{"id":1962,"date":"2013-11-26T12:37:05","date_gmt":"2013-11-26T11:37:05","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1962"},"modified":"2013-11-26T12:37:05","modified_gmt":"2013-11-26T11:37:05","slug":"gazirana-mineralna-voda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/gazirana-mineralna-voda\/","title":{"rendered":"Gazirana mineralna voda"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 73, jun 2010.)<\/p>\n

 <\/p>\n

KISELI MEHURI\u0106I<\/h2>\n

 <\/p>\n

Najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta za kategoriju gaziranih mineralnih voda, po istra\u017eivanju memrb-a, su male prodavnice, \u010dije je koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e u periodu april 2009 – mart 2010. iznosilo 33,6 odsto.<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Gazirati se mo\u017ee bilo koja vrsta vode, pa na tr\u017ei\u0161tu osim prirodno gazirane mineralne vode, kod koje ugljen-dioksid poti\u010de sa izvori\u0161ta, imamo i prirodnu izvorsku gaziranu vodu, a i stonu gaziranu vodu. Prirodno gazirane mineralne vode se \u010desto nazivaju \u2018kisele\u2019. Ove penu\u0161ave vode sadr\u017ee mineralne soli i druge sastojke koji im daju specifi\u010dan ukus, kao i terapeutska svojstva, a nastaju pod uticajem retkih geolo\u0161kih procesa i vi\u0161ka ugljen dioksida koji se razgra\u0111uje pod pritiskom. Ovaj gas omogu\u0107ava vodi da apsorbuje velike koli\u010dine minerala. Danas se gazirane vode naj\u010de\u0161\u0107e dobijaju dodavanjem ugljen-dioksida u procesu obrade i fla\u0161iranja.<\/p>\n

MEMRB analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>
\nMEMRB se bavi pra\u0107enjem maloprodaje u segmentu proizvoda \u0161iroke potro\u0161nje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koriste\u0107i klasi\u010dnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja. To podrazumeva mese\u010dne ili dvomese\u010dne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sara\u0111uje. MEMRB prati kategoriju mineralnih voda (gaziranih i negaziranih) na tr\u017ei\u0161tima Srbije, Crne Gore i Makedonije. U analizi koja sledi posmatramo tr\u017ei\u0161te gaziranih voda u Srbiji u periodu od aprila 2009. do marta 2010. godine. Dominantan tip pakovanja na tr\u017ei\u0161tu Srbije je plasti\u010dna ambala\u017ea, i u martu 2010. gazirane vode u ovom pakovanju ostvarile su koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e od 91,4 odsto i rast od 1,4 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. Koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e gaziranih voda u povratnoj staklenoj ambala\u017ei, u istom periodu, iznosilo je 7,4 odsto, \u0161to predstavlja pad od 1,6 procentnih poena u odnosu na mart 2009, dok je zna\u010daj nepovratne staklene ambala\u017ee zanemarljiv. Najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta za ovu kategoriju u Srbiji su male prodavnice. Njihovo koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e u prethodnih godinu dana (april 2009 – mart 2010) iznosilo je 33,6 odsto. Supermarketi i velike prodavnice su u istom periodu ostvarili podjednako koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u010de od 27,3 odsto, dok je koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e ugostiteljskih objekata iznosilo 11,1 odsto. Benzinske pumpe imaju zanemarljiv zna\u010daj. U martu 2010. u Srbiji, \u0161est vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da ostvarilo je zajedni\u010dko koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e od 92,7 odsto. Pore\u0111ani po abecednom redu, to su: Heba, Knjaz Milo\u0161, Minakva, Palana\u010dki Kiseljak, Stork i Voda Vrnjci.
\nNielsen analiza tr\u017ei\u0161ta
\nRetail Audit se zasniva na pra\u0107enju prodaje ka krajnjim potro\u0161a\u010dima na uzorku prodajnih mesta, izabranih tako da budu reprezentativna za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mese\u010dnom ili dvomese\u010dnom nivou tako \u0161to obu\u010deni popisiva\u010di fizi\u010dki broje maloprodajne zalihe, bele\u017ee obavljene nabavke u proteklom periodu i maloprodajne cene. Konstantno pra\u0107enje ovih informacija omogu\u0107ava izve\u0161tavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalim podacima zna\u010dajnim za proizvo\u0111a\u010de, distributere i prodavce.
\n– Uklju\u010deni kanali prodaje – jedinice prodaje relevantne za FMCG kategorije: hipermarketi\/supermarketi; velike i srednje prodavnice; male prodavnice, kiosci i paviljoni.
\n– Kanali koji nisu uklju\u010deni: ostale jedinice prodaje proizvoda (na primer pijace); velikoprodaje koje imaju prodaju i prema krajnjim kupcima, kao i cash&carry radnje (na primer Metro).
\nTerminologija:
\n– Obim prodaje – koli\u010dina robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izve\u0161tavanja, prikazana u prodajnim jednicama mere (na primer kg) i koli\u010dinski udeo u odnosu na ukupnu prodatu koli\u010dinu robe unutar posmatrane kategorije.
\n– Vrednost prodaje – vrednost robe koja je prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izve\u0161tavanja, prikazana u lokalnoj valuti i vrednosni udeo u odnosu na ukupnu prodatu koli\u010dinu robe unutar posmatrane kategorije.
\nGazirana mineralna voda mo\u017ee se na\u0107i u skoro svim maloprodajnim objektima u Srbiji (uklju\u010duju\u0107i i kioske). Vi\u0161e od dve tre\u0107ine ovih proizvoda se proda u malim i velikim prodavnicama, ne\u0161to vi\u0161e od jedne petine u hiper i supermarketima, dok ostatak odlazi u kioske i paviljone. Najvi\u0161e proizvoda iz ove kategorije, i to vi\u0161e od 40 odsto, proda se u Vojvodini, pribli\u017eno jedna petina u Beogradu, dok se ne\u0161to vi\u0161e od jedne tre\u0107ine proda u centralnoj Srbiji. Top pet proizvo\u0111a\u010da predstavlja vi\u0161e od 90 odsto tr\u017ei\u0161ta kisele vode, a to su (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu): Bivoda, Heba, Knjaz Milo\u0161, Minaqua, Voda Vrnjci. Top pet robnih marki (po abecednom redu, a ne prema tr\u017ei\u0161nom udelu) su: Bivoda, Heba, Knjaz Milo\u0161, Minaqua, Voda Vrnjci.
\nNapomena: podaci su za period april 2009 \u2013 mart 2010 i odnose se na koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e na tr\u017ei\u0161tu Srbije.<\/p>\n

GfK analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>
\nGfK Beograd ConsumerScan – Panel doma\u0107instava je istra\u017eiva\u010dki projekat specifi\u010dan po svojoj kontinuiranosti. Naime, ispitivanje traje neprekidno. S obzirom da je metodologija standardizovana na nivou GfK grupe, svi rezultati su uporedivi i lako se mogu uo\u010diti specifi\u010dnosti tr\u017ei\u0161ta razli\u010ditih dr\u017eava. Uzorak panel istra\u017eivanja u Srbiji \u010dini 1.500 doma\u0107instava koja, putem posebnog dnevnika, prijavljuju svoje dnevne kupovine robe \u0161iroke potro\u0161nje koja je namenjena isklju\u010divo potro\u0161nji unutar doma\u0107instva (potro\u0161nja van doma\u0107instva nije uklju\u010dena). Na taj na\u010din se mogu dobiti informacije o veli\u010dini tr\u017ei\u0161ta, u\u010de\u0161\u0107u proizvo\u0111a\u010da ili uo\u010diti promene u kupovnom pona\u0161anju, razvoju maloprodaje, trendovima i drugo. Analiza tr\u017ei\u0161ta gaziranih voda odnosi se na podatke GfK panela doma\u0107instava od jula do kraja decembra 2009. godine.
\nGazirana voda (ili \u017eargonski \u2018kisela\u2019 voda) je tradicionalni proizvod, ve\u0107 godinama prisutan na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Predstavlja dominantan segment na tr\u017ei\u0161tu pakovanih voda sa 72 odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a. Ostatak zauzimaju negazirane vode.
\nU posmatranom periodu, 88,1 odsto doma\u0107instava u Srbiji je bar jednom kupilo pakovanu vodu. Od toga je skoro 95 odsto njih kupilo gaziranu vodu, a ne\u0161to vi\u0161e od polovine je kupovalo negaziranu (ovi procenti se ne mogu sabirati, imaju\u0107i u vidu doma\u0107instva koja su kupovala oba tipa pakovane vode).
\nDominantan kanal prodaje su tradicionalne radnje, sa 40 odsto u\u010de\u0161\u0107a u prometu. Slede minimarketi i supermarketi, sa po 21 odsto. Podrumi pi\u0107a nisu neva\u017ean maloprodajni kanal za ovu kategoriju, jer kroz njih pro\u0111e osam odsto prodatih koli\u010dina.
\nPoslednjih godina se pojavio novi segment: gazirane vode sa ukusom. Me\u0111utim, za sada je ovaj segment i dalje veoma mali (ispod jedan odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a), a i ponuda je dosta ograni\u010dena.
\nPET pakovanje apsolutno dominira tr\u017ei\u0161tem (99 odsto) i retkost je prona\u0107i gaziranu vodu u staklenoj ambala\u017ei. U skladu sa tim je i struktura tr\u017ei\u0161ta po veli\u010dini pakovanja – u fla\u0161ama od 2l generi\u0161e se vi\u0161e od 70 odsto tr\u017ei\u0161ta. Sledi pakovanje od 1,5l sa 28,5 odsto u\u010de\u0161\u0107a u prodatim koli\u010dinama.
\nVode\u0107i igra\u010di su Knjaz Milo\u0161, Minaqua i Voda Vrnjci. Zajedno zauzimaju \u010dak 76,2 odsto koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161ta gaziranih voda.
\nPokazatelji atraktivnosti govore da Knjaz Milo\u0161 i Minaqua imaju sli\u010dan broj kupaca, iako Minaqua blago zaostaje. Vodu Vrnjci je kupovala tek 1\/3 kupaca gazirane vode.
\nPokazatelji lojalnosti ukazuju na malo druga\u010diji redosled, jer Minaqua ima najlojalnije kupce, koji gotovo 70 odsto potreba za gaziranom vodom zadovoljavaju upravo ovom markom. Slede Vrnjci i Knjaz Milo\u0161.
\nIako gazirane vode imaju \u0161iroku bazu potro\u0161a\u010da, sada\u0161nji period ekonomske krize nikako ne pogoduje kategorijama pi\u0107a, pa tako ni gaziranoj vodi. Da li \u0107e nastupaju\u0107e leto uspeti da popravi trendove, ostaje da se vidi.<\/p>\n

BB MINAquA<\/strong>
\nBB Minaqua pokriva 25 odsto celokupnog srpskog tr\u017ei\u0161ta brendom Minaqua Classis, od \u010dega u Vojovodini i centralnoj Srbiji bele\u017ei prisustvo od 80 odsto, a na jugu malo slabije, pokazuju podaci Udru\u017eenja Mineralaca za mart. Mo\u017ee se nabaviti u pakovanju od 2l i 0,33l. „Gazirana voda Minaqua Classic je brend koji ve\u0107 dugo postoji na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Zahvaljuju\u0107i kvalitetu i specifi\u010dnom sastavu to je na\u0161 najprodavniji proizvod. Prodaje se na teritoriji cele Srbije i zauzima vode\u0107u poziciju u svojoj kategoriji“, isti\u010du iz marketing slu\u017ebe BB Minaque. Kako obja\u0161njavaju, na tr\u017ei\u0161tima EU ustanovljeni su strogi kriterijumi, koje proizvo\u0111a\u010di – izvoznici moraju ispo\u0161tovati da bi mogli tamo da plasiraju svoje proizvode. Iz ove kompanije tako dodaju, da Minaqua ve\u0107 desetak godina radi u skladu sa standardima ISO 9001 i ISO 14001, kao i HACCP sistemom kvaliteta. Ove godine su osvojili i Veliki \u0161ampionski pehar na Novosadskom sajmu, koji je za njih, ka\u017eu, jo\u0161 jedna potvrda vrhunskog kvaliteta. „Kompanija poseduje i dozvolu od Food Standard Agency iz Brisela za izvoz proizvoda u sve zemlje EU. Na\u0161i proizvodi su prisutni na tr\u017ei\u0161tu BiH, Crne Gore, Ma\u0111arske, Engleske, Australije i Kanade“, dodaju iz BB Minaque. Kako smatraju, pravog konkurenta na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu zapravo ni nemaju, jer njihovi proizvodi su jednistveni po\u0161to u sebi sadr\u017ee prirodno rastvoren jod, koji je neophodan za pam\u0107enje i koncentraciju. Kada su planovi u pitanju, iz kompanije poru\u010duju da imaju dosta razvojnih projekata, ali da ipak ne bi za sada da otkrivaju o \u010demu se radi.<\/p>\n

DROGA KOLINSKA\/PALANA\u010cKI KISELJAK<\/strong>
\nGrupacija Droga Kolinska nastavlja sa razvojem i negom brendova i u ovoj godini, pa, zato kako ka\u017eu, veruju da firma Palana\u010dki Kiseljak, koja posluje pod njihovim okriljem, potro\u0161a\u010dima nudi o\u010duvan kvalitet i tradiciju brenda Kara\u0111or\u0111e. Iz kompanije dodaju i da o\u010dekuju da \u0107e rad na unapre\u0111enju tehnolo\u0161kih postupaka proizvodnje, koji je u toku, rezultirati dodatnim unapre\u0111enjima do kraja 2010. Brend Kar\u0111or\u0111e, sa kojim je Palana\u010dki Kiseljak prisutan na tr\u017ei\u0161tu, odlikuje se visokim sadr\u017eajem minerala i idealnim odnosom kalcijuma i magnezijuma, prema preporukama svetske zdravstvene organizacije (WHO). „Tr\u017ei\u0161tu smo ponudili pakovanja od najmanjeg – 0,25 l u nepovratnom staklu, preko 1,5l i 2l u PET-u, pa do porodi\u010dnog pakovanja od 5,75l“ ka\u017ee Du\u0161an Cvetkovi\u0107, rukovodilac proizvodnog kvaliteta i proizvodnje Palana\u010dkog Kiseljaka a.d. On ukazuje i na podatke Udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da mineralne vode iz marta meseca, kada je Kara\u0111or\u0111e imao koli\u010dinski tr\u017ei\u0161ni udeo od 1,74 odsto, i da je najprodavanije porodi\u010dno pakovanje. Iz kompanije poru\u010duju i da, koncentrisani na one programe koji u sebi nose tradiciju, nastavljaju da razvijaju i inoviraju, istovremno prate\u0107i trendove u oblasti tehnologije i odnosa prema tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

HEBA<\/strong>
\nKompanija Heba je na tr\u017ei\u0161tu gazirane vode prisutna sa svojim brendom – Heba gaziranom vodom. Kako pokazuju rezultati MEMRB istra\u017eivanja za januar – februar 2010, Heba po koli\u010dinskom i vrednosnom tr\u017ei\u0161nom u\u010de\u0161\u0107u u segmentu kiselih voda zauzima \u010detvrto mesto u Srbiji, navodi Ivana Stojanovi\u0107, brend menad\u017eer za Hebu. „Gazirana voda Heba je ve\u0107 decenijama prepoznatljiv brend na tr\u017ei\u0161tu i sinonim za poslovanje na\u0161e kompanije. U pitanju je gazirana voda u PET ambala\u017ei, zapremine 0,5l i 1,5l, kao i u staklenoj amabala\u017ei, zapremine 1l. Najprodavanije je pakovanje od 1,5l“, dodaje ona. Najavljuje, tako\u0111e, za naredni period, Heba gaziranu vodu u staklenoj ambala\u017ei u pakovanju od 0,25l i 0,75l. Ovi proizvodi distribuiraju se na teritoriji cele Srbije. Posebno se, po volumenu prodaje, isti\u010de region ju\u017ene Srbije. „Kompanija Heba godinama izvozi proizvode na inostrana tr\u017ei\u0161ta, i to najvi\u0161e u Makedoniju i Crnu Goru. Celokupnu distribuciju i plasman, kako u Srbiji, tako i na ino tr\u017ei\u0161tima olak\u0161ala je i usavr\u0161ila prodajna mre\u017ea kompanije Nectar, nakon \u0161to je preuzela rukovo\u0111enje kompanijom Heba, aprila pro\u0161le godine“, obja\u0161njava Stojanovi\u0107. Prema njenim re\u010dima, prirodna mineralna voda Heba izvire, ve\u0107 40.000 godina, sa dubine od preko 300 metara, a zahvaljuju\u0107i prirodnoj gaziranosti i bogatom mineralnom sastavu njena sve\u017eina du\u017ee traje. Prirodna gaziranost je, kako ka\u017ee Stojanovi\u0107, rezultat \u010dinjenice da ni\u0161ta ne naru\u0161ava sklad izme\u0111u vode i prirode. Dodaje, tako\u0111e, da je sistem transporta vode od izvora do boce zatvoren,
\nbez spolja\u0161njeg uticaja tako da se prirodna svojstva ne menjaju. „Kompanija Heba AD poseduje vi\u0161e od 30 godina iskustva u oblasti proizvodnje pakovane mineralne vode. Zahvaljuju\u0107i karakteristikama na\u0161ih proizvoda, kao i samog procesa proizvodnje, posedujemo sertifikate HACCP, ISO 9001:2000, sertifikat Me\u0111unarodnog Instituta Frezenijus i sertifikat Zelena jabuka“, isti\u010de Stojanovi\u0107.<\/p>\n

KNJAZ MILO\u0160<\/strong>
\n„Mineralna voda Knjaz Milo\u0161, koja se prodaje na pet kontinenata, lider je u kategoriji gaziranih mineralnih voda sa 38 odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a i, \u010dak, 61 odsto vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a u Srbiji, po podacima agencije MEMRB iz marta ove godine“, ka\u017ee Slavica Popovi\u0107, direktor marketinga kompanije Knjaz Milo\u0161. Prema njenim re\u010dima, voda Knjaz Milo\u0161 je na srpskom tr\u017ei\u0161tu prisutna sa najkompletnijim asortimanom, prilago\u0111enim razli\u010ditim potrebama i prilikama. Istorijski, Knjaz Milo\u0161 je dominantan u sektoru ugostiteljstva, pri\u010da Popovi\u0107, pa tako, po podacima MEMRB-a za isti period, ima 73 odsto koli\u010dinskog i 85 odsto vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a upravo iz razloga \u0161to su, kako veli\u010dinom pakovanja (0,25l; 0,33l; 0,75l i 1l), tako i izborom nepovratne i povratne ambala\u017ee odgovorili na potrebe i ograni\u010denja partnera i potro\u0161a\u010da. „Osim staklene ambala\u017ee, na\u0161i potro\u0161a\u010di imaju priliku da koriste ve\u0107e pakovanje od 1,5l za ku\u0107nu upotrebu i 0,5l za upotrebu van ku\u0107e. Knjaz Milo\u0161 je, tako\u0111e, poznat i po jedinstvenoj mineralnoj vodi sa ukusom limuna koja predstavlja pravo osve\u017eenje tokom letnjih vru\u0107ina, i posebno se preporu\u010duje, jer je bez \u0161e\u0107era i aditiva“, dodaje
\nona. Knjaz Milo\u0161 u ambala\u017ei od 1,5l je najprodavaniji proizvod kompanije na teritoriji Srbije, u ovoj kategoriji. Region u kome je posebno konzumiran je mati\u010dni region, zapadna Srbija i \u0160umadija, s obzirom da potro\u0161a\u010di odakle Knjaz i poti\u010de, ka\u017ee Popovi\u0107, najbolje znaju koje benefite ova mineralna voda poseduje. Ve\u0107 spomenuto istra\u017eivanje, tako\u0111e, pokazuje da je Knjaz Milo\u0161 i u Crnoj Gori lider na tr\u017ei\u0161tu gaziranih mineralnih voda sa, \u010dak, 78 odsto koli\u010dinskog tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a u martu ove godine. „Knjaz Milo\u0161 je prirodna mineralna voda vulkanskog porekla. Izvire u podno\u017eju planine Bukulje sa dubine od preko 500 metara. Na svom putu ka povr\u0161ini prolazi kroz \u010duveni bukovi\u010dki granit i ostale stene iz kojih crpi optimalnu kombinaciju minerala koja je neophodna ljudskom organizmu. Karakteri\u0161e je dobar balans kalcijuma i magnezijuma, koji omogu\u0107ava njihovu maksimalnu apsorpciju u organizmu“, obja\u0161njava Popovi\u0107.<\/p>\n

STORK<\/strong>
\nStork iz Kule se na tr\u017ei\u0161tu gaziranih voda pojavljuje sa Aqua Bellom. Mineralna voda se distribuira u pakovanjima od 0,33l, 0,7l i 2l. Od toga je najmanje namenjeno deci, a ambala\u017ea 0,7l je za sportiste i rekreativce. Najve\u0107e pakovanje (2l), ina\u010de porodi\u010dno, je i najprodavanije, a i ravnomerno zastupljeno na celoj teritoriji Srbije. „Zbog visokog mesta koje zauzima u proizvodnji mineralne vode, Stork neprestano ula\u017ee u razvoj i pro\u0161irenje asortimana proizvoda. Plan je da se u budu\u0107nosti proizvodi mineralna voda u balonima zapremine \u0161est litara i aromatizovana voda“, pri\u010da Laluja. Prema njegovim re\u010dima, za proizvodnju koriste sopstvene bunare, a voda se transportuje zatvorenim sistemom prokronskih cevovoda direktno na liniju za punjenje. „Prirodna mineralna voda Aqua bella je priznata i u Evropskoj uniji, \u0161to potvr\u0111uje sertifikat koji nam je izdao SGS Fresenius“, dodaje on. Ka\u017ee i da potvrdu kvaliteta njihove proizvodnje i proizvoda, svojom kontrolom daje Tehnolo\u0161ki fakultet iz Novog Sada, kao i Institut za javno zdravlje Srbije Dr. Milan Jovanovi\u0107 Batut iz Beograda.<\/p>\n

VODA VRNJCI<\/strong>
\nKompanija Voda Vrnjci, prema podacima istra\u017eivanja Udru\u017eenja proizvo\u0111a\u010da mineralne vode za period januar – mart 2010. pokriva 20,37 odsto srpskog tr\u017ei\u0161ta u koli\u010dinskom smislu. Kako dodaju iz marketing slu\u017ebe ove kompanije, zabele\u017eili su porast prodaje od 23 odsto u martu ove godine, u odnosu na mart 2009. Brend Vrnjci zastupljen je u pakovanjima od 0,25l, 0,33l, 0,5l, 1l, 1,5l i pakovanju od 2l, koje je ujedno i najprodavanije. Proizvode distribuiraju na celoj teritoriji Srbije, a po prodaji se isti\u010du beogradski i rasinski okrug. Vrnjci su, tako\u0111e, prisutni i na ameri\u010dkom, kanadskom, makedonskom, bosanskom, hrvatskom i crnogorskom tr\u017ei\u0161tu. Iz Vode Vrnjci otkrivaju svoj novitet u obliku redizajnirane staklene ambala\u017ee od 1l, 0,25l i 0,33l, koja je na nedavno odr\u017eanom 77. poljoprivrednom sajmu dobila titulu za najbolji novi dizajn. „Nova staklena ambala\u017ea ‘Vrnjci venac’ je namenjena HoReCa segmentu, koji je, ina\u010de, za kompaniju va\u017eno tr\u017ei\u0161te. Ovim savremenim dizajnom boce i etikete hteli smo da komunicramo sa sve zahtevnijim klijentima u hotelima, restoranima i kafi\u0107ima, koji osim kvaliteta vode obra\u0107aju pa\u017enju i na izgled ambala\u017ee. Lovorov venac na fla\u0161i simbolizuje uspeh, slavu i trajnost“, obja\u0161njavaju iz kompanije.<\/p>\n

Synovate analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>
\nSynovate je u aprilu 2010. sproveo istra\u017eivanje upotrebe robe \u0161iroke potro\u0161nje me\u0111u gra\u0111anima Srbije, u kom je jedan od ispitivanih artikala bila gazirana voda. U ovu kategoriju ubrajamo fabri\u010dki punjene, fla\u0161irane gazirane, to jest kisele vode. Istra\u017eivanje je sprovedeno telefonskim putem (CATI metodologija – Computer Assisted Telephone Interview) na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18-60 godina, koji su u svom doma\u0107instvu zadu\u017eeni za kupovinu, pri \u010demu su podjednako bili zastupljeni mu\u0161karci i \u017eene. Rezultati istra\u017eivanja pokazuju da gazirana voda Knjaz Milo\u0161 ima najvi\u0161u spontanu poznatost (79 odsto), slede Minakva (38 odsto), Voda Vrnjci (28 odsto) i Heba (16 odsto). Uo\u010deno je da postoje bitne razlike kada su u pitanju ispitanici iz razli\u010ditih regiona. U ju\u017enoj Srbiji se najlak\u0161e sete Hebe i Bi Vode, u Beogradu i zapadnoj Srbiji Knjaz Milo\u0161a, \u017eitelji centralne Srbije – Vode Vrnjci, a ispitanici iz Vojvodine – Minakve. Mo\u017ee se do\u0107i do zaklju\u010dka da je spontana poznatost odre\u0111ene marke u vezi sa podru\u010djem sa koga ona dolazi. Upitani da navedu marku koju naj\u010de\u0161\u0107e koriste, potro\u0161a\u010di su dali slede\u0107e odgovore: 49 odsto naj\u010de\u0161\u0107e koristi Knjaz Milo\u0161, 22 odsto Minakvu, 14 odsto Vodu Vrnjci i osam odsto Hebu. Knjaz Milo\u0161 je, istovremeno, najkori\u0161\u0107enija marka me\u0111u najmla\u0111om grupom ispitanika (18-30 godina), a najmanje kori\u0161\u0107ena me\u0111u najstarijom kategorijom anketiranih (46-60 godina). \u0160to se ti\u010de u\u010destalosti kori\u0161\u0107enja, kada se saberu procenti ispitanika koji piju gaziranu vodu dva i vi\u0161e puta nedeljno, dobija se rezultat od 66 odsto potro\u0161a\u010da, \u0161to pokazuje da se gazirana voda u Srbiji pije \u010desto. Naj\u010de\u0161\u0107e se kupuje pakovanje od 1,5l (50 odsto ispitanika), sledi pakovanje od 2l (41 odsto), dok sedam odsto ispitanika ne pravi razliku u veli\u010dini pakovanja. Mla\u0111i ispitanici \u010de\u0161\u0107e kupuju pakovanje od 1,5l, dok stariji vi\u0161e kupuju pakovanje od 2l. Treba ista\u0107i i da neke marke imaju samo pakovanje od 1,5l, \u0161to je sigurno uticalo na rezultate. Faktori koji igraju najbitniju ulogu prilikom kupovine gaziranih voda su: ukus (51 odsto), nivo gaziranosti (37 odsto), cena (30 odsto), marka (25 odsto), hemijski sastav (24 odsto) i navika (20 odsto). U Beogradu je zna\u010dajniji nivo gaziranosti, u zapadnoj Srbiji marka, u isto\u010dnoj Srbiji ukus, u centralnoj Srbiji cena i marka, dok je u ju\u017enoj Srbiji va\u017eniji hemijski sastav. Potro\u0161a\u010di su svesni postojanja slabogaziranih kiselih voda (79 odsto) i gaziranih voda sa ukusom (84 odsto). Me\u0111utim, iako znaju za gaziranu vodu sa ukusom, re\u0111e se odlu\u010duju da je kupe. Samo 49 odsto onih upoznatih sa postojanjem gazirane vode sa ukusom je kupuje ponekad i u toj grupi je 59 odsto \u017eena.<\/p>\n

Pripremila: Milica Petrovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 73, jun 2010.)   KISELI MEHURI\u0106I   Najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta za kategoriju gaziranih mineralnih voda, po istra\u017eivanju memrb-a, su male prodavnice, \u010dije je koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e u periodu april 2009 – mart 2010. iznosilo 33,6 odsto.   Gazirati se mo\u017ee bilo koja vrsta vode, pa na tr\u017ei\u0161tu osim prirodno […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1962"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1962"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1962\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1965,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1962\/revisions\/1965"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1962"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1962"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1962"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}