(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 79. decembar 2010.)<\/p>\n
<\/p>\n
Zoran Mati\u0107, generalni direktor AD Mlekare \u0160abac<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Odavno smo prevazi\u0161li status lokalnog prera\u0111iva\u010da i postali nacionalna mlekara, i po kapacitetu, i po prostoru gde otkupljemo mleko, i naravno, po broju kapaca. Fakti\u010dki, sa izlaskom na strana tr\u017ei\u0161ta postajemo i ozbiljna internacionalna mlekara, sa kapacitetima koji su respektabilni u svetskim razmerama.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Mlekara \u0160abac osnovana je 1. septembra 1931. godine, kao zadru\u017ena mlekara. Kako su se menjale istorijske prilike i okolnosti, taj oblik svojine menjao se od zadru\u017ene, preko dr\u017eavne i dru\u0161tvene, do privatne. Mlekaru je 27. januara 2004. godine privatizovao Miroslav Bogi\u0107evi\u0107, vlasnik koncerna Farmakom MB. U ovom trenutku ima 500 zaposlenih, dozvola za preradne kapacitete glasi na 260.000 litara mleka dnevno, a u fazi su dobijanja dozvole na 400.000 litara dnevnog ulaza mleka. Godi\u0161nji prihod je oko 50 miliona evra, a profit oko 10 odsto od te sume. \u201cSlede\u0107e godine \u0107emo obele\u017eiti 80 godina postojanja industrijske prerade i moram priznati da je to mali kuriozitet za nas, jer je proizvodnja pasterizovanog mleka u \u0160apcu po\u010dela pre nego u Beogradu\u201d, ka\u017ee za Progressive magazin Zoran Mati\u0107, generalni direktor AD Mlekare \u0160abac.<\/p>\n \u0160ta je, prema Va\u0161em mi\u0161ljenju, glavni uzrok nesta\u0161ice mleka na srpskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Da li Mlekara \u0160abac ima problema izazvanih nesta\u0161icom i kakvih?<\/strong> Rekli ste da ste imali pad dnevnog ulaska mleka, onda ste ga normalizovali, a sada planirate pove\u0107anje. Na koji na\u010din \u0107ete to posti\u0107i?<\/strong> Antimonopolska komisija utvrdila je postojanje monopola na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Da li i na koji na\u010din ose\u0107ate posledice tog monopola u svom poslovanju?<\/strong> \u0160ta bi, prema Va\u0161em mi\u0161ljenju, bilo re\u0161enje i izlaz iz ove situacije?<\/strong> Od 2004. godine, Mlekara \u0160abac je u sastavu Koncerna Farmakom MB. Do kakvih promena je do\u0161lo u poslovanju?<\/strong> Kada ste rekli druga mlekara po veli\u010dini, na \u0161ta ste konkretno mislili?<\/strong> Mlekara \u0160abac je u stopostotnom doma\u0107em privatnom vlasni\u0161tvu? Da li je to ote\u017eavaju\u0107a ili olak\u0161avaju\u0107a okolnost za poslovanje i u kom smislu?<\/strong> Nedavno je Mlekara \u0160abac, pored ISO 9001:2008, HACCP standarda i GOST-R, dobila i Halal sertifikat koji \u0107e omogu\u0107iti izvoz u islamske zemlje. \u0160ta \u0107e to konkretno zna\u010diti za izvoz i kakva su Va\u0161a o\u010dekivanja?<\/strong> Koja je vrednost ovih ugovora?<\/strong> Zvu\u010dite kao da nemate ba\u0161 preteranih ambicija prema evropskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Da li je u planu \u0161irenje na jo\u0161 neka tr\u017ei\u0161ta, osim onih koja ste spomenuli?<\/strong> Jesu li to jo\u0161 uvek samo \u017eelje ili…?<\/strong> Da li \u0107e do\u0107i do pove\u0107anja proizvodnje i pro\u0161irenja kapaciteta?<\/strong> Koliko imate kooperanata?<\/strong> Da li je mo\u017eda u planu kupovina neke postoje\u0107e mlekare?<\/strong> \u0160ta obuhvata portfolio Mlekare \u0160abac?<\/strong> Gde sve plasirate svoje proizvode, kada je u pitanju regionalna prisutnost i prisutnost u trgova\u010dkim lancima i malim radnjama?<\/strong> S obzirom na to da je re\u010d o proizvodima koji zahtevaju poseban tretman pri transportu, kako ste re\u0161ili pitanje distribucije?<\/strong> Da li ste razmi\u0161ljali ili ste mo\u017eda ve\u0107 krenuli u proizvodnju privatne robne marke za nekog trgovca i kojeg?<\/strong> Jo\u0161 jedna krizna godina je za nama. Kako \u0107e je Mlekara \u0160abac zavr\u0161iti?<\/strong> Kada o\u010dekujete oporavak svetske, privrede u regionu, a i srpske privrede?<\/strong> Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 79. decembar 2010.) Zoran Mati\u0107, generalni direktor AD Mlekare \u0160abac OD LOKALNE DO INTERNACIONALNE „Odavno smo prevazi\u0161li status lokalnog prera\u0111iva\u010da i postali nacionalna mlekara, i po kapacitetu, i po prostoru gde otkupljemo mleko, i naravno, po broju kapaca. Fakti\u010dki, sa izlaskom na strana tr\u017ei\u0161ta postajemo i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2097,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2096"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2096"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2096\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2102,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2096\/revisions\/2102"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2097"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2096"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2096"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2096"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}OD LOKALNE DO INTERNACIONALNE<\/h2>\n
\n\u010cini mi se da nema jednog uzroka, da ih je svakako vi\u0161e. U osnovi, ve\u0107 du\u017ee vreme se \u2018provla\u010de\u2019 zapostavljanje poljoprivrede kao grane i neadekvatna strate\u0161ka podr\u0161ka sto\u010darstvu, kao vrhu piramide poljoprivrede. S druge strane, tu je i diversifikovana proizvodnja kod seljaka koji jo\u0161 uvek \u2018sva\u0161tare\u2019, tako da se \u010desto de\u0161ava da oni prelaze iz jedne robne proizvodnje u drugu, odnosno napu\u0161taju mlekarstvo, prelaze na svinjogojstvo, ili ne\u0161to drugo. Nemamo veliki broj jasno opredeljenih proizvo\u0111a\u010da koji se prete\u017eno bave sto\u010darstvom, svinjogojstvom, povrtarstvom i drugim granama. I naravno, na sve to u ovom trenutku je do\u0161la i kriza iz prethodnih godina koja je znatno naru\u0161ila kupovnu mo\u0107 stanovni\u0161tva, a to se kao reaktivni lanac prenelo i na proizvo\u0111a\u010da. Jer, mleko u takvoj situaciji ne mo\u017ee da bude pla\u0107eno skupo kao sirovina, \u0161to destimuli\u0161e najve\u0107i broj proizvo\u0111a\u010da. To su, prema mom sagledavanju, osnovni razlozi nesta\u0161ice. Prili\u010dno bi bilo \u2018usko\u2019 kada bih rekao da ima jedan glavni problem i da bi sve bilo u redu kada bismo njega re\u0161ili.<\/p>\n
\nMi smo nesta\u0161icu mleka osetili, kao i neke druge mlekare, kroz smanjeni ulazak mleka za deset do 15 odsto, u jednom periodu vremena. Ali, sada smo u prilici da taj ulaz mleka normalizujemo, tako da prera\u0111ujemo oko 200 tona mleka dnevno, koliko je bilo i na po\u010detku godine. I ono \u0161to je va\u017eno, mi o\u010dekujemo, i svojim radom na terenu \u0107emo obezbediti, da i taj sada\u0161nji ulaz bude ve\u0107i. Ne \u017eelimo da \u010dekamo prirodno-sezonsko pove\u0107anje proizvodnje mleka u aprilu i po\u010detkom maja. Vrlo brzo \u0107emo, za mesec ili dva, da dostignemo 230 do 250 tona, najmanje.<\/p>\n
\nPad je bio izazvan lo\u0161im vremenskim prilikama s po\u010detka leta. Visoke temperature su uticale na smanjenu mle\u010dnost krava, a taj proces povratka na prethodnu mle\u010dnost je dugotrajan, traje nekoliko meseci. Iz tog razloga smo preduzeli dodatne mere na terenu, koje su se ogledale u pronala\u017eenju novih partnera s kojima smo sklopili ugovore, a zatim i intenziviranju saradnje sa Poljoprivrednim kombinatom Beograd. Sve to je doprinelo da se mi relativno brzo vratimo u normalne tokove poslovanja i postoje\u0107e koli\u010dine prerade, kao i da stvorimo uslove za sna\u017ean i brz rast.<\/p>\n
\nMislim da verovatno ve\u0107e posledice monopola ose\u0107aju proizvo\u0111a\u010di mleka, nego mi konkurenti me\u0111usobno. Mi smo tr\u017ei\u0161ni lideri u nekoliko kategorija proizvoda – sirni namazi, feta i mladi sir, a u ostalom asortimanu, gde se preklapamao sa konkurencijom, a to su UHT mleko i kiselo-mle\u010dni proizvodi, popunjavamo svoj asortiman i suvereno dr\u017eimo svoj deo tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n
\nPo mom mi\u0161ljenju, i srednjero\u010dno i dugoro\u010dno re\u0161enje jeste zna\u010dajniji uvoz visokosteonih junica, dva tri meseca pred telenje. Time relativno brzo dobijamo zna\u010dajnu koli\u010dinu mleka, a sa druge strane, \u0161to je jo\u0161 mo\u017eda i va\u017enije, uvozi se zna\u010dajna genetika, koja je i za kasniji ciklus reprodukcije dobra. Na\u0161 sto\u010dni fond ima nizak nivo genetskog potencijala. Uz to bi, kao jedna paralelna mera, trebalo da ide set stimulacija za proizvo\u0111a\u010de mleka, kako za koli\u010dinu, tako i za kvalitet mleka. Jer kada imate razvijenu mlekarsku proizvodnju, imate razvijeno sto\u010darstvo i poljoprivredu kao granu. To je dugoro\u010dna strategija koja mo\u017ee svima nama da pomogne. Naravno, mora da postoji sna\u017ena kampanja nekoliko ministarstava, proizvo\u0111a\u010da, udru\u017eenja potro\u0161a\u010da u vezi sa ve\u0107om potro\u0161njom mleka i mle\u010dnih proizvoda. Treba znati da je Srbija, na\u017ealost, na poslednjem mestu u Evropi po konzumaciji mleka, \u0161to je lo\u0161e iz vi\u0161e razloga, ne samo za proizvo\u0111a\u010de i prera\u0111iva\u010de mleka, ve\u0107 pre svega za mlade nara\u0161taje. I ono \u0161to je va\u017eno za dr\u017eavu, sa stanovi\u0161ta bilansa, prehrambena industrija je izvozna industrija, a posebno mlekarski sektor. Mi prera\u0111ujemo sirovinu i, za razliku od mnogih drugih grana, izvozimo na druga tr\u017ei\u0161ta gotove proizvode, koji su pri tome visokog stepena sofisticiranosti, kvaliteta i prerade. Prehrambeni sektor je veoma va\u017ean, ali ne vredi ako se dr\u017eava ne okrene poljoprivredi.<\/p>\n
\nOd privatizacije 2004. godine, stvarno je do\u0161lo do \u2018dramati\u010dnih\u2019 promena u najpozitivnijem smislu. Mlekara je do tada prera\u0111ivala oko 70 tona mleka dnevno, a do\u0161li smo prakti\u010dno na 230. Vi\u0161e nego tri puta smo pove\u0107ali kapacitete. Zatim, sa negde oko 300 radnika stigli smo do cifre od 500 radnika. Nismo ih otpu\u0161tali, naprotiv, \u0161irili smo se i fizi\u010dki. I prakti\u010dno, od jedne lokalne mlekare, gde smo po kapacitetu bili iza Imleka, Somboleda, Novosadske mlekare i Suboti\u010dke mlekare, postali sada druga po veli\u010dini mlekara. Postali smo nacionalna mlekara, a sada smo i internacionalna, jer izvozimo na okolna tr\u017ei\u0161ta CEFTA-e, u Ameriku, Rusiju, a uskoro i za Azerbejd\u017ean i Libiju. Osim fizi\u010dkog rasta kapaciteta i broja ljudi, ono \u0161to je tako\u0111e bilo \u2018dramati\u010dno\u2019 je i sam razvoj i oprema koja je u\u0161la u mlekaru. Tu mislim i na nivo opremljenosti, kao i nivo sofisticiranosti te opreme. U tom periodu dosta je ulo\u017eeno u nove pogone, nove proizvodne linije, u vozni park. Bilo je mnogo investicija, manjih i ve\u0107ih, a njihova ukupna vrednost od 2004. do danas prelazi 35 miliona evra.<\/p>\n
\nKada se govori o veli\u010dini mlekare, misli se na kapacitete prerade. Mi prera\u0111ujemo 200 do 230 tona mleka dnevno i spadamo u grupu velikih mlekara, zajedno sa Imlekom, Suboti\u010dkom mlekarom i Somboledom. Ostale mlekare, a ima ih nemali broj, su kapaciteta prerade ispod 100 tona mleka dnevno i ve\u0107inom su vezane za svoja lokalna podru\u010dja, kako u otkupu tako i u prodaji.<\/p>\n
\nMislim da ljudi sa simpatijom gledaju i prihvataju \u010dinjenicu da je mogu\u0107e da je neko u Srbiji, ko je iz Srbije, a ne neko sa strane, u stanju da napravi, vodi, razvija, veliku firmu poput Mlekare \u0160abac. U razgovorima sa bankarima, poslovnim partnerima, isporu\u010diocima opreme, vidim da oni tu \u010dinjenicu da smo doma\u0107a, a uspe\u0161na kompanija, vrlo pozitivno prihvataju. To govori da smo mlekara koja ostaje u ovom sektoru, nemamo nameru da se prodamo, ho\u0107emo dugo da trajemo, imamo dugu tradiciju i na neki na\u010din to nam i daje neku vrstu ose\u0107aja da smo malo posebni u odnosu na druge velike. S druge strane, mi ponosno isti\u010demo to da, u su\u0161tini, u Srbiji ljudi znaju da se bave preradom mleka i u prehrambenom sektoru mogu slobodno da ka\u017eem da smo dosta ispred ve\u0107ine evropskih mlekara, jer sam bio u prilici da ih posetim, u Austriji, Poljskoj, Nema\u010dkoj. U staroj Jugoslaviji, standardi za hranu su bili stro\u017eiji nego danas u EU, tako da je navika jednog ozbiljnog pristupa preradi hrane ostala i do danas.<\/p>\n
\nTo tr\u017ei\u0161te je ogromno i ono \u0161to mogu slobodno da ka\u017eem je da je vi\u0161e prijateljski nastrojeno prema na\u0161im proizvodima nego \u0161to je to slu\u010daj sa evropskim tr\u017ei\u0161tem. Objektivno, mi sa svojim kapacitetima, sa svojim proizvodima, nismo ba\u0161 ne\u0161to po\u017eeljni na tr\u017ei\u0161tu EU, da im smetamo, jer imaju ina\u010de najve\u0107e kapacitete. Tako nas i regulativa za izvoz na to tr\u017ei\u0161te dr\u017ei malo podalje, na distanci. Halal sertifikat omogu\u0107ava da prevazi\u0111emo formalne barijere na tr\u017ei\u0161tima islamskih zemalja. Mi smo ve\u0107 napravili komercijalne ugovore sa kupcima iz Azerbejd\u017eana, u pitanju je njihov najve\u0107i trgova\u010dki lanac koji se zove Delta i tu o\u010dekujemo isporuke, pre svega feta sira. A za tr\u017ei\u0161te Libije je predvi\u0111ena isporuka feta sira i sirnih namaza, kao i nekih aromatizovanih mleka, po ukusima koje su oni tra\u017eili, i to \u0107e, za po\u010detak, za probu, biti u manjim koli\u010dinama.<\/p>\n
\nVrednost ugovora sa Azerbejd\u017eanom je 500.000 evra, a vrednost prve isporuke za Libiju, jer nemamo krovni ugovor, je oko 120.000 evra.<\/p>\n
\nPa, ne po svaku cenu. Naravno da ne odbacujemo tr\u017ei\u0161te od 400 miliona korisnika i da se ne pravimo kao da ne postoji, ali se ne bi \u2018gurali\u2019 po svaku cenu tamo. Ljudi jedu i u Evropi, i u Americi, i na drugim kontinentima. Novac je novac, bio on evro ili dolar. Nismo optere\u0107eni da po svaku cenu izvozimo u EU. Naro\u010dito u situaciji kada ve\u0107 imamo tr\u017ei\u0161ta gde smo napravili odre\u0111ene korake, gde smo prisutni i gde nemamo nikakvih formalnih prepreka za na\u0161 plasman. Imamo i krovni ugovor za izvoz u Rusiju, vredan 10 miliona evra, koji je potpisan sa njihovim velikim trgova\u010dkim lancem Magnit Tander iz Krasnodara i tu izvozimo feta sir i sirni namaz. Izvozili smo i u Ameriku, a tako\u0111e izvozimo i u zemlje CEFTA-e, sve osim Albanije, dakle u Crnu Goru, BiH, Hrvatsku i Makedoniju.<\/p>\n
\nU okru\u017eenju nam je interesantna Slovenija, zatim Turska i Sirija, kao i neke afri\u010dke zemlje, poput Egipta i Konga.<\/p>\n
\nUspostavljeni su kontakti i odre\u0111ene relacije. Naravno, ima tu jo\u0161 dosta posla, jer svako izvozno tr\u017ei\u0161te je samo po sebi specifi\u010dno. To je za nas pravi izazov. Deluje da su to daleka tr\u017ei\u0161ta, ali nisu, jer je danas saobra\u0107aj dosta razvijen, s jedne strane, a s druge, mi imamo proizvode \u010diji su rokovi upotrebe i do \u0161est meseci, tako da mogu da trpe i transport i vreme do stavljanja na police.<\/p>\n
\nNaravno, mi svake godine planiramo da investiramo kao da je to na\u0161a najbolja godina. Nismo prekidali ni 2009, ni tokom ove godine. Jer, kriza do\u0111e pa pro\u0111e, ali prosto morate da ula\u017eete i da se \u0161irite. Zavr\u0161ili smo jedan investicioni ciklus koji se odnosi na opremu, kao i na kapacitete za proizvodnju feta sira i sirne namaze. Ono \u0161to \u0107e biti te\u017ei\u0161te na\u0161ih investicija, u godinama koje su pred nama, jeste sirovinski sektor. To zna\u010di da \u0107emo akcenat da stavimo na uvoz visokosteonih junica za na\u0161e proizvo\u0111a\u010de mleka, kako bi ih na\u010dinili ve\u0107im, sa ve\u0107im brojem grla i vi\u0161e mleka, a drugi pravac u tom razvoju i investicijama je izgradnja sosptvene farme. Na\u0161 plan je da u naredne dve do tri godine uvezemo ili kupimo na doma\u0107em terenu oko 10.000 junica, \u0161to za na\u0161e sopstvene potrebe, \u0161to za kooperante. Tu su i ostale investicije, koje ne smatramo kapitalnim, ali koje svakako doprinose podizanju kapaciteta i kvaliteta prerade. U planu je i izgradnja jednog pogona gde \u0107emo dislocirati i na\u0161u opremu za izradu ambala\u017ee, po\u0161to mi radimo ambala\u017eu u sopstvenoj re\u017eiji i, naravno, uz to ide i potreba za jednim visokoregalnim skladi\u0161tem za gotove proizvode, a pripremili smo i lokaciju za novi pogon kiselomle\u010dnih proizvoda. To su na\u0161i prioriteti, i svi \u0107e biti u postoje\u0107em krugu mlekare u \u0160apcu.<\/p>\n
\nTrenutno imamo oko 6.000 kooperanata i poznati smo, po tome da ne prekidamo odnose sa malim proizvo\u0111a\u010dima. Ne odri\u010demo ih se, ve\u0107 u stvari poku\u0161avamo da se zajedni\u010dki razvijamo, da od malih napravimo srednje, a od srednjih velike proizvo\u0111a\u010de. Naravno, to iziskuje znatne tro\u0161kove i razvijenu logistiku skupljanja mleka, tako da imamo vi\u0161e od 420 otkupnih mesta na teritoriji cele Srbije. U toku smo intenziviranja saradnje i sa ju\u017enim op\u0161tinama, re\u010d je o op\u0161tini Medve\u0111a, gde Koncern Farmakom MB ima svoj rudnik olova i cinka Lece. Sa lokalnom samoupravom imamo neku vrstu dogovora i obaveze da pomognemo razvoj sto\u010darstva u toj op\u0161tini i upravo smo ugovorili odlazak 25 njihovih farmera u Austriju, gde \u0107emo, izme\u0111u ostalog, razgovarati i o uvozu simentalskih junica.<\/p>\n
\nImamo \u010deste ponude od banaka i ste\u010dajnih upravnika za preuzimanje mlekara koje su prestale sa radom ili imaju problema u radu. Te ponude pa\u017eljivo razmatramo i procenjujemo da li \u0107emo se upu\u0161tati u tu vrstu akvizicije. Ali, moram priznati da je trenutno te\u017ei\u0161te na\u0161eg razvoja usmereno ipak prema kapacitetima u postoje\u0107em krugu fabrike. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da su vrata za neku akviziciju zauvek zatvorena.<\/p>\n
\nDa krenem od pasterizovanog mleka, zatim probiotski jogurt, kiselo mleko, pavlaka, dugotrajno mleko, surutka, sirni namaz-sirko (sa ukusima, najnoviji sa krastavcima), ala kajmak (novi ukus sa paprikom), mladi sir, feta sir, vo\u0107ni desert, sitni sir… Ono \u0161to \u0107e biti na\u0161 kuriozitet, koji \u0107e ve\u0107 biti u prodaji kada iza\u0111e va\u0161 magazin je mle\u010dni napitak Duo Vivo.<\/p>\n
\nIma nas u celoj Srbiji, a najvi\u0161e smo zastupljeni u zapadnoj Srbiji i Beogradu. Imamo vi\u0161e od 800 kupaca. Prisutni smo u svim velikim trgovinskim lancima i u velikom broju samostalnih radnji.<\/p>\n
\nSnabdevanje sirovim mlekom i distribuciju gotovih proizvoda mi fakti\u010dki dr\u017eimo pod kontrolom i upravljamo tim procesima. Pogotovu kod gotovih proizvoda je va\u017eno da budete dostupni kad ste kupcima potrebni i zbog toga mi \u017eelimo da imamo ve\u0107u fleksibilnost i sposobnost brzog reagovanja na potrebe kupca. Tako da je pitanje distribucije kod nas \u2018\u017eiva materija\u2019, odnosno re\u0161ava se od slu\u010daja do slu\u010daja, kako se dogovorimo sa kupcima. Tako, na primer, vi\u0161e od 1.400 objekata direktno snabdevamo, a me\u0111u njima ima i malih radnji i radnji u okviru velikih sistema. Imamo i vi\u0161e distributera, \u0161to je politika koja va\u017ei i na stranim tr\u017ei\u0161tima. Razvozimo i u veleprodaje, koje dalje snabdevaju druge kupce.<\/p>\n
\nPrivatna robna marka nije na\u0161e opredeljenje, ali smo napravili jedan mali izuzetak tako \u0161to radimo Premia \u010dokoladno mleko za Delta grupu, kako bismo racionalnije uposlili svoje kapacitete. Mi proizvodimo proizvode ve\u0107e masno\u0107e, ostaje nam obranog mleka i onda je \u010dokoladno mleko pravi proizvod za njegovu upotrebu, da ne moramo da ga su\u0161imo. I ne razmi\u0161ljamo o privatnoj robnoj marki za kategorije u kojima smo tr\u017ei\u0161ni lideri.<\/p>\n
\nMi \u0107emo je zavr\u0161iti na nivou prethodnih godina, sa prihodom od oko 50 miliona evra. Ono \u0161to je veoma va\u017eno je da smo u narednoj godini planirali rast od 20 odsto, sa znatnim pove\u0107anjem izvoznog u\u010de\u0161\u0107a. U planu je da se izvoz sa sada\u0161njih oko 30 odsto u\u010de\u0161\u0107a u ukupnoj proizvodnji pove\u0107a na nekih 40 odsto u 2011.<\/p>\n
\nVerovatno \u0107e do nekog blagog oporavka do\u0107i od polovine naredne godine. Govore\u0107i iz pozicije mlekare, mi neku preveliku krizu nismo ni osetili. Bilo je te\u0161ko zbog op\u0161te likvidnosti svih u\u010desnika u lancu, ali u samoj kompaniji spremno smo je do\u010dekali. \u0160to se ti\u010de tr\u017ei\u0161ta u Srbiji, mislim da se sporije oporavlja u odnosu na evropska tr\u017ei\u0161ta, ali br\u017ee u odnosu na ovo na\u0161e najbli\u017ee okru\u017eenje. Generalno, mislim da \u0107e 2011. i 2012. biti bolje nego 2009. i 2010. godina.<\/p>\n