{"id":1958,"date":"2013-11-26T12:24:55","date_gmt":"2013-11-26T11:24:55","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1958"},"modified":"2013-11-26T12:24:55","modified_gmt":"2013-11-26T11:24:55","slug":"sretko-vukovic-corner-shop","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/sretko-vukovic-corner-shop\/","title":{"rendered":"Sretko Vukovi\u0107, Corner shop"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 73, jun 2010.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Sretko Vukovi\u0107, generalni direktor Corner shopa<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

TE\u0160KO ALI IZAZOVNO<\/h2>\n

 <\/p>\n

„Moram da ka\u017eem da smo mi jednostavno videli da je potrebno da se u ovom segmentu maloprodaje pojavi jedan lanac koji \u0107e svojom organizacijom i na\u010dinom rada da postavi odre\u0111ene standarde, da ispliva na povr\u0161inu i da postane lider u tom delu.“\u00a0<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Prvi objekat Corner Shopa otvoren je 23. novembra pro\u0161le godine u Beogradu. Ovom otvaranju prethodila je odluka nekolicine ljudi da se na tr\u017ei\u0161tu Srbije stvorio prostor za ovakav format radnji, poznat kao convenience stores. Prema re\u010dima sagovornika Progressive magazina, Sretka Vukovi\u0107a, generalnog direktora Corner Shopa, u ovom trenutku kompanija ima 150 zaposenih i ukupno 45 objekata, a cilj je da ih do kraja godine bude sto.<\/p>\n

Kako ste do\u0161li na ideju da otvorite radnje ovog formata?<\/strong>
\nSvi smo svedoci onoga \u0161to se de\u0161avalo sa trgovinom u Srbiji poslednjih 20 godina i koje je sve razvojne faze pretrpela. Znamo kakva je ona bila na po\u010detku devedesetih. Najve\u0107i objekti su bili samousluge, zatim se pojavljuju supermarketi, hipermarketi, cash&carryji, tr\u017eni centri. Sve to uti\u010de i na to kako \u0107e se potro\u0161a\u010d pona\u0161ati. Tako dolazimo do toga da se stvara potreba za ovakvim jednim formatom kao \u0161to su Corner Shopovi. Ovo nije format koji je izmi\u0161ljen ovde i sada. Korene vu\u010de s kraja 19. veka, iz Amerike. Zatim su u drugoj polovini 20-tog veka ovakve radnje po\u010dele da se pojavljuju i u zapadnoj Evropi. Poslednjih par godina, taj trend prisutan je i u Srbiji. Dolazi do raslojavanja trgovine i pojavljuje se prostor za uredne, sre\u0111ene objekte koji treba da zamene razne privremene objekte, koji pru\u017eaju ovu vrstu usluge. Dakle, i u tim radnjama je asortiman specifi\u010dan i sadr\u017ei artikle koji su neophodni potro\u0161a\u010du u nekom odre\u0111enom trenutku, recimo za poklon, zatim tu su pisani mediji, cigare, odre\u0111ene usluge – elektronska dopuna, lutrija, kafa za poneti, a mogu se kupiti i karte za razne doga\u0111aje. Jednostavnije re\u010deno, sve ono \u0161to je potrebno potro\u0161a\u010du koji nije krenuo u ve\u0107u nabavku ku\u0107nih potrep\u0161tina, ve\u0107 \u017euri i \u017eeli brzo da zadovolji svoje potrebe. Moram da ka\u017eem da smo mi jednostavno videli da je potrebno da se u ovom segmentu maloprodaje pojavi jedan lanac, koji \u0107e svojom organizacijom i na\u010dinom rada da postavi odre\u0111ene standarde, da ispliva na povr\u0161inu i da postane lider u tom delu. I onda smo seli pro\u0161log leta i doneli odluku da mi to \u017eelimo, mo\u017eemo i znamo.<\/p>\n

Kojim ciljem ste se rukovodili u toj odluci?<\/strong>
\n\u0160ta mi \u017eelimo od Corner Shopa? Ne \u017eelimo da li\u010dimo ni na koga, ve\u0107 \u017eelimo da se na\u0161e radnje razlikuju od drugih, kako bi potro\u0161a\u010dima dali razlog i povod da do\u0111u u na\u0161 objekat. Ono \u0161to \u017eelimo da im pru\u017eimo je da se prvenstveno prijatno ose\u0107aju, da svoje potrebe zadovolje u prijatnom ambijentu, sa edukovanim i ljubaznim trgovcima koji su posve\u0107eni svom poslu. Naime, potro\u0161a\u010d \u017eeli jasan odnos trgovca prema njemu, uslugu, pomo\u0107, sugestiju i naravno osmeh. U tom cilju, organizujemo treninge sa na\u0161im trgovcima, oni prolaze odre\u0111ene edukacije, iako su to uglavnom ljudi koji imaju trgova\u010dko iskustvo i koji su zavr\u0161ili trgova\u010dke \u0161kole. Trudimo se da oni budu onaj servis koji je potreban na\u0161em potro\u0161a\u010du, jer potro\u0161a\u010d u na\u0161 objekat ulazi na kratko i, ako isklju\u010dimo da je do\u0161ao zbog potrebe, veoma je \u010desto neodlu\u010dan po pitanju toga \u0161ta ta\u010dno \u017eeli. Recimo da je naj\u010de\u0161\u0107e neodlu\u010dan kada je u pitanju odabir poklona. Iz tog razloga, mi od na\u0161ih trgovaca poku\u0161avamo da stvorimo prodavce koji, za to kratko vreme koje potro\u0161a\u010d provodi u objektu, preuzimaju ulogu tih koji \u0107e ih savetovati i usmeriti.<\/p>\n

Kako ste zadovoljni do sada postignutim rezultatima?<\/strong>
\nMoram re\u0107i da u ovu pri\u010du nismo u\u0161li stihijski. Ra\u0111ene su studije, prora\u010duni bud\u017eeta. Ovo je posao koji je te\u017eak i mukotrpan i u kojem je margina profita veoma mala i na niskim je granama. Mi uop\u0161te ne o\u010dekujemo u ovoj godini profit. Ova i slede\u0107a godina su razvojne godine i po nekim na\u0161im pokazateljima investicija \u0107e biti vra\u0107ena u tre\u0107oj godini poslovanja. Treba predvideti milion stvari. U ovakvom jednom objektu, gde ima razli\u010ditih grupa proizvoda i usluga, recimo da krenemo od cigareta, preko elektronskih dopuna, pa do lutrije, nema nikakve slobode u odre\u0111ivanju cena, jer su one definisane. Postoje utvr\u0111ene cene novina i usluga. Jedini segment gde mo\u017eemo da razmi\u0161ljamo kako da se cenovno pozicioniramo je grupa robe, odnosno, kako se to nekada nazivalo, galanterija. Me\u0111utim, moram da istaknem da je u\u010de\u0161\u0107e tog segmenta u ukupnoj prodaji od 28 do 30 odsto. Zna\u010di samo na tih nekih 400 artikala mi imamo mogu\u0107nost da se cenovno pozicioniramo. Zato je i potrebno vreme da se potro\u0161a\u010di naviknu na ovakve objekte, kako bismo mi po\u010deli da poslujemo sa profitom.<\/p>\n

Da li su cene u va\u0161im objektima vi\u0161e nego u maloprodajnim objektima drugih formata?<\/strong>
\nOvaj vid objekata se cenovno pozicionira izme\u0111u marketa i pumpi. Mi nismo najskuplji na tr\u017ei\u0161tu, ali po svom karakteru i na\u010dinu rada, po\u0161to nismo objekti za snabdevanje, ne mo\u017eemo juriti neke cenovne pragove i ni\u017ee cene ne mogu da budu razlog za\u0161to bi potro\u0161a\u010d do\u0161ao kod nas.<\/p>\n

Na koji na\u010din je kriza uticala na va\u0161e poslovanje?<\/strong>
\nKriza bude i, nadamo se, pro\u0111e. \u010covek ne mo\u017ee da donosi neke dugotrajne poslovne odluke samo na osnovu ne\u010dega \u0161to \u0107e trajati godinu, dve ili tri. Mo\u017ee samo te svoje odluke da prolongira. Kada smo razmi\u0161ljali o ovom formatu trgovine, razmi\u0161ljali smo o njemu kao o segmentu koji mo\u017ee da se unapredi, koji nije dovoljno razvijen i koji nije dovoljno pokriven. Jer, da smo razmi\u0161ljali o krizi kao takvoj, ne bismo ni ulazili u ovaj posao. Dakle, \u0161ta se prvo de\u0161ava kada do\u0111e do ovakvih promena? Prvo dolazi do pada prometa u maloprodaji. Tu se postavlja pitanje kako razvijati maloprodajnu mre\u017eu koja jo\u0161 nije pozicionirana i koja nije na\u0161la svog potro\u0161a\u010da. Me\u0111utim, mi smo odlu\u010dno krenuli. Radimo tek \u0161est, sedam meseci i nismo zadovoljni prometom u celokupnoj maloprodaji. Recimo, kada je \u0161tampa u pitanju, dolazimo do toga da ljudi kupuju jeftinije novine, odnosno potro\u0161a\u010d koji \u017eeli da zadovolji potrebu za \u010ditanjem novina cenovno se opredeljuje da kupuje jeftinije novine, ne od 30 dinara, ve\u0107 od 10 i 15 dinara, a da ne govorimo o skupljim \u010dasopisima. Zatim, tu su i cigarete. Sada, u krizi, potro\u0161a\u010di prelaze na jeftinije cigarete i imate situaciju da se prodaje ista koli\u010dina, ali ne onih premium, od 150, ve\u0107 onih za 60 i 70 dinara. A to onda uti\u010de na promet. U tom smislu, naravno, da kriza uti\u010de na na\u0161e poslovanje. Ali, treba imati u vidu jo\u0161 neke \u010dinjenice. Po\u010detak godine je sam po sebi lo\u0161 za trgovce, a ove godine i vremenski uslovi nam nisu ba\u0161 i\u0161li na ruku. Naime, ovakva vrsta prodaje tra\u017ei prolaznika, \u0161eta\u010da, nekog na ulicama, a vreme to nije dozvolilo. Tako da su to sve faktori koji nam, u ovom momentu, sigurno ne idu u prilog.<\/p>\n

Kakve su bile reakcije potro\u0161a\u010da?<\/strong>
\nNismo mi prvi koji su uveli ovakav na\u010din rada. Potro\u0161a\u010d u Srbiji nije needukovan. Ali, na \u017ealost, pritisnut svime \u0161to mu se de\u0161ava, pre svega smanjenom kupovnom mo\u0107i, \u010desto je nedefinisan kada je u pitanju njegov izbor mesta kupovine. Ne mogu re\u0107i da imamo odre\u0111enu ciljnu grupu potro\u0161a\u010da. Dakle, ne mogu da ka\u017eem: to je na\u0161a ciljna grupa, mi \u017eelimo da zadovoljimo te potro\u0161a\u010de. Mi zadovoljavamo sve potro\u0161a\u010de koji imaju odre\u0111enu potrebu u datom momentu, pa bilo da je u pitanju savremeni \u2019japi\u2019 momak, bilo da je to doma\u0107ica. Svi oni imaju potrebu za novinama, cigaretama i sli\u010dno. Ali, oni \u017eele da kupovinu obave brzo, da im sve bude na dohvat ruke. Godinama su potro\u0161a\u010di bili naviknuti na to da je kiosk mesto za ovakvu vrstu kupovine. Sada ih samo treba informisati da je umesto kioska sada u ponudi ne\u0161to drugo, mnogo kvalitetnije. \u010cime mi to \u017eelimo da ih privu\u010demo? Pre svega odli\u010dnom uslugom, besprekornom \u010disto\u0107om radnje, klimatizovanim prostorom, jasnim i preglednim asortimanom u svim segmentima, jasno istaknutim cenama, koje su iste kao u kioscima i drugim manjim objektima. Tako\u0111e, potro\u0161a\u010di pri zadovoljenju svojih potreba ne moraju da stoje napolju, na ki\u0161i, nema gu\u017eve, ne vade nov\u010danik na ulici. I \u0161to je mo\u017eda i najbitnije, u na\u0161em objektu nalazi se roba koja je pod konstantnim uslovima, ne kao u nekim privremenim objektima – u januaru je \u010dokolada na minus 20, a leti na plus 40, \u0161to zna\u010di da trpi temperaturalne razlike. Mi smo prodajno mesto koje \u0107e potro\u0161a\u010d prepoznati i koje ve\u0107 prepoznaje kao mesto gde dobija mnogo kvalitetnije proizvode. Pravimo razne akcije u svojim objektima. Upravo sada pravimo akciju sa vinima, u pripremi je navija\u010dki paket za Svetsko prvenstvo u fudbalu, de\u0161avaju se razne promocije u saradnji sa dobavlja\u010dima, kao i promocije knjiga. Poku\u0161avamo da Coner Shop za\u017eivi u glavama potro\u0161a\u010da, da im bude jasno ko smo, \u0161ta smo, za\u0161to smo tu i \u0161ta sve oni mogu da urade sa nama.<\/p>\n

\u0160ta biste jo\u0161 istakli kao prednost Corner Shopova?<\/strong>
\nKada govorim o prednostima, tu ne mislim samo na Corner Shopove, ve\u0107 i na objekete tog tipa koje ima na\u0161a konkurencija. U odnosu na kioske, gde nemate vremena ni da pogledate rok trajanja nekog proizvoda ili da sagledate celokupnu ponudu \u0161tampe, kod ovakvih objekata pru\u017ea Vam se takva mogu\u0107nost. To je prijatan ambijent gde imate priliku da zastanete, na miru pogledate i uz direktnu komunikaciju sa trgovcem odlu\u010dite. I moram jo\u0161 jednom da istaknem, da su prednosti i besprekorna \u010disto\u0107a, usluga, pregledno izlo\u017eena roba. Iako sve to deluje kao teoretisanje, ipak su ti faktori veoma bitni u praksi. Jedan od pokazatelja koji govori u prilog tome je i \u010dinjenica da je prose\u010dan ra\u010dun na kiosku mnogo manji od ra\u010duna u ovakvoj vrsti objekta.<\/p>\n

Da li su potro\u0161a\u010di prepoznali prednost koju im nude ovakve radnje?<\/strong>
\nPotvrda da su potro\u0161a\u010di prepoznali prednost ovakve kupovine ogleda se u stalnom rastu njihovog broja. Ovaj vid formata je po mnogo \u010demu specifi\u010dan i potrebno mu je vreme da se doka\u017ee. Ovo nije kao kad otvarate supermarket ili neke ve\u0107e prodavnice, pa svi u kraju o\u010dekuju dolazak tog velikog trgovca, jer je u pitanju objekat za snabdevanje, koji ima parking i kod kojeg je unapred definisano kako \u0107e se potro\u0161a\u010d pona\u0161ati. Corner Shop je objekat na koji potro\u0161a\u010d treba da se navikne – na samu \u010dinjenicu da mu je u blizini mesta stanovanja, posla ili na putu do radnog mesta. Mora da se navikne na to da postoji Corner Shop, jer je nau\u010dio da takvu vrstu potreba zadovoljava na kiosku. Zna\u010di, ovakvom tipu objekta treba vreme da bi iskazao mo\u0107 koju mo\u017ee da ima. Okvirno vreme koje je potrebno da ovakav tip objekata \u2019proradi\u2019 je izme\u0111u \u0161est i 12 meseci.<\/p>\n

Kakve lokacije birate za otvaranje objekata?<\/strong>
\nOdabir lokacije prolazi izuzetno strogu i slo\u017eenu proceduru. Agencije istra\u017euju tr\u017ei\u0161te, mi istra\u017eujemo gde bi bilo najbolje da se otvori objekat ovog tipa, kakva je fluktuacija stanovni\u0161tva, koji profili ljudi tu \u017eive. Jednostavno re\u010deno, biramo lokacije tako \u0161to istra\u017eujemo tr\u017ei\u0161te. Lokacije koje su nam najva\u017enije u smislu veli\u010dine, su od 15 kvadrata do 70 kvadrata. Potrebno je da imaju izlog, da staklena povr\u0161ina bude prema tom otvorenom delu – ulici, \u0161etali\u0161tu ili unutra\u0161njem delu tr\u017enog centra. Tako\u0111e, bitno je i da asortiman mo\u017eemo da smestimo u taj ambijent.<\/p>\n

Kada smo ve\u0107 kod asortimana, \u0161ta sve on obuhvata?<\/strong>
\nOsnovne kategorije kojima se mi bavimo su cigarete, i njih ima oko 200, ra\u010dunaju\u0107i i cigare. Zatim sledi prodaja pisanih medija – dnevnih, nedeljnih, mese\u010dnih novina i imamo ih oko 500 do 600, zatim knjige, DVD-evi, CD-ovi, slikovnice, roba (oko 400 artikala). Postoje i usluge koje pru\u017eamo, a to su elektronske dopune, lutrijsko poslovanje, kafa za poneti, a sada smo uveli i prodaju karata za odre\u0111ena de\u0161avanja. Po\u010deli smo od manifestacija u Beogradskoj areni, ali \u0107emo pro\u0161iriti ponudu i na ostala de\u0161avanja. Tako\u0111e, u planu je da se uvede i neka vrsta bonova, koje bi kupci u Corner Shopovima mogli da iskoriste u odre\u0111enim restoranima za gratis obrok.<\/p>\n

Koliko svaki od pomenutih segmenata u\u010destvuje u ukupnoj prodaji?<\/strong>
\nU ukupnoj prodaji nesumnjivo najve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e imaju cigarete, oko 40 do 45 odsto, slede novine sa oko 10 do 12 odsto i roba sa oko 30 odsto. Ostalo odlazi na usluge.<\/p>\n

Da li je asortiman prilago\u0111en lokaciji objekta?<\/strong>
\nPostoji kategorizacija objekata koja je, pre svega, u vezi sa njihovom veli\u010dinom. Oko 85 odsto asortimana je standardno i taj deo je isti u svim objektima, a 10 do 15 odsto asortimana se uskla\u0111uje sa lokacijom objekta. On se deli u tri glavne grupe: stalni, sezonski i lokacijski. \u017delimo da svaki na\u0161 objekat bude prepoznat, da u svakom momentu potro\u0161a\u010d zna \u0161ta od njega mo\u017ee da o\u010dekuje.<\/p>\n

Koliko objekata imate i gde se nalaze?<\/strong>
\nTrenutno imamo 45 otvorenih objekata i oni nisu samo u Beogradu. U glavnom gradu \u0107e sigurno biti oko 65 do 70 odsto ukupnog broja objekata, jer na\u0161 koncept nije predvi\u0111en za mesta koja imaju manje od 50.000 stanovnika. Na\u0161 objekat tra\u017ei dobru lokaciju, dobru frekvenciju potro\u0161a\u010da, malo bolju kupovnu mo\u0107. Fokus nam je na gradovima gde znamo da mo\u017eemo da prodamo i neki skuplji magazin, a ne samo dnevne novine, neke skuplje cigarete, a ne samo one najjeftinije. Iz tog razloga, za sada, osim Beograda, objekte imamo i u Novom Sadu, Kragujevcu, Ni\u0161u, Subotici. To nam je glavna transverzala razvoja u ovoj prvoj godini.<\/p>\n

Da li \u0107ete mre\u017eu \u0161iriti i van granica Srbije?<\/strong>
\nLagao bih kada bih rekao da o tome razmi\u0161ljamo. Prvo, ovaj koncept moramo da postavimo na \u010dvrste noge u Srbiji, pa tek onda da se vidi da li imamo snage da se \u0161irimo i na druge zemlje. Ovaj koncept se na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu spominje od 2005. godine, i za to vreme je bilo raznih izjava i najava da \u0107e ovakvih objekata biti toliko i toliko. Ali, ako sada pogledate, vidite da je malo onih koji su istrajali i koji imaju snage da nastave dalje. Ali, ja mogu da garantujem da \u0107e Corner Shop do nove godine imati 100 objekata, jer je to realna snaga ove kompanije. Mogao bih da pri\u010dam o ciframa od 300 i 400 objekata, ali to nije realno. Pred kraj ove godine done\u0107emo odluku \u0161ta nam je cilj, \u0161ta mo\u017eemo da ostvarimo u slede\u0107oj, i to \u0107e onda i biti tako. Ne bih \u017eeleo nikoga da apostrofiram, ali neki na\u0161i konkurenti su najavljivali mnoga otvaranja, pa su sada stali. Ovaj koncept ne trpi improvizacije, margina njegove bitke je veoma mala i ko nema snage da se bori sa tro\u0161kovima i nema snage da istraje u du\u017eem periodu, i ako nije dobro postavio po\u010detnu strategiju, ne\u0107e uspeti da u ovome zagospodari. Jer, potrebno je da se stovri navika i da se prihvati ovaj koncept. Izuzetno je va\u017eno da mi svoje planove ispunjavamo, a tu ozbiljnu snagu su prepoznali i dobavlja\u010di. Se\u0107am se situacije iz oktobra pro\u0161le godine, kada su vo\u0111eni razgovori sa raznim proizvo\u0111a\u010dima. Bilo je dosta nepoverenja i ti razgovori su izgledali mnogo druga\u010dije nego sada, kada vide da je ve\u0107 otvoreno 45 objekata i kad kroz razgovor prezentujemo trenutne radove i planove.<\/p>\n

Da li su objekti u va\u0161em vlasni\u0161tvu ili pod zakupom?<\/strong>
\nMi bismo najvi\u0161e voleli da su svi objekti u na\u0161em vlasni\u0161tvu, ali to nije mogu\u0107e. Tako, imamo i svoje objekte, ali i one koji su pod zakupom. \u017delja nam je da ih bude \u0161to vi\u0161e u na\u0161em posedu, ali ne ide to ba\u0161 tako jednostavno. Jako je te\u0161ko do\u0107i do dobrih lokacija. Slobodnog prostora ima dosta, ali to nisu prostori koji su kvalitetni i koji odgovaraju na\u0161oj nameni. Ne be\u017eimo ni od jedne, ni od druge varijante.<\/p>\n

Sa kakvim se problemima u poslovanju ina\u010de sre\u0107ete?<\/strong>
\nPre svega, to je kurs dinara. Svaki bilans uspeha nam je za desetinu hiljada evra lo\u0161iji samo zbog kursnih razlika. Jo\u0161 smo mali i tek na po\u010detku, pa se susre\u0107emo sa raznim problemima. Ambijent nam uop\u0161te ne ide na ruku sa stanovi\u0161ta kupovne mo\u0107i potro\u0161a\u010da, kao ni sa stanovi\u0161ta pomenutog kursa. Mi nismo ni uvoznici ni izvoznici. Vidimo da su na\u0161i dobavlja\u010di malo nervozni, malo stegnuti u mnogim stvarima, naro\u010dito po pitanju valute pla\u0107anja, po pitanju izlaska na zajedni\u010dke akcije. Vidimo da su oni dosta optere\u0107eni.<\/p>\n

Kako biste opisali svoju saradnju sa njima?<\/strong>
\nMoram da ka\u017eem da ni sa jednim od na\u0161ih dobavlja\u010da nikada nismo seli da pregovaramo, u klasi\u010dnom smislu te re\u010di. Mi poku\u0161avamo da stvorimo takav odnos u kojem \u0107e oni da uvide \u0161ta smo, ko smo i da shvate koliko smo ozbiljni u svojoj nameri da postanemo lideri u ovoj oblasti. A, onda oni sami, po\u0161to to sve prepoznaju, u svojoj strategiji prave odluku da li ho\u0107e sa nama da imaju partnerski odnos. Ako se za to opredele, dalje se dogovaramo kako zajedno da iza\u0111emo na tr\u017ei\u0161te. Jer, nama ne treba \u010ditav portfolio nekog proizvo\u0111a\u010da, nama treba pet, 10, 15 ili 20 proizvoda. U tom smislu, hajde da vidimo kakvo je njihovo iskustvo, kakvo je na\u0161e iskustvo, koji su to artikli, gde da se pozicioniraju, kako da ih postavimo potro\u0161acu na dohvat ruke. Poku\u0161avamo sa ba\u0161 svim dobavlja\u010dima da razgovaramo i da do\u0111emo do uslova kojima \u0107emo biti zadovoljni i mi i oni. Mislim da nam je najve\u0107a vrlina, za ovaj period u kojem radimo, upravo taj odnos sa dobavlja\u010dima.<\/p>\n

Da li svoje obaveze prema njima ispunjavate na vreme?<\/strong>
\nDa, i to ne samo prema dobavlja\u010dima, nego i sve ostale obaveze koje kao firma imamo, ispunjavamo uvek u dogovorenom roku. Smatramo da kada se ne\u0161to dogovorite, to treba i da ispunite. Tako su i plate uvek na vreme. U stvari, ho\u0107u da ka\u017eem da \u010ditavu koncepciju poslovanja moramo da zasnivamo na po\u0161tovanju svih obaveza koje mi imamo s jedne strane i koje drugi imaju prema nama, s druge strane. \u010cvrsto ispunjenje obaveza i jasni zahtevi \u0161ta tra\u017eimo od zaposlenih, \u0161ta od dobavlja\u010da su veoma bitni, ali takav, korektan odnos mora da postoji i prema potro\u0161a\u010du – da radnja uvek bude \u010dista, uredna, uvek da mu se ka\u017ee cena, uvek da dobije fiskalni ra\u010dun, da mu se ka\u017ee \u2018dobar dan\u2019 i \u2018dovi\u0111enja\u2019. To su postulati – ako se ne po\u0161tuju, gubi se posao. Da zaklju\u010dim, mada je u Srbiji to te\u0161ko u ovim trenucima, mi svoje obaveze izmirujemo na vreme. I to zato \u0161to smo napravili plan investicionog razvoja. Mi jo\u0161 uvek ne \u017eivimo od plodova svoga rada, jer smo u investicionom razvoju.<\/p>\n

Koliko je do sada ulo\u017eeno u mre\u017eu? Kakvi su planovi za dalje?<\/strong>
\nDo sada je ulo\u017eeno ne\u0161to manje od tri miliona evra, a do kraja godine bi\u0107e jo\u0161 toliko. Za idu\u0107u godinu jo\u0161 ne bih da iznosim planove. Prvo da ovu zavr\u0161imo. Mi smo krenuli od nule. Krenuli smo takore\u0107i od ledine, \u0161to u neku ruku jeste te\u0161ko, ali sa druge strane i lepo i izazovno, jer sve radi\u0161 kako planira\u0161.<\/p>\n

Kakva su Vam o\u010dekivanja i ciljevi za ovu godinu?<\/strong>
\nO\u010dekivanju su, kao \u0161to sam ve\u0107 i naveo, da imamo 100 objekata na lokacijama koje smo izabrali po na\u0161im kriterijumima. Da se pozicioniramo, kako bi potro\u0161a\u010d ozbiljno shvatio da postoji Corner Shop i za\u0161to je tu, \u0161ta mo\u017ee da uradi i \u0161ta mu nudi. Mladi smo, mnogi za nas i ne znaju, mnogi mo\u017eda i pro\u0111u pored radnje, a da ne znaju \u0161ta nudimo. Potrebno je da pro\u0111e odre\u0111eno vreme i da se sprovedu razne aktivnosti i nas i na\u0161ih dobavlja\u010da. Na\u0161 glavni cilj je da se \u010dvrsto pozicioniramo. Ciljeve smo predvideli investicionim planom. Svesni smo da u ovoj godini nema ni govora o dobiti, predvideli smo sredstva koja ula\u017eemo u otvaranje objekata, jer \u017eelimo da se kao sistem dobro konsolidujemo i da postanemo prepoznatljivi. Sve to moramo da sprovedemo. Da dostignemo taj nivo da na\u0161 objekat bez pogovora izgleda i funkcioni\u0161e onako kako smo zamislili. O dugoro\u010dnim planovima jo\u0161 ne bih pri\u010dao. Ali, ako su ovo po\u010detni planovi, mo\u017eete da zamislite kako \u0107e biti kasnije. Plan i cilj je jednostavan. Da budemo lider, da budemo prvi, najbolji i glavni u ovom segmentu.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 73, jun 2010.)   Sretko Vukovi\u0107, generalni direktor Corner shopa   TE\u0160KO ALI IZAZOVNO   „Moram da ka\u017eem da smo mi jednostavno videli da je potrebno da se u ovom segmentu maloprodaje pojavi jedan lanac koji \u0107e svojom organizacijom i na\u010dinom rada da postavi odre\u0111ene standarde, da ispliva na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1959,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1958"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1958"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1958\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1961,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1958\/revisions\/1961"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1959"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}