{"id":2284,"date":"2013-11-29T11:34:57","date_gmt":"2013-11-29T10:34:57","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=2284"},"modified":"2013-11-29T11:34:57","modified_gmt":"2013-11-29T10:34:57","slug":"sirevi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/sirevi\/","title":{"rendered":"Sirevi"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 90, novembar 2011.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te sira je za dve godine palo oko 20 odsto, pri \u010demu se ne zna da li je glavni krivac nesta\u0161ica mleka ili kriza. Najvi\u0161e se jedu beli sirevi, a inovacije se kre\u0107u u pravcu lansiranja proizvoda sa \u0161to manje mle\u010dne masti, funkcionalnih i sireva sa dodacima. Najvi\u0161e sira se proda u super i hipermarketima, ali je i udeo malih radnji u prodaji veoma zna\u010dajan i u poslednje vreme blago raste.\u00a0<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Dvadeset peti Progressive doru\u010dak, odr\u017ean 25. oktobra u Aero klubu u Beogradu, okupio je proizvo\u0111a\u010de sira – Imlek, Mlekaru Subotica, Mlekaru \u0160abac i Mlekoprodukt. O trendovima na tr\u017ei\u0161tu, kada je ova kategorija u pitanju, govorili su i predstavnici istra\u017eiva\u010dkih agencija Nielsen i GfK.<\/p>\n

Rast polutvrdih sireva<\/strong>
\nMilana Bo\u0161kovi\u0107, Junior Executive u agenciji Nielsen, izlo\u017eila je podatke dobijene Retail Auditom, odnosno pra\u0107enjem prodaje ka krajnjim potro\u0161a\u010dima, na uzorku prodajnih mesta izabranih da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Kako je kazala, kategorija sireva ne pokazuje znake sezonalnosti. Ukoliko se posmatraju poslednje dve godine, nema volumenskog rasta, ali je zabele\u017een zna\u010dajan vrednosni rast, ve\u0107i od 15 odsto. \u201cNajzna\u010dajniji kanal za prodaju kategorije sira su hiper i supermarketi i u ovim objektima u poslednjih godinu dana prodato je vi\u0161e od 60 odsto kategorije. U odnosu na prethodnu godinu, ovaj kanal je dobio na zna\u010daju i to na u\u0161trb pre svega malih prodavnica. U toku perioda april 2010 – maj 2011. nije bilo ve\u0107ih oscilacija kada je u pitanju zna\u010daj prodajnih kanala\u201d, navela je Bo\u0161kovi\u0107.
\nNajzna\u010dajniji region za prodaju kategorije sira je Beograd, sa koli\u010dinskim udelom ve\u0107im od 40 odsto. U poslednjih godinu dana, u odnosu na isti period prethodne godine, zabele\u017een je rast prodaje u Vojvodini, koji je pra\u0107en padom zna\u010daja prodaje pre svega u isto\u010dnoj Srbiji.
\n\u201cNajzna\u010dajniji segment u kategoriji predstavljaju beli sirevi, sa volumenskim udelom od blizu 70 odsto, drugi po zna\u010daju su \u017euti sirevi koji bele\u017ee rast u periodu jun 2010-maj 2011, u odnosu na isti period prethodne godine. U istom periodu, zabele\u017een je rast polutvrdih sireva koji su dostigli udeo od oko 20 odsto. Ipak, najve\u0107i zna\u010daj u kategoriji i dalje imaju zreli beli sirevi, sa volumenskim udelom od blizu 50 odsto. Najzastupljeniji tip sira na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu je feta, sa koli\u010dinskim udelom od 45 odsto u poslednjih godinu dana. Sledi mladi beli sir sa udelom od blizu 18 odsto, dok je udeo drugih tipova sira zna\u010dajno manji.
\nNajprodavaniji su sirevi spakovani u plasti\u010dne kutije i ovaj tip pakovanja ima udeo od blizu 60 odsto. Slede oni upakovani u vakuumske folije, sa udelom od blizu 20 odsto.
\nPo podacima Nielsena, top pet proizvo\u0111a\u010da predstavlja vi\u0161e od 3\/4 tr\u017ei\u0161ta sireva. U grupi vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u periodu april 2010 – maj 2011, prema obimu prodaje (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu) nalaze se: Imlek, Mlekara \u0160abac, Mlekara Subotica, Mlekoprodukt i Somboled. U grupi vode\u0107ih robnih marki, u istom periodu, prema obimu prodaje (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu) nalaze se: Grekos feta, Mlekara \u0160abac feta, Mlekara \u0160abac Mladi sir, President (Somboled), Somborska feta.<\/p>\n

Osam odsto prodato na promocijama<\/strong>
\nAleksandar Sin\u0111eli\u0107, Consumer Tracking direktor agencije GfK, predstavio je rezultate dobijene putem panela doma\u0107instava, metodologije koja kontinuirano prati potro\u0161nju uz pomo\u0107 uzorka od 1.500 doma\u0107instava. Prikazani podaci odnosili su se na period oktobar 2010 – mart 2011, za koji je Sin\u0111eli\u0107 kazao da je bio dosta zna\u010dajan kada je re\u010d o tr\u017ei\u0161tu sira. \u201cMi smo registrovali oko 3\/4 doma\u0107instava koja kupuju sir, me\u0111utim, verujemo da ih u stvari ima blizu 90 odsto, ako uzmemo u obzir doma\u0107instva u ruralnim krajevima koja proizvode sir za svoje potrebe\u201d, napomenuo je Sin\u0111eli\u0107.
\nOn je naveo da beli sir zauzima 83 odsto tr\u017ei\u0161ta sira. U ovaj segment su uklju\u010deni i doma\u0107i sirevi koji se kupuju na pijaci, takozvane kri\u0161ke, naj\u010de\u0161\u0107e kravljeg sira, ali su tu u\u0161li i industrijski beli sirevi, uklju\u010duju\u0107i fetu, mocarelu, mladi sir i sli\u010dno. Slede polutvrdi sirevi sa 15 odsto tr\u017ei\u0161ta, pa procesirani sa dva odsto. Plemeniti i tvrdi sirevi jo\u0161 uvek nemaju zna\u010dajno u\u010de\u0161\u0107e. \u201cSkoro 90 odsto svih kupaca sira je kupilo beli sir. Ne\u0161to vi\u0161e od polovine kupaca sireva kupilo je polutvrdi sir, me\u0111utim, on se kupovao dosta re\u0111e i u znatno manjim koli\u010dinama. Ista stvar je i sa procesiranim sirom – ne\u0161to vi\u0161e od 28 odsto kupaca sira ga je kupilo, ali u odnosu na ukupno tr\u017ei\u0161te sira koli\u010dine su dosta manje. Odnos industrijski proizvedenih sireva i onih proizvedenih u doma\u0107instvima je 50:50\u201d, kazao je Sin\u0111eli\u0107 i istakao da \u0107e se u nastavku analize fokusirati na industrijske sireve.
\nNajzna\u010dajniji kanal su supermarketi kroz koje ide oko 28 odsto prodaje. Slede tradicionalne prodavnice i minimarketi sa 18 odnosno 21 odsto. \u201cOva tri kanala su najzna\u010dajnija za industrijske sireve, jer su to proizvodi koji se kupuju negde usput, blizu mesta stanovanja, ne prave se velike zalihe zbog rokova trajanja. Ovde se pokazao jo\u0161 jedan zanimljiv kanal – prodavnice mle\u010dnih proizvoda, koje su zaslu\u017ene za oko 11 odsto prometa sira\u201d, naveo je Sin\u0111eli\u0107.
\nSkoro 60 odsto industrijskog sira se proda na meru. Trgova\u010dke marke ne bele\u017ee ve\u0107i uspeh – svega 3,3 odsto na tr\u017ei\u0161tu, \u0161to je na nivou proseka FMCG tr\u017ei\u0161ta. U posmatranom periodu osam odsto sireva je prodato na promocijama (akcije, poklon uz proizvod, gratis, 10 odsto na sve artikle, sve \u0161to nije redovna cena).
\n\u201cVode\u0107i proizvo\u0111a\u010di zauzimaju ne\u0161to vi\u0161e od 2\/5 tr\u017ei\u0161ta i u tu grupu, osim kompanija prisutnih na Progressive doru\u010dku, spada jo\u0161 i Somboled\u201d, kazao je predstavnik GfK. Dodao je da je po pokazatelju relativne penetracije Somboled na prvom mestu sa 40 odsto. Slede Mlekara \u0160abac sa 29 odsto, Mlekoprodukt sa 26 odsto, Imlek sa 25 odsto i Subotica sa 18 odsto. Kada je u pitanju lojalnost, razlike su jo\u0161 manje – i kre\u0107u se od dvadesetak do 30 odsto.<\/p>\n

Prvi mladi sir na tr\u017ei\u0161tu<\/strong>
\n\u0160aba\u010dku mlekaru, koja u ovoj kategoriji ima \u0160aba\u010dku fetu i Mladi sir, predstavio je Stevan Mijailovi\u0107, zamenik direktora. \u201cPonosni smo na mladi sir, jer smo ga prvi lansirali na tr\u017ei\u0161te, a posle nas su svi krenuli sa tim proizvodom. On je 2009. dobio nagradu za najbolju inovaciju. Ogromno interesovanje za na\u0161a dva brenda imamo i sa inostranih tr\u017ei\u0161ta, pre svega iz Ruske Federacije i drugih biv\u0161ih sovjetskih republika\u201d, istakao je Mijailovi\u0107. On je kazao da su u \u0160aba\u010dkoj mlekari u principu zadovoljni svojim poslovanjem i da je ono na \u010demu se insistira pre svega kvalitet. \u201cU pitanju su proizvodi bez ikakvih aditiva, potpuno prirodni i to je ono u \u010demu \u0107emo istrajati. Tako\u0111e, zbog potro\u0161a\u010da \u0107emo se truditi da odr\u017eimo i primerenu cenu\u201d, kazao je predstavnik \u0160aba\u010dke mlekare. Dodao je da rade i sitni sir, ali da on nije toliko jak u ovom segmentu.
\n\u201cPodaci o tome kroz koji prodajni format se najbolje prodaju sirevi sla\u017eu se sa onim \u0161to su rekle agencije, imamo informaciju da su to supermarketi i hipermarketi, pre svega urbane sredine. Po\u0161tujemo i male radnje i poku\u0161avamo da isporukom od vrata do vrata pokrijemo sve \u0161to treba i pribli\u017eimo na\u0161e proizvode potro\u0161a\u010dima. Najve\u0107i deo na\u0161eg sira se proda u plasti\u010dnim posudama od 250g, 450g i 950g. Imamo u svom proizvodnom programu i kante od 7,5kg, koje isporu\u010dujemo po \u017eelji kupaca\u201d, rekao je Mijailovi\u0107. On se slo\u017eio da se na tr\u017ei\u0161te polako vra\u0107aju mle\u010dni restorani i kazao da se \u0160aba\u010dka mlekara trudi da i tu kvalitetom i cenom prona\u0111e svoje mesto.<\/p>\n

Za razli\u010dite potrebe potro\u0161a\u010da<\/strong>
\nIz Mlekoprodukta, Progressive doru\u010dku pridru\u017eili su se Benoa Peron, direktor marketinga i Branislava Pauni\u0107, senior brend menad\u017eer. Ova kompanija je prisutna na tr\u017ei\u0161tu sa tri brenda: Biser, Va\u0161a mlekara i Karavan. Pod brendom Biser prodaje se nekoliko vrsta sireva: topljeni sirevi (u trougli\u0107ima, u listi\u0107ima, u crevu), presovani sirevi (gauda, edamer i trapist), zatim ka\u010dkavalj sirevi (ka\u010dkavalji, Pizza Mozzarella, Mozzarella za salatu) i sve\u017ei sirevi (feta). Pod brendom Va\u0161a mlekara dostupni su presovani, sve\u017ei i topljeni sirevi. Pod brendom Karavan, Mlekoprodukt prodaje dimljene sireve – dimljeni i topljeni sir Karavan Turist, dimljeni ka\u010dkavalj i trapist. \u201cSa ova tri brenda, od kojih svaki odgovara razli\u010ditim potrebama potro\u0161a\u010da, imamo naj\u0161iru gamu proizvoda na tr\u017ei\u0161tu. Karavan, na primer, iako zauzima mali segment, odgovara posebnoj potrebi potro\u0161a\u010da za dimljenim ukusom, \u0161to je kod nas na tr\u017ei\u0161tu rasprostranjeno. Biser je postao sada ve\u0107 referentna marka u domenu sireva kod nas, a Va\u0161a mlekara spada u cenovno pristupa\u010dne brendove\u201d, istakla je Pauni\u0107. Dodala je da se oko 70 odsto Mlekoproduktovih sireva proda kroz velike formate i u urbanim sredinama. Peron je prokomentarisao ranije iznete podatke GfK o penetraciji i lojalnosti, rekav\u0161i da je Mlekoprodukt u periodu kada je ra\u0111eno istra\u017eivanje imao veliku nesta\u0161icu mleka i sira, \u0161to se i vidi u prikazanim ciframa.<\/p>\n

Novi segment – funkcionalni sir<\/strong>
\nMaja Ba\u0161i\u0107, menad\u017eer informacija o tr\u017ei\u0161tu i kategorije sireva, predstavila je proizvode Imleka. \u201cMi smo najprisutniji u segmentu polutvrdih, odnosno \u017eutih sireva i tu imamo \u0161irok portfolio – osim standardnih sireva po holandskoj i francuskoj recepturi, kao \u0161to su Edamac, Gauda, Trapist, Imlek potro\u0161a\u010dima nudi i jedinstvene brendove, kao \u0161to su Iri\u0161ki i Pivni\u010dki sir. U ovoj kategoriji tako\u0111e imamo i Pecorino, sir pravljen po tradicionalnoj italijanskoj recepturi. To je premijum proizvod od ov\u010dijeg mleka\u201d, istakla je Ba\u0161i\u0107. Imlek je u kategoriju belih sireva po\u010deo da ulazi 2009. godine, sa Bakinim sirom. Ovaj sir se pravi po tradicionalnoj doma\u0107oj recepturi belih sireva – te\u017eili smo da i u industrijskim uslovima proizvodnje maksimalno, koliko je to mogu\u0107e, zadr\u017eimo tradicionalan, prirodan na\u010din pravljenja belog sira – u kadama, samo uz pomo\u0107 sirila i malo soli, bez ikakvih dodataka i konzervansa. U kategoriju feta sireva, Imlek je u\u0161ao pro\u0161le godine se brendom Moja kravica, a ove godine i u funkcionalni segment belih sireva feta tipa, sa brendom Balans +. To je, kako je kazala Ba\u0161i\u0107, jedinstven proizvod na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu, koji omogu\u0107uje bolje varenje i pozitivno deluje na metabolizam. Imlek je, tako\u0111e, prisutan i u segmentu procesiranih sireva sa brendom \u0160umadinka.
\nSirevi ove kompanije najbolje se prodaju u super i hipermarketima, ali zna\u010dajan deo ide i kroz tradicionalne prodavnice – zavisno od kategorije sireva, 20-25 odsto. Ba\u0161i\u0107 se slo\u017eila sa komentarom predstavnika Mlekoprodukta u vezi sa nesta\u0161icom sirovine koja je pogodila kategoriju sireva generalno, a posebno polutvrde sireve, koji zahtevaju veliku konverziju mleka u gotov proizvod i kazala da je i Imlek zbog toga na tr\u017ei\u0161tu bio prisutan manje nego obi\u010dno.<\/p>\n

Izvoz u EU<\/strong>
\nIz Mlekare Subotica, prisutnima se obratila Tanja Anti\u0107, brend menad\u017eer. \u201cMi u portfoliju imamo tri sira koja spadaju u posmatranu kategoriju: Grekos suboti\u010dku fetu, koju smo lansirali 2006. i vrlo brzo postali jedan od tri najpoznatija proizvo\u0111a\u010da fete, zatim Ela sir – jedinstven sir na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu sa 0% mle\u010dne masti, namenjen specifi\u010dnoj ciljnoj grupi koja vodi ra\u010duna o svojoj ishrani i Zdravo mladi sir, koji je u portfoliu nekoliko godina i gde se planira dosta inovacija\u201d, navela je Anti\u0107. Dodala je da se, \u0161to se ti\u010de fete, podaci sla\u017eu sa onima iznesenim u analizama. Istakla je da Mlekara Subotica ima sve najpoznatije me\u0111unarodne sertifikate i da je jedina koja mo\u017ee da izvozi na tr\u017ei\u0161te EU. Za sada je po\u010deo izvoz belog sira i to u Sloveniju i u Austriju. Anti\u0107 je objasnila da se radi o pilot projektima, da su u pitanju manji formati, ali da se zna\u010dajniji rezultati o\u010dekuju u narednom periodu. \u201cImamo ISO, HACCP, BRC, IFS i Halal sertifikat. Ceo proces dobijanja izvozni\u010dkog broja je trajao vi\u0161e godina i zahtevao je velike investicije\u201d, istakla je Anti\u0107.
\nSirevi Suboti\u010dke mlekare se, kao i kod ostalih, najbolje prodaju u key accountima, ali je do\u0161lo i do blagog porasta TT kanala u ovoj godini. Primetan je i trend rasta prodaje u rinfuz pakovanju od petnaestak odsto u odnosu na pre dve godine, \u0161to zna\u010di da ljudi sve vi\u0161e vode ra\u010duna o ku\u0107nom bud\u017eetu.<\/p>\n

Pad prodaje<\/strong>
\nKada je re\u010d o najprodavanijim sirevima i pakovanjima, kao i trendovima u prodaji, predstavnica Mlekare Subotica je kazala da je najprodavanija polukilogramska feta koja bele\u017ei rast u odnosu na prethodne godine, ali da je, generalno, primetna tendencija blagog pada prodaje. U okviru Imlekovih brendova najbolje ide Iri\u0161ki sir u pakovanju od kilogram, koji je, kao i Bakin sir, potpuno prirodan – sadr\u017ei samo mleko, sirilo i so. Prodaja Moje kravice i Balansa je ujedna\u010dena. \u201cSveukupno prodaja jeste do\u017eivela pad. Te\u0161ko je odvojiti koliko je to uticaj nesta\u0161ice sirovine, a koliko krize\u201d, kazala je Ba\u0161i\u0107.
\nDva vode\u0107a brenda Mlekare \u0160abac se najbolje prodaju u pakovanju od 450g. \u201cMi, na svu sre\u0107u, nemamo koli\u010dinski pad u prodaji ova dva proizvoda, ali je rast blag i samim tim nezadovoljavaju\u0107i. Poku\u0161avamo da na\u0111emo re\u0161enja koja ne bi bila na u\u0161trb kvaliteta\u201d, rekao je Mijailovi\u0107. Predstavnica Mlekoprodukta je istakla da se od topljenih sireva najbolje prodaju Biser natur u trougli\u0107ima, Tost Topi u listi\u0107ima i Tufi u crevu. Kod presovanih najbolje ide trapist od 1kg, a od ka\u010dkavalja light varijanta od 1kg i Pizza Mozzarella od 500g. U okviru brenda Karavan najbolje ide pakovanje od 500g. \u201cPad tr\u017ei\u0161ta je po\u010deo 2009. i u po\u010detku je bio neznatan, 2010. to je ve\u0107 bio pad od 11 odsto. Ove godine se pobolj\u0161ala situacija, ali je trend i dalje negativan\u201d, navela je Pauni\u0107.<\/p>\n

Planirani noviteti<\/strong>
\nMlekoprodukt, kao i svake godine, planira novitete. \u201cKonstantno se investira u proizvodnju, od 2004, kada je Bongrain kupio Mlekoprodukt i kasnije Kikindsku industriju mleka, investirano je ukupno 22 miliona evra. Ove godine smo uveli Tufi trougli\u0107e i Mozzarelu za salatu, a u narednom periodu planiramo mladi sir\u201d, kazala je Pauni\u0107. Predstavnik Mlekare \u0160abac najavio je mladi sir sa 0% mle\u010dne masti i pakovanje mladog sira od 100g. Dodao je da \u0107e, podstaknuti narud\u017ebinama od ino kupaca, do kraja godine iza\u0107i sa fetom sa dodacima komadi\u0107a povr\u0107a. Imlek je najavio dalji razvoj belih sireva, pa mogu da se o\u010dekuju beli sirevi razli\u010dite zrelosti i ja\u010dine ukusa, u skladu sa razli\u010ditim potrebama potro\u0161a\u010da u ovoj kategoriji, a razmi\u0161lja se i o specijalim, premijum belim sirevima vrhunskog kvaliteta. Ba\u0161i\u0107, ipak, nagla\u0161ava da \u0107e primarni fokus trenutno biti na odr\u017eanju postoje\u0107ih pozicija i da \u0107e se Imlek vi\u0161e usredsrediti na manje formate, posebno u kategoriji polutvrdih sireva. Mlekara Subotica za narednu godinu planira dalje inovacije Grekos brenda, a kako je kazala Anti\u0107, radi\u0107e se i na lansiranju Ella sira u manjem pakovanju, te daljem razvoju mladog sira.<\/p>\n

TV reklama, promocije i akcije<\/strong>
\nNa pitanje koji vid reklame daje najbolje rezultate, predstavnica Mlekare Subotica je rekla da ima utisak da se najvi\u0161e sireva, pogotovo fete, proda na promocijama, akcijama ili aktivacijama tipa 2+1. \u201cPreorijentisali smo se sa kampanja u medijima na mesto prodaje i tu vidimo najbolje efekte\u201d, istakla je Anti\u0107. Ba\u0161i\u0107 je, s druge strane, kazala da smatra da najbolje rezultate daju reklame na televiziji i radiju. \u201cPromocije na mestu prodaje tako\u0111e radimo, ali dobre TV kampanje mogu da podignu prodaju i za oko 30 odsto i imaju uticaj i na razvoj imid\u017ea i na svest o brendu, tako da su tu efekti dugoro\u010dniji. Posebno u periodu krize, vidimo i velike efekte cenovnih akcija. Svaka, i vrlo mala intervencija na ceni proizvodi efekat na prodaju\u201d, rekla je Ba\u0161i\u0107. Mijailovi\u0107 je istakao da se borba vodi kvalitetom i cenama i da svi proizvo\u0111a\u010di imaju isti \u2018instrumentarij\u2019, ali da je va\u017eno napraviti optimalan miks svih instrumenata. Dodao je da se pokazalo da su najbitnije akcije i da treba imati u vidu da su naj\u010de\u0161\u0107i kupci sira majke, doma\u0107ice i bake, tako da i marketin\u0161ke aktivnosti treba prilagoditi njima. Benoa je kazao da je reklama izuzetno bitna kada se radi o sirevima. \u201cMi smo prvi komunicirali sir na TV-u i izgradili smo sna\u017ean brend u Srbiji. Sa Biserom smo bili dostigli \u2018brend awerness\u2019 ve\u0107i od 85 odsto, a i sada smo, iako je do\u0161lo do pada, na iznad 75 odsto. Tako\u0111e, imamo veoma dobru spontanu poznatost\u201d, naglasio je i dodao da prave dosta degustacija na mestu prodaje, iako to postaje sve skuplje – Mlekoprodukt je u poslednjih \u0161est godina imao vi\u0161e od 2.000 dana promocija. U ovoj kompaniji vide i internet kao efikasan na\u010din da se dobiju brze rekacije kupaca – Facebook strana Biser sira ima vi\u0161e od 17.000 fanova.<\/p>\n

Sir skuplji nego u Francuskoj<\/strong>
\nKao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, glavni problem sa kojim se suo\u010davaju proizvo\u0111a\u010di je nesta\u0161ica mleka, kao i njegova cena. \u201cMleko \u010dini 70 posto na\u0161e proizvo\u0111a\u010dke cene. Ukoliko se cena mleka ne snizi, nikada ne\u0107emo mo\u0107i da dostignemo volumene na tr\u017ei\u0161tu koje bismo \u017eeleli. Odre\u0111eni broj malih mlekara kupuje jeftino mleko veoma niskog kvaliteta, pa tako dobijaju jeftiniji proizvod. Prose\u010dna cena mleka je sli\u010dna prose\u010dnoj ceni mleka u Evropi, \u0161to je neverovatno, znaju\u0107i da potro\u0161a\u010di imaju oko \u010detiri-pet puta manje novca za tro\u0161enje. Energija je izuzetno skupa, bankarski krediti koji su nam potrebni za investicije i obrtni kapital su veoma skupi\u201d, kazali su proizvo\u0111a\u010di i dodali da je rezultat sir skuplji nego u Francuskoj. Predstavnik Mlekare \u0160abac istakao je da se ova kompanija aktivno uklju\u010dila u re\u0161avanje problema pada proizvodnje sirovog mleka i da, u saradnji sa Vladom i Ministarstvom poljoprivrede, radi na uvozu visokomle\u010dnih steonih junica iz Bavarske.
\nOno \u0161to je potrebno, slo\u017eili su se svi prisutni proizvo\u0111a\u010di, je vizija budu\u0107nosti. Cena mleka je nestabilna i farmerima je te\u0161ko da investiraju, \u010dak i uz tu\u0111u pomo\u0107, jer ne znaju po kojoj \u0107e ceni prodavati mleko naredne ili one tamo godine. Jo\u0161 neki od stalnih problema su sve ni\u017ea kupovna mo\u0107 potro\u0161a\u010da i op\u0161ta nelikvidnost, kojoj kao da nema leka, uprkos dobroj volji kako trgovaca tako i proizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n

Polica suvi\u0161e mala<\/strong>
\nU odnosu sa trgovcima, najvi\u0161e nezadovoljstva izaziva menad\u017ement police. Onima koji imaju \u0161irok portfolio vrlo je te\u0161ko da postignu da budu prisutni svi njihovi proizvodi, a kamoli da imaju ve\u0107i broj facinga. \u201cOno \u0161to je nama potrebno jeste da imamo dobru ponudu za na\u0161e potro\u0161a\u010de\u201d, istakli su proizvo\u0111a\u010di. Objasnili su da je jedno kakvu viziju oni imaju o tome kako njihov brend i portfolio treba da izgledaju, a da sasvim drugu viziju imaju trgovci. \u010cesto se de\u0161ava, kazali su, i da lansiranjem novog proizvoda u odre\u0111enoj kategoriji sami sebe \u2018kanibalizuju\u2019, odnosno da se prostor koji su imali na polici ne pove\u0107a, ve\u0107 moraju da ga podele izme\u0111u dva proizvoda. Tako\u0111e, proizvo\u0111a\u010di su se po\u017ealili da su ograni\u010deni u posebnim na\u010dinima obra\u0107anja potro\u0161a\u010dima (vobleri, promo materijal) – ili se to ne dozvoljava, ili su tro\u0161kovi visoki. Postoji i problem gratis pakovanja – za gratis proizvod, po novom zakonu, mora da se uvede poseban bar kod, da se posebno ulistava, \u0161to celu stvar \u010dini komplikovanom i skupom. \u201cPoruka trgovcima je da bismo \u017eeleli da na\u0161 dodatni na\u010din da se obratimo potro\u0161a\u010dima bude malo fleksibilniji. Tako\u0111e, trebalo bi da prihvate \u010dinjenicu da proizvo\u0111a\u010di ne mogu sami da iznesu teret ove krize i svih problema i da jedino zajedno, partnerski, mo\u017eemo da ih re\u0161imo i da kroz me\u0111usobno razumevanje do\u0111emo do potro\u0161a\u010da koji je klju\u010dan u celoj pri\u010di\u201d, kazali su proizvo\u0111a\u010di.<\/p>\n

Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 90, novembar 2011.)   Tr\u017ei\u0161te sira je za dve godine palo oko 20 odsto, pri \u010demu se ne zna da li je glavni krivac nesta\u0161ica mleka ili kriza. Najvi\u0161e se jedu beli sirevi, a inovacije se kre\u0107u u pravcu lansiranja proizvoda sa \u0161to manje mle\u010dne masti, funkcionalnih i sireva […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2284"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2284"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2284\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2287,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2284\/revisions\/2287"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2284"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2284"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2284"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}