{"id":1947,"date":"2013-11-26T12:01:08","date_gmt":"2013-11-26T11:01:08","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1947"},"modified":"2013-11-26T12:01:38","modified_gmt":"2013-11-26T11:01:38","slug":"mina-rakicevic-delikos","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/mina-rakicevic-delikos\/","title":{"rendered":"Mina Raki\u0107evi\u0107, Delikos"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 72, maj 2010.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Mina Raki\u0107evi\u0107,\u00a0direktor kompanije Delikos<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

PRVO USPEH NA DOMA\u0106EM TERENU<\/h2>\n

 <\/p>\n

„Na\u0161a proizvodnja je napravljena po uzoru na italijanske fabrike sli\u010dnih proizvoda. Imamo mali broj artikala koje proizvodimo i apsolutni fokus nam je na njihovom kvalitetu, koji dobijamo pa\u017eljivim odabirom sirovina i za\u010dina, kao i kontrolisanjem apsolutno svakog koraka u toku proizvodnje.“<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Casa Maiac je naziv Kosmajske delikatesne radionice i brenda delikatesnih proizvoda od mesa, u vlasni\u0161tu kompanije Delikos. Re\u010d je o porodi\u010dnoj firmi koju je 2005. godine osnovao Milomir Raj\u0161i\u0107, diplomirani in\u017eenjer ma\u0161instva. Radionica je sme\u0161tena na Kosmaju, na kilometar od manastira Tresije, kraju poznatom po ru\u017ei vetrova i \u010distom vazduhu, \u0161to je, ina\u010de, veoma zna\u010dajno za njihovu proizvodnju. U pitanju je greenfield investicija, najve\u0107im delom iz sopstvenih sredstava osniva\u010da, uz delimi\u010dnu podr\u0161ku Evropske investicione banke. Gradnja pogona i probna proizvodnja trajala je skoro \u010detiri godine. „Izgradnja je tekla polako, ali sigurno, upravo iz razloga \u0161to je moj otac profit koji je stvarao u drugoj firmi koju ima, ulagao u fabriku na Kosmaju“, obja\u0161njava za Progressive magazin Mina Raki\u0107evi\u0107, direktor kompanije Delikos i \u0107erka osniva\u010da. Prema njenim re\u010dima, u ovom trenutku Delikos anga\u017euje 20 ljudi, sa planom da taj broj poraste na 30 do kraja ove godine. \u201cKada smo odlu\u010divali o pokretanju proizvodnje, u glavi sam imala \u017eelju da jednoga dana proizvodimo, ne samo za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te, ve\u0107 i za tr\u017ei\u0161te EU. Zato smo za brend i tra\u017eili ime koje \u0107e biti povezano sa Kosmajem, a koje bi opet bilo prepoznatljivo i \u0161irem krugu inostranih potro\u0161a\u010da\u201d. Ina\u010de, Rimljani su verovali da je planina Kosmaj bila stani\u0161te boginje Maje, odnosno Casa Maiac.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161te suvomesnatih proizvoda u Srbiji prili\u010dno je konkurentno. Kako ste do\u0161li na ideju da nastupite ba\u0161 sa ovim proizvodima?<\/strong>
\nIdeja je potekla od mog oca, koji se vi\u0161e od 30 godina bavi in\u017eenjeringom, a ve\u0107 20 godina ima svoju firmu Term Engineering koja radi in\u017eenjering poslove vezane za investicionu gradnju objekata u prehrambenoj industriji, i to uglavnom u industriji mesa, ribe i mleka. Na tr\u017ei\u0161tu proizvoda od mesa se susretao sa \u010dinjenicom da Srbija nije izgradila niti jedan brend koji mo\u017ee sa ponosom da se takmi\u010di u regionalnoj i evropskoj utakmici kvaliteta. A to i jeste cilj svakog proizvo\u0111a\u010da – da ima dobar doma\u0107i proizvod, koji mo\u017ee i da izvozi. Paradoksalno je da se kobasica koja nosi nacionalno ime – Srpska kobasica, u mesnoj industriji smatra za jedan od najnekvalitetnijih proizvoda. \u017delja mu je bila da napravi pogon koji \u0107e proizvoditi mali broj suvomesnatih proizvoda, a koji \u0107e biti visokokvalitetni. Onda je ta ideja krenula u realizaciju. Imao je sre\u0107u \u0161to se bavio tim poslom u svojoj firmi, pa je mogao odatle da povu\u010de odre\u0111ene resurse i znanja. Tu ideju smo podr\u017eale moja tetka Spomenka Zagorac, na\u0161 direktor proizvodnje, koja je magistar tehnologije i ima vi\u0161egodi\u0161nje iskustvo rada u mesnoj inustriji, i ja koja sam \u0161kolovana u Velikoj Britaniji i stekla iskustvo u oblasti marketinga rade\u0107i za neke od najve\u0107ih marketin\u0161kih agencija u Srbiji. Nas troje \u010dinimo, takore\u0107i, menad\u017ement fabrike.<\/p>\n

Recite nam ne\u0161to vi\u0161e o fabrici na Kosmaju? Vrednost investicije? Kapaciteti?<\/strong>
\nOdlu\u010dili smo se za Kosmaj iz vi\u0161e razloga. Kosmaj je dobro lociran i u odnosu na Beograd i u odnosu na Srbiju, kako severnu, tako i ju\u017enu, ali prevashodno je to ekolo\u0161ka zona i pod za\u0161titom je dr\u017eave. U okolini od nekih 50 kilometara ne postoji nijedan zaga\u0111iva\u010d vazduha, \u0161to je za nas veoma va\u017eno, jer u na\u0161oj proizvodnji \u010dist vazduh se koristi za su\u0161enje proizvoda i to nam je bilo primarno. Tako je i doneta odluka da ba\u0161 tu kupimo plac. Fabrika je gra\u0111ena sopstvenim sredstvima, sa malim kreditom koji smo dobili od Evropske investicione banke. Cela investicija iznosila je 2,5 miliona evra, a od toga smo ne\u0161to vi\u0161e od 400.000 evra dobili od EIB-a. Pogon ima kapacitet od 200 tona godi\u0161nje proizvodnje gotovih proizvoda, ali u ovom trenutku taj kapacitet je, da tako ka\u017eem, slabo iskori\u0161\u0107en i to je nekih 20 odsto, jer smo mi na samom po\u010detku proizvodnje. U ovom trenutku vi\u0161e proizvodimo, nego \u0161to prodajemo. Ali, moram da naglasim da smo sa prodajom po\u010deli krajem januara i da tek o\u010dekujemo rezultate.<\/p>\n

Rekli ste da trenutno vi\u0161e proizvodite nego \u0161to prodajete. Kada o\u010dekujete prve pozitivne rezultate u poslovanju?<\/strong>
\nO\u010dekujem da za tri godine \u2018stanemo na noge\u2019. Iskreno, ne bih ni volela da bude br\u017ee. Jer, iskustvo me je nau\u010dilo da \u2019\u0161to je brzo to je i kuso\u2019. Ja sam pre za lagan rast, ali da je on stabilan. Drugo, ovo je, kao i prethodna, godina krize i ova \u0107e biti jo\u0161 te\u017ea. Tako da smo mi, prakti\u010dno, po\u010deli biznis u najgore mogu\u0107e vreme. Ali, za sada opstajemo. Ovo je sve pionirski poduhvat i ja bih zaista volela da uspemo kao porodi\u010dni biznis. Jer takvih primera u okru\u017eenju ima. Recimo, firma iz Nema\u010dke od koje otkupljujemo meso se 57 godina bavi klani\u010dnom industrijom. U vlasnikovoj firmi rade sva njegova deca, njegov brat i njegova deca, i neki bliski ljudi koji su vrememom postali deo porodice. Iako to nije mala kompanija, ne vlada korporacijski, ve\u0107 porodi\u010dni duh. Sli\u010dna je situacija i u italijanskoj firmi po ugledu na koju smo i mi osnovali proizvodnju.<\/p>\n

Sa kojim proizvodima ste krenuli u ostvarivanje ovog cilja?<\/strong>
\nU asortimanu imamo pet suvomesnatih proizvoda – Casa Maiac Bu\u0111ola, Casa Maiac Kulen, Casa Maiac Panceta, Casa Maiac Suva Pr\u0161ta i Casa Maiac Suvi Vrat. Proizvodi se pakuju na dva na\u010dina, kao narezani i u komadu. Odlu\u010dili smo se da ne radimo rinfuznu robu i na\u0161i proizvodi se ne mogu kupiti na takozvanim delikatesnim ostrvima. Zapad se sve vi\u0161e okre\u0107e trendu fabri\u010dki upakovanih proizvoda ove vrste. Na pakovanju pi\u0161e Kosmajska delikatesna radionica. To smo namerno stavili da bi ljudi prepoznali da to nije strani proizvod. Iskustva su nam bila takva da su ljudi pri pomenu brenda, \u010desto mislili da je u pitanju neki strani proizvod. A, onda, kada vide o \u010demu je re\u010d, prosto se odu\u0161eve, jer shvate da to recimo mo\u017ee da bude lep poklon, uz neko dobro vino.<\/p>\n

Po \u010demu se oni razlikuju od ostalih, konkurentnih artikala?<\/strong>
\nNa\u0161a proizvodnja je napravljena po uzoru na italijanske fabrike sli\u010dnih proizvoda. Imamo mali broj artikala koje proizvodimo i apsolutni fokus nam je na njihovom kvalitetu, koji dobijamo pa\u017eljivim odabirom sirovina i za\u010dina, kao i kontrolisanjem apsolutno svakog koraka u toku proizvodnje. Sama \u010dinjenica da nemamo klanicu i da kupujemo meso koje je ve\u0107 obra\u0111eno i spemno za proizvodnju, daje nam mogu\u0107nost da biramo najbolje meso, \u0161to nam i jeste glavni zahtev. U proizvodnji na\u0161ih proizvoda koristimo samo najkvalitetnije meso i prirodne za\u010dine, uz odsustvo ve\u0161ta\u010dkih boja, aroma, emulgatora, aditiva. Koristimo jedino E250, koji je u stvari konzervans i koji po recepturi mora da se koristi u proizvodnji ovakvih proizvoda. Receptura je strogo kontrolisana, kao i sam proces proizvodnje po\u0161tovanjem procedura HACCP standarda koji smo uveli tokom probne proizvodnje. Kontrolu zdravstvene ispravnosti i higijene pogona redovno vr\u0161i Centar za ispitivanje namirnica Beograd. Potrudili smo se da atraktivno upakujemo proizvode i ponudimo potro\u0161a\u010dima novi ugo\u0111aj kupovine i konzumacije. Na ovogodi\u0161njem 77. Me\u0111unarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dobili smo potvrdu kvaliteta na\u0161ih proizvoda – tri zlatne medalje za kvalitet proizvoda su dobli na\u0161i proizvodi Casa Maiac Kulen, Casa Maiac Suva Pr\u0161uta i Casa Maiac Suvi Vrat, dva \u0161ampiona kvaliteta u grupi proizvoda su Casa Maiac Bu\u0111ola i Casa Maiac Panceta i dobili smo Povelju Novosadskog sajma za kvalitet suvomesnatih delikatesa.<\/p>\n

Cenovno ste u rangu skupljih proizvoda. Na koji na\u010din \u0107ete privu\u0107i kupce?<\/strong>
\nVerujemo da cena na\u0161ih proizvoda odgovara kvalitetu. Tako da smatram da \u0107emo kupce privu\u0107i prevashodno kvalitetom samih proizvoda, a i atraktivnom ambala\u017eom. Tako\u0111e, privu\u0107i\u0107emo ih aktivnostima \u2018jedan na jedan\u2019, kroz promocije i degustacije. Verujemo da postoji dovoljan broj potro\u0161a\u010da u Srbiji kojima je kvalitet proizvoda koje kupuju va\u017eniji od cene koju za njih pla\u0107aju, pogotovu \u0161to je trend u svetu pa i kod nas, da se sve zdravije hranimo i \u017eivimo. Poznato je da hipertenziju izaziva prekomerna upotreba soli. Imaju\u0107i u vidu takvu percepciju potro\u0161a\u010da i takav sveop\u0161ti trend, kroz kontrolisanu recepturu, koju sam ve\u0107 spomenula, smanjujemo nivo soli u proizvodima na apsolutni minimum. To se odvija polako, jer moraju da se rade testiranja i analize. Tako\u0111e, ukaza\u0107emo potro\u0161a\u010dima da se na\u0161i proizvodi kontrolisano dime i da imamo dimogeneratore u koje smo dosta investirali. Oni imaju vodene filtere koji peru dim, odnosno ispiraju katran iz dima, tako da je i u toj kratkoj fazi dimljenja, dim koji ulazi u komoru u stvari aroma, odnosno odstranjen je kancerogeni element. Mislim da \u0107e sve to uticati na izbor potro\u0161a\u010da. Mi se obra\u0107amo upravo takvim potro\u0161a\u010dima koji imaju svest o na\u0161im proizvodima, ne kao o ne\u010demu \u0161to se jede pola kilograma na dan, ve\u0107 kao o ne\u010demu \u0161to predstvalja povremeno zadovoljstvo i u\u017eitak u ishrani.<\/p>\n

Da li je u planu pro\u0161irenje asortimana?<\/strong>
\nZa sada bih volela da to ostane iznena\u0111enje. Ono \u0161to mogu da ka\u017eem je to da \u0107e u asortimanu maksimalno biti deset proizvoda. Iznad tog broja ne\u0107emo i\u0107i, jer kao \u0161to sam ve\u0107 istakla, na\u0161 fokus je na kvalitetu. U ovom trenutku znamo za jo\u0161 jedan proizvod koji \u0107emo na tr\u017ei\u0161te plasirati do kraja ove ili po\u010detkom slede\u0107e godine, ali ne i za ostale. U svakom slu\u010daju, imamo odre\u0111ene \u017eelje i planove. A za sve to, potrebna su dodatna ulaganja, u ma\u0161ine i izgradnju jo\u0161 jednog dela pogona.<\/p>\n

A \u0161irenje na druga tr\u017ei\u0161ta?<\/strong>
\nU petogodi\u0161njem biznis planu stoji da bismo \u017eeleli da izvozimo na tr\u017ei\u0161te Evropske unije. Ve\u0107 smo po\u010deli razgovore na tu temu sa nekim na\u0161im partnerima iz Nema\u010dke, ali za to moramo da dobijemo izvoznu dozvolu. Imamo sertifikat HACCP i dobili smo resertifikaciju bez ijednog minusa, ali potrebno je da se urade jo\u0161 neke stvari u pogonu. Mo\u017eda je na\u0161a sre\u0107a bila u tome \u0161to od samog po\u010detka radimo po tim standardima i ne znamo da radimo druga\u010dije. I ljudi koji rade kod nas ne znaju da rade druga\u010dije. To su uglavnom mladi ljudi kojima je to prvi posao. Za izvozni pogon nam nedostaju dodatna ulaganja u proizvodni pogon. Da budemo realni, vi\u0161e bih volela da napravim ovde lep uspeh, pa da onda imam razloga da taj uspeh \u0161irim dalje. Ne bih volela da je obrnuto. Mo\u017eda bi inostrani kupci lak\u0161e prepoznali kvalitet, jer je kod njih ipak ve\u0107e tr\u017ei\u0161te i imaju vi\u0161e novca, ali \u017eelim da prvo ovde napravimo uspeh.<\/p>\n

Kako distribuirate proizvode?<\/strong>
\nImaju\u0107i u vidu da tek osvajamo srpsko tr\u017ei\u0161te, u ovom trenutku se mo\u017ee re\u0107i da je na\u0161e proizvode mogu\u0107e na\u0107i samo u odre\u0111enim objekima. Sa firmom ACTA imamo ugovor o prodaji i distrubuciji na\u0161ih proizvoda. Zajedni\u010dki pa\u017eljivo analiziramo tr\u017ei\u0161te i pravimo planove za ostvarivanje saradnje sa novim partnerima. \u017delja nam je da sara\u0111ujemo sa svima koji imaju potrebu za visoko kvalitetnim proizvodima kakvi su na\u0161i, bez obzira da li se radi o velikim sistemima ili malim privatnim radnjama i malim lancima. U ovom trenutku smo fokusirani na tri najve\u0107a centra u Srbiji – Beograd, Novi Sad i Ni\u0161, ali polako \u0161irimo tu mre\u017eu i na druge gradove u Srbiji. Nadamo se da \u0107emo do kraja godine imati na\u0161e proizvode u svim ve\u0107im gradovima i sistemima i u vi\u0161e od 200 malih privatnih radnji i lanaca.<\/p>\n

Na osnovu \u010dega ste se opredelili za takav nastup na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nU pipremama za izlazak na tr\u017ei\u0161te smo shvatili da su na\u0161a znanja vezana za prodaju i distribuciju vrlo skromna, pa smo odlu\u010dili da za ovu aktivnost anga\u017eujemo specijalizovnu firmu ACTA iz Beograda. Nekako smo zajedni\u010dki do\u0161li do toga da je bolje da za nas radi neko ko je za to specijalizovan. Anga\u017eovali smo ih kao profesionalce u svom poslu koji to rade za nas. Mogu da ka\u017eem da funkcioni\u0161emo vi\u0161e kao partneri, odnosno da nemamo klasi\u010dan odnos proizvo\u0111a\u010d-distributer. U dnevnom smo kontaktu i zajedno donosimo odluke. Ovakav vid saradnje pokazuje jako dobre rezulate i veoma smo zadovoljni izborom koji smo napravili.<\/p>\n

Sa kojim trgovinskim radnjama ili lancima ste ve\u0107 sklopili saradnju?<\/strong>
\nU ovom trenutku imamo sklopljene ugovore o saradnji sa Mercator\u2013S sistemom (Mercator centri, Roda megamarketi, Roda cash&carry i Roda supermarketi), zatim sa Real marketom (nalazimo se u njihovom maloporodajnom objektu HiperCort) i sa vi\u0161e od 50 malih privatnih radnji ili STR-ova. Mre\u017ea se svakoga dana \u0161iri zahvaljuju\u0107i na\u0161em prodajnom timu. Do izlaska ovog izdanja taj broj \u0107e sigurno biti i ve\u0107i. Nadamo se da \u0107emo do kraja ove godne pro\u0161iriti saradnju sa jo\u0161 nekim velikim sistemima koji posluju u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n

Kakvi su prvi utisci o saradnji sa njima? Da li obaveze izmiruju na vreme? Da li prihvataju Va\u0161e predloge u vezi sa izlaganjem robe, pozicioniranjem, akcijama…?<\/strong>
\nSituacija je u ovom trenutku u celoj zemlji veoma te\u0161ka, a po\u0161to svi poslujemo u istim uslovima, te\u0161ka je kako za na\u0161e partnere, tako i za nas. Me\u0111usobno razumevanje mora da postoji da bi uop\u0161te mogli da radimo. Ima ka\u0161njenja u pla\u0107anju, ali ona nisu alarmantna, nisu preduga\u010dka i nisu iznena\u0111enje za nas. Kada smo radili biznis plan za 2010. bili smo svesni da \u0107e dolaziti do toga. Uzimaju\u0107i ovo u obzir, mogu da ka\u017eem da su prvi utisci o saradnji sa trgovcima veoma pozitivni. Nemamo nekih ve\u0107ih problema sa njima. Trudimo se da razumemo sve na\u0161e partnere, da uvidimo \u0161ta je njima potrebno i tako\u0111e da uka\u017eemo na na\u0161e potrebe. Oni nam odgovore \u0161ta je mogu\u0107e, \u0161ta nije i mi to prihvatamo. Nije nam ideja da ne\u0161to prodamo po svaku cenu, jer to nema dugoro\u010dnog efekta. Mogu da ka\u017eem da trgovci na\u0161e predloge prihvataju u onoj meri u kojoj im to dozvoljava njihova poslovna politika ili preuzete obaveze prema drugim dobavlja\u010dima. Jednom re\u010dju, zadovoljni smo do sada postignutim rezultatima.<\/p>\n

Kakve su prve reakcije potro\u0161a\u010da? Da li ste zadovoljni i po tom pitanju?<\/strong>
\nVeoma smo zadovoljni, i moj otac i ja time \u0161ta smo uspeli da uradimo na tr\u017ei\u0161tu za samo tri mesca. Vidimo reakcije, vidimo rezultate, kako na\u0161ih prvih kupaca, tako i potro\u0161a\u010da. Mogu Vam re\u0107i da su prve reakcije jako pozitivne. Ljudi se vra\u0107aju da ponovo kupe na\u0161e proizvode. Ko ih je jednom probao, on ih kupi ponovo. Meni je to najva\u017enije – da vidim da ponovo dolaze. Potro\u0161a\u010di upore\u0111uju na\u0161e sa stranim proizvodima, prepoznaju na\u0161 kvalitet i spremni su da za njega plate.<\/p>\n

Koji su naredni koraci u privla\u010denju novih i stvaranju lojalnih potro\u0161a\u010da?<\/strong>
\nOvu godinu \u0107emo iskoristiti za \u0161to bolje upoznavanje potro\u0161a\u010da sa na\u0161im proizvodima i to pre svega, kroz degustacije i promocije. Mislim da je to dobro, jer \u0107e biti u prilici da probaju sve proizvode, uporede ih sa cenjenom konkurencijom i ukoliko se odlu\u010de da kupe na\u0161 proizvod mo\u0107i \u0107e da odaberu i kupe onaj koji im se najvi\u0161e svi\u0111a. Tako\u0111e, radi\u0107emo i razne druge BTL aktivnosti. To je ne\u0161to \u0161to je planirano u ovom trenutku.<\/p>\n

Da li je kriza uticala na poslovanje? Na koji na\u010din i u kojoj meri?<\/strong>
\nBiznis smo zapo\u010deli sa po\u010detkom krize, pro\u0161le godine, tako da ose\u0107amo i te kako krizu u poslovanju. I to iz nekoliko razloga. Jedan je svakako taj da se kupovna mo\u0107 potro\u0161a\u010da smanjila, a samim tim smanjila se i potreba za kupovinom ovakvih proizvoda. Potro\u0161a\u010di koji su mo\u017eda i mogli sebi da priu\u0161te te skuplje proizvode, sada se transferi\u0161u ka jeftinijim. Kao drugi razlog navela bih taj da se banke te\u0161ko odlu\u010duju da povoljnim kreditima pomognu razvoj biznisa kao \u0161to je na\u0161. Tako\u0111e, na\u017ealost, u Srbiji ne postoji razvijena klani\u010dna industrija koja radi konfekcioniranje mesa za tre\u0107a lica, pa smo prinu\u0111eni da meso uvozimo iz Nema\u010dke, \u0161to dosta ote\u017eava na\u0161e poslovanje imaju\u0107i u vidu da meso moramo da platimo unapred uz visoke carinske i uvozne tro\u0161kove. Tu je i \u010dinjenica da od trenutka uvoza mesa do trenutka kada to meso naplatimo, prodaju\u0107i gotov proizvod, pro\u0111e najmanje \u0161est meseci. To zna\u010di da je potreban veliki nivo obrtnih sredstava da bi se odr\u017eao ciklus proizvodnje. Mnogo moramo da investiramo u obrtna sredstva i tu bi nam pomo\u0107 banke dobro do\u0161la.<\/p>\n

Kako se borite sa krizom?<\/strong>
\nKontrolom tro\u0161kova i pa\u017eljivim planiranjem. Mada mislim da tako treba da se posluje bez obzira da li kriza ili nije. Po meni, to treba da bude normalan trend poslovanja.<\/p>\n

\u0160ta o\u010dekujete od ove godine?<\/strong>
\nNadamo se da \u0107emo imati uspe\u0161an nastup na tr\u017ei\u0161tu u ovj godini, i da \u0107emo uspeti da ostvarimo planove zacrtane biznis planom.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 72, maj 2010.)   Mina Raki\u0107evi\u0107,\u00a0direktor kompanije Delikos   PRVO USPEH NA DOMA\u0106EM TERENU   „Na\u0161a proizvodnja je napravljena po uzoru na italijanske fabrike sli\u010dnih proizvoda. Imamo mali broj artikala koje proizvodimo i apsolutni fokus nam je na njihovom kvalitetu, koji dobijamo pa\u017eljivim odabirom sirovina i za\u010dina, kao i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1948,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1947"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1947"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1947\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1950,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1947\/revisions\/1950"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1948"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1947"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1947"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1947"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}