(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 90, novembar 2011.)<\/p>\n
<\/p>\n
Stanka \u010curovi\u0107, \u010dlan uprave Grupe Mercator<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Na\u0161 cilj je da na tr\u017ei\u0161tu Srbije i Hrvatske \u00a0imamo stabilnu drugu poziciju. U Crnoj Gori smo, nakon akvizicije Pantomarketa i Plus commerca postali prvi trgovac, sa 17 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. U Bosni \u0107emo, nakon odobrenja koncentracije od strane Konkurencijskog ve\u0107a za preuzimanje DP marketa, u\u010dvrstiti svoju tr\u017ei\u0161nu poziciju na izme\u0111u osam i devet odsto.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kompanija Mercator postoji du\u017ee od 60 godina. Najve\u0107i rast je do\u017eivela krajem devedesetih, kada je ura\u0111ena koncentracija dru\u0161tvene trgovine u Sloveniji, postavljen koncept i trasiran put. Mercator je van granica Slovenije iza\u0161ao pre 11 godina, a sada prihodi van granica mati\u010dnog tr\u017ei\u0161ta \u010dine ne\u0161to ispod 50 odsto ukupnih prihoda i predvi\u0111a se da \u0107e do 2015. godine to biti 60 odsto na tr\u017ei\u0161tima jugoisto\u010dne Evrope. U toku pro\u0161le godine, Grupa Mercator je imala prihod od 2,7 milijardi evra. Posluje u sedam zemalja: Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Crna Gora, Albanija i Bugarska. Pre po\u010detka \u0161irenja, 1999. godine, u Mercatoru je radilo oko 8.000 ljudi, dok ova kompanija danas zapo\u0161ljava vi\u0161e od 23.600 saradnika. Tr\u017ei\u0161te Srbije je pro\u0161le godine bilo zaslu\u017eno za ne\u0161to manje od 18 odsto prihoda grupe. O najnovijim akvizicijama, aktuelnim doga\u0111anjima i planovima razgovarali smo sa mr Stankom \u010curovi\u0107, \u010dlanom Uprave Grupe Mercator, odgovornom za podru\u010dje jugoisto\u010dne Evrope.<\/p>\n Od prethodnog razgovora sa Progressive magazinom pro\u0161lo je skoro pet godina. \u0160ta je najzna\u010dajnije \u0161to su Mercator-S i cela Mercator grupa za to vreme postigli?<\/strong> Gde je Mercator Srbija sada u pore\u0111enju sa periodom od pre pet godina, kada je u pitanju tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e?<\/strong> Koji poslovni potez biste izdvojili kao najva\u017eniji u 2011. godini kada je re\u010d o tr\u017ei\u0161tu Srbije?<\/strong> Da li je Mercator otvoren za dalja preuzimanja?<\/strong> Koje kriterijume treba da ispunjava jedan lanac kako bi bio idealan kandidat za preuzimanje?<\/strong> Kakve su Va\u0161e prognoze kada je re\u010d o krizi? Kako se borite?<\/strong> Kakvi su trendovi, koje robne grupe bele\u017ee rast, a koje padaju?<\/strong> Kakve su mogu\u0107nosti za dalji razvoj u Sloveniji, a kakve na ostalim tr\u017ei\u0161tima na kojima Mercator posluje?<\/strong> Kako odlu\u010dujete koje tr\u017ei\u0161te zaslu\u017euje da bude prvo slede\u0107e kada je re\u010d o investicijama?<\/strong> Koja su va\u0161a ciljana tr\u017ei\u0161na u\u010de\u0161\u0107a na tr\u017ei\u0161tima regiona?<\/strong> Koje tr\u017ei\u0161te ima najve\u0107i potencijal za Mercator?<\/strong> Da li se odluka Mercatora da van Slovenije primeni multi-baner pristup pokazala kao dobra?<\/strong> Da li imate komentar u vezi sa napisima u medijima da \u0107e Agrokor kupiti Mercator?<\/strong> Da li mislite da \u0107e promena vlasni\u0161tva u Maxiju doneti neke promene u daljem poslovanju trgova\u010dkih lanaca i dobavlja\u010da?<\/strong> Da li o\u010dekujete da \u0107e se pojaviti nova konkurencija?<\/strong> Kako, po Va\u0161em mi\u0161ljenju, stoji stvar sa privatnim robnim markama na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Da li ste primetili neke promene na srpskom tr\u017ei\u0161tu, kada se radi o uslovima poslovanja?<\/strong> Kakvi su planovi za srpsko tr\u017ei\u0161te do kraja godine?<\/strong> Koji su osnovni ciljevi za 2012. godinu, kada je re\u010d o tr\u017ei\u0161tu Srbije?<\/strong> Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 90, novembar 2011.) Stanka \u010curovi\u0107, \u010dlan uprave Grupe Mercator BEZ ZAUSTAVLJANJA „Na\u0161 cilj je da na tr\u017ei\u0161tu Srbije i Hrvatske \u00a0imamo stabilnu drugu poziciju. U Crnoj Gori smo, nakon akvizicije Pantomarketa i Plus commerca postali prvi trgovac, sa 17 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. U Bosni \u0107emo, nakon […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2276,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2275"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2275"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2275\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2278,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2275\/revisions\/2278"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2276"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2275"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2275"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2275"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}BEZ ZAUSTAVLJANJA<\/h2>\n
\nPre pet godina, kada je tim koji vodim preuzeo Mercator, u Srbiji su bila otvorena samo tri objekta: Mercator Centar u Beogradu, \u010ca\u010dku i supermarket u Zemunu. Tokom svih ovih godina prihodi su udesetostru\u010deni. Uspeli smo da napravimo iskorak u odnosu na svoju poziciju u grupi i dobili smo poverenje da vodimo regiju. To je zaista veliko priznanje celom timu i pokazatelj da je u pitanju jedan evropski biznis, gde se ceni to koliko si brz, koliko zna\u0161, koliko si posve\u0107en, lojalan i koliko mo\u017ee\u0161 da doprinese\u0161 op\u0161toj stvari. Mi smo za ovih pet godina dobili mnogo novih kolega, kao i priliku da u\u010destvujemo u brojnim sjajnim projektima. Mercator je ogromna riznica znanja, gde su dostupni svi moderni alati koji se primenjuju u maloprodaji. U\u010dimo uz najbolje i poku\u0161avamo da neke manire srpskog biznisa nadogradimo na pravi na\u010din, u smislu izgradnje li\u010dnih kompetencija, sagledavanja \u0161ta je svakom od nas potrebno da bi bio uspe\u0161niji i bolji i doprineo sinergiji timskog rada. Postali smo uspe\u0161niji u komunikaciji, otvoreniji u oslu\u0161kivanju okoline, a sa druge strane zadr\u017eali smo ono \u0161to nas krasi – brzinu, fleksibilnost i sposobnost prilago\u0111avanja tr\u017ei\u0161nim promenama. Me\u0111ukulturna razmena koja postoji je odli\u010dna stvar za grupu.<\/p>\n
\nMercator je imao ne\u0161to manje od jedan odsto tr\u017ei\u0161ta, a nakon preuzimanja Rodi\u0107a je dobio oko pet odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. Mi sada, prema odre\u0111enim istra\u017eivanjima koja su nam dostupna, imamo devet odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a u Srbiji. Pove\u0107ali smo tr\u017ei\u0161ni udeo za oko \u010detiri odsto, u uslovima kada je i konkurencija to isto radila, kada su i ostali doma\u0107i lanci \u0161irili svoje poslovanje. Zadovoljni smo na\u0161im poslovanjem u Srbiji, koje je pro\u0161le godine bilo zaslu\u017eno za oko 18 odsto prihoda grupe, \u0161to je materijalno zna\u010dajna stavka, naro\u010dito u uslovima nestabilnog kursa, kakav smo imali do ove godine.<\/p>\n
\nOva godina nam je bila veoma uspe\u0161na, jer smo napravili jednu za nas zna\u010dajnu akviziciju koja je sada i odobrena od strane Komisije za za\u0161titu konkurencije, tako da ovih dana po\u010dinjemo sa preuzimanjem Familija marketa. Mi smo svojevremeno bili u 90 odsto objekata Robnih ku\u0107a, koje smo nakon ste\u010daja i kupovine Robnih ku\u0107a morali da napustimo. Pomenutom akvizicijom, dolazimo ponovo do odli\u010dnih lokacija i dobijamo 27 objekata u Beogradu, Vojvodini, centralnoj i ju\u017enoj Srbiji, ukupne povr\u0161ine 22 hiljade kvadrata. Preuzeli smo zalihe, opremu, kao i 300 zaposlenih Familija marketa i pro\u0161irili mre\u017eu prodajnih objekata u gradovima u kojima do sada nismo bili prisutni, kao \u0161to su Zaje\u010dar, Valjevo, Vranje, Pirot, U\u017eice, Bajina Ba\u0161ta, Bor i Knja\u017eevac. Na\u0161 plan je da to budu pravi Roda marketi, na koje su na\u0161i potro\u0161a\u010di navikli i koje poznaju – sa naj\u0161irim asortimanom, najboljom ponudom i uslugom, ispred kojih stoji slogan \u2018Zaradite kupuju\u0107i\u2019. U susret krizi 2009. godine, pokrenuli smo projekat za\u0161tite 1.500 artikala koji spadaju u osnovnu potro\u0161a\u010dku korpu i na taj na\u010din i danas \u0161titimo bud\u017eet potro\u0161a\u010da. U velikim formatima, koji ostvaruju 80 odsto prometa, radimo sa oko 10 odsto razlike u ceni, \u0161to je u odnosu na evropsku praksu zna\u010dajno ni\u017ee. Novost je da \u0107emo u srcu Beograda, u Beogra\u0111anki, otvoriti Mercator Hipermarket. Ovaj jednistveni premium objekat bi\u0107e opremljen najsavremenijom opremom. Specifi\u010dnost \u0107e se ogledati i kroz ponudu proizvoda iz kategorije delikatesa, zdrave hrane, kao i dodatnih proizvoda za ljude sa specijalnim potrebama u ishrani. Hipermarket u Beogra\u0111anki bi trebalo da bude otvoren do sredine januara.<\/p>\n
\nNa\u0161a strategija je zasnovana na intenzivnom \u0161irenju u regionu jugoisto\u010dne Evrope, tako da stalno razmatramo potencijalne akvizicije na svim tr\u017ei\u0161tima na kojima poslujemo. To nam je zadatak, druga\u010dije ne bismo mogli da dostignemo postavljene ciljeve.<\/p>\n
\nUvek prvo posmatramo svoj potencijal u lancu koji je kandidat za preuzimanje. Realnost je da se u doba krize naj\u010de\u0161\u0107e prodaju firme koje imaju problem u poslovanju ili usled fokusiranja na core biznis \u017eele da iza\u0111u iz maloprodaje. Na\u0161 pristup je da merimo \u0161ta mo\u017eemo da uradimo na zadatim lokacijama.<\/p>\n
\nAko pogledamo trendove sa svetskih berzi, vidimo da ulazimo u novi talas krize. Banke su najbolji reper – dok ne po\u010dne sna\u017enija investiciona aktivnost, nema \u0161anse da bude oporavka. Sigurno \u0107e i slede\u0107a godina biti te\u0161ka. Na\u0161 najve\u0107i izazov je da obezbedimo kontinuitet u isporuci \u017eivotnih namirnica, da obezbedimo da na\u0161i potro\u0161a\u010di mogu da ih kupe po pristupa\u010dnim cenama i da u svakom momentu mo\u017eemo da garantujemo kvalitet i bezbednost robe koju prodajemo. Na\u0161 osnovni zadatak je da stojimo iza imena koje sa ponosom nosimo. Najstariji smo trgovac u regionu, sa najdu\u017eom tradicijom, i to potro\u0161a\u010di prepoznaju.<\/p>\n
\nTrendovi idu u prilog sve\u017eih odeljenja. Vi\u0161e se kupuju vo\u0107e, povr\u0107e, sve\u017ee meso. U neprehrambenim kategorijama ima razli\u010ditih oscilacija. Kod prodaje tehnike, koja je, generalno, pala na tr\u017ei\u0161tu, mi imamo stabilne trendove, zahvaljuju\u0107i Pika kartici. Ona, osim funkcije lojalnosti, ima i kreditnu funkciju pla\u0107anja na 12 rata bez kamate i pomogla nam je da odr\u017eimo tu kategoriju i u vreme krize.<\/p>\n
\nRast je uslovljen antimonopolskim zakonom koji va\u017ei u celoj Evropi. S obzirom na to da je Mercator u Sloveniji prvi trgovac, jasno je da razvoj u Sloveniji mo\u017ee da se radi samo kroz unapre\u0111enje prodaje, prilago\u0111avanje formata trenutnoj situaciji na tr\u017ei\u0161tu, nekim dodatnim uslugama prema kupcima i zapravo je najve\u0107i izazov na takvom tr\u017ei\u0161tu sa\u010duvati stabilnost rada na stalnim jedinicama i ne dozvoliti da konkurencija preuzme deo tr\u017ei\u0161ta.
\nOstala tr\u017ei\u0161ta imaju potencijal sa razvojnog aspekta. Glavni izazov je prilago\u0111avanje prodajnog miksa s obzirom na nisku kupovnu mo\u0107, bez izgleda da \u0107e se ne\u0161to zna\u010dajnije u pozitivnom pravcu menjati u skorije vreme.<\/p>\n
\nDalji planovi Mercatora u regiji su veoma ambiciozni. Svake godine bud\u017eetiramo sa odre\u0111enim fondom investicija i sva tr\u017ei\u0161ta konkuri\u0161u sa projektima. U zavisnosti od toga koliko je projekat interesantan, kakav mu je potencijal, opredeljuju se sredstva.<\/p>\n
\nNa\u0161 cilj je da na tr\u017ei\u0161tu Srbije i Hrvatske imamo stabilnu drugu poziciju. U Crnoj Gori smo, nakon akvizicije Mercator Mexa, imali oko jedan odsto tr\u017ei\u0161ta. Posle pro\u0161logodi\u0161nje akvizicije Pantomarketa i Plus commerca postali smo prvi trgovac u Crnoj Gori, sa 17 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. U Bosni \u0107emo, nakon odobrenja koncentracije od strane Konkurencijskog ve\u0107a, u\u010dvrstiti svoju tr\u017ei\u0161nu poziciju na izme\u0111u osam i devet odsto. Zadr\u017ea\u0107emo baner DP, koji je prepoznatljiv u Federaciji. DP \u0107e zadr\u017eati najni\u017ee cene, bi\u0107e pozicioniran kao i do sada – kao najpovoljniji trgovac, s tim da \u0107emo unaprediti uslugu, \u0161to \u0107e nas dodatno diferencirati od konkurenata. Zadr\u017ea\u0107emo lokalne proizvo\u0111a\u010de i ne\u0107emo menjati asortiman na koji su kupci navikli. U Albaniji i u Bugarskoj smo tek po\u010deli poslovanje. Albanija nema razvijenu doma\u0107u proizvodnju, ima mnogo trgova\u010dkih marki proizvedenih u Italiji i na zapadu. Ljudi tamo tek formiraju navike. Sve zastupljeniji su moderni prodajni prostori sa bogatim asotimanom i potro\u0161a\u010di se polako privikavaju na to. Tamo se vrlo lepo prodaju proizvodi iz Srbije, Hrvatske, Slovenije.<\/p>\n
\nSrbija. Mercator je u Srbiji prepoznat. Znao je da odgovori na sve potrebe potro\u0161a\u010da. Imao je dovoljno mudrosti da zadr\u017ei baner Rodu, da je razvija, da ta Roda danas bude prisutna i u Crnoj Gori, u Sofiji, sutra i u Republici Srpskoj. Hrvatsko tr\u017ei\u0161te ima jo\u0161 potencijala. Tamo radimo na repozicioniranju Getroa kao drugog banera, koji treba da ostane doma\u0107i u percepciji kupaca. Kao \u0161to sam ve\u0107 pomenula, zadr\u017ea\u0107emo i baner DP u Federaciji.<\/p>\n
\nMi smo prvi put u Srbiji testirali rad sa dva banera, nakon akvizicije Rode. Odr\u017eali smo i Mercator koji ima svoj koncept u formatima hipermarketa i baner Roda koji radi u svim formatima market programa – hipermarketi, megamarketi, cash&carry, supermarketi i male kom\u0161ijske prodavnice. Multi-baner pristup nam je zapravo pokazao da u vreme krize i postrecesijskog potro\u0161a\u010da, imamo mogu\u0107nost za br\u017eu reakciju, bolje prilago\u0111avanje ponude, a ono \u0161to je odlika regiona jugoisto\u010dne Evrope je da je veoma sli\u010dan demografski polo\u017eaj u svim zemljama u kojima radimo. Neravnomeran regionalni razvoj, gde je u pojedinim gradovima kupovna mo\u0107 i do dva puta ve\u0107a nego u nekim regijama, karakteri\u0161e tr\u017ei\u0161te jugoisto\u010dne Evrope. Mercator smo opredelili kao premijum baner, koji je prete\u017eno predvi\u0111en za glavne gradove, jer je tu ve\u0107a kupovna mo\u0107, dok su Roda, Getro i DP baneri koji se odlikuju \u0161irokim asortimanom proizvoda i ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da na polici. Na policama imamo i do 70 odsto robe doma\u0107ih, ali i ba\u0161 lokalnih, proizvo\u0111a\u010da i distributera. Smatramo da je to dobro, jer se asortiman kreira u odnosu na ciljanog kupca.<\/p>\n
\nVlasnici su formirali konzorcijum koji prodaje 51 odsto Mercatora. Taj konzorcijum veoma ozbiljno radi. Pristigle su ponude i to je ono \u0161to je poznato. Mi, kao uprava, smo odvojeni od tog procesa, tim delom se bave isklju\u010divo vlasnici. \u0160ta god da se desi, Mercator je veliki brod koji ima svoj pravac.<\/p>\n
\nKonkurencija je uvek dobrodo\u0161la. To je najbolji test za na\u0161e sposobnosti. Dolaskom Delhaizea nismo dobili novog igra\u010da na tr\u017ei\u0161tu, ve\u0107 je neko postoje\u0107i promenio vlasnika. Prilikom akvizicija su\u0161tina je sa\u010duvati stabilnost tima, a sigurna sam da Delhaize u tome ima dovoljno iskustva. U srpskom retailu ima mnogo kvalitetnih kadrova. Mi imamo tim koji zajedno radi punih 15 godina i nema velikih fluktuacija.
\nNe verujem da \u0107e se de\u0161avati velike promene u asortimanu, jer se sa navikama potro\u0161a\u010da se ne sme igrati. Navike potro\u0161a\u010da mogu da se menjaju, na to ne uti\u010du trgovci, ve\u0107 okru\u017eenje u celini, globalni trendovi, ali se to ne doga\u0111a odjednom i brzo.<\/p>\n
\nPostoje najave da \u0107e Lidl do\u0107i 2013. godine. Mada, diskonteri nisu ni do sada u\u0161li u Srbiju, jer sprski trgovci rade sa veoma niskim mar\u017eama. U Evropi se konkurentska prednost sti\u010de kroz veliko u\u010de\u0161\u0107e privatnih robnih marki.<\/p>\n
\nVidna promena se desila po pitanju prihvatanja robne marke. Na\u0161i proizvo\u0111a\u010di sada br\u017ee reaguju i spermniji su za takav vid saradnje, u odnosu na prethodni period. U ponudi je velika koli\u010dina jeftinih private labelova, koji su mahom iz Azije. Ne \u017eelim da se izja\u0161njavam o kvalitetu tih proizvoda, ali ako je ne\u0161to cenovno dva puta ni\u017ee, a trpi tro\u0161kove transporta, onda to ostavlja mesta za sumnju. U interesu potro\u0161a\u010da je da se PL-ovi rade na regionalnim tr\u017ei\u0161tima, jer postoji kompletna kontrola kvaliteta samih procesa, a i zapo\u0161ljava se lokalna radna snaga. U dru\u0161tvenoj podeli rada, smatram da je trgovina bila, i da i dalje jeste, lokomotiva koja pokre\u0107e sve privredne aktivnosti.<\/p>\n
\nPre svega, doneti su sistemski zakoni: Zakon o trgovini, Zakon o za\u0161titi potro\u0161a\u010da, Antimonopolski zakon. Mi poku\u0161avamo da kroz Sektor trgovine, koji smo formirali kao nezavisnu gransku organizaciju u okviru Unije poslodavaca, pokrenemo pitanje pote\u0161ko\u0107a u primeni. Na odgovoran i pragmati\u010dan na\u010din se bavimo svim tim zakonima, pripremaju\u0107i argumentaciju i uklju\u010duju\u0107i se u diskusiju sa predstavnicima vlasti i nauke.<\/p>\n
\nDo kraja godine o\u010dekuje nas otvaranje novih 19.000 kvadratnih metara. Od ve\u0107ih otvaranja izdvojila bih Roda Cash&Carry u Zrenjaninu.<\/p>\n
\nIdemo dalje, nastavljamo sa rastom i razvojem, otvaranjem objekata. Radi\u0107emo na podizanju kompetencija saradnika, to nam je izuzetno va\u017eno. U jednom trenutku svi mogu da imaju istu robu na policama, iste cene, svi kupujemo kod istih dobavlja\u010da opremu koju koristimo, ali ono \u0161to \u0107e nas diferencirati je lojalnost kupaca, koliko smo brzi u prepoznavanju njihovih potreba i na koji na\u010din su na\u0161i saradnici koji su u direktnom kontaktu sa potro\u0161a\u010dima zadovoljni firmom u kojoj rade.<\/p>\n