(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 96, maj 2012.)<\/p>\n
<\/p>\n
Goran Kova\u010devi\u0107, direktor Gomexa i predsednik uo sektora trgovine Unije poslodavaca srbije<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Nama je cilj da postanemo najozbiljniji regionalni lanac kada su u pitanju superete i kom\u0161ijske prodavnice. Ne\u0107emo da idemo u konkurenciju sa Delhaizeom, Ideom i ostalim lancima koji imaju velike objekte. Specijalizacija je klju\u010d. Prodajemo pre svega sve\u017eu robu – hleb, mleko, meso, vo\u0107e, povr\u0107e i tu znamo biti \u010dak i jeftiniji od velikih prodavnica.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Gomex je osnovan 1995. u Hrvatskoj, a 1997. je firma preme\u0161tena u Zrenjanin. Po\u010deo je kao veleprodaja, ali je od 2000, kada je otvorena prva radnja, glavna delatnost Gomexa maloprodaja. Danas Gomex ima oko 800 zaposlenih i 83 objekta formata corner shop i supereta. Pro\u0161la godina je za kompaniju bila izuzetno uspe\u0161na, uprkos krizi, a poslovanje je nakon otvaranja distributivnog centra zna\u010dajno unapre\u0111eno. O ovim temama, kao i o \u0161irenju privatne robne marke, otvaranju objekta u Beogradu, najavljenom hipermarketu i trenutnim uslovima za poslovanje na srpskom tr\u017ei\u0161tu razgovarali smo sa Goranom Kova\u010devi\u0107em, direktorom Gomexa i predsednikom UO Sektora trgovine pri Uniji poslodavaca Srbije.<\/p>\n Kakva je trenutna pozicija Gomexa na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Zbog \u010dega je 2011. godina bila najuspe\u0161nija za Gomex, \u0161ta je konkretno postignuto?<\/strong> Kakva je Va\u0161a prognoza kada je u pitanju opstanak STR-ova?<\/strong> Koliko smatrate da je sada\u0161njim uspesima Gomexa doprinela dokapitalizacija od strane South Balkan fonda? Kakva je trenutna vlasni\u010dka struktura?<\/strong> Na koji na\u010din posti\u017eete dobre rezultate uprkos krizi i nestabilnom ekonomskom okru\u017eenju?<\/strong> Koliko je otvaranje distributivnog centra doprinelo unapre\u0111enju funkcionisanja kompanije i rastu?<\/strong> Zbog \u010dega ste se odlu\u010dili na otvaranje hipermarketa u okviru tr\u017enog centra Supernova, uprkos dosada\u0161njoj usmerenosti isklju\u010divo na male radnje?<\/strong> Da li se mo\u017ee re\u0107i da je u pitanju eksperiment?<\/strong> \u0160ta za Gomex zna\u010di otvaranje objekta u Beogradu?<\/strong> Kad o\u010dekujete onda da \u0107ete ozbiljnije u\u0107i na tr\u017ei\u0161te Beograda?<\/strong> Da li je u planu i ulazak u neke druge gradove van Vojvodine?<\/strong> Da li radnje otvarate isklju\u010divo pomo\u0107u sopstvenih sredstava?<\/strong> Kako komentari\u0161ete najave o dolasku Lidla u Zrenjanin i druge gradove?<\/strong> \u0160ta nam mo\u017eete re\u0107i kada je u pitanju razvoj Gomexovih robnih marki?<\/strong> Kako radite distribuciju?<\/strong> \u010cime je Gomex, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, zaslu\u017eio regionalnu nagradu Biznis partner 2012. u oblasti poslovanja u maloprodaji?<\/strong> Kako ocenjujete trenutnu situaciju na maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu Srbije?<\/strong> Da li Sektor trgovine, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, posti\u017ee neke rezultate?<\/strong> \u0160ta je ono \u0161to smatrate da treba hitno da bude promenjeno?<\/strong> Koje tri stvari biste Vi prvo izmenili da dobijete vlast na nekoliko dana?<\/strong> Kakvi su Gomexovi planovi do kraja ove godine?<\/strong> Gde vidite Gomex za 10 godina?<\/strong> Marija F. \u0160mit<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 96, maj 2012.) Goran Kova\u010devi\u0107, direktor Gomexa i predsednik uo sektora trgovine Unije poslodavaca srbije DOBRA GODINA „Nama je cilj da postanemo najozbiljniji regionalni lanac kada su u pitanju superete i kom\u0161ijske prodavnice. Ne\u0107emo da idemo u konkurenciju sa Delhaizeom, Ideom i ostalim lancima koji imaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2392,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2391"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2391"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2391\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2395,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2391\/revisions\/2395"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2391"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2391"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}DOBRA GODINA<\/h2>\n
\nNa\u0161 polo\u017eaj je dobar, jer smo u\u0161li u specifi\u010dan segment tr\u017ei\u0161ta. Nemamo velike objekte ve\u0107 corner shopove i superete, veli\u010dine 150-300m\u00b2. Na\u0161a strategija je da svako naseljeno mesto u Vojvodini ima Gomex prodavnicu i polako idemo ka tom cilju. Sa \u0161irenjem smo po\u010deli iz Zrenjanina – umesto odmah da se borimo sa konkurencijom u Beogradu ili Novom Sadu, \u0161to se ispostavilo kao dobra odluka. Cilj nam je da u narednih 5 godina stvorimo potpuno uniformisani sistem. Prodajemo pre svega sve\u017eu robu – hleb, mleko, meso, vo\u0107e, povr\u0107e i tu znamo biti \u010dak i jeftiniji od velikih prodavnica. Imamo izuzetno dobru saradnju sa lokalnim proizvo\u0111a\u010dima vo\u0107a, povr\u0107a, mesa, mleka i mle\u010dnih proizvoda.<\/p>\n
\nMi smo 2011. imali oko 42 miliona evra prometa, dok smo 2010. imali oko 29 miliona evra prometa. Za deo tog prometa je zaslu\u017eno otvaranje novih radnji, ali smo imali i oko 20% pove\u0107anja prometa u starim objektima. U stvari smo pove\u0107ali produktivnost. Mi od 2000. radimo na razvoju maloprodaje. Prvo smo utvrdili probleme koje imamo, pa prioritete, i zatim smo pristupili njihovom re\u0161avanju, \u0161to je dovelo do toga da smo u 2011. postali organizovan sistem i kao takvi smo u\u0161li u najve\u0107u krizu. Mnogi koji nisu bili dovoljno dobro organizovani su propali. Kako ulazimo u konkurenciju tamo gde je tzv. tradicionalna trgovina, koja i dalje zauzima vi\u0161e od 50% tr\u017ei\u0161ta, nama tr\u017ei\u0161no pozicioniranje nije predstavljalo problem. Mi u stvari uzimamo posao od STR-ova koji ne mogu vi\u0161e da se izbore na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
\nJa sam zastupnik ideje da Srbija ako ho\u0107e da ima ozbiljnu trgovinu mora da ima malu, srednju i veliku trgovinu. Postoje ruralne sredine gde niko ne\u0107e investirati u ozbiljne objekte, niti ima logike da se to radi. Samo mali mogu tamo da rade. Me\u0111utim, trenutna politika vodi ka tome da za 4-5 godina ostane samo nekoliko lanaca, pri \u010demu se postavlja pitanje ko \u0107e snabdevati mala mesta, sela…. Mislim da \u0107e opstati porodi\u010dne trgovine, a i to \u0107e biti te\u0161ko. Takvih je sad od ukupnog broja malih trgovaca mo\u017eda 10-15%. Najve\u0107i problem jeste u tome \u0161to je dr\u017eava svojim merama, specijalno kroz uredbu o ograni\u010denju mar\u017ei na osnovne namirnice, bukvalno \u2018pomela\u2019 male kod kojih je promet robe pod uredbom sigurno ve\u0107i od 50%. Ipak, \u0161ta god pri\u010dali, i male radnje znaju da budu veoma nezgodne po pitanju konkurencije. Ako \u010dovek ima dobar \u0107o\u0161ak, radi pametno, sa \u017eenom i decom, zna biti vrlo nezgodan konkurent. On ode na kvanta\u0161 ujutru u tri sata i kupi najkvalitetnije vo\u0107e pa ga doveze, a vi vozite va\u0161e vo\u0107e 100km – to ne mo\u017ee biti isto.<\/p>\n
\nZna\u010dajno je doprinela. Dokapitalizacija je nama pre svega omogu\u0107ila da u krizu u\u0111emo bez kredita. Sa\u010duvali smo likvidnost i tu nastaje bitna razlika izme\u0111u nas i nekih na\u0161ih konkurenata. Vlasni\u010dka struktura je takva da sam ja vlasnik 65% udela, a oni su vlasnici 35%. Imamo izuzetno dobru komunikaciju, zajedni\u010dki razgovaramo o svemu, a ja kao direktor imam poslednju re\u010d. Oni od nas nisu tra\u017eili da ne\u0161to mnogo menjamo u tehni\u010dkom pogledu, a kadar je u potpunosti na\u0161. Kada ka\u017eemo investicioni fondovi, to \u010desto nosi negativnu konotaciju, me\u0111utim moje iskustvo je ne dobro nego odli\u010dno. Naravno, mi imamo i dobre rezultate, pa je i logi\u010dno da su i oni zadovoljni.<\/p>\n
\nSamo internom organizacijom. Nemate vi\u0161e pravo da budete povr\u0161ni. Ustanovite koji su problemi i \u0161ta mo\u017ee da se pobolj\u0161a i idete redom. Mi smo, pre nego \u0161to smo izgradili svoj distributivni centar, ta\u010dno pratili koliko imamo rasipa robe, koliko nas \u0161ta ko\u0161ta… Veoma je bitno \u0161to imamo dobar ERP sistem koji prati poslovanje celokupne na\u0161e firme i warehouse management sistem. Imamo podatke \u0161ta se kad radi i kako se radi na dnevnom nivou. Sistemom mo\u017ee dobro da se upravlja samo kad se imaju precizne i pravovremene informacije.
\nUzmimo za primer na\u0161 vozni park. Prose\u010dna starost na\u0161eg voznog parka je oko 4 godine. Za svaki kamion vodimo knjigu na dnevnom nivou i znamo ta\u010dno kada smo i \u0161ta menjali. Sabiramo sve vreme tro\u0161kove, delimo sa kilometrima, znamo koliko nas je ko\u0161talo odr\u017eavanje i sve u svemu mo\u017eemo jasno da vidimo \u0161ta se de\u0161ava i \u0161ta se mo\u017ee pobolj\u0161ati. Zapo\u010deli smo saradnju sa Renoom, pri \u010demu smo u\u010destvovali u projektovanju kamiona – dali smo neke dodatne zahteve u vezi sa njihovom du\u017einom, oja\u010danjem podova i rampi i sada zaista imamo najbolje rezultate. Ovakvi kamioni kod nas mese\u010dno prelaze 7.500km, \u0161to je vrlo ozbiljna kilometra\u017ea, po\u0161to su naj\u010de\u0161\u0107e u pitanju kratke relacije. Oni koji nisu dobro kapacitirani prelaze 5.000-5.500km.<\/p>\n
\nNama je produktivnost od preseljenja u distributivni centar porasla oko 50%. Merimo u\u010dinak svakog pojedina\u010dnog radnika u skladi\u0161tu i on na osnovu toga dobija platu. Interesantno je da razlika izme\u0111u najproduktivnijeg i najmanje produktivnog radnika zna da bude 40%. Imamo jedan sistem nagra\u0111ivanja za voza\u010de, jedan sistem nagra\u0111ivanja za skladi\u0161ne radnike. U poslednja 3 meseca nijednog novog radnika nismo zaposlili u skladi\u0161tu, a promet nam se pove\u0107ao za 15%. Naravno, otvoreni su i neki novi objekti, ali i na starim objektima smo, uz usporavanje tr\u017ei\u0161ta, rasli preko stope inflacije. Na\u0161 sada\u0161nji rastur na mese\u010dnom nivou je u vrednosti od 300 evra, a kroz skladi\u0161te pro\u0111e robe u vrednosti od 2 miliona evra. To je pokazatelj da je roba dobro slo\u017eena, da nema isteklih rokova. Samo to je zna\u010dajna razlika, da ne spominjem da vodimo kompletnu evidenciju o tome \u0161ta je kada u\u0161lo, \u0161ta je kada iza\u0161lo, ne mo\u017ee da u\u0111e roba pred kraj roka, po\u0161to se odmah upisuje koji su rokovi. U su\u0161tini postoje tri elementa koja su presudna u trgovini – dobar asortimanski nivo, dobar cenovnik i dobro kontrolisanje zaliha. Ko re\u0161i to, taj je car.<\/p>\n
\nPo pravilu jesu dobri \u010disti modeli, gde kad se opredelite za jedan model ne odstupate od toga. Me\u0111utim, ponekad je potrebno iskora\u010diti iz modela i onda dobijate prave rezultate, ako ste napravili dobar prora\u010dun.<\/p>\n
\nJeste neka vrsta eksperimenta. U pitanju je retail park u okviru koga \u0107e se nalaziti na\u0161 hipermarket od 2.100m\u00b2. Olak\u0161avaju\u0107a okolnost za nas je \u0161to \u0107e se taj hipermarket nalaziti u Zrenjaninu, gde \u0107e nam biti lak\u0161e da savladamo novu tehnologiju od po\u010detka do kraja. Mo\u0107i \u0107emo da kontroli\u0161emo sve, da brzo donosimo odluke i tro\u0161kovi \u0107e nam biti manji.
\nDogovor sa Supernovom je da dalje zajedni\u010dki radimo – oni imaju 12 lokacija u Srbiji na kojima \u0107e da grade. Tr\u017eni centar u Zrenjaninu, koji bi trebalo da bude otvoren u oktobru, je najmanji. Slede\u0107i se otvara tek idu\u0107e godine, a onda bi trebalo da se paralelno rade ostali. Ako se poka\u017ee da je koncept dobar i oni i mi \u0107emo i\u0107i dalje, ako ne uspori\u0107emo. Supernova je, ina\u010de, u Sloveniji i Hrvatskoj otvorila ve\u0107 oko 40 objekata ovog tipa.<\/p>\n
\nDo ovog objekta smo do\u0161li slu\u010dajno i otvorili smo ga za rekordno vreme. Odgovara nam \u0161to smo otvorili u Bor\u010di – ne prelazimo Dunav i nemamo velike tro\u0161kove. Na\u0161 plan je bio da u Beograd u\u0111emo sa vi\u0161e objekata odjednom, pri \u010demu najve\u0107i problem predstavlja reklama. \u010cesto imamo ponudu bolju nego \u0161to je kod nekih na\u0161ih velikih konkurenata, ali ta ponuda ne dopire do krajnjeg kupca, jer nemamo dovoljno da ulo\u017eimo u marketing. Mi relevantnu propagandu radimo na nivou Vojvodine. Kada bismo krenuli ozbiljnije u Beograd morali bismo da odradimo dobru reklamnu kampanju, jer bismo ina\u010de dobili status STR-a. Moramo u Beograd da u\u0111emo na, da tako ka\u017eem, velika vrata. Bitno je da se vidi da je u pitanju trgova\u010dki lanac koji ozbiljno radi. Tako\u0111e, moraju se imati u vidu tro\u0161kovi distribucije. Morali bismo odjednom da uzmemo 10-15 objekata da bi nam se to isplatilo.<\/p>\n
\nPo\u0161to su stvari, po mom mi\u0161ljenju, u nekom \u0161picu krize, nikakve nagle pokrete ne\u0107emo praviti. Nema potrebe za \u017eurbom. Po mojoj proceni, mi mo\u017eemo u Vojvodini jo\u0161 50 prodavnica da otvorimo bez problema. Ako se pojavi firma koja ima lokacije i da mi to mo\u017eemo da pokrijemo finansijski, ja bih to rado uradio i sutra. U igri su dve verzije – ili da kupimo neko preduze\u0107e koje ima 10 radnji ili da jednu po jednu otvaramo. Ja sam skloniji tome da otvorimo skladi\u0161te u Jagodini, na primer, i da odatle polako pravimo krug prema dole i prema nazad i da se spajamo prema Beogradu. E, onda mo\u017eemo da napravimo reklamu na nacionalnom nivou.<\/p>\n
\nSasvim sigurno. Nama je cilj da postanemo najozbiljniji regionalni lanac ovog tipa trgovine. Ne\u0107emo da idemo u konkurenciju sa Delhaizeom, Ideom i svim tim velikim objektima. Specijalizacija je klju\u010d. Tako\u0111e, uvek je najva\u017enije pitanje da li negde imate konkurenciju ili ne.<\/p>\n
\nOvo \u0161to radimo sa Supernovom \u0107e morati da ide uz pomo\u0107 kredita, jer su u pitanju ve\u0107a ulaganja, oko 750.000 evra otprilike. Di\u0107i \u0107emo kredit koji \u0107e pokriti deo otvaranja novih radnji, a deo tro\u0161kova \u0107emo snositi sami. To je ba\u0161 zato \u0161to insistiram na tome da zadr\u017eimo dobru likvidnost prema na\u0161im dobavlja\u010dima, jer to nama omogu\u0107ava da lak\u0161e di\u0161emo, lak\u0161e se dogovaramo sa njima, ostvarujemo akcije…<\/p>\n
\nLidl je jedan od najozbiljnijih trgova\u010dkih lanaca i njegov ulazak \u0107e, po mom mi\u0161ljenju, biti veoma dobar za srpsko tr\u017ei\u0161te. On \u0107e doneti jedan potpuno novi vid trgovine. Ne o\u010dekujem da \u0107e to posebno uticati na nas, jer je to ponovo specifi\u010dan vid trgovine. Negde sam pro\u010ditao podatak da oni imaju 87% robnih marki. Kupac kad do\u0111e kod njih ne\u0107e ba\u0161 do\u0107i da kupi Coca-Colu ili Nestl\u00e9, nego \u0107e to biti proizvodi koji su dobrog kvaliteta ali \u2018no name\u2019. Bi\u0107e ljudi koji \u0107e biti razo\u010darani kada to shvate i koji \u0107e i dalje i\u0107i u druge trgovine jer \u017eele da kupe brendove, a bi\u0107e i onih kojima je najva\u017enija cena i koji \u0107e i\u0107i u Lidl.<\/p>\n
\nMi sada imamo 68 proizvoda koji su na\u0161a robna marka. U tim kategorijama smo apsolutno konkurentni. Imamo Panoni robnu marku koja se ti\u010de prehrane, Fado \u010dajeve i kafu, Twist hemiju, Twist i Beauty kozmetiku. 2010. nam je robna marka \u010dinila 1% ukupne prodaje, a 2011. je pre\u0161la 5%. Na nekim pozicijama nam je na\u0161a robna marka najprodavanija. Konstantno radimo na \u0161irenju asortimana robnih marki. To \u0107e biti jedan od glavnih pravaca razvoja u budu\u0107nosti.<\/p>\n
\nMleko i hleb se rade ambulantno. Distribuciju radimo kao da je izdvojena, vodimo je kao poseban segment, gde ja znam plate, lizing, gorivo, popravke – sve ide na jedan ra\u010dun koji delimo sa brojem kilometara i vidimo koliko nas ko\u0161ta. Mislim da \u0107e u narednih 5 godina jedan od zahteva koje \u0107u staviti pred moje zaposlene biti da osim nekih proizvoda koji zahtevaju specifi\u010dne re\u017eime prevoza, sve sami radimo, jer bi nam to pomoglo da zaista apsolutno kontroli\u0161emo prodaju i da sami gospodarimo zalihama. Nije jedna trgova\u010dka firma u Srbiji propala jer nije kontrolisala zalihe.<\/p>\n
\nNe znamo ni ko nas je predlo\u017eio za tu nagradu, \u0161to je dobra stvar. Znamo da imamo dobre odnose sa dobavlja\u010dima jer nas niko ne zove za pla\u0107anje. \u010cinjenica je da iz godine u godinu pove\u0107avamo prodaju, da nismo imali nijedan sudski spor. U saradnji sa dobavlja\u010dima smo ozbiljni i realni, pa se verovatno iz toga rodila i ova nominacija, odnosno priznanje.<\/p>\n
\nPonovo se zna\u010dajno pove\u0107ao udeo \u2018crnog tr\u017ei\u0161ta\u2019. Opet se za sve\u017ee meso i suhomesnato ide na pijacu. Vrlo je interesantno da neko dr\u017ei na pijaci robu sa ma\u0111arskom deklaracijom i da to nikoga ne zanima. Nema tu ni sakrivanja, ti proizvodi se najnormalnije prodaju. Imamo situaciju da neko ispred na\u0161e radnje prodaje suhomesnate proizvode iz Ma\u0111arske na suncu, a kod nas inspektor zabada u fri\u017eider termometar da izmeri kolika je temperatura. Mi imamo na\u0161e udru\u017eenje u Beogradu – Sektor trgovine pri Uniji poslodavaca, gde je u\u010dlanjena ve\u0107ina velikih lanaca. Jedan od najve\u0107ih problema na koji mi stalno ukazujemo je prepisivanje propisa. Ima mnogo dobrih ideja u drugim zemljama, ali te\u0161ko ih je kalemiti na sprsko tlo, kada prosto nema uslova za to.<\/p>\n
\nPrvi veliki uspeh je da smo uop\u0161te organizovani. Do\u0161li smo u situaciju gde izgleda kao da razgovaramo sa zidom. Trgovina u BDP-u u\u010destvuje sa oko 17-18% i zapo\u0161ljava oko 180.000 ljudi, a ne postoji ministarstvo trgovine. To \u0107e nas ko\u0161tati, to je sigurno. Trenutno radimo na predlozima za promenu zakona o radu, a fokusirali smo se i na ve\u0107 pomenutu uredbu koja je stvarno veoma \u0161tetna. Mi \u017eelimo da se doka\u017eemo kao organizacija, da stvorimo partnerski odnos sa dr\u017eavom, ali to je proces koji \u0107e trajati.<\/p>\n
\nZakon o radu deklarativno forsira zapo\u0161ljavanje, ali realno forsira nezapo\u0161ljavanje, jer da nije tako ne bi bilo 24%, ve\u0107 recimo 10% nezaposlenih. Tra\u017eimo da se ljudi lak\u0161e zapo\u0161ljavaju i lak\u0161e otpu\u0161taju. Trebalo bi kad dobro ide da pove\u0107avate zapo\u0161ljavanje, kad lo\u0161e ide da smanjujete zapo\u0161ljavanje i odr\u017eavate firmu zdravom. Ovako, ako ste zaposlili 1.000 radnika, mo\u017ee vam 50% opasti promet, ali ne\u0107ete imati mogu\u0107nost da ih otpustite. Radnici su formalno za\u0161ti\u0107eni, a u stvari oni ne dobiju plate ili im se ne uplate doprinosi, a firma polako propada. Tako\u0111e, ako zaposlite nekog godinu dana pred penziju, du\u017eni ste da mu isplatite otpremninu kao da je ceo radni vek radio kod vas, \u0161to je potpuno van pameti. S druge strane, u mnogim delovima poslovanja, ljudi koji imaju vi\u0161e godina su daleko produktivniji. Nama nisu potrebne specijalne beneficije kako bismo zaposlili starije ljude, ali ne moraju ni da nas optere\u0107uju tako da nam se to ni ne isplati. Zatim, sanitarni pregledi se rade na svakih \u0161est meseci i to je prili\u010dan tro\u0161ak. Osim toga, sada ako neko ho\u0107e da radi u trgovini mora da ima polo\u017een higijenski minimum – najni\u017ei nivo znanja, po principu da u\u010di\u0161 da kada iza\u0111e\u0161 iz toaleta mora\u0161 oprati ruke i sli\u010dno. Opet, da se to pola\u017ee jednom bilo bi u redu, ali sada je iza\u0161ao novi pravilnik po kome to mora da se pola\u017ee svake \u010detiri godine! Tako\u0111e, sad je izmi\u0161ljeno da voza\u010di moraju da idu na nekakvu obuku, prakti\u010dno da pola\u017eu dr\u017eavni ispit. Dobili smo ponudu od 50.000 dinara za ta dva nivoa obuke. Imamo oko 40 voza\u010da, \u0161to zna\u010di da bismo morali da platimo dva miliona dinara za voza\u010de koji ve\u0107 rade po 10-15 godina. Zakon bi trebalo da ka\u017ee od danas \u0107ete morati da pola\u017eete takav i takav ispit da biste bili profesionalni voza\u010di, ali to bi trebalo da va\u017ei samo za nove voza\u010de. Ne\u0107e na\u0161a privreda izdr\u017eati takve propise i uredbe. Moja predvi\u0111anja za blisku budu\u0107nost su vrlo lo\u0161a jer je ve\u0107ina na\u0161ih problema autohtonog karaktera.<\/p>\n
\nOno \u0161to nama treba, realno, je depolitizacija, demonopolizacija, deregulacija i pravosudni sistem. Depolitizacija, po\u0161to uticaj politike u svim sferama onemogu\u0107ava da sistem funkcioni\u0161e. Demonopolizacija, jer kada postoji politizacija sistema, ono \u0161to prirodno sledi je monopolizacija. Deregulacija sistema – jer sad je najbitnije da se zaposle ljudi. Treba da dereguli\u0161emo sistem i spustimo ga na najni\u017ei nivo koji je odr\u017eiv. I tu bi bilo gre\u0161aka i zloupotreba, ali prvo je cilj sa 24% da spustite na 10% nezaposlenost, da probudite sve potencijale koje imate kada su ljudi u pitanju. Kada se to dogodi, onda \u0107ete ih ponovo ubacivati u sistem. Tako\u0111e, ako \u017eelimo da imamo tr\u017ei\u0161te, moramo imati i pravosudni sistem. Rokovi pla\u0107anja i sli\u010dno treba da budu za\u0161ti\u0107eni putem pravnog sistema da zaista mo\u017eete onog ko vam nije platio da tu\u017eite sudu i da on plati veliku kamatu. Problem je i \u0161to niko ne mo\u017ee da tu\u017ei dr\u017eavu, \u0161to procesi mogu da se vuku godinama…<\/p>\n
\nDo kraja godine \u0107emo otvoriti 24 mala objekta i hipermarket o kome smo pri\u010dali. Do sada smo otvorili, po\u0161to mi po\u010dinjemo sa otvaranjima 1. marta, 5 objekata – Bor\u010du, Titel, Kikindu, Novi Sad i Aradac. U narednih nekoliko dana ima\u0107emo otvorenih 7 objekata. Ostali planovi se ti\u010du \u0161irenja na\u0161e robne marke i sklapanja dugoro\u010dnih ugovora sa dobavlja\u010dima vo\u0107a, povr\u0107a, suhomesnatog, \u010dak i ula\u017eenja u neke oblike vlasni\u0161tva da bi to \u0161to bolje funkcionisalo. To zna\u010di da je mogu\u0107e da \u0107emo i\u0107i u izgradnju hladnja\u010de kako bismo imali tehni\u010dkih uslova da tu pri\u010du razvijamo dalje. Ono \u0161to je dugoro\u010dno na\u0161 zadatak je da se specijalizujemo za sisteme distribucije sve\u017ee hrane.<\/p>\n
\nMi vidimo Gomex kao najozbiljniji lanac u formatu superete. Mi se teritorijalno pokrivamo kako treba i polako se \u0161irimo. Ono \u0161to nam je bitno je da su nama objekti profitabilni. Postoje mnoge ozbiljne trgovine koje imaju neprofitabilne objekte, a dr\u017ee ih i dalje. To je nelojalna konkurencija. Prodaje\u0161 ispod cene ko\u0161tanja, pravi\u0161 gubitak i uporno radi\u0161 dalje da bi zauzeo tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e, ra\u010dunaju\u0107i da \u0107e\u0161 posle podi\u0107i cene.<\/p>\n