(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 63, avgust 2009.)<\/p>\n
<\/p>\n
Ivan Katavi\u0107, vlasnik i predsednik Uprave KTC-a<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n „Istina je da se u Srbiji mora ulagati ne\u0161to vi\u0161e napora, ali zadovoljni smo rezultatima i o\u010dekujemo bolje sutra. Ako na\u0161i planovi i ne budu ostvarivani brzinom i uz rezultate koje smo zacrtali, ne\u0107emo odmah tra\u017eiti re\u0161enja poput odustajanja od daljeg razvoja ili prodaje postoje\u0107ih kapaciteta.“<\/strong><\/span><\/p>\n <\/p>\n Kri\u017eeva\u010dki trgovinski centar, u stopostotnom vlasni\u0161tvu porodice Katavi\u0107, na srpskom tr\u017ei\u0161tu prisutan je od 2006. godine, kada je u Subotici izgra\u0111en prvi prodajni centar, koji ima vi\u0161e od \u0161est hiljada kvadratnih metara, od \u010dega je prodajni prostor ne\u0161to ve\u0107i od 2.500 kvadrata. Ina\u010de, KTC je svoj prvi prodajni centar izgradio i otvorio 1993. godine u Kri\u017eevcima, u Hrvatskoj, gde danas ima \u010dak 19 objekata. Kompanija se, osim trgovinom, bavi ugostiteljstvom, turizmom i proizvodnjom, a u vlasni\u0161tvu ima i benzinsku stanicu, autoperionicu, lovi\u0161te, kao i frizerski i kozmeti\u010dki studio. Ikupno ima vi\u0161e od hiljadu zaposlenih, a pro\u0161le godine je imala oko 200 miliona evra prometa. Zna\u010dajan deo ukupnog prometa ostvaruje i veleprodaja, gde se snabdevaju kupci na veliko, a me\u0111u dobavlja\u010dima KTC je prepoznat i cenjen po reputaciji po\u0161tenog pregovara\u010da. Za Progressive magazin govori Ivan Katavi\u0107, vlasnik i predsednik Uprave, koji od po\u010detka u porodici ima najve\u0107u podr\u0161ku: poslove vodi uz pomo\u0107 dva sina i kvalitetnog tima.<\/p>\n Ose\u0107a li KTC posledice krize?<\/strong> S kojim se jo\u0161 problemima, osim kursnih razlika i inflacije, sre\u0107ete u Srbiji?<\/strong> Jeste li uo\u010dili promene u navikama potro\u0161a\u010da?<\/strong> Kako ocenjujete srpsku maloprodaju u pore\u0111enju s hrvatskim tr\u017ei\u0161tem?<\/strong> Spomenuli ste saradnju s doma\u0107im proizvo\u0111a\u010dima.<\/strong> Brojna istra\u017eivanja pokazuju da se potro\u0161a\u010di u ova krizna vremena sve vi\u0161e okre\u0107u privatnim markama. Jeste li zakinuti zbog toga \u0161to nemate svoju robnu marku?<\/strong> Kakva je trenutna situacija s dobavlja\u010dima, ima li KTC problema s naplatom?<\/strong> Gde sve trenutno imate objekte u Srbiji?<\/strong> Kakvi su dalji planovi za razvoj maloprodajne mre\u017ee u Srbiji?<\/strong> \u0160ta biste poru\u010dili Va\u0161im dobavlja\u010dima i partnerima?<\/strong> Razgovarala: Marija Sedlar, izvr\u0161ni urednik (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 63, avgust 2009.) Ivan Katavi\u0107, vlasnik i predsednik Uprave KTC-a O\u010cEKUJEMO BOLJE SUTRA „Istina je da se u Srbiji mora ulagati ne\u0161to vi\u0161e napora, ali zadovoljni smo rezultatima i o\u010dekujemo bolje sutra. Ako na\u0161i planovi i ne budu ostvarivani brzinom i uz rezultate koje smo zacrtali, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1831,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1830"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1830"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1830\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1833,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1830\/revisions\/1833"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1831"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1830"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1830"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1830"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}O\u010cEKUJEMO BOLJE SUTRA<\/h2>\n
\nUkoliko na\u0161i kupci na veliko te\u017ee \u017eive, stagniraju ili propadaju, automatski se mo\u017ee govoriti o osetnoj krizi i u KTC-u, jer gubitak jednog kupca na veliko mo\u017ee ostaviti veliki trag. Ako kod gra\u0111ana kao krajnjih potro\u0161a\u010da imamo pad kupovne mo\u0107i, sigurno da se to ose\u0107a i u realizaciji. Svi se moramo suo\u010diti sa \u010dinjenicom da smo vi\u0161e i\u0161li u pravcu potro\u0161nje, a manje u pravcu proizvodnje; da su se pravni subjekti i gra\u0111ani zadu\u017eivali nerealno i bez pokri\u0107a kroz sistem banaka koje su gurale sve od kredita za raznorazne potrebe do karti\u010dnog poslovanja. Stvorila se zavisnost, navika da se ide u potro\u0161nju bez pokri\u0107a. I sada, kad je do\u0161lo do recesije, kada su banke zatvorile dalje zadu\u017eivanje i nema vi\u0161e kredita bez garancija, na\u0161li smo se u \u010dudu. Prakti\u010dno, ovo otkri\u0107e nam je trebalo odavno. Davno je trebalo da izvr\u0161imo analizu stanja i potro\u0161nju svesti u okvire proizvodnje. O potro\u0161nji mo\u017eemo razmi\u0161ljati ako smo stvorili nove vrednosti, a ne tro\u0161iti na dug koji mo\u017eemo ili ne mo\u017eemo vratiti. U Srbiji je drasti\u010dnija kriza nego u Hrvatskoj jer postoji problem kursnih razlika i inflacije od gotovo dva posto mese\u010dno, \u0161to ote\u017eava stabilnost poslovanja. Ali, nalazimo re\u0161enja. Imali smo i ve\u0107u krizu, pa smo opstali kao KTC, to iskustvo nam je pomoglo jer smo promenili poslovne zahvate i mislim da ne\u0107emo u poslovnom rezultatu ose\u0107ati uticaj inflacije. U pro\u0161loj smo godini u Srbiji ostvarili promet od 40 miliona evra. Osnovni kapital je 20 miliona evra, \u0161to dokazuje da na ovom tr\u017ei\u0161tu ne \u017eelimo biti prolaznici nego subjekti koji \u0107e graditi politiku uva\u017eavanja doma\u0107e proizvodnje i razvijanja kooperativnih odnosa. Istina, na\u0161i pozitivni propisi od nas zahtevaju konsolidovan bilans i ne \u017eelim ni u jednom trenutku da budu ugro\u017eene kompanije u Hrvatskoj. Nadam se da \u0107e najnovija kretanja u Srbiji, koja su produkt nove tr\u017ei\u0161ne orijentacije zasnovane na ekonomskim zakonitostima, otvoriti tr\u017ei\u0161te robe i kapitala i gde \u0107emo mo\u0107i kvalitetnije razmi\u0161ljati o razvoju.<\/p>\n
\nKada je u pitanju infrastruktura kao podloga za razvoj izgradnje kapaciteta, na nekim lokalitetima prakti\u010dno moramo krenuti od nule, \u0161to umnogome ote\u017eava brzinu i kvalitet investicije. Standard gra\u0111ana ni\u017ei je nego u Hrvatskoj. Da bi mogli pozitivno da delujemo na kadrovsku selekciju, morali smo dati znatno ve\u0107a primanja i ve\u0107u odgovornost. Poku\u0161avamo ovde stvoriti uslove da na\u0161i radnici shvate da rade za sebe, da moraju \u010duvati kompaniju za sebe i za svoju decu, a to mora da se zasniva na pove\u0107anoj odgovornosti. Drago mi je da kretanja u poslednje vrijeme pokazuju da \u0107emo u tome uspeti, jer i produktivnost i promet daju naznake da su prihva\u0107eni kriterijimu preneseni iz Hrvatske. Istina je da se mora ulagati ne\u0161to vi\u0161e napora, ali zadovoljni smo rezultatima i o\u010dekujemo bolje sutra. Ako na\u0161i planovi i ne budu ostvarivani brzinom i uz rezultate koje smo zacrtali, ne\u0107emo odmah tra\u017eiti re\u0161enja poput odustajanja od daljeg razvoja ili prodaje postoje\u0107ih kapaciteta.<\/p>\n
\nNismo radili zaokrete u smislu ponude i u pravcu cena, nego dodatno sprovodimo edukaciju kadrova da budu maksimalno profesionalni. Dnevne analize broja kupaca pokazuju nam da imamo tr\u017ei\u0161te stabilnih kupaca i na veliko i na malo, i to je ono \u0161to raduje i poduzimamo korake da kroz dodatne motivacije zadr\u017eimo krug kupaca i na malo i na veliko, i stvorimo nove. Istina, u krajnjoj liniji to mo\u017ee rezultirati manjim ostatkom dobiti, ali nisam pod optere\u0107enjem, jo\u0161 uvek je dovoljno velika dobit da mo\u017eemo govoriti o stabilnosti kolektiva.<\/p>\n
\nSvaki dan dobijam izve\u0161taje o realizacija iz svih centara u Vojvodini. Kada ih kroz produktivnost uporedim s hrvatskim izve\u0161tajima, mogu re\u0107i da se produktivnost po zaposlenom u Hrvatskoj mese\u010dno kre\u0107e oko 190 tisu\u0107a kuna, a u Srbiji 130. To je otprilike i slika kupovne mo\u0107i, mislim da smo u samom vrhu prometne sfere u Srbiji. Naravno da produktivnost mo\u017ee biti bolja uz vi\u0161e odgovornosti i kada radno vreme bude jo\u0161 bolje upotrebljeno u izvr\u0161avanju radnih obaveza kroz manji broj izvr\u0161ilaca. S manje izvr\u0161ilaca osigura\u0107emo ve\u0107u ili istu realizaciju i tako dizati produktivnost i nau\u010diti zaposlene da visina primanja isklju\u010divo zavisi od rezultata rada. Verujem da ve\u0107ina to ve\u0107 danas zna i da \u0107emo sutra o tome mo\u0107i da govorimo u pro\u0161lom vremenu. Jedan \u010dovek ne mo\u017ee napraviti mnogo, ali dobar tim mo\u017ee! Toga se dr\u017eim i nisam nezadovoljan statusom na tr\u017ei\u0161tu \u2013 danas smo likvidni toliko da nemamo nijednu obavezu koju ne izmirujemo u dan i jo\u0161 plasiramo dodatna sredstva za vanredne prihode.<\/p>\n
\nU Srbiji idemo skromnije i s manjim brojem kooperanata nego u Hrvatskoj, gde ih trenutno imamo \u010dak 500 i kod kojih proizvedemo vi\u0161e od 5,5 hiljada tona proizvoda. Ovde \u2018snimamo\u2019 potencijale u prodaji vo\u0107a i povr\u0107a, moramo osnovati slu\u017ebe, razviti sistem mre\u017ee da imamo sigurnog stabilnog kupca, hladnja\u010de i drugo. Mnogo toga jo\u0161 treba da napravimo da bismo mogli samostalno da re\u0161avamo odre\u0111ena pitanja nabavke. \u017delja nam je da razvijemo dobru i kvalitetnu saradnju sa selom u proizvodnji vo\u0107a i povr\u0107a i da nas proizvo\u0111a\u010di prihvate kao svoju, doma\u0107u kompaniju. \u017delimo da pomognemo ovda\u0161njem gra\u0111aninu, seljaku da pre\u017eivi ova te\u0161ka vremena i da brzo savlada nove tehnologije, kako bi sutra mogao da se uhvati u ko\u0161tac s evropskim tr\u017ei\u0161tem. Retki su subjekti koji mogu da organizuju nabavku semena, \u0111ubriva, za\u0161tite, folije i sisteme za navodnjavanje. Treba sve to iskreditirati i garantovati otkupnu cenu i na vreme platiti. Mi smo, hvala Bogu, u tom delu sto posto potvr\u0111eni, bele\u017eimo rast realizacije tog projekta i u tom pravcu nastavljamo i dalje.<\/p>\n
\nTa istra\u017eivanja, verujem pla\u0107ena, mogu i da zavaraju. Mi smo lanac koji nije pribegao sopstvenoj marki radi cene, jer ne \u017eelimo da gradimo poziciju na jeftinom proizvodu sumnjivog kvaliteta. Za nas to nije prihvatljivo jer smatramo da je doma\u0107a proizvodnja izuzetno kvalitetna. Mo\u017eda zaostaje u dizajnu, ali imati ose\u0107aj da nudimo ne\u0161to iza \u010dega ne mo\u017eemo stajati, bez obzira na cenu – nismo i\u0161li na takav vid tr\u017ei\u0161ne utakmice. Svedoci smo da se pod okriljem nekih marki kriju toliko lo\u0161i proizvodi da je \u010dak dolazilo i do povla\u010denja s tr\u017ei\u0161ta, kod nekih su \u010dak prona\u0111ena i kancerogena svojstva. Ja sam, pre svega, otac i deda, i ne mogu sebi da dozvolim u\u010destvovanje u kampanji koja ne doprinosi zdravlju potro\u0161a\u010da. Naravno, uva\u017eavam stranu robu, brendove evropskog i svetskog nivoa koji su nu\u017eni radi dopune asortimana, to ne dovodim u pitanje. Me\u0111utim, ne bi bilo dobro da se u potpunosti potceni doma\u0107a proizvodnja, koja mo\u017ee biti alternativa odre\u0111enim brendovim. Sopstvena robna marka, za sada, nam ne nedostaje, a ako se za nju odlu\u010dimo, bi\u0107e to \u2018premijum brendovi\u2019, kvalitet iza kojeg \u0107emo ponosno stajati.<\/p>\n
\nNa\u0161a orjentacija je doma\u0107a proizvodnja koja je za nas broj 1, uz uva\u017eavanje stranih jakih svetskih brandova. Mi treba da budemo evropska trgovina u smislu kvalitetne ponude, politike cena, profesionalnog odnosa prema potro\u0161a\u010du – to je na\u0161a dugoro\u010dna orjentacija koja za sada daje rezultat. Imamo sve predispozicije, bez obzira \u0161to smo samostalni, da nastavimo da gradimo takvu politiku. Nema razloga menjati tim koji pobe\u0111uje. \u0160to se problema s naplatom ti\u010de, imamo ih u smislu pove\u0107anog anga\u017emana ljudi koji rade na tim procesima \u2013 od na\u0161eg trgova\u010dkog putnika, direktora centra do izvr\u0161nog direktora i pravne slu\u017ebe. Ali, mogu slobodno re\u0107i da problema s naplatom nemamo, jer gotovo i nemamo koga da tu\u017eimo jer imamo kvalitetne garancije. Na\u0161em kupcu na veliko dajemo mogu\u0107nost da kroz odre\u0111eni period sanira svoj problem, pratimo ga i ako vidimo da nema uslova za naplatu, primenjujemo postupak garancija. Saose\u0107amo s na\u0161im partnerima koji imaju pote\u0161ko\u0107a. Me\u0111utim, ja sam optimista po prirodi i verujem da \u0107emo prebroditi krizu. Treba samo da se me\u0111usobno uva\u017eavamo i cenimo odre\u0111ene kvalitete doma\u0107e proizvodnje, doma\u0107eg \u010doveka i suseda kojem treba pomo\u0107.<\/p>\n
\nSubotici je izgra\u0111en prvi prodajni centar, koji ima vi\u0161e od \u0161est hiljada kvadratnih metara, od \u010dega je prodajni prostor ne\u0161to ve\u0107i od 2.500 kvadrata. Slede\u0107i svoju poslovnu politiku, u sklopu centra nalaze se restoran, benzinska pumpa, autoperionica, skladi\u0161ta s rashladnim komorama, pakirnica, fitoapoteka i ribarnica. Nakon Subotice, KTC je centre s popratnim sadr\u017eajima izgradio i u Somboru, Apatinu, Senti i Be\u010deju.<\/p>\n
\nTri nova centra gradi\u0107e se u Kikindi, Ba\u010dkoj Topoli i Vrbasu, gde su ve\u0107 kupljena gradili\u0161ta, a trenutno KTC pregovara o kupovini zemlji\u0161ta u Zrenjaninu i Ba\u010dkoj Palanki.<\/p>\n
\nSvi zajedno moramo doma\u0107i proizvod vrednovati vi\u0161e nego do sada. Moramo ulaziti u kvalitetne dugoro\u010dne odnose da bi otvorili proces br\u017ee i kvalitetnije proizvodnje i na taj na\u010din podigli standard gra\u0111ana. U sferi prometa, treba da uva\u017eavamo i male i velike i da se borimo za rastere\u0107enja odre\u0111enih tro\u0161kova za koje mislim da nisu realni i da sutra mo\u017eemo re\u0107i da smo iza\u0161li iz krize. Ovo nije hrvatska ili srpska nego svetska kriza. Ali, isto tako, nije nas svet zadu\u017eivao po svaku cenu. Mi smo bili aktivni u\u010desnici tog procesa, pri \u010demu smo oti\u0161li u nenamensko tro\u0161enje sredstava u pravcu potro\u0161nje na \u0161ta u budu\u0107nosti treba da obratimo vi\u0161e pa\u017enje, jer niko ne\u0107e paziti na na\u0161u unu\u010dad osim nas. Pitanje je jesu li mnogi zaboravili da imaju porodice. Mi mo\u017eemo govoriti o stabilnosti na\u0161e kompanije, ali nisam sre\u0107an ako govorimo o onima koji propadaju i koji, ako jo\u0161 i me\u0161etare, druge dovedu u te\u0161ku situaciju, a pravna dr\u017eava za\u017emuri na jedno oko i ka\u017ee \u2018nije jedini\u2019. Poru\u010dio bi im da uva\u017eavamo svetske brendove, da budemo evropska trgovina koja \u0107e sutra svojom ponudom od lokaliteta do asortimana izgledati kao evropska.<\/p>\n
\nProgressive magazin Hrvatska
\nPriredila: Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"