(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 53, oktobar 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
Vino – pi\u0107e bogova, simbol kraljeva ili \u010dovekova ve\u010dita misterija. Poznavati vino i znati sa vinom, izazov je kome \u010dovek vekovima podle\u017ee. Osim zna\u010dajne uloge koju ima u dru\u0161tvenom \u017eivotu ljudi i obi\u010dajima, vino i njegova konzumacija va\u017eni su i za zdravlje. Vino u svom sastavu sadr\u017ei mineralne materije, kiseline, vitamin A i naro\u010dito va\u017ene fenolne supstance kojima se pripisuje izuzetno pozitivno dejstvo. Smatra se regulatorom masno\u0107e u krvi i zbog sadr\u017eaja salicilne kiseline predstavlja izuzetnu preventivu za oboljenja kardiovaskularne prirode, a prema statistici stanovni\u0161tvo vinogradarskih krajeva daleko manje umire od kancera, nego stanovni\u0161tvo u nevinogradarskim regionima. Antibaktericidna svojstva dokazana su jo\u0161 pre mnogo stotina godina, kada su ljudi sipali vino u zaga\u0111enu vodu pa je zatim, bez ikakvih posledica, konzumirali.<\/p>\n
Istorija vina<\/strong> Kako dobijamo vino?<\/strong> Podela vina<\/strong> U\u017eivanje<\/strong> Da li znamo sve o vinu? Ne, niti \u017eelimo da znamo. Namerno \u0107emo i dalje od njega praviti misteriju, da bi sa svakom novom \u010da\u0161om zagolicali ma\u0161tu i otkrivali njegove beskrajne tajne.<\/p>\n Marin Turika, (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 53, oktobar 2008.) Vino – pi\u0107e bogova, simbol kraljeva ili \u010dovekova ve\u010dita misterija. Poznavati vino i znati sa vinom, izazov je kome \u010dovek vekovima podle\u017ee. Osim zna\u010dajne uloge koju ima u dru\u0161tvenom \u017eivotu ljudi i obi\u010dajima, vino i njegova konzumacija va\u017eni su i za zdravlje. Vino u svom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1692"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1692"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1692\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1695,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1692\/revisions\/1695"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1692"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1692"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1692"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nVino poseduje istoriju dugu oko 8.000 godina. Veruje se da su prva vina nastala na prostoru dana\u0161nje Gruzije ili Irana, gde su 6.000 godina p.n.e. podignuti prvi primitivni vinogradi. Tamo su prona\u0111ene i najstarije alatke i oru\u0111a za obradu vinograda i proizvodnju vina. Me\u0111utim, smatra se da je sistemsko uzgajanje vinove loze po\u010delo\u00a0tek oko 4.000 godine p.n.e. U Mesopotamiji i Egiptu. Egip\u0107ani su izmislili na\u010din presovanja gro\u017e\u0111a, razvili tehnologiju proizvodnje vina, a prvi su po\u010deli i da koriste plutane zapu\u0161a\u010de i staklene sudove. Iz delte Nila Egip\u0107ani su vino dovozili do najve\u0107ih mediteranskih gradova tog vremena. Tako je vino osvojilo i helenski svet, ali je \u0161irenje loze i vina u zapadnoj Evropi bilo pod skoro apsolutnim uticajem Rimljana. Dalje, prate\u0107i putovanja Kolumba\u00a0 i drugih istra\u017eiva\u010da, uzgajanje vinove loze se preme\u0161talo iz Starog Sveta u Meksiko, Ju\u017enu Ameriku, Australiju i Kaliforniju. Me\u0111utim, vino kakvo danas poznajemo, po\u010delo se praviti 1860-ih godina, Pasterovim otkri\u0107em mikrobiolo\u0161kog procesa pravljenja vina, \u0161to je dalo osnov modernoj vinskoj industriji koju razvijamo i danas.<\/p>\n
\nVino je alkoholno pi\u0107e koje se dobija fermentacijom gro\u017e\u0111a ili gro\u017e\u0111anog soka, uz pomo\u0107 kvasca. Fermentacija je hemijski proces, tokom kojeg pod uticajem kvasca u anaerobnim uslovima dolazi do razlaganja razli\u010ditih \u0161e\u0107era do etanola, pri \u010demu dolazi do osloba\u0111anja ugljen-dioksida. Proces proizvodnje crvenog vina zapo\u010dinje fermentacijom (na 29-30\u00b0C), dok se kod proizvodnje belog vina prvo pristupa presovanju, \u010dime se odstranjuju ko\u017ea, semenke i peteljke pri \u010demu se dobija \u0161ira \u2013 gro\u017e\u0111ani sok, koja onda fermenti\u0161e, ali na temperaturi od 15-18\u00b0C. Boja crvenog vina poti\u010de od egzokarpa crnog gro\u017e\u0111a, odnosno od pigmenta antocijana, koji vinu daje crvenu boju, \u0161to zna\u010di da se i od crnog gro\u017e\u0111a mo\u017ee dobiti belo vino, samo je pre fermentacije potrebno ukloniti ko\u017eicu. Proces vrenja ili fermentacije obi\u010dno traje nekoliko nedelja. Posle toga, vino se pre\u010di\u0161\u0107ava i preta\u010de u tankove ili ba\u010dve, a nakon izvesnog vremena odle\u017eavanja, vino se fla\u0161ira, te se u boci nastavlja proces njegovog kona\u010dnog sazrevanja.<\/p>\n
\nVino se razvrstava na: obi\u010dna – mirna vina, specijalna vina, aromatizovana vina i vina za destilaciju. Prema kvalitetu, obi\u010dno vino se deli na stono vino, stono vino sa geografskim poreklom, kvalitetno vino sa geografskim poreklom i vrhunsko vino sa geografskim poreklom. Prema boji, vina se dele na belo, crveno i roze. Po slatko\u0107i, koja je odre\u0111ena koli\u010dinom preostalog \u0161e\u0107era posle fermentacije, dele se na suva, polusuva, poluslatka i slatka.<\/p>\n
\nVino je praznik za sva \u010dovekova \u010dula. \u010ca\u0161e za vino imaju klju\u010dnu ulogu u vizuelnom u\u017eivanju konzumacije vina. One moraju biti tanke i bezbojne kako bi otkrile boju ovog bo\u017eanskog pi\u0107a. \u010ca\u0161a se dr\u017ei za no\u017eicu, kako rukama ne bi grejali vino i kako ne bi kvarili vizuelni utisak o vinu u pogledu boje i bistrine. \u010ca\u0161a se nikad ne puni do vrha, da bi se blagim zavrtajem \u010da\u0161e u ruci oslobodio miris vina. Potrebno je voditi ra\u010duna na kojoj temperaturi se serviraju pojedina vina. Bela, suva vina i roze vina trebala bi biti blago rashla\u0111ena od 8\u201312 \u00b0 C. Lagana crvena vina treba servirati na temperaturi od 12\u201314 \u00b0C, a jaka, puna crvena vina na temperaturi izme\u0111u 15\u201318 \u00b0C. Bela vina se uvek slu\u017ee pre crvenih, suva pre polusuvih i poluslatkih, stona i kvalitetna pre vrhunskih. Kompletan ugo\u0111aj se dobija idealnim spojem hrane i vina. Ukoliko se napravi prava kombinacija gastronomski do\u017eivljaj mo\u017ee biti nezaboravan.<\/p>\n
\nmarketing menad\u017eer kompanije Vr\u0161a\u010dki vinogradi<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"