(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 53, oktobar 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
Roman Glaser, generalni direktor Grupacije Perutnina Ptuj<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Roman Glaser, generalni direktor Grupacije Perutnina Ptuj:\u00a0<\/span><\/strong>\u201cSigurno je da bismo hteli da budemo tr\u017ei\u0161ni lider, ali naravno da to ne zavisi samo od nas, zavisi pre svega od potro\u0161a\u010da, od uslova na tr\u017ei\u0161tu, ali mi po\u0161tujemo sve konkurente i poku\u0161ava\u0107emo da se za poziciju izborimo kroz kvalitet, dostupnost, servis, na\u010din rada\u201d.<\/span><\/strong><\/p>\n <\/p>\n Od kompanije koja je 1993. bila lokalni proizvo\u0111a\u010d u Sloveniji, sa godi\u0161njim prihodom od 30 miliona evra, Grupacija Perutnina Ptuj izrasla je u jednog od regionalnih lidera u proizvodnji i preradi \u017eivinskog mesa, \u010diji su \u010disti prihodi od prodaje u pro\u0161loj godini iznosili 200 miliona evra, a za 2008. procenjuje se da \u0107e dosti\u0107i 252 miliona evra. Prodajno preduze\u0107e i distributivni centar u Beogradu otvorila je 2004. To je bio ponovni po\u010detak poslovanja u Srbiji, gde je do devedesetih godina Perutnina bila poznati brend. Ove godine kupila je 53 odsto vlasni\u0161tva firme Topiko i time uspostavila proizvodnju na srpskom tr\u017ei\u0161tu, koja \u0107e doprineti pro\u0161irenju palete krovnih brendova PP i Poli, kao i unapre\u0111enje artikala iz asortimana brenda Topiko. Od septembra 1997. predsednik Uprave i generalni direktor Grupacije Perutnina Ptuj je Roman Glaser, koji za Progressive magazin, izme\u0111u ostalog, govori o razlozima povratka i planovima za srpsko tr\u017ei\u0161te i \u0161ire.<\/p>\n U Srbiji ste od 2004. Za\u0161to je odabran ba\u0161 ovaj trenutak za kupovinu Topika?<\/strong> Kakvu ste situaciju zatekli u Topiku i da li je bilo kadrovskih promena?<\/strong> Da li \u0107e u Topiku biti primenjeni standardi kao i u drugim fabrikama grupacije?<\/strong> Kojim principima se rukovodite u poslovanju?<\/strong> Va\u0161i proizvodi spadaju u cenovno ja\u010du kategoriju. Kako \u0107ete se boriti sa doma\u0107im koji su jeftiniji?<\/strong> Kako ocenjujete tr\u017ei\u0161te u Srbiji?<\/strong> Koga vidite kao konkurenta?<\/strong> \u0160ta \u0107e biti sa brendom Topiko?<\/strong> Kakve su va\u0161e ambicije na srpskom tr\u017ei\u0161tu?<\/strong> Koliki udeo ste imali pre kupovine Topika?<\/strong> Da li \u0107e proizvodnja biti samo za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te, ili i za izvoz i u koje zemlje?<\/strong> Najavili ste velika ulaganja u Topiko?<\/strong> Jedan od akcionara Grupacije je Agrokor? Da li vam to poma\u017ee u plasmanu proizvoda?<\/strong> Kakvi su planovi za Srbiju i \u0161ire?<\/strong> Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 53, oktobar 2008.) Roman Glaser, generalni direktor Grupacije Perutnina Ptuj KONKURI\u0160EMO PRVOPLASIRANOM Roman Glaser, generalni direktor Grupacije Perutnina Ptuj:\u00a0\u201cSigurno je da bismo hteli da budemo tr\u017ei\u0161ni lider, ali naravno da to ne zavisi samo od nas, zavisi pre svega od potro\u0161a\u010da, od uslova na tr\u017ei\u0161tu, ali […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1681,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1680"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1680"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1680\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1683,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1680\/revisions\/1683"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1681"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1680"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1680"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1680"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}KONKURI\u0160EMO PRVOPLASIRANOM<\/h2>\n
\nKada smo se sredili do nekog stepena u Sloveniji i oti\u0161li sa delom proizvodnje i u Evropu, sazreli smo u ideji da moramo da se vratimo na prostor biv\u0161e Jugoslavije, gde smo nekada bili prisutni i gde je brend bio poznat. Nakon \u0161to smo u Sloveniji kupili drugog najve\u0107eg proizvo\u0111a\u010da, Jata Ljubljana, dobili smo i \u0107ure\u0107e meso i zauzeli vi\u0161e od 60 odsto tr\u017ei\u0161ta. Onda smo krenuli i u zemlje biv\u0161e Jugoslavije. Prvo smo u\u0161li u Hrvatsku, gde smo u \u010cakovcu kupili proizvo\u0111a\u010da Pipo. Trebalo nam je dve godine da se u\u010dvrstimo na poziciji tr\u017ei\u0161nog konkurenta i da na neki na\u010din optimizujemo svoju poziciju. Danas je Perutnina Ptuj Pipo drugi najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d u segmentu pile\u0107eg mesa. Partnera u Srbiji i BiH smo tra\u017eili istovremeno, nismo preferirali ni jedno ni drugo tr\u017ei\u0161te. Br\u017ee smo ga na\u0161li u BiH i pored Banja Luke smo kupili klanicu od privatnog lica, a pro\u0161le godine smo kupili zemlju pored Sarajeva i po\u010deli sa izgradnjom objekta za finalizaciju proizvodnje u Brezi koji smo otvorili ove godine. Nastavili smo sa tra\u017eenjem i u Srbiji i ove godine smo kupili 53 odsto vlasni\u0161tva Topika. Po\u010deli smo sa restrukturiranjem proizvodnje, na neke druge gabarite koji su za nas prihvatljivi, a tu mislim na gabarite po volumenu, po parametrima proizvodnje, po konceptu i po kvalitetu, koji jo\u0161 uvek nije na onom nivou koji mi ho\u0107emo, ali nakon ovih osam meseci smo vrlo blizu i ja o\u010dekujem da \u0107emo do kraja godine do\u0107i do tog nivoa. Isto \u0107e biti vertikalna integracija, Topiko ima svoje farme, svoje valjaonice, me\u0161aonicu, klanicu i preradu. Tako da smo sve to ve\u0107 dobili, treba jo\u0161 da prona\u0111emo kooperante, farmere koje \u0107emo uklju\u010diti.<\/p>\n
\nPreduze\u0107e je bilo blokirano, u velikim dugovima, imalo je relativno veliku disharmoniju u proizvodnji, imali smo te\u017eak pristup dobavlja\u010dima koji su bili skepti\u010dni, jer im nije dugo bilo pla\u0107ano. Sve je to trebalo srediti. Sada funkcioni\u0161emo kao relativno sre\u0111eno preduze\u0107e. Sigurno \u0107e nam, kao i u Hrvatskoj, i ovde trebati oko dve godine da bismo do\u0161li do zadovoljavaju\u0107eg nivoa u svim oblastima. Ali, za ovih osam meseci je napravljen zna\u010dajan korak. Najvi\u0161i menad\u017ement je iz Slovenije, direktor je iz Beograda, kao i jedna osoba u finansijama. Na klju\u010dna mesta smo doveli nove ljude, a za neke tehni\u010dke poslove uzeti su ljudi i iz Vojvodine. Ali, uglavnom je ve\u0107i deo vode\u0107ih ljudi iz Slovenije. Broj radnika je ostao isti i pove\u0107a\u0107emo ga slede\u0107e godine.<\/p>\n
\nU svim svojim fabrikama imamo veoma veliki broj standarda. Tako \u0107e biti i u Srbiji. Do kraja godine bi\u0107e uveden HACCP, a sa implementacijom ISO standarda po\u010de\u0107emo slede\u0107e godine. Onda \u0107emo uvoditi i sve ostale tehni\u010dke standarde koje poznajemo i po\u010de\u0107emo da se pripremamo i za takozvane EU veterinarske standarde i u Srbiji. U neko vreme uve\u0161\u0107emo i Halal sertifikat, koji je u Sloveniji zastupljen vi\u0161e od 20 godina, imamo ga i u Hrvatskoj, nedavno smo ga dobili i u BiH. To je jedan od standarda koji po\u0161tujemo, jer to je i ina\u010de jedan od standarda na\u0161e ku\u0107e da ne upotrebljavamo ni\u0161ta svinjskog porekla, ni meso ni mast.<\/p>\n
\nKada je u pitanju hrana, sigurno je da se u svetu u poslednje vreme desio pomak. Ljudi sve vi\u0161e tra\u017ee od hrane zdravlje i dobar ose\u0107aj. Na drugoj strani, potro\u0161a\u010di sve vi\u0161e preferiraju sledljivost, \u017eele da znaju odakle je proizvod i vi\u0161e vole da je on iz njihove relativne blizine. Tre\u0107a stvar jeste da je u poslednje vreme vrlo izra\u017een pristup \u2018manje-vi\u0161e\u2019. Dakle, potro\u0161a\u010di su sve vi\u0161e informisani, edukovani, naro\u010dito mladi, \u010ditaju deklaracije, \u017eele da znaju gde je neki artikal proizveden, \u0161ta sadr\u017ei i sve vi\u0161e tra\u017ee sa jedne strane \u2018manje\u2019 – manje soli, manje masno\u0107a, manje aditiva, aroma, \u0161e\u0107era i sli\u010dno, a na drugoj strani tra\u017ee \u2018vi\u0161e\u2019 – hteli bi dodatke vitamina, i nekih minerala, i to je taj trend \u2018manje-vi\u0161e\u2019 i to industrija sada veoma forsira. Potro\u0161a\u010d svuda ceni kvalitet, ali to vi\u0161e nije neka stvar sa kojom bi proizvo\u0111a\u010d mogao da privu\u010de kupca, to je ne\u0161to \u0161to se o\u010dekuje i podrazumeva, \u0161to je pod obavezno. Tako\u0111e, naro\u010dito je va\u017ena i sigurnost proizvoda. Potro\u0161a\u010d ho\u0107e da bude siguran da mu hrana ne\u0107e \u0161koditi, mora samo da mu koristi. Sledljivost se kod nas po\u0161tuje dugi niz godina, a zna\u010di neku sigurnost za potro\u0161a\u010da. Osnovni principi kojima se rukovodimo su upravo \u017eelje potro\u0161a\u010da \u2013 kvalitet, valjanost, sledljivost.<\/p>\n
\nProizvo\u0111a\u010d uvek mora jasno da defini\u0161e \u0161ta ho\u0107e. Kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, kod nas su kvalitet, valjanost i sledljivost na prvom mestu. To, na jednoj strani, zahteva izuzetno velika ulaganja u tehnologiju, u sanitarne re\u017eime, kadrove, laboratorije, zatim mi smo i kroz ugra\u0111ivanje osnovnih materijala najzahtevniji, kupujemo samo najbolji kvalitet. Sve to ima svoju cenu, \u0161to se mora odraziti kroz cenu finalnog proizvoda. I zbog toga mi, ni tamo gde smo domicilni proizvo\u0111a\u010di, nismo najjeftiniji. Ali to i ne nudimo potro\u0161a\u010du. Mi govorimo da poku\u0161avamo da budemo najinovativniji, najbolji, najodgovorniji i najsigurniji, a to ima svoju cenu i mi pronalazimo svoje kupce. Sve kupce niko ne\u0107e mo\u0107i da ima. Ali, siguran sam da je kod hrane, koja je vrlo osetljiva kategorija, ve\u0107i deo potro\u0161a\u010da spreman da plati vi\u0161e, ne mnogo, ali ipak vi\u0161e, ako je siguran da je to za njega najbolje. Takve kupce uvek na\u0111emo. Mi nismo jeftini ni u Bosni, ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji, ni u Evropi nismo jeftini, ali svuda bele\u017eimo dobre rezultate. Mi smo u srednje gornjem razredu cenovno, ali smo u tom razredu i po kvalitetu.<\/p>\n
\nImam dosta iskustva iz Evrope i biv\u0161e Jugoslavije. Razlike postoje i svaka dr\u017eava ima neke svoje osobenosti. Trenutno, tr\u017ei\u0161te pile\u0107eg mesa i proizvoda jo\u0161 je najnesre\u0111enije u Srbiji. U Sloveniji i EU, malih proizvo\u0111a\u010da skoro da nema. Nema ih jer, na kraju krajeva, ne mogu da izdr\u017ee zbog primene visokih tehnolo\u0161ko-sanitarnih i drugih standarda, a ako i mogu onda imaju usku paletu proizvoda, a tada nisu konkurentni. U Evropi malih skoro da nema. U Hrvatskoj ih je bilo, ali ih je znatno manje poslednjih godina, jer se i tu tr\u017ei\u0161te sredilo. U Bosni ih jo\u0161 ima, ali siguran sam da \u0107e za tri do \u010detiri godine i tu ve\u0107i deo malih proizvo\u0111a\u010da nestati, jer ne\u0107e mo\u0107i da pariraju zahtevima distribucije, proizvodnje, tehnologije, sanitarnih re\u017eima koji su sve stro\u017eiji. Usudi\u0107u se da ka\u017eem da je u Srbiji jo\u0161 uvek oko 50 odsto sivog tr\u017ei\u0161ta. To za posledicu ima \u010dinjenicu da je Srbija jedina zemlja u kojoj su prisutne tako velike oscilacije u ceni pile\u0107eg mesa. Svuda su one relativno ujedna\u010dene, ili se malo spu\u0161taju i podi\u017eu. Ali, u Srbiji su sinusoide veoma velike, ba\u0161 zbog toga \u0161to proizvodnja nije ravnomerno raspore\u0111ena u volumenu. Dolazi do velikih uspona i padova, i to ba\u0161 zbog sivog tr\u017ei\u0161ta. Regulativa \u0107e dosta srediti stvari, kao i svugde, sanitarni principi skoro da su svuda isti i kad se prihvate i stvarno stave u funkciju, onda ne\u0107e mo\u0107i da izdr\u017ee oni koji imaju proizvodnju \u2018iz pogona na \u0107o\u0161ku\u2019. Pored regulative, situaciju \u0107e srediti i ekonomika, kao i tr\u017ei\u0161te koje se sve vi\u0161e organizuje. Dolaze veliki lanci, manji STR-ovi se sre\u0111uju i sve vi\u0161e \u0107e nuditi \u0161iru paletu proizvoda. Proizvo\u0111a\u010d koji \u0107e mo\u0107i da parira sa \u0161irim asortimanom dobi\u0107e i vi\u0161e mesta na policama.<\/p>\n
\nSvakog po\u0161tujemo kao konkurenta, \u010dak i ove male, ali oni jednostavno imaju period trajanja. U Srbiji imate nekoliko ve\u0107ih organizovanih proizvo\u0111a\u010da, da ih sada ne nabrajam, koji su vrlo korektni i koji imaju tehnologiju, imaju paletu proizvoda, imaju know-how, dr\u017ee se nekih najzna\u010dajnijih principa oko sanitarnih re\u017eima, i oni \u0107e sigurno u svom razvoju rasti i sebe pozicionirati. Mi \u0107emo na njih gledati kao na svoje konkurente i to je na kraju krajeva dobro \u2013 za njih, za nas i za potro\u0161a\u010de, koji \u0107e mo\u0107i da biraju.<\/p>\n
\nOno \u0161to sada mogu da ka\u017eem je da \u0107e biti mnogo vi\u0161e proizvoda sva tri brenda \u2013 PP, Poli i Topiko. Kako \u0107e se tr\u017ei\u0161te odazvati, vide\u0107emo za dve godine. U Topiku \u0107e se nastaviti proizvodnja tih brendova. Oni \u0107e biti ne\u0161to ni\u017ee cenovno pozicionirani od PP i Poli, ali i kod njih smo napravili ogromne pomake u tehnologiji, kvalitetu, tako da je brend Topiko po kvalitetu zna\u010dajno druga\u010diji nego \u0161to je bio. Ali, vide\u0107emo \u0161ta \u0107e biti sa njim, da li \u0107e ostati, u kom segmentu, obimu, strukturi. Sada je prerano da se odgovori na to pitanje. To \u0107e definisati potro\u0161a\u010di. Mi \u0107emo im s na\u0161e strane dati mogu\u0107nost da biraju i to ve\u0107i asortiman, a onda \u0107emo videti kakva \u0107e biti na\u0161a konkurentnost na tr\u017ei\u0161tu, koliki \u0107e biti na\u0161 udeo.<\/p>\n
\nSigurno je da bismo hteli da budemo tr\u017ei\u0161ni lider, ali naravno da to ne zavisi samo od nas, zavisi pre svega od potro\u0161a\u010da, od uslova na tr\u017ei\u0161tu, ali mi po\u0161tujemo sve konkurente i poku\u0161ava\u0107emo da se za poziciju izborimo kroz kvalitet, dostupnost, servis, na\u010din rada.
\nU Sloveniji smo broj jedan, u Hrvatskoj broj dva, u BiH broj dva, verovatno smo i u Makedoniji broj jedan. Trudimo se da budemo ili prvi ili drugi, to je na\u0161a ambicija. Samo jedan i dva zara\u0111uju novac, tre\u0107i ne. To je skoro u svakom biznisu, a naro\u010dito u poslu sa hranom. Mi ne \u017eelimo da budemo tre\u0107i na tr\u017ei\u0161tima gde imamo svoju proizvodnju. Gde se pojavljujemo kao prodavac, tu je stvar druga\u010dija. Da se razumemo, nikada ne\u0107emo biti broj jedan ili dva u Nema\u010dkoj. Vide\u0107emo kako \u0107e se zavr\u0161iti situacija sa Agro\u017eivom. Verujem da \u0107e ova kompanija u nekoj strukturi opstati i funkcionisati, a kakva \u0107e biti zavisi od mnogo uslova. Ali, mi Agro\u017eiv po\u0161tujemo, to je primarno najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d na ovom tr\u017ei\u0161tu sa velikim potencijalom, tradicijom. Ali, na\u0161 je zadatak da se postavimo uz njegov bok i da mu konkuri\u0161emo. Vide\u0107emo nakon dve godine.<\/p>\n
\nImali smo relativno mali deo tr\u017ei\u0161ta, jer smo iz Slovenije uvozili samo finalne proizvode koji su imali 30 odsto carine, tako da smo bili mnogo skuplji. Sada kada imamo sopstvenu proizvodnju barem \u0107emo na neki na\u010din izbe\u0107i onaj carinski deo, ali i dalje \u0107e ugra\u0111eni materijali, visoki standardi imati svoju cenu, tako da na\u0161i proizvodi i dalje ne\u0107e biti jeftini. Ranije nismo bili u mogu\u0107nosti da do\u0111emo sa velikim koli\u010dinama i bili smo prisutni samo u osnovnom segmentu. Nismo imali ni\u017ee cenovne proizvode iz kategorije sve\u017eeg mesa, ni drugih ni\u017ee cenovnih, ve\u0107 samo skuplje. Zbog toga je i volumen bio relativno manji, ali moram da ka\u017eem da smo radili vrlo dobro, dostigli smo relativno ve\u0107i deo tr\u017ei\u0161ta, naro\u010dito u urbanim centrima. Preskupi smo za ruralne sredine. Ekonomika i pozicija na tr\u017ei\u0161tu su bile dobre, tako da nam je to dalo optimizam i snagu da do\u0111emo na ovo tr\u017ei\u0161te. Ako imate u\u010de\u0161\u0107e od dva do tri odsto na tr\u017ei\u0161tu, to nije mnogo i to zna\u010di da imate premali segment potro\u0161a\u010da. Kad vidim kako rastemo, siguran sam da \u0107emo u slede\u0107oj godini barem duplirati ono \u0161to smo uradili ove godine, a opet ove godine smo duplirali pro\u0161lu. Dakle na\u0161 rast je siguran i jak i mi se nadamo da \u0107emo biti, u stvari ve\u0107 sada smo drugi najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d u Srbiji, ali veselimo se \u010dinjenici da \u0107emo u slede\u0107oj godini veoma pove\u0107ati svoj volumen i da \u0107emo konkurisati prvoplasiranom na tr\u017ei\u0161tu. Trenutno imamo blizu 20 odsto tr\u017ei\u0161ta, a do kraja slede\u0107e godine duplira\u0107emo proizvodnju, a mislim da \u0107emo za dvadeset odsto di\u0107i i tr\u017ei\u0161ni udeo.<\/p>\n
\nU prvom momentu sigurno samo za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te, ali svuda gde imamo proizvodnju na\u0161e ambicije su da idemo preko granica. Normalno je da koncern sebe pozicionira u regionu i da razmatra mogu\u0107nosti koja fabrika mo\u017ee bolje da snabdeva odre\u0111ena tr\u017ei\u0161ta. Ali, najpre moramo da organizujemo stvari u Srbiji, jer prakti\u010dno mi tek sada kre\u0107emo da snabdevamo \u010ditavo tr\u017ei\u0161te. Nikada nismo bili prisutni u Ni\u0161u, \u010ca\u010dku. Pre nekoliko meseci smo formirali i distributivne centre tamo, da polako odemo i na jug. Otvorili smo predstavni\u0161tvo u Rumuniji, i vidim da bi to tr\u017ei\u0161te moglo lak\u0161e da se snabdeva iz Srbije nego iz Slovenije. Verovatno \u0107emo otvoriti i u Bugarskoj. Mo\u017eda \u0107emo iz Srbije snabdevati i Bosnu. Sada nemamo ambicija za Rusiju, nemamo ni snage, ali \u0161ta \u0107e biti za par godina, kad se sredimo, vide\u0107emo. Mi sebe vidimo u regionu, od Austrije do Rumunije, taj prostor bi mogli da snabdevamo iz fabrike u Srbiji.<\/p>\n
\nDo sada je ulo\u017eeno vi\u0161e od 10 miliona evra. Veliki deo je oti\u0161ao na deblokadu preduze\u0107a, adaptaciju proizvodnih struktura, kupovinu novih tehnologija, novu genetiku, u adaptaciju fabrike krmiva, u farme, u preradu, logistiku, distributivne centre. Tu nije ura\u010dunata cena za koju smo kupili deonice. U narednih nekoliko meseci bi\u0107e ulo\u017eeno jo\u0161 osam do deset miliona evra. I slede\u0107e godine jo\u0161 toliko, tako da \u0107e na kraju ukupne investicije prema\u0161iti cifru od 40 miliona evra.<\/p>\n
\nSigurno nam nije na \u0161tetu. Poma\u017ee nam utoliko \u0161to je Agrokor druga\u010dije vezan za Perutninu nego samo kao za dobavlja\u010da. Ali, ni\u0161ta nam to ne bi zna\u010dilo da nismo lokalni proizvo\u0111a\u010d u Hrvatskoj i da potro\u0161a\u010di ne tra\u017ee na\u0161e proizvode. Agrokor nas sigurno ne bi dr\u017eao na policima da se na\u0161a roba ne obr\u0107e, da je kupci ne tra\u017ee. Ka\u017eem, nije nam na \u0161tetu, imamo neke izvesne olak\u0161ice, ili da se izrazim bolje, Agrokor ima benevalentnost prema Perutnini, ali nije preferiranje u smislu da nam je lak\u0161e nego konkurenciji.<\/p>\n
\nGodine 2012. bi\u0107emo tr\u017ei\u0161ni lider u regionu, koji mi onako kroz \u0161alu defini\u0161emo izme\u0111u Minhena i Istanbula, i ka\u017eemo da \u0107emo na tom podru\u010dju biti najve\u0107i i najbolji proizvo\u0111a\u010d pile\u0107eg mesa i proizvoda, kao i \u0107ure\u0107eg. Ima\u0107emo vi\u0161e od 500 miliona evra prihoda, oko 5.000 zaposlenih i firme u osam dr\u017eava. Srbija je ve\u0107 sada jedna od njih i do\u0107i \u0107e sa 10 miliona evra na nekih 80 miliona evra prihoda, do 2012. To je razvoj koji vidimo i o\u010dekujemo. Srbija \u0107e se integrisati u koncern i ima\u0107e zna\u010dajnu ulogu. Ne\u0107e biti najve\u0107e tr\u017ei\u0161te, ali bi\u0107e jedno od najve\u0107ih. Najve\u0107a \u0107e biti i dalje Slovenija, jer ima najja\u010du industriju i najve\u0107i deo tr\u017ei\u0161ta i klju\u010dnu proizvodnju za izvoz u EU. Ostale zemlje \u0107e imati regionalnu ulogu, a Srbija \u0107e ja\u010de sebe pozicionirati u volumenu i strukturi. Perspektive su velike.<\/p>\n