(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 76, septembar 2010.)<\/p>\n
<\/p>\n
Milo\u0161 Risti\u0107, direktor Delta Maxi Srbija<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Generalno je stav da se ponudi manjinski paket akcija i da Delta Maxi ostane nesumnjivo doma\u0107i, srpski, maloprodajni lanac. Na\u0161 cilj je da odr\u017eavanjem liderske pozicije budemo najte\u017ei konkurent svim inostranim lancima koji na direktan ili indirektan na\u010din nastupaju na srpskom i regionalnim tr\u017ei\u0161tima.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Maloprodajni trgova\u010dki lanac Delta Maxi u decembru ove godine slavi desetogodi\u0161njicu rada. Za to vreme, od prvog objekta otvorenog 12. decembra 2000. godine, koji je zapo\u0161ljavao 35 radnika, zauzeo je poziciju vode\u0107eg trgova\u010dkog lanca u Srbiji, sa ukupno 431 objektom i sa ukupno 14.000 zaposlenih. U ovoj godini, u kompaniji o\u010dekuju promet ve\u0107i od 1,5 milijardi evra na svim tr\u017ei\u0161tima gde posluju, a to su, osim Srbije, i Crna Gora, BiH, Bugarska i Albanija. \u201cIako je Delta Maxi poslovanje otpo\u010deo kao diskont, zbog reakcije potro\u0161a\u010da, koji su \u017eeleli ne\u0161to vi\u0161e, vrlo brzo smo odlu\u010dili da promenimo koncepciju i da nastavimo dalje u formatu supermarketa. I od tada, generalno, smatramo da je po\u010deo pravi razvoj savremene trgovine u Srbiji\u201c, ka\u017ee za Progressive magazin Milo\u0161 Risti\u0107, direktor kompanije Delta Maxi Srbija.<\/p>\n Za po\u010detak da razjasnimo dilemu – da li Delta Maxi ostaje srpski trgovinski lanac?<\/strong> \u0160ta ako se ne ostvari ni jedan od tih dogovora?<\/strong> Da li je to i razlog zbog kog tra\u017eite partnera?<\/strong> Da li se Agrokor pojavljuje kao potencijalni partner, s obzirom na to da je ranije bilo re\u010di o udru\u017eivanju?<\/strong> Dalji razvoj svakako zavisi od potro\u0161a\u010da. Kriza je nesumnjivo dovela da promena u kupovnim navikama. Kako Delta Maxi odgovara na te promene?<\/strong> Da li je to dovelo do pada u prodaji?<\/strong> Rekli smo da je kupac sve bitniji i borba za njega postaje presudna. Da li Delta Maxi i na koji na\u010din meri zadovoljstvo i lojalnost kupaca?<\/strong> Da li je i uvo\u0111enje privatnih robnih marki jedna vrsta odgovora na promene u kupovnim navikama?<\/strong> Kako kupci reaguju i kakav je potencijal za razvoj privatne robne marke u Srbiji? Kakvi su va\u0161i planovi za njen dalji razvoj?<\/strong> Trend je u svetu da u jednoj kategoriji postoji lider i eventualno jo\u0161 jedan brend, dok su ostalo privatne robne marke. Da li se takav trend mo\u017ee o\u010dekivati i na tr\u017ei\u0161tu Srbije?<\/strong> Da li ste u svojim objektima smanjivali asortiman i iz kojih razloga?<\/strong> U medijima su \u010desto va\u0161u kompaniju navodili kao jednog od najve\u0107ih du\u017enika. Kakav je Va\u0161 komentar?<\/strong> Sigurno \u0107e biti onih koji se ne\u0107e slo\u017eiti sa Vama?<\/strong> U svojoj maloprodajnoj mre\u017ei imate formate svih vrsta. Koji najbolje posluje u ovom periodu?<\/strong> Da li je srpsko tr\u017ei\u0161te zrelo za hard diskonte?<\/strong> \u0160ta \u0107e, po Vama, biti presudni genarator daljeg razvoja Maxija?<\/strong> Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 76, septembar 2010.) Milo\u0161 Risti\u0107, direktor Delta Maxi Srbija NAJTE\u017dI KONKURENT „Generalno je stav da se ponudi manjinski paket akcija i da Delta Maxi ostane nesumnjivo doma\u0107i, srpski, maloprodajni lanac. Na\u0161 cilj je da odr\u017eavanjem liderske pozicije budemo najte\u017ei konkurent svim inostranim lancima koji na direktan […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1997,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1994"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1994"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1994\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1999,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1994\/revisions\/1999"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1997"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}NAJTE\u017dI KONKURENT<\/h2>\n
\nU startegiji daljeg \u0161irenja i razvoja maloprodaje, Delta M grupa i Delta holding u poslednjem periodu razgovaraju sa potencijalnim partnerima, gde je u ponudi isklju\u010divo manjinski paket akcija do 50 odsto. Razgovori se vode sa odre\u0111enim investicionim fondovima i odre\u0111enim maloprodajnim lancima o kojima se dosta pisalo u novinama. Ali, generalno je stav da se ponudi manjinski paket akcija i da Delta Maxi ostane nesumnjivo doma\u0107i, srpski, maloprodajni lanac. Na\u0161 cilj je da odr\u017eavanjem liderske pozicije budemo najte\u017ei konkurent svim inostranim lancima koji na direktan ili indirektan na\u010din nastupaju na srpskom i regionalnim tr\u017ei\u0161tima. Pregovori sa potencijalnim partenrima traju tokom \u010ditave godine. Nemamo jo\u0161 nikakav signal, nismo blizu dogovora da bismo sada sa sigurno\u0161\u0107u mogli da ka\u017eemo kakav \u0107e biti ishod i da li \u0107e se neki dogovor o partnerstvu ostvariti.<\/p>\n
\nDelta Maxi ima kapaciteta da razvoj nastavi i samostalno. Tome govori u prilog veliki broj objekata koje smo otvorili u ovoj i pro\u0161loj godini, koje su bile krizne. Kroz razvoj maloprodajne mre\u017ee Delta Maxi grupa potrvr\u0111uje da nastavlja \u0161irenje i ekspanziju u ovom regionu, sa ili bez partnera. A, ukoliko do\u0111e do partnerstva bi\u0107e sigurno dodatne finansijske injekcije i taj razvoj \u0107e biti jo\u0161 ubrzaniji.<\/p>\n
\nBrzina razvoja jeste osnovni razlog. Jer, svi maloprodajni lanci u regionu u strukturi svog vlasni\u0161tva imaju nekog partnera, bilo da su to banke, investicioni fondovi ili neke druge investitore. U principu, to je logi\u010dan korak kad jedan maloprodajni lanac dostigne odre\u0111enu kriti\u010dnu masu i zatra\u017ei novi know-how koji \u0107e mu obezbediti dalji razvoj postoje\u0107ih objekata i dati nova krila za razvoj novih maloprodajnih objekata. Delta Maxi ima ambicije da postane potpuni regionalni lider, ili samostalno ili sa potencijalnim partnerom.<\/p>\n
\nNe. To ne razmtaramo kao opciju. Kao \u0161to ste i sami rekli, tada je bilo re\u010di o povezivanju sa Konzumom i Mercatorom u smislu udru\u017eivanja kompanija, a ne kupovine akcija. \u017delja svih je bila da napravimo veliku, regionalnu kompaniju, ali se od tih dogovora odustalo pre dve godine i svi maloprodajni lanci su nastavili da se razvijaju na svoj na\u010din.<\/p>\n
\nPromene su o\u010digledne i one su nastupile takore\u0107i odmah kada je potro\u0161a\u010dima bilo jasno da je svetska ekonomska kriza zahvatila i srpsko tr\u017ei\u0161te. Kriza je po\u010dela da se ose\u0107a jo\u0161 krajem 2008, a pogotovo po\u010detkom 2009, kada je bilo izvesno da sa sobom donosi realno manje plate, manju kupovnu mo\u0107 i potrebu potro\u0161a\u010da da kalkuli\u0161u sa svojim bud\u017eetima. Prve posledice su se osetile kod smanjene tra\u017enje za nekim trajnim potro\u0161nim dobrima, kao \u0161to su nekretnine, automobili, zatim tekstilni proizvodi, kao i elektronika. U tom smislu, Delta Maxi nije previ\u0161e pretrpeo posledice krize, jer smo zna\u010dajno fokusirani na trgovinu prehrambenim proizvodima iz segmenta FMCG i to su proizvodi kojima potro\u0161a\u010di zadovoljavaju elementarne potrebe. Me\u0111utim, sa promenom kupovnih navika mi smo pode\u0161avali i menjali asortiman, pode\u0161avali svoje akcije i nudili potro\u0161a\u010dima sve vi\u0161e najprodavanijih proizvoda iz kategorija \u017eivotnih namirnica po povoljnim cenama, kako bi mogli da za\u0161titimo njihov \u017eivotni standard. Promene kupovnih navika su dovele do toga da je ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e privatne robne marke, ve\u0107e je u\u010de\u0161\u0107e akcijskih artikala u ukupno ostvarenom prometu nego ranije, a pove\u0107ana je i prodaja na odlo\u017eeno pla\u0107anje. Sa druge strane, promenili smo i koncept lifleta. Ranije smo sa dobavlja\u010dima akcijske proizvode na lifletima birali tako da pored najprodavanijih proizvoda uvek budu i neki novolansirani proizvodi koje proizvo\u0111a\u010di \u017eele da predstave potro\u0161a\u010dima. Me\u0111utim, od po\u010detka krize nudimo programe koji su im stvarno najpotrebniji, proizvode koji su \u2018top seleri\u2019 sa zna\u010dajnim sni\u017eenjima. I, generalno, ovo nisu godine \u0161irokih portfolija proizvoda, gde se dobavlja\u010di i proizvo\u0111a\u010di bore da zauzmu \u0161to vi\u0161e mesta na policama, nisu godine prevelikog lansiranja novih proizvoda u koja je potrebno ulagati mnogo. Ovo su godine gde su i maloprodavci i dobavlja\u010di i proizvo\u0111a\u010di fokus stavili na dobro poznate proizvode, brendirane i privatne robne marke, koji su najprodavanije i za koje potro\u0161a\u010di imaju najmanji rizik pri kupovini.<\/p>\n
\nPrema analizama koje smo radili na bazi podataka iz Republi\u010dkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost maloprodajnog tr\u017ei\u0161ta u Srbiji u pro\u0161loj godini je pala za 12,8 procenata u pore\u0111enju sa 2008. i to je zaista veliki pad. U 2010. se taj trend i dalje nastavlja, i prema nekim prognozama i u ovoj godini do\u0107i \u0107e do pada izme\u0111u \u0161est i sedam odsto u pore\u0111enju sa 2009. Pad tr\u017ei\u0161ta se uglavnom ogleda u tome da mali trgovci nisu uspeli da izdr\u017ee bitku, \u010dak i neki srednji maloprodajni lokalni lanci su morali da tra\u017ee re\u0161enja u povezivanju sa ve\u0107im sistemima. Mi nismo imali pad prometa, naprotiv, imamo rast prometa, kao i rast broja potro\u0161a\u010da. Ali, u svakom slu\u010daju, to nisu novi potro\u0161a\u010di, to nije neka nova kupovna mo\u0107, to su oni koji su usled krize morali da promene mesto kupovine.<\/p>\n
\nMi imamo softver koji smo interno razvili i koji nam omogu\u0107ava da u realnom vremenu pratimo promet koji se ostvaruje, svakog dana, u svakom maloprodajnom objektu, na svakoj kasi, svakog sata rada. Na taj na\u010din ve\u0107 du\u017ee vreme pratimo navike potro\u0161a\u010da, ta\u010dno imamo evidenciju koji proizvodi se kupuju u svakom satu rada objekta, i onda regionalno poredimo podatke i pratimo koji se proizvodi prodaju vi\u0161e u Vojvodini, Beogradu, centralnoj Srbiji i to su neki osnovni alati prilikom definisanja strategije asortimana i strategije cena. To smo radili i pre, a danas taj alat i ti izve\u0161taji jo\u0161 vi\u0161e dobijaju na zna\u010daju, jer sada imate mnogo manje prava na gre\u0161ku nego ranije. U principu, sada se kupovne navike potro\u0161a\u010da menjaju br\u017ee i ako sada maloprodavci ne reaguju brzo, potro\u0161a\u010di za \u010das mogu da odu kod nekog drugog ili da kupe manje nego \u0161to bi ina\u010de. S druge strane, alati koji dobijaju na zna\u010daju su analize promotivnih aktivnosti. Svaki proizvod koji je na promociji treba da se isprati i da se vidi da li je promocija ostvarila cilj koji je prvobitno postavljen. U smislu da se vidi da li je dovoljno porastao promet tog artikla, ako nije, onda zna\u010di da smo izabrali neke pogre\u0161ne proizvode u tom trenutku i generalno da se prati na koji na\u010din potro\u0161a\u010di reaguju, koliko se procentualno pove\u0107ava promet, kakav je uticaj bio na prodaju ostalih proizvoda. Na osnovu toga se pravi miks proizvoda i cena, koji \u0107e najbolje da odgovori zahtevima potro\u0161a\u010da. Tako da ta cenovna elasti\u010dnost i odmeravanje balansa, koliko spustiti cenu odre\u0111ene vrste nekog proizvoda da bi se ostvario maksimalan efekat na prodaju, a da se ne izgubi previ\u0161e para, sada dobijaju na zna\u010daju. Tako\u0111e, sprovodimo i dosta kontinuiranih istra\u017eivanja o zadovoljstvu potro\u0161a\u010da koje rade specijalizovane agencije. Imamo odre\u0111ene uzorke i metodologiju i pratimo hronolo\u0161ki kako se zadovoljstvo potro\u0161a\u010da menja i koji to parametri dolaze vi\u0161e do izra\u017eaja u pojedinim periodima, a koji manje, kada je u pitanju odabir mesta kupovine.<\/p>\n
\nMi i jesmo i nismo privatnim robnim markama reagovali na ovu krizu. Nismo pre svega zbog toga \u0161to privatnu robnu marku razvijamo \u0161est godina unazad i od nekih minimalnih rezultatata koje je privatna robna marka ostvarivala u samom po\u010detku, kad je to bio mali broj proizvoda i kada je svest potro\u0161a\u010da o njima bila niska na srpskom tr\u017ei\u0161tu, dostigli smo izvanredne rezultate, pogotovo u 2010. godini. Kriza je svakako dovela do toga da potro\u0161a\u010di vi\u0161e tra\u017ee ove proizvode, zato \u0161to su ovih godina imali priliku da se upoznaju sa njima, da ih testiraju, da im pru\u017ee \u0161ansu i nakon toga su privatne robne marke zadobile njihovo poverenje. Kod privatne robne marke je, osim kratkoro\u010dne cenovne povoljnosti, dugoro\u010dno mnogo va\u017enije obezbediti kontinuitet u kvalitetu, zato \u0161to zadovoljstvo niskom cenom traje mnogo kra\u0107e nego nezadovoljstvo lo\u0161im kvalitetom. Tako da je proizvodnja robne marke izuzetno odgovoran posao i lanac koji to postavi na pravi na\u010din dugoro\u010dno ima zna\u010dajnu korist. Za prvih \u0161est meseci ove godine privatna robna marka u\u010destvuje sa 15,3 odsto u ukupnom prometu, zbirno gledano za sve kategorije proizvoda. I to je jedan izuzetan rezultat koji je prevazi\u0161ao i na\u0161a o\u010dekivanja. Prognoze su bile da \u0107e u\u010de\u0161\u0107e privatne robne marke iznositi oko 12 odsto, ali kriza je pomogla da do\u0111u vi\u0161e do izra\u017eaja.<\/p>\n
\nSproveli smo odre\u0111ena istra\u017eivanja i mislimo da u Srbiji potro\u0161a\u010di sna\u017enije vole brendove, nego \u0161to je to na nekim drugim razvijenim tr\u017ei\u0161tima. Neka istra\u017eivanja i prognoze pokazuju da u odre\u0111enom vremenskom periodu u\u010de\u0161\u0107e robne marke u Srbiji mo\u017ee da dostigne do 25 odsto, a ne kao \u0161to je to slu\u010daj u nekim drugim zemljama gde ide i do 50-60 odsto u pojedinim kategorijama proizvoda. U naredne \u010detiri godine cilj nam je da dostignemo tih prognoziranih 25 odsto u\u010de\u0161\u0107a.<\/p>\n
\nSigurno da mo\u017ee, pogotovu sa razvojem privatne robne marke. Jer, po pravilu, privatna robna marka nije kontrate\u017ea liderima i dobro poznatim proizvodima, nego ona u glavnom skuplja segment onih potro\u0161a\u010da koji su tragali za ni\u017eom cenom, onih proizvoda koje proizvode mali nezavisni proizvo\u0111a\u010di koji moraju niskom cenom i nekim ni\u017eim kvalitetom da se bore za mesto na polici. E, sada, privatna robna marka potro\u0161a\u010dima nudi po istim tim, ni\u017eim, cenama kvalitetnije proizvode koji su po kvalitetu uporedivi sa liderima u kategoriji ili standardnim proizvodima u toj kategoriji. U tom smislu se konsolidacija proizvo\u0111a\u010da de\u0161ava tako da privatna robna marka zauzima jedan deo polica, kao komplementarna ponuda uz nacionalne brendove proizvo\u0111a\u010da. Ne mo\u017ee neko da bude potpuno prose\u010dan, ili je najbolji ili se specijalizovao za privatnu robnu marku. Pored lidera u kategoji i privatne robne marke, osta\u0107e i neki specijalsti, koji proizvode specifi\u010dan proizvod, za manji segment potro\u0161a\u010da sa specifi\u010dnim potrebama. Ta konsolidacija \u0107e sigurno do\u0107i. Srbija kao zemlja u razvoju ima dosta usitnjenu proizvodnju. Ali, tr\u017ei\u0161te je u stalnoj konsolidaciji, de\u0161avaju se akvizicije, i sa konsolidacijom tr\u017ei\u0161ta \u0107e se konsolidovati i broj brendova na polici. Tu treba dodati i pritisak privatne robne marke. To je praksa koja se pokazala i u ostalim zemljama, da se broj ponu\u0111a\u010da na polici smanjuje. \u0160to se vi\u0161e tr\u017ei\u0161te bude konsolidovalo, definitivno na polici treba o\u010dekivati manji broj dobavlja\u010da nego \u0161to ih ima sada. Ali, to nije lo\u0161e za razvoj srpske privrede, nego naprotiv bolje. Time ona postaje konkurentnija, manje se tro\u0161e resursi, efikasnije se organizuje proizvodnja, jer ve\u0107e proizvodne serije zna\u010de i manje tro\u0161kove i cela privreda na taj na\u010din treba da bude bogatija, a potro\u0161a\u010di \u0107e i dalje imati isti, \u010dak i kvalitetniji izbor.<\/p>\n
\nU nekim kategorijama proizvoda kao \u0161to su \u017eestoka alkoholna pi\u0107a, skupa kozmetika, kao \u0161to su mo\u017eda neki izuzetno skupi delikatesni proizvodi iz uvoza, sirevi, delimi\u010dno smo optimizovali asortiman. Mi to ne zovemo smanjenje, jer to onda zna\u010di dugoro\u010dno opredeljenje i smanjenje izbora za potro\u0161a\u010de. Optimizacija je malo lep\u0161a re\u010d, jer smatramo da je u datom trenutku bolje suziti izbor. Trenutno, nemamo snage da dr\u017eimo zalihe tih proizvoda, jer su to skupi proizvodi i zna\u010de zarobljavanje vi\u0161e sredstava na polici. U tom smislu smo imali prilago\u0111avanje asortimana trenutnim okolnostima. Mi to \u010desto radimo kroz \u2018zamrzavanje\u2019 \u0161ifara, dakle ne njihovo ga\u0161enje, u smislu da se odredi neki minimalni lager, i smanji broj fejsinga. Zna\u010di, su\u017eene su pozicije nekih kategorija koje imaju manji obrt, manju tra\u017enju u korist onih visokoobrtnih proizvoda, isklju\u010divo dok je period recesije kada je evidentna manja tra\u017enja za takvim proizvodima.<\/p>\n
\nNajve\u0107i du\u017enici u Srbiji su istovremeno i najve\u0107i poverioci. U principu, oni najvi\u0161e duguju, a i njima njihovi poslovni partneri tako\u0111e dosta toga duguju. Delta Maxi kao najve\u0107i maloprodajni lanac prema obimu prometa u Srbiji uvek ima velike dospele i nedospele obaveze izra\u017eeno u apsolutnom iznosu, ali taj dug u danima pla\u0107anja ili danima ka\u0161njenja nije toliko veliki. Istina je da smo mi kao celokupna privreda zate\u010deni svetskom finansijskom krizom krajem 2008. i po\u010detkom 2009, ali smo mi, kroz konsolidaciju ukupnih investicija, kroz optimizaciju zaliha i lagera, zna\u010dajno popravili likvidnost i smanjili probleme dugovanja. Generalno, sve kompanije koje su imale sna\u017ean investicioni ciklus u prethodnom periodu su tra\u017eile dodatne izvore finansiranja kredita i one su na neki na\u010din stvorile odre\u0111en nivo zadu\u017eenosti. U tom smislu je i Delta Maxi pretpreo taj prvi udar krize kada su u jednom trenutku reagovale i banke, a i potro\u0161a\u010di, koji su tra\u017eili kupovinu na du\u017ee odlo\u017eeno pla\u0107anje. Nakon toga smo napravili \u010ditav set pometnutih aktivnosti i to zaustavili. Situacija bi generalno na celom tr\u017ei\u0161tu mogla da bude bolja po pitanju likvidnosti, ali je definitvno, ipak, mnogo bolja nego na po\u010detku 2009. Tako\u0111e bih ovde voleo da uka\u017eem na jo\u0161 jednu stvar. Svaka maloprodaja ima problema sa likvidno\u0161\u0107u tokom januara, februara, marta i delom aprila. Za\u0161to? Zato \u0161to tada dospevaju za naplatu obaveze za robu koja se proda u novembru i decembru, kada su poja\u010dani prometi i do\u0111ete u situaciju da kupujete robu u novembru i decembru, prodajete, prometi su veliki. Onda od 15. januara imate prihode koji su manji nego nabavna vrednost robe koju ste prodali u novembru i decembru, i tako se stvara negativni cash flow. Uglavnom, tada maloprodavci uzimaju kratkoro\u010dne kredite od banaka da bi mogli da servisiraju svoje obaveze, a kad do\u0111e oktobar, novembar i decembar kad su prihodi ve\u0107i od obaveza koje dospevaju, onda se ti krediti vrate. Me\u0111utim, svi znamo da je svetska ekonomska kriza zna\u010dajno pogodila i bankarski sektor, i banke nisu bile u prvom trenutku raspolo\u017eene da tek tako daju kredite i tad je bilo te\u0161ko. Kratka je bila jedna godina da se svi ti problemi re\u0161e, da ih maloprodavci sami \u2018svare\u2019. Morala je da pro\u0111e \u010ditava jedna godina da na\u0111u na\u010din kako slede\u0107i januar, februar, mart da \u2018premoste\u2019 bolje nego u prehodnoj godini. Nama su recimo dospele obaveze ove godine bile 55 odsto manje nego prethodne godine u tim najkriti\u010dnijim mesecima. Tako da, generalno, zadovoljni smo na\u010dinom na koji se to re\u0161eva, nije moglo br\u017ee, a sigurno \u0107e biti jo\u0161 bolje. Pre krize, Delta Maxi nije kasnio ni jedan dan sa isplatom dobavlja\u010dima. Sa problemima u privredi bilo je nekih zastoja koji su, po nama, uspe\u0161no re\u0161eni. Mi sada po\u0161tujemo rokove pla\u0107anja onakako kako su ugovoreni, sa nekim malim zaka\u0161njenjima.<\/p>\n
\n\u010citavu situaciju sa pitanjem likvidnosti je te\u0161ko generalizovati. Neke robne grupe poput mleka, mesa, hleba, moraju da se pla\u0107aju u dan. Tu jednostavno nema zaka\u0161njenja, jer onda nema ni robe. S druge strane, na nekim stvarima mo\u017eete da kasnite i 30 do 40 dana, a onda neko izjavi da ne pla\u0107ate. Ali, re\u010d je o robi koja se toliko slabo obr\u0107e na polici zbog manje tra\u017enje potro\u0161a\u010da, te u takvim situacijama teret finansiranja tih zaliha treba podjedanko da dele i proizvo\u0111a\u010di i trgovci.<\/p>\n
\nImamo \u010detiri maloprodajna formata Mini Maxi (corner shop), zatim Maxi supermarketi, Tempo, kao hipermarket i Tempo Express objekti diskontnog formata. Prva tri su inicijalni formati koje Delta Maxi razvija i koji su u dugoro\u010dnoj startegiji u prioritetu na svim tr\u017ei\u0161tima. Sa \u010detvrtim formatom smo krenuli upravo s krizom, iako smo ga imali pripremljenog i ranije, kao eventualni odgovor na ulazak nekog sli\u010dnog formata. To su objekti oko 700 kvadratnih metara prodajne povr\u0161ine, sa asortimanom od oko 2.500 artikla. Nije nam cilj da zna\u010dajnije razvijamo taj koncept, ali prosto smo hteli da testiramo kako potro\u0161a\u010di reaguju na njega. Rezultati su bili veoma dobri u ovom kriznom periodu. Nakon rebrendiranja nekih objekata u Tempo Express do\u0161lo je do porasta prometa u proseku 40 i 45 odsto, uprkos tome \u0161to smo asortiman skratili za pola i vi\u0161e.<\/p>\n
\nSrpsko tr\u017ei\u0161te \u0107e reagovati sli\u010dno kao ostala tr\u017ei\u0161ta u regionu centralne i isto\u010dne Evrope. Imali smo primer ulaska Lidla u Hrvatsku, koji u po\u010detku nije bio ba\u0161 ne\u0161to uspe\u0161an. Ali, potro\u0161a\u010di u kriznim periodima vole da probaju jeftinije, da probaju privatne robne marke koje nude uglavnom hard diskonteri i da jednostavno pru\u017ee \u0161ansu nekom novom konceptu. Mi smo kroz razvoj Tempo Expressa poku\u0161ali da naviknemo na\u0161e potro\u0161a\u010de da jedan hard diskont objekat treba tako da izgleda, tako da ako se sutra na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu pojave Lidl, Aldi, Kaufland, koji se bore u tom segmentu, da imaju ote\u017eavaju\u0107u okolnost zato \u0161to na\u0161i potro\u0161a\u010di percipiraju Tempo Express kao brend u tom konceptu. Mi mislimo da tr\u017ei\u0161te Srbije ima mali potencijal za hard diskontere, ali \u017eelimo da i u tom malom potencijalu zauzmemo za sebe dovoljno prostora.<\/p>\n
\nBi\u0107e to veliki formati i regionalno usmerenje. Tempo objekte \u0107emo otvarati u svim ve\u0107im gradovima u Srbiji, jer potencijal za razvoj su i podru\u010dja van Beograda. Razvoj u Vojvodini i centralnoj Srbiji \u0107e imati prioritet, pre svega kroz ve\u0107e formate Tempo i Maxi, ali u malim naseljima sa deset, 15 hiljada stanovnika razvija\u0107emo koncept Mini Maxija. Tempo Expres nije u nekom dugoro\u010dnom fokusu, ali treba o\u010dekivati i njegovu ekspanziju ukoliko se kupovne navike potro\u0161a\u010da budu kretale u tom pravcu.<\/p>\n