{"id":175,"date":"2013-02-03T18:40:55","date_gmt":"2013-02-03T17:40:55","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=175"},"modified":"2013-11-14T17:08:41","modified_gmt":"2013-11-14T16:08:41","slug":"magna-terra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/magna-terra\/","title":{"rendered":"VIDA RA\u010cI\u0106, DELTA M"},"content":{"rendered":"

VIDA RA\u010cI\u0106, DIREKTOR U KOMPANIJI DELTA M<\/strong><\/p>\n

PRVI DANAS I SUTRA<\/strong><\/h2>\n

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.)<\/em><\/p>\n

VIDA RA\u010cI\u0106, DIREKTOR U KOMPANIJI DELTA M:
\nKONKURENCIJA SE POJAVLJUJE, A MI IMAMO NAMERU DA OSTANEMO I DALJE LIDERI NA OVOM TR\u017dI\u0160TU<\/strong><\/span><\/p>\n

Delta Holding, najve\u0107u privatnu srpskiu kompaniju, osnovao je 1991. Miroslav Mi\u0161kovi\u0107 i zaposlio u njoj pet pripravnika. Danas Delta zapo\u0161ljava vi\u0161e od 10.000 ljudi i u ovoj godini planira ukupan promet od 800 miliona evra. Holding \u010dini pet grupa: najve\u0107a je Delta M, koja se bavi maloprodajom, uvozom, izvozom, agrarnim biznisom i zastupanjem stranih firmi, zatim Delta Banka, Delta Sport (dugogodi\u0161nji distributer Nikea, najve\u0107e svetske kompanije u proizvodnji sportske opreme), Delta osiguranje i\u00a0 Delta moto komerc (poljoprivredna mehanizacija, proizvodnja bicikala). Za prvi broj Progressive magazina razgovaramo sa Vidom Ra\u010di\u0107, direktorom Delta Projectsa, sektora u okviru Delta M-a.<\/p>\n

Kada ste se priklju\u010dili Delti?<\/strong>
\nU septembru 1998. Po\u010dela sam da radim u sektoru koji se tada zvao Distribucija robe \u0161iroke potro\u0161nje. \u0160est meseci sam radila na mestu regionalnog menad\u017eera prodaje, a marta 1999. Postala sam direktor sektora robe \u0161iroke potro\u0161nje. Tu sam radila naredne dve ipo godine. U kompaniji je u to vreme zaklju\u010deno da na tr\u017ei\u0161tu ima dovoljno prostora za novi kvalitet u razvoju maloprodaje. Zapo\u010deli smo stvaranje novog lanca trgovine \u2013 Maxi, a ja sam bila pri direktor. Od oktobra 2002. u okviru Delta M-a\u00a0 osnovali smo novi sektor koji se zove Delta projects i koji se bavi razvijanjem budu\u0107ih poslova u okviru firme. Kako je Delta M odlu\u010dio da aktivno u\u010destvuje u procesu privatizacije u Srbiji i oja\u010da pozicije na tr\u017ei\u0161tu koje se sve vi\u0161e otvara, Delta Projects je imao zadatak da te nove firme uklju\u010di u sistem rada Delte. Jedan od takvih primera je fabrika ulje Sunce iz Sombora, \u010diji smo ve\u0107inski vlasnik. Nedavno je ugovorena proizvodnja Rama margarina u ovoj fabrici, a postali smo i distributer drugih Unileverovih proizvoda, kao \u0161to su Knorr majonez i ke\u010dapi.<\/p>\n

Povodom va\u0161e saradnje sa Unileverom, \u0161ta bi ste poru\u010dili strancima?<\/strong>
\nStrani proizvo\u0111a\u010di su ovde posredno zastupljeni, preko svojih distributera. Srbi jako dugo preferiraju strani proizvod. Proizvodnja u na\u0161oj zemlji, bez obzira da li po licencnom principu ili joint venture kompanije, u naredne tri, \u010detiri godine bi\u0107e neminovnost, naro\u010dito zbog pridru\u017eivanja zemalja iz okru\u017eenja Evropskoj Uniji. \u0160to se stranih maloprodajnih lanaca ti\u010de – preveliko administriranje u zemlji im predstavlja problem, kao i nere\u0161eni imovinsko-zemlji\u0161ni odnosi. Ako nekome treba uzor, evo kako je Delta to prevazi\u0161la u protekle tri i po godine – green field investicijama i gra\u0111enjem objekata. Sve \u0161to smo stvorili, sve na\u0161e fabrike i preradni centri, lanac Maxi supermarketa, kao i na\u0161a poslovna zgrada u Novom Beogradu na\u0161e su investicije od po\u010detka do kraja. Mora se raditi sa malo vi\u0161e energije, mo\u017eda ne \u010dak ni novca, ali definitivno vi\u0161e energije.<\/p>\n

Kojim se jo\u0161 poslovima bavi Delta Projects?<\/strong>
\nDelta Projects osmi\u0161ljava i planira nove poslove. Trenutno imamo dva projekta: \u0161oping molove i \u0161oping centre sa sinepleksima u Novom Sadu i Beogradu. Jedna od planiranih lokacija za ovu namenu u Beogradu nalazi se u blizini Stadiona Crvene Zvezde. Ima\u0107e vi\u0161e od 45 hiljada kvadratnih metara. U Novom Sadu smo privatizovali Trgova\u010dku kompaniju Bazar. U toku je rekonstrukcija jednog od najve\u0107ih objekata Bazara koji se nalazi u strogom centru grda.<\/p>\n

Jedan od projekata Delta M je i privatizacija trgovinskog lanca Pekabeta?<\/strong>
\nPekabeta je deo \u0161ireg sistema maloprodaje, koja je strate\u0161ko opredeljenje Delta M-a. Pekabeta predstavlja lanac takozvanih corner shopova, Maxi je lanac supermarketa, dok\u00a0 pod novim imenom Tempo razvijamo lanac veleprodaje. Tempo \u0107e, uvo\u0111enjem poreza na dodatu vrednost, postati Cash&Carry koncept. Time dobijamo potpuno zaokru\u017eenu celinu, u kojoj jedan lanac ne\u0107e konkurisati drugom, ve\u0107 \u0107e se dopunjavati, na zadovoljstvo naj\u0161ireg tr\u017ei\u0161ta koje ovim trgovinskim sistemom pokrivamo.<\/p>\n

Da li Vas akvizicija Pekabete vi\u0161e raduje ili Vam vi\u0161e zadaje muke?<\/strong>
\nDanas me raduje, ali da smo razgovarali pro\u0161le godine u ovo vreme, rekla bih vam iskreno da ne znam odakle da po\u010dnem i \u0161ta da uradim. Za godinu dana Pekabeta je pretrpela niz neophodnih promena, jer u stanju u kakvom smo je zatekli nije imala izgleda da opstane na tr\u017ei\u0161tu. Bila je u velikim finansijskim problemima, bez ikakvog strate\u0161kog planiranja u \u0161irenju mre\u017ee, sa velikim brojem objekata koji su samo pravili rashode. Zapo\u0161ljavala je i veliki broj ljudi, neadekvatno raspore\u0111enih i bez upotrebne vrednosti. Reorganizacija koju smo sproveli za godinu dana u\u010dinila je da Pekabeta sada ima rast u svakom segmentu koji se bavi maloprodajom.<\/p>\n

Da li \u0107e Pekabeta zadr\u017eati svoje ime?<\/strong>
\nPosle istra\u017eivanja koje smo sproveli nekoliko puta u razli\u010ditim vremenskim periodima, kona\u010dna odluka je da ime ostane isto, sa tradicionalnim izgledom corner shopa. U Delti postoji ideja, koja je blizu realizacije, o izdvajanju firme Delta maloprodaja koja \u0107e funkcionisati pod tri brenda i sa tri razli\u010dita tipa trgovina: Maxi super marketi (od 650 do 2.100 kvadratnih metara),\u00a0 Pekabeta kao tradicionalna prodavnica sa preko 80 posto sve\u017eeg asortimana, i Tempo koji \u0107e biti Cash & Carry.<\/p>\n

\u0160ta je Deltu navelo da otvori i tre\u0107i tip prodajnih mesta,\u00a0 i kada \u0107e biti otvoren prvi\u00a0 Cash&Carry?<\/strong>
\nPrvi Cash & Carry pod imenom Tempo bi\u0107e otvoren u Beogradu polovinom juna na prostoru od ukupno 8,5 hiljada kvadratnih metara. Robom \u0107e mo\u0107i da se snabdevaju trgovci, a posle uvo\u0111enja PDV-a, i ostali gra\u0111ani. Cash & Carry po definiciji ima najni\u017ee mogu\u0107e cene. S obzirom da se u sistemu Delta Holdinga nalazi Delta Banka, kupac tj. mali trgovac mo\u0107i \u0107e da pla\u0107a na \u0161alteru Delta Banke ke\u0161om,\u00a0 sa svog ra\u010duna ili poslovnom visa karticom, \u0161to potom ide kroz sistem Delta Banke. To \u0107e nam omogu\u0107iti da prodajemo sa porezom onakvim kakav sada jeste, a\u00a0 po najni\u017eoj mogu\u0107oj ceni.<\/p>\n

Sada mali trgovci pla\u0107aju porez od 20%, zar ne?<\/strong>
\nMo\u017eemo C&C nazvati kao diskont pri veleprodaji jer ako mali trgovac da poresku\u00a0 izjavu, mo\u017ee da kupuje bez ura\u010dunatog poreza. I kada budemo dobili slede\u0107e godine 1. januara PDV sigurno \u0107e biti negde oko 16 ili 17 %. Sada\u0161nje ministarstvo, kao i ono prethodno mnogo snage u sve to ula\u017ee samo je pitanje koliko \u0107e radikalno poteze koje su zapo\u010deli\u00a0 izvr\u0161iti u zadatim vremenskim rokovima.<\/p>\n

Ko vam je najja\u010da konkurencija na polju trgovine?<\/strong>
\nZavisi kako gledamo. Po broju objekata, konkurencija je C market ali nije konkurentan kada se radi o njegovim drugim performansama. Maxi, Pekabeta i Tempo trenutno nude 12-13 hiljada artikala najkurentnije robe koju mo\u017eete na\u0107i na tr\u017ei\u0161tu. Ako govorimo o kompaniji Rodi\u0107, koncepti su nam potpuno razli\u010diti. Preklapamo se u malom procentu. Mercator i Vero, koji su prisutni sa po jednim objektom, ne mogu biti konkurencija. Mi ne be\u017eimo od strane konkurencije, dobro nam do\u0161li. O drugima trenutno ne vredi govoriti. To su buvlja pijaca i sivo tr\u017ei\u0161te. Verujem da \u0107e se tr\u017ei\u0161te\u00a0 dovesti u red u smislu primene fiskalnih kasa, poreske politike, pla\u0107anja, rad poreskih organa, inspekcije i sli\u010dno. Situacija ovakva kakva sada jeste, podrazumeva da veliki lanci, bez obzira da li su u privatnim rukama ili ne, predstavljaju najve\u0107e poreske obveznike. U redu, imaju i najve\u0107e obrte, ali \u0161ta je sa svima ostalima? Bud\u017eet ne mo\u017ee opstati samo na nama. Treba uvesti red na tr\u017ei\u0161tu, da se zna ko proizvodi, sa kojim mar\u017eama radi, ko kupuje itd. \u0160ta je cenovni rang u ne\u010demu \u0161to se zove proizvod ili grupa poizvoda.<\/p>\n

Koje su danas glavne odlike tr\u017ei\u0161ta u Srbiji?<\/strong>
\nPre pet-\u0161est godina srpsko tr\u017ei\u0161te je bilo gladno svega: robe \u0161iroke potro\u0161nje, razli\u010dite garderobe… Me\u0111utim, na\u0161 kupac je ipak dobro informisan. Ta\u010dno je da imamo nisku kupovnu mo\u0107, ali znamo da izaberemo. Na\u0161 kupac zna \u0161ta je kvalitetan sir, poznaje sastav namirnica…\u00a0\u00a0 Vodi ra\u010duna o tome. Paradoks je da najvi\u0161e ra\u010duna vodi o kozmetici. U zemlji u kojoj ima mnogo onih koji nemaju za hranu, velika pa\u017enja se pridaje kozmetici i ku\u0107noj hemiji, sopstvenom izgledu. Delta vodi posebnu brigu o potro\u0161a\u010dima i njihovim \u017eeljama, i u tom smislu dostigli smo najvi\u0161e profesionalne standarde. Mi moramo da pro\u0111emo fazu supermarketa i do\u0111emo do faze hipermarketa. Srpski kupac mora da razlu\u010di \u0161ta \u0107e kupiti i da li \u0107e sesti u kola i napraviti kalkulaciju da mu odgovara da potro\u0161i ne\u0161to vi\u0161e na benzin, a u\u0161tedi kupovinom u hipermarketu. . Obi\u010dno se Delti de\u0161ava da u svojim planovima preurani, a i meni li\u010dno. Jako smo ambiciozni, brzo tr\u010dimo, a kada se okrenemo vidimo da nema nikoga iza nas. To mi se nekada de\u0161ava i sa saradnicima, i onda moram da usporim. Toga sam postala svesna kada sam po\u010dela da radim u kompanijama koje su akvizirane, u njima ne mo\u017eete raditi brzinom kojom na primer u Delti mo\u017eete<\/p>\n

Da li se mo\u017ee re\u0107i da je Va\u0161a kompanija pro-zapadno orijentisana kada je u pitanju na\u010din razmi\u0161ljanja i rada?<\/strong>
\nDelta je od osnivanja kompanije pratila i u Srbiju prenosila svetska iskustva u odnosu prema poslu i klijentu i u me\u0111uljudskim odnosima, \u0161to nas i danas izdvaja u okru\u017eenju. Ono \u0161to nas, mo\u017eda, malo pribli\u017eava Istoku jeste na\u0161a lojalnost prema kompaniji koja li\u010di na japansku filozofiju \u2013 tu sam zapo\u010deo, sa ovom kompanijom \u017eivim i tu \u0107u zavr\u0161iti. Kod nas je prisutna mnogo ve\u0107a prisnost i vezanost za kompaniju nego \u0161to je to slu\u010daj na Zapadu.<\/p>\n

S obzirom da ste pomenuli funkcionisanje unutar kompanije koje se razlikuje od okru\u017eenja, da li biste objasnili pravila?<\/strong>
\nKompanija je velika i bilo je neophodno napraviti kodeks funkcionisanja, tako da postoje pravila u komunikaciji kako me\u0111u \u010dlanicama Holdinga, tako me\u0111u sektorima unutar svake grupe, kao i kodeks pona\u0161anja zaposlenih, koji idu do detalja kako komunicirati svakodnevno. Na primer, zna se u kom periodu ste obavezni da uzvratite poziv, kako opravdavate kada ne mo\u017eete da postignete da obavite zadatak,\u00a0 \u0161ta je po\u017eeljno odevanje i pona\u0161anje, kako za vreme rada tako i izvan. Deltu \u010dine zaposleni. To je godinama negovano. Deltu izdvaja, izme\u0111u ostalog, i to \u0161to zaposleni u kompaniji dolaze petnaest minuta pre sastanka, kako sa strankama tako i me\u0111usobno. Nezamislivo je da vas stranka \u010deka dok dajete instrukcije sekretarici ili dovr\u0161avate prepisku ili telefonski razgovor.<\/p>\n

Da li se de\u0161ava da je neko jako koristan kao radnik, a da ne po\u0161tuje pravila i da zbog toga biva udaljen iz kompanije?<\/strong>
\nRetko, jer pravila nisu toliko kruta da bi ne\u010dija kreativnost ili produktivnost bila zanemarena. Uvek postoji taj balans \u0161ta zaposleni mo\u017ee da pru\u017ei kompaniji. Pravila su, ina\u010de, vremenom formulisali sada\u0161nji direktori u okviru Holdinga koji su do\u0161li me\u0111u prvima, a na\u0161 marketing ih je dopunjavao.<\/p>\n

Kakav je Va\u0161 odnos prema zaposlenima?<\/strong>
\nAko se prema zaposlenompona\u0161ate onako kako \u017eelite da on pona\u0161a prema kolegi ili klijentu, bi\u0107e re\u0161eno mnogo problema. Promenila sam nekoliko kompanija i uvek sam bila krajnje otvorena i direktna. Istina mo\u017eda jeste bolna ali se mora saop\u0161titi. Kada donosim odluke, poku\u0161avam da ih donosim timski i da budem demokrata u rukovo\u0111enju. Prvo sa svojim najbli\u017eim saradnicima diskutujem, pa onda zajedni\u010dki donosimo zaklju\u010dak. Generalno jako puno pri\u010dam sa ljudima i volim da slu\u0161am, pod uslovom da to nije ponedeljak. Tim danom nemam strpljenja\u2026 Praksa me je nau\u010dila da su utorak i sreda\u00a0 pametniji. Mada subotom dolazimo u firmu da razmenimo misli, iako nije radni dan, ispostavlja se da ponedeljak slu\u017ei za zagrevanje.<\/p>\n

Kako \u017eena stvara autoritet, osim znanjem, naravno?<\/strong>
\nNe volim podele mu\u0161karaca i \u017eena u poslu. Mislim da \u017eene na Balkanu nikada ne\u0107e biti zadovoljne svojim statusom, ma kako on bio izra\u017een statisti\u010dki u smislu da su uspe\u0161nije u poslu, da su uspe\u0161nije u privatnom \u017eivotu, da mogu vi\u0161e stvari da rade u isto vreme. Moram da se vratim na na\u0161u kompaniju kao dobar primer: \u017eene su na visokim rukovode\u0107im mestima – od generalnog direktora Delta M-a, direktora Delta Banke, preko potpredsednice za odnose sa javno\u0161\u0107u do svih klju\u010dnih mesta u okviru kompanije, kao \u0161to su: finansije, plan, analiza i kontrola.<\/p>\n

Kako to obja\u0161njavate?<\/strong>
\nMislim da je to iz vizure predsednika i vlasnika kompanije idealna postavka, jer \u017eene imaju definitivno druga\u010diji odnos prema poslu i istrajnije su. One autoritet grade polako, sigurno i na duge staze.<\/p>\n

Razgovarale: Zora Koprivnjak i Karolina Mellen<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

VIDA RA\u010cI\u0106, DIREKTOR U KOMPANIJI DELTA M PRVI DANAS I SUTRA (Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.) VIDA RA\u010cI\u0106, DIREKTOR U KOMPANIJI DELTA M: KONKURENCIJA SE POJAVLJUJE, A MI IMAMO NAMERU DA OSTANEMO I DALJE LIDERI NA OVOM TR\u017dI\u0160TU Delta Holding, najve\u0107u privatnu srpskiu kompaniju, osnovao je 1991. Miroslav Mi\u0161kovi\u0107 i zaposlio u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":408,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"gallery","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/175"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=175"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/175\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1517,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/175\/revisions\/1517"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/408"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=175"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=175"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=175"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}