{"id":2020,"date":"2013-11-26T15:40:19","date_gmt":"2013-11-26T14:40:19","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=2020"},"modified":"2013-11-26T15:40:19","modified_gmt":"2013-11-26T14:40:19","slug":"veronika-puncheva-metro-cashcarry","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/veronika-puncheva-metro-cashcarry\/","title":{"rendered":"Veronika Puncheva, Metro Cash&Carry"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 77, oktobar 2010.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Veronika Puncheva, predsednik UO, Metro Cash&Carry<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

NASTAVAK \u0160IRENJA<\/h2>\n

 <\/p>\n

„Metro ima neku vrstu odgovornosti prema ovom tr\u017ei\u0161tu kao kompanija koja ima me\u0111unarodno iskustvo i malo vi\u0161e znanja o \u017eivotnom ciklusu tr\u017ei\u0161ta. Ono \u0161to sada vidimo u Srbiji ne de\u0161ava se prvi put. To se ve\u0107 desilo na mnogim tr\u017ei\u0161tima. Tako da dosta toga mo\u017eemo da predvidimo, ne ba\u0161 u potpunosti da preciziramo \u0161ta i kako \u0107e se desiti, ali mnogi obrasci su isti. Za\u0161to onda da ne podelimo to znanje sa na\u0161im kupcima, koji nisu samo kupci nego su na\u0161i poslovni partneri.“<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Kompanija Metro po\u010dela je sa radom 1964. godine i to sa konceptom cash&carry. Mo\u017ee se re\u0107i da je to, u to vreme, bio prili\u010dno inovativan koncept. Do dana\u0161njeg dana, cash&carry je ostao njihov glavni biznis, iako imaju i druge formate. Ove godine otvorili su dva nova tr\u017ei\u0161ta – Kazahstan i Egipat, tako da su sada prisutni u 31 zemlji isto\u010dne i zapadne Evrope, Azije i severne Afrike. U Evropi ih ima u svim malim i velikim zemljama, sa izuzetkom Skandinavije, gde su, prema re\u010dima Veronike Puncheve, predsednika Upravnog odbora Metro Cash&Carryja Srbija, jo\u0161 uvek novi u poslu i posluju kroz format Mediamarkt, dok cash&carry jo\u0161 uvek nije zastupljen. Me\u0111utim, ambicije Metroa se ne zavr\u0161avaju ovde. \u201cMislim da i dalje imamo potencijal za razvoj u Evropi\u201c, kazala je sagovornica Progressive magazina. Uskoro \u0107e biti \u0161est godina kako su prisutni u Srbiji. Imaju 1.300 zaposlenih i o\u010dekuju da \u0107e sa daljim \u0161irenjem do kraja godine taj broj dosti\u0107i 1.500. \u201cPokrivamo najve\u0107e gradove – Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Ni\u0161, a 21. oktobra bi\u0107e otvoren i objekat u Subotici. Ali, to definitivno ne\u0107e biti kraj na\u0161eg \u0161irenja\u201c, najavila je Puncheva.<\/p>\n

U prve dve godine Metro je otvorio pet objekata, a onda je usledila pauza do oktobra ove godine. Koji su osnovni razlozi za takvu poslovnu odluku?<\/strong>
\nRazlozi takve poslovne odluke definitivno su u vezi sa \u017eivotnim ciklusom tr\u017ei\u0161ta. U vreme kada smo kompletirali otvaranja u 2006. godini posmatrali smo razvoj tr\u017ei\u0161ta i identifikovali potrebu za novim formatom i potrebu da se sa otvaranjima nastavi u odre\u0111enim podru\u010djima. U svakom slu\u010daju, mogu re\u0107i da na\u0161a ekspanzija uvek prati ekonomski razvoj tr\u017ei\u0161ta. Tako je i otvaranje objekta u Subotici koje je planirano u kriti\u010dnoj i kriznoj godini, bilo delimi\u010dno odlo\u017eeno zbog efekata krize u 2008. i 2009. U tom periodu je, generalno gledano, najve\u0107i deo investicija u Srbiji bio zamrznut. Na\u0161a kompanija je posmatrala kako se tr\u017ei\u0161te razvija. Sve kompanije su uvek oprezne kod ulaganja, jer investicije treba da doprinesu njihovom razvoju. To \u0161to je Metro i u takvoj situaciji odlu\u010dio da nastavi sa ulaganjima u Srbiji najbolji je dokaz da ovo tr\u017ei\u0161te vidimo kao rastu\u0107e tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Da li je otvaranje distributivnog centra u Subotici na neki na\u010din najava neke ve\u0107e ekspanzije u tom regionu?<\/strong>
\nU ovom trenutku sa objektom u Novom Sadu i ovim koji otvaramo u Subotici o\u010dekujemo da \u0107emo biti dobro pozicionirani u ovom regionu. Mislim da \u0107emo vi\u0161e mo\u0107i da govorimo o daljim planovima i ekspanziji u Vojvodini nakon \u0161to vidimo prve rezultate poslovanja u Subotici, mada mogu da ka\u017eem da imamo vrlo pozitivna o\u010dekivanja. To je veoma obe\u0107avaju\u0107i region u Srbiji.<\/p>\n

Kakvi su planovi za ostatak Srbije?<\/strong>
\nPlaniramo jo\u0161 jedno otvaranje velikog objekta u Beogradu za 2011, ali mislim da je jo\u0161 uvek rano da detaljnije govorimo o tom planu. Ono \u0161to je drugi va\u017ean korak za nas je pokretanje jednog novog formata pod nazivom Metro po meri. Prvi objekat otvoren je 1. oktobra u \u0160apcu i ono \u0161to je specifi\u010dno u vezi sa ovim konceptom je da je stvarno nov. Imamo ga oko godinu dana. Prvi ovakav objekat otvoren je u Poljskoj, zatim u Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini, a sada i u Srbiji.<\/p>\n

Recite nam ne\u0161to vi\u0161e o tom konceptu.<\/strong>
\nOvaj koncept radnje bi pre svega trebalo da zadovolji potrebe trgovaca na dnevnom nivou. Re\u010d je o veoma profesionalno orjentisanoj radnji, sa prodajnim prostorom oko 2.000 kvadrata i su\u017eenim asortimanom od oko 2.500 artikala, sa redovnim promocijama i veoma aktivnom komunikacijom sa kupcima. Iz tog razloga se i nadamo da \u0107emo biti u mogu\u0107nosti da slu\u0161amo i otkrivamo specifi\u010dne potrebe na\u0161ih kupaca u razli\u010ditim regionima kako bismo najbolje odgovorili na njih. Kao \u0161to sam ve\u0107 spomenula, ove radnje su fokusirane pre svega na potrebe trgovaca, ali ne isklju\u010dujemo ni HoReCa kanal kao kupce.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do ideje pokretanja ovog koncepta i da li je kriza imala uticaja?<\/strong>
\nOno \u0161to je specifi\u010dno za Srbiju je da nema mnogo gradova sa vi\u0161e od 200.000 stanovnika. Ta \u010dinjenica svakako je dovela do toga da smo razmi\u0161ljali o prilago\u0111avanju formata takvim sredinama. I to je glavni razlog. S druge strane, i kriza je u neku ruku imala uticaja. Primetili smo da su kupci spremni na frekventnije kupovine, s tim da je vrednost ra\u010duna u tom slu\u010daju manja. Tako\u0111e, uvideli smo i da kupci te\u017ee da na\u0111u izvore svog snabdevanja \u0161to bli\u017ee lokaciji svoje radnje. Mislim da je ovaj format prirodan korak u razvoju i to je i pokazalo otvaranje u Rumuniji i Bugarskoj, tako da o\u010dekujemo da \u0107emo i u Srbiji uspeti da ispunimo o\u010dekivanja na\u0161ih potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Kakva su va\u0161a o\u010dekivanja?<\/strong>
\nNa\u0161a o\u010dekivanja su veompa optimisti\u010dna. Verujemo da smo sa ovim konceptom prona\u0161li pravi odgovor na potrebe na\u0161ih kupaca u manjim sredinama, ali vreme \u0107e pokazati da li smo bili u pravu. Verujemo da \u0107e kupci prihvatiti ovaj format.<\/p>\n

Kakvi su planovi za dalji razvoj ovog koncepta?<\/strong>
\nSkeniramo celu zemlju i trenutno je u pripremi nekoliko lokacija. Re\u010d je o ve\u0107 postoje\u0107im objektima koji po kvadraturi i lokaciji ispunjavaju na\u0161e uslove. Ali, dalji koraci \u0107e prvenstveno zavisiti od prvih rezultata koje bude postigao objekat u \u0160apcu. To \u0107e biti indikator za dalje korake. Svakako da imamo planove kako \u0107e se kretati dalji razvoj, kao i listu gradova u kojima bismo \u017eeleli da otvaramo. \u017deleli bismo da pokrijemo celu zemlju, ako se koncept poka\u017ee dobrim i opravdanim. Ako vidimo da ispunjava na\u0161a o\u010dekivanja i da zadovoljava o\u010dekivanja na\u0161ih kupaca, u \u0161ta verujemo, onda \u0107e svakako ovaj koncept biti intenzivan korak u smislu dalje ekspanzije.<\/p>\n

S obzirom na to da je kriza uslovila zatvaranje odre\u0111enog broja malih radnji, da li je to uticalo na va\u0161e poslovanje u Srbiji?<\/strong>
\nU ovoj godini smo zabele\u017eili pozitivan trend prodaje u sektoru prehrane, i to \u010dak dvocifren rast. Neprehrana je tako\u0111e stabilna, ne na tako visokom nivou, ali sa dobrim razvojnim \u0161ansama. HoReCa je pretrpela krah na po\u010detku godine zbog krize, ali nakon toga smo primetili trend stabilizacije, tako da do kraja o\u010dekujemo da \u0107emo i u ovom segmentu biti na zadovoljavaju\u0107em nivou. Me\u0111utim, kada su u pitanju samostalni trgovci, vidimo da se neki od tih na\u0161ih kupaca suo\u010davaju sa te\u0161kim vremenima. U svakom slu\u010daju, tradicionalna trgovina je u Srbiji na veoma visokom nivou kada je u pitanju njeno u\u010de\u0161\u0107e u ukupnoj trgovini. Vi\u0161e od 60 odsto ukupne prodaje obavlja se kroz TT kanal. Re\u010d je uglavnom o porodi\u010dnim biznisima i na\u0161a misija je definitivno da ih podr\u017eimo. Na osnovu baze podataka o na\u0161im kupcima nemam utisak da se neki ve\u0107i broj njih zatvara. Me\u0111utim, jeste evidentno da se neki od njih suo\u010davaju sa pote\u0161ko\u0107ama, naro\u010dito kada govorimo o likvidnosti. U isto vreme, mislim da smo pokazali da i u kriznim godinama kao \u0161to je 2010. mali biznis mo\u017ee da bude uspe\u0161an. I ja iskreno verujem u opstanak malog biznisa. Sigurno je da ne\u0107e svi nezavisni trgovci uspeti da opstanu, ve\u0107 samo oni koji uspeju da se prilagode potrebama potro\u0161a\u010da i promenama u trgova\u010dkom okru\u017eenju. U tom kontekstu, mislim da su programi koje imamo ne samo u Srbiji, ve\u0107 u ve\u0107ini zemalja u kojima poslujemo u isto\u010dnoj Evropi veoma dobri. To su programi partnerskog odnosa sa kupcima, preko kojih im poma\u017eemo da opstanu.<\/p>\n

Kako je do\u0161lo do pokretanja tog projekta i sa kojim ciljem?<\/strong>
\nPre mnogo godina smo uo\u010dili \u010dinjenicu da ovaj vid poslovanja naj\u010de\u0161\u0107e pokre\u0107u i vode porodice bez prethodnog znanja i iskustva u maloprodaji. Tako da dosta u\u010de kroz praksu, i to je sasvim u redu. Ali, da bi opstali, tako\u0111e moraju da budu dobro pripremljeni kada se suo\u010davaju sa konkurencijom, naro\u010dito u kriznim periodima. Mi tu sebe vidimo kao nekoga ko \u0107e ih podr\u017eati i pomo\u0107i u njhovom konceptu, na\u010dinu izlaganja robe, nekoga ko \u0107e im pomo\u0107i da naprave pravi izbor kada je u pitanju asortiman, ko \u0107e im dati savete u vezi sa organizovanjem promotivnih aktivnosti i sli\u010dno. Jednom re\u010dju, delimo sa njima znanje i iskustvo koje imamo i u 2010. smo postigli veoma veliki uspeh na tom polju. Na\u0161 program podr\u0161ke nezavisnim trgovcima je dugoro\u010dan i \u017eelimo da ga nastavimo. U tom programu je ve\u0107 vi\u0161e od 1.000 nezavisnih trgovaca, koji su pokazali da mogu veoma dobro da rastu. Prodaja prema njihovim kupcima pokazuje su\u0161tinski rast. Mi pratimo obe strane, ne samo na\u0161u prodaju trgovcima, ve\u0107 i njihovu prodaju krajnjim potro\u0161a\u010dima. Povratne informacije koje dobijamo od na\u0161ih kupaca su veoma pozitivne. Vide nas kao kompaniju koja im pru\u017ea podr\u0161ku. Na\u0161 cilj nije samo da im prodamo robu, na\u0161 cilj je mnogo dublji. \u017delimo da dobijemo informacije iznutra, \u0161ta njihovi potro\u0161a\u010di \u017eele i da im ponudimo neophodna re\u0161enja kako bi i ti mali trgovci mogli da posluju uspe\u0161no i pored velikih trgova\u010dkih lanaca i tr\u017enih centara. U situacijama kada mali trgovci nisu sigurni kako da reaguju, \u0161ta je ispravno da urade, kako da se takmi\u010de, mi im nudimo re\u0161enja. Mogu da ka\u017eem da mi imamo neku vrstu odgovornosti prema ovom tr\u017ei\u0161tu kao kompanija koja ima me\u0111unarodno iskustvo i malo vi\u0161e znanja o \u017eivotnom ciklusu tr\u017ei\u0161ta. Ono \u0161to sada vidimo u Srbiji ne de\u0161ava se prvi put. To se ve\u0107 desilo na mnogim tr\u017ei\u0161tima. Tako da dosta toga mo\u017eemo da predvidimo, ne ba\u0161 u potpunosti da preciziramo \u0161ta i kako \u0107e se desiti, ali mnogi obrasci su isti. Za\u0161to onda da ne podelimo to znanje sa na\u0161im kupcima, koji nisu samo kupci nego su na\u0161i poslovni partneri.<\/p>\n

Kakve ste promene uo\u010dili kod svojih kupaca, s obzirom na krizu, i na koji na\u010din se suo\u010davate sa tim promenama?<\/strong>
\nNe mislim da su se kupovne navike su\u0161tinski promenile. Ono \u0161to je definitivno druga\u010dije je to da su potro\u0161a\u010di postali obazriviji kada je u pitanju izbor mesta kupovine i koliko \u0107e novca potro\u0161iti, na koje proizvode, kog kvaliteta. To je otvorilo \u0161ansu za razvoj privatne robne marke i mislim da je srpsko tr\u017ei\u0161te sada mnogo vi\u0161e fokusirano na ovaj segment, nego \u0161to je to bio slu\u010daj pre dve godine. Pre svega zbog toga \u0161to privatna robna marka zna\u010di dobru cenu za dobar kvalitet. S jedne strane to zna\u010di manje tro\u0161kova za marketing, reklamiranje i uop\u0161te ATL aktivnosti, a sa druge strane trgovci dosta pa\u017enje posve\u0107uju kvalitetu tih proizvoda. Ono \u0161to smo uo\u010dili u 2010. je da ljudi koji probaju na\u0161 PL jednom, dolaze po njega ponovo, \u0161to je dobar znak za nas da su prihvatili te proizvode, njihov kvalitet, cenu i da su zadovoljni. Tako\u0111e, veoma intenzivno radimo na razvoju brenda Fine Food, koji \u017eelimo da lansiramo ne samo u Srbiji nego i na drugim tr\u017ei\u0161tima. Na primer, nedavno smo lansirali sladoled izvanrednog kvaliteta koji ispunjava EU standarde. \u010cinjenica da imate PL po veoma konkurentnoj ceni zna\u010di da ne sme biti nikakvog kompromisa kada je u pitanju kvalitet. Ako pogledate tr\u017ei\u0161ta \u0160vajcarske ili Velike Britanije, gde je udeo PL-a izme\u0111u 20 i 50 odsto u zavisnosti od kategorije, vide\u0107ete da su na ovim tr\u017ei\u0161tima potro\u0161a\u010di orjentisani ka kvalitetu. Naravno da postoje specifi\u010dne potrebe na svakom tr\u017ei\u0161tu i mi se trudimo da odgovorimo na te potrebe, kao i da zadovoljimo ukus srpskih kupaca proizvodima koje proizvodimo ovde. Na\u0161a ambicija ogleda se dosta i u tome \u0161to te proizvode \u017eelimo da izvozimo koliko je to mogu\u0107e. Ve\u0107 imamo neke rezultate i na tom polju. Suo\u010davamo se sa problemom proizvodnih kapaciteta ovde u Srbiji i sa spremno\u0161\u0107u proizvo\u0111a\u010da da odgovore na\u0161im zahtevima za odre\u0111enim kvalitetom. Proglasili smo 2010. godinu godinom srpskih proizvo\u0111a\u010da i dobavlja\u010da i mislim da smo uradili mnogo toga da bi promovisali sigurnost kvaliteta proizvoda i samog proizvodnog procesa kod srpskih proizvo\u0111a\u010da, ali sam sigurna da mo\u017eemo da u\u010dinimo mnogo vi\u0161e. U ovom trenutku mislim da je glavna pretnja za srpske proizvo\u0111a\u010de to \u0161to nisu spremni i nisu u stanju da odgovore na standarde kvaliteta EU. Nivo sertifikacije je nedovoljan i sam proces uvo\u0111enja standarda je u Srbiji u po\u010detnoj fazi. Svesna sam da su mnoge zna\u010dajne srpske kompanije u\u010dinile dosta po pitanju sertifikacije i uvo\u0111enju odre\u0111enih standarda kvaliteta i postoje veoma dobri primeri za to, ali one jo\u0161 uvek nisu u ve\u0107ini. U okviru ovog programa koji smo pokrenuli u 2010. uspeli smo da, u dogovoru sa nekim zna\u010dajnim sertifikacionim ku\u0107ama, obezbedimo sertifikaciju po veoma povoljnim cenama, \u0161to bi srpski proizvo\u0111a\u010di trebalo da iskoriste kao dobru priliku. Kvalitetni srpski proizvodi su \u0161ansa za dalji izvoz i zbog toga se mora raditi vi\u0161e na sertifikaciji i uvo\u0111enju evropskih standarda kvaliteta, jer je taj nivo trenutno nizak. Mislim da srpska industrija po tom pitanju treba i mo\u017ee da u\u010dini mnogo ve\u0107e korake.<\/p>\n

Da li je kriza uticala na pomenuti rast PL-a?<\/strong>
\nMislim da je tu najvi\u0161e doprinela kombinacija vi\u0161e faktora. Kriza je definitivno uticala i bila jedan od uzroka koji su doveli do rasta, ali i \u017eivotni ciklus tr\u017ei\u0161ta. PL je zna\u010dajan odgovor na potrebe potro\u0161a\u010da i trgovina pre ili kasnije dolazi do tog odgovora. Naravno, krizno okru\u017eenje vam daje mogu\u0107nost da taj odgovor prona\u0111ete malo br\u017ee nego u drugim vremenima. Ono \u0161to je jo\u0161 va\u017eno ista\u0107i je to da je PL tako\u0111e veoma dobar odgovor na uposlenost kapaciteta industrije. I veoma velike i zna\u010dajne kompanije obra\u0107aju pa\u017enju na PL, jer uo\u010davaju da je to dobar na\u010din da uposle svoje kapacitete i da dobiju pristup nekim podru\u010djima na tr\u017ei\u0161tu gde na druga\u010diji na\u010din ina\u010de ne bi mogle da se pojave.<\/p>\n

Koliko je u\u010de\u0161\u0107e PL-a u ukupnom prometu? Koji proizvodi su najprodavaniji?<\/strong>
\nPo pitanju PL-a bele\u017eimo rast, naro\u010dito u segmentu prehrane. Udeo privatne robne marke kod nas \u0107e do kraja godine dosti\u0107i 11 odsto i cilj nam je da u naredne dve godine ovaj udeo udvostru\u010dimo. Kada su u pitanju najprodavaniji proizvodi, situacija u Srbiji je prili\u010dno sli\u010dna situaciji u drugim zemljama. Kategorije koje imaju najve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e su osnovne namirnice, konzervirani proizvodi, slatki\u0161i. To su neka tipi\u010dna podru\u010dja u kojima PL ima jake pozicije. Smrznuta hrana tako\u0111e raste kao kategorija.<\/p>\n

Jedna od novina koje ste uveli na tr\u017ei\u0161te Srbije je i razmena dokumenata elektronskim putem (EDI)? Kako su va\u0161i partneri na to reagovali i kakve rezultate posti\u017eete na tom polju?<\/strong>
\nUvo\u0111enje EDI-ja je po\u010delo u 2008. godini. Skoro dve pune godine se odvija aktivna komunikacija sa na\u0161im dobavlja\u010dima. EDI ima razli\u010dite nivoe i da ne ulazim mnogo u neke tehni\u010dke detalje, \u017eelela bih samo da istaknem da je elektronska razmena dokumenata veoma prakti\u010dan na\u010din za redukciju suvi\u0161ne papirologije, redukciju utro\u0161ka vremena, pove\u0107anje efikasnosti i na kraju u\u0161tedu novca. O\u010dekujemo da \u0107e se uvo\u0111enje EDI-ja ubrzati, jer nam je cilj da do kraja 2011. najve\u0107i deo na\u0161ih dobavlja\u010da \u2018uvu\u010demo\u2019 u EDI sistem. Za\u0161to? Zbog toga \u0161to se sve vi\u0161e sre\u0107emo sa potrebom da budemo efikasniji na obe strane, i EDI je jedan veoma uspe\u0161an odgovor na te potrebe. Po ovom pitanju sigurno da mo\u017eemo da u\u010dinimo mnogo vi\u0161e. Nivo na kojem se trenutno nalazi EDI komunikacija sa na\u0161im partnerima daleko je od nivoa u EU. Mislim da bi svaka kompanija u kriznim vremenima trebalo da udvostru\u010di pa\u017enju koju posve\u0107uje unapre\u0111enju procesa koji su nedovoljno efikasni. Lanac snabdevanja i porud\u017ebine kao deo tog lanca, su\u0161tinski mogu da se unaprede uvo\u0111enjem EDI-ja. Nismo zadovoljni brzinom kojom se sve ovo odvija i mislim, definitivno, da bi moglo da bude mnogo bolje. Trenutno, elektronsku razmenu dokumenata obavljamo sa oko 140 kompanija i to su uglavnom velike kompanije. Mislim da postoji, kako bih to nazvala, \u2018mentalna blokada\u2019 kod ljudi po\u0161to misle da je to ne\u0161to sofisticirano i komplikovano, ali nije uop\u0161te.<\/p>\n

Imate iskustva i sa drugih tr\u017ei\u0161ta. Prema Va\u0161oj oceni, u kojoj meri se srpsko tr\u017ei\u0161te i srpski kupci razlikuju od drugih tr\u017ei\u0161ta i kupaca?<\/strong>
\nOno \u0161to je specifi\u010dno za srpsko tr\u017ei\u0161te je sigurno pitanje likvidnosti. Mislim da je ovo ne\u0161to \u0161to nije ba\u0161 uobi\u010dajeno za ostala evropska tr\u017ei\u0161ta. Kao i visok nivo dugovanja izme\u0111u samih kompanija. Rekla bih da ovo nema ba\u0161 nekog direktnog uticaja na potro\u0161a\u010de, ali veoma mnogo uti\u010de na brzinu pojavljivanja va\u0161ih proizvoda, na nivo konkurencije i, na kraju, na cene. Srpsko tr\u017ei\u0161te kao tr\u017ei\u0161te koje je otvoreno za konkurenciju i konkurentske proizvode suo\u010dava se sa druga\u010dijim nivoom razvoja u pore\u0111enju sa ostatkom Evrope. Eto, na primer, suo\u010davamo se sa nesta\u0161icom osnovnih dnevnih namirnica. Ne mislim da toga ima previ\u0161e u ostatku Evrope. S druge strane, rekla bih da je tr\u017ei\u0161te prili\u010dno otvoreno za nove kategorije, za razvoj novih proizvoda i mislim da je samo pitanje vremena kada \u0107e dalje rasti. \u0160to se ti\u010de srpskih potro\u0161a\u010da, mislim da su veoma kriti\u010dki nastrojeni, veoma dobro informisani i ne prihvataju tako lako kada neki proizvod ne uspe da ispuni obe\u0107anje. U tom smislu mislim da nema razlike izme\u0111u srpskih i bilo kojih drugih potro\u0161a\u010da. Oni su isto tako zahtevni kao i ostali.<\/p>\n

U \u010demu se ogledaju razlike izme\u0111u cash&carryja i nekih drugih formata?<\/strong>
\nDefinitivno postoje velike razlike. Ako na primer poredimo cash&carry i hipermarket, jer su uporedivi zbog povr\u0161ine, u hipermarketu naravno vi\u0161e pa\u017enje posve\u0107ujete atmosferi, iskustvu pri kupovini, targetirate manja pakovanja. Jednom re\u010dju, mnogo je ve\u0107i fokus na iskustvo pri kupovini nego na re\u0161enja. U cash&carry objektima mi pre svega vi\u0161e pa\u017enje posve\u0107ujemo profesionalnim re\u0161enjima za profesionalne kupce. Okru\u017eenje u kojem imate i po\u0161tu, frizera i jo\u0161 desetak butika nije ono \u0161to je va\u017eno za nas u obra\u0107anju profesionalnim kupcima. Mi znamo da je na\u0161im kupcima va\u017eno da kupovinu mogu da obave brzo i efikasno, jer je to poslovna kupovina. Oni moraju da na\u0111u proizvode \u0161to je br\u017ee mogu\u0107e, po \u0161to je mogu\u0107e boljoj ceni. To je ono na \u0161ta se mi fokusiramo, kako da obezbedimo da ove potrebe na\u0161ih kupaca budu adekvatno zadovoljene. U isto vreme znamo da je profesionalnim kupcima potrebna druga\u010dija vrsta pa\u017enje i iz tog razloga smo nedavno lansirali novi organizacioni koncept u radnji u Novom Sadu, koji planiramo da uvedemo i u ostalim objektima. On podrazumeva usluge koje pru\u017eaju specijalizovani ljudi, koji imaju dublje uvide u potrebe potro\u0161a\u010da i oni su dostupni sve vreme. Oni nisu tu samo da odgovaraju na pitanja, nego i da vode \u010ditav proces kupovine profesionalnog kupca. Ovo je ne\u0161to potpuno druga\u010dije i zahteva mnogo vi\u0161i nivo znanja tog zaposlenog, nego kada je u pitanju promoter koji promovi\u0161e neki proizvod u hipermarketu.<\/p>\n

Kako vidite budu\u0107nost srpske trgova\u010dke scene i Metroa na njoj?<\/strong>
\nDo 2012. imamo veoma va\u017ean cilj da udvostru\u010dimo tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e. Verujemo da se srpsko tr\u017ei\u0161te razvija prili\u010dno u skladu sa o\u010dekivanjima. Sigurno je da \u0107e biti promena u smislu konsolidacije na tr\u017ei\u0161tu. Tako\u0111e, mo\u017eemo da o\u010dekujemo ulaske novih lanaca u naredne dve godine. Bi\u0107e veoma va\u017eno koji \u0107e put biti izabran za celokupni razvoj Srbije. To je prirodni tok razvoja. Tako\u0111e, iskreno se nadam da \u0107e srpsko tr\u017ei\u0161te nastaviti da se otvara prema ostalim tr\u017ei\u0161tima u smislu prihvatanja znanja i koncepata. U tom smislu, na\u0161a o\u010dekivanja su veoma pozitivna i do sada nas Srbija nije nikada izneverila. Zbog toga sam prili\u010dino sigurna da \u0107emo u naredne dve godine videti dobar razvoj tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 77, oktobar 2010.)   Veronika Puncheva, predsednik UO, Metro Cash&Carry   NASTAVAK \u0160IRENJA   „Metro ima neku vrstu odgovornosti prema ovom tr\u017ei\u0161tu kao kompanija koja ima me\u0111unarodno iskustvo i malo vi\u0161e znanja o \u017eivotnom ciklusu tr\u017ei\u0161ta. Ono \u0161to sada vidimo u Srbiji ne de\u0161ava se prvi put. To se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2026,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2020"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2020"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2020\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2032,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2020\/revisions\/2032"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2026"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2020"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2020"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2020"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}