sve vi\u0161e. Trudimo se da ljudi koji su na odre\u0111enim pozicijama imaju sva potrebna znanja da bi dobro obavljali svoj posao, \u010dak i da imaju i \u0161iri dijapazon znanja da bi sutra mogli da napreduju i da bi sebe dugoro\u010dno videli u na\u0161oj kompaniji.<\/p>\n
\nNa na\u0161em tr\u017ei\u0161tu je ogroman problem nelikvidnost. Imate relativno \u010destu situaciju da vam odre\u0111eni broj kupaca ode u ste\u010daj i ostane du\u017ean. Imate i jednu stvar koja je postala ra\u0161irena pre svega me\u0111u malim radnjama, a to je tzv. preregistracija. Na istom mestu, sa istim lagerom proizvoda na policama, danas zatvore radnju na svoje ime, a sutra je otvore na ime nekog ro\u0111aka, prijatelja, a dugovi ostanu na staroj firmi. To je veliki problem za sve kompanije koje imaju svoju ra\u0161irenu distirbuciju, a mi snabdevamo vi\u0161e od 10.000 objekata mese\u010dno direktno. Ono \u0161to mo\u017ee da bude zamerka na\u0161im dr\u017eavnim institucijama je da ve\u0107 izvestan broj godina u Srbiji one \u0161tite du\u017enike a ne poverioce, jer vi zakonski u takvoj situaciji ne mo\u017eete ni\u0161ta. A o\u010digledno je da je neko niz svojih dobavlja\u010da prevario, prakti\u010dno ukrao tu robu. Drugi problem je nestabilnost kursa, a tre\u0107i kupovna mo\u0107 potro\u0161a\u010da. Ako \u017eelimo da nam raste BDP, moramo da podignemo potro\u0161nju doma\u0107ih proizvoda i izvoz. Treba dobro da sagledamo \u0161ta je to \u0161to mi u ovoj zemlji proizvodimo \u0161to je ili supstitut nekom uvozu ili \u0161to je prosto doma\u0107i proizvod koji je dominantan i kako da podignemo potro\u0161nju toga.<\/p>\n
\nI te kako nas \u010duju i vole da \u010duju na\u0161e mi\u0161ljenje i na\u0161 stav, pogotovo \u0161to Srpska asocijacija menad\u017eera ne predstavlja vlasnike kapitala nego ljude koji upravljaju kompanijama. Kroz na\u0161 glas se \u010duju problemi sa kojima se susre\u0107u ljudi koji svakodnevno rade u privredi. \u0160to se ti\u010de toga da li se ne\u0161to na bazi tog na\u0161eg glasa promenilo – bilo je slu\u010dajeva da smo bili uspe\u0161ni, ali u mnogo vi\u0161e slu\u010dajeva smo dobili odgovor u stilu \u2018 to bi bilo odli\u010dno, ali na\u017ealost nije mogu\u0107e\u2019. Ja sam zadovoljan pomacima koje je SAM napravio od kada sam ja na njegovom \u010delu. Postali smo poznatiji, uva\u017eeniji u odre\u0111enim krugovima i uspeli smo da napravimo skup od regionalnog zna\u010daja na koji je do\u0161la ve\u0107ina predstavnika kompanija koje \u010dine okosnicu privrede u celoj biv\u0161oj Jugoslaviji. Uspeli smo da se kona\u010dno po\u0161alje jasan signal da pojedina\u010dno nijedna dr\u017eava u regionu ne mo\u017ee da opstane ako ne sara\u0111uje sa ostalima.<\/p>\n
\nNisam siguran na osnovu \u010dega bih mogao da dam neki sud o tome \u0161ta o\u010dekivati, pre svega u Srbiji. Od toga \u0161ta \u0107e se de\u0161avati sa platama i u javnom i u privatnom sektoru, sa penzijama, \u0161ta \u0107e se doga\u0111ati sa kursom dinara, sa kreditima, sa podsticajima za izvoz, \u0107e zavisiti i kretanja privrede u Srbiji. Mi poslujemo u celom regionu, poslovanje u Srbiji nam \u010dini oko 35% ukupnog poslovanja, pa nam je ne\u0161to lak\u0161e jer su u ostatku regiona valute stabilnije. Me\u0111utim, kupovna mo\u0107 svuda pada. U mnogim zemljama zaposleni imaju ve\u0107e plate nego u Srbiji, ali su njihova izdvajanja svakog meseca za vra\u0107anje raznih kredita tolika da je onaj deo koji im ostane za svakodnevnu potro\u0161nju manji. Zemlje kao \u0161to je Slovenija se prvi put sre\u0107u sa rastom nezaposlenosti, ceo region je u ne ba\u0161 sjajnoj situaciji. Posebnih planova nemamo, osim onoga \u0161to sam ve\u0107 naveo. Ali, ako vidimo da se de\u0161ava neki pozitivan impuls i da mo\u017eemo da o\u010dekujemo bolje rezultate onda \u0107emo sigurno investicije koje smo, za sada, stavili na \u010dekanje – aktivirati.<\/p>\n
\nVo\u0107e je ove godine bilo verovatno najskuplje u poslednjih 5-6 godina. Su\u0161a nije toliko uticala na koli\u010dine, ali je uticala na tra\u017enju i na cene vo\u0107a. Na koli\u010dine su uticali prole\u0107ni mrazevi – rod breskve je bio neuporedivo manji u celoj Evropi nego pro\u0161le godine. I kada uzmete s jedne strane, su\u0161u, skupo vo\u0107e, a s druge strane rast evra, to \u0107e neminovno dovesti do odre\u0111enog rasta cena. Mi \u0107emo morati da prihvatimo odre\u0111eni pad profitabilnosti u drugoj polovini godine, jer ne\u0107emo mo\u0107i da celokupan rast tro\u0161kova prenesemo na potro\u0161a\u010de. Sva na\u0161a podizanja cena su minimalna, koliko je neophodno da ne bismo ugrozili poslovanje.<\/p>\n
\nIdeja jeste da ostanemo porodi\u010dna kompanija. Ne znam da li \u0107emo ostati 100% porodi\u010dna kompanija ili \u0107emo privu\u0107i druge investitore ako tako vidimo prilike za br\u017ei i profitabilniji rast. U svakom slu\u010daju nam je ideja da ostanemo kompanija koja je pod kontrolom na\u0161e porodice, a ambicije za rast su velike. Verujemo da u roku od 5 godina mo\u017eemo da iskoristimo ve\u0107i deo potencijala koji sada imamo, da budemo zna\u010dajno ve\u0107a kompanija nego danas i da razmi\u0161ljamo o investicijama na neka ve\u0107a, a mo\u017eda i malo udaljenija tr\u017ei\u0161ta. Ali, prioritet je da maksimalno optimizujemo poslovanje, pa kad nam rezultati i nivo zadu\u017eenosti budu dozvoljavali razmi\u0161ljanje o nekim ve\u0107im investicijama nego \u0161to je bio Fructal, vide\u0107emo u kom pravcu \u0107emo se kretati. Ne bi bilo dobro da se previ\u0161e zanosimo onim \u0161to \u0107e biti za 10 godina, pa da zanemarimo ono \u0161to treba da uradimo danas.<\/p>\n