(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 51, avgust 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Prof. dr Stipe Lovreta: \u201cNajslo\u017eeniji program tranzicije, pa i najslo\u017eeniji zadatak, koji treba da ispunimo za ulazak u EU, jeste kreiranje modernog tr\u017ei\u0161ta. To je mnogo te\u017ee nego realizovati neku greenfield investiciju\u201d.<\/span><\/strong><\/p>\n <\/p>\n U Vladi Srbije nedavno je predstavljena Strategija i politika razvoja trgovine Republike Srbije, dokument koji bi trebalo da obezbedi formiranje modernog tr\u017ei\u0161ta. Izvr\u0161ena je celovita komparativna analiza i kori\u0161\u0107ena praksa u razvoju trgovine i trgovinske politike u Evropskoj uniji. Pored podataka iz svih relevantnih doma\u0107ih institucija kori\u0161\u0107eni su i najnoviji podaci Eurostata, Svetske trgovinske organizacije, publikacije komisija Evropske unije, nacionalne statistike brojnih zemalja, poznatih svetskih konsultantskih kompanija, brojni internet izvori i sli\u010dno. U istra\u017eiva\u010dki tim uklju\u010deni su najpoznatiji nau\u010dni i stru\u010dni radnici za ovu oblast iz Srbije, kao i John Dawson jedan od vode\u0107ih stru\u010dnjaka za trgovinu u Evropskoj uniji. Rukovodilac projekta bio je prof. dr Stipe Lovreta sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sagovornik Progressive magazina.<\/p>\n Koja su klju\u010dna pitanja regulisana strategijom?<\/strong> Koja su po Va\u0161em mi\u0161ljenju najzna\u010dajnija i za\u0161to?<\/strong> Kako to obezbediti?<\/strong> Kako za\u0161tititi proizvo\u0111a\u010de, a kako sitne trgovce u uslovima velike koncentracije trgovine?<\/strong> Da li u Srbiji mo\u017eemo da govorimo o postojanju monopola? \u0160ta strategija predvi\u0111a po tom pitanju?<\/strong> Me\u0111u klju\u010dnim opredeljenjima spomenuli ste dolazak stranih trgovaca. Na koji na\u010din je planirano njihovo privla\u010denje?<\/strong> Koje su slabosti postoje\u0107eg pravnog sistema ure\u0111enja trgovine?<\/strong> Za\u0161to je neophodno uvo\u0111enje jedne ovakve strategije?<\/strong> Kakva je informaciona baza za upravljanje trgovinom?<\/strong> Da li u Srbiji ima prostora za \u0161irenje postoje\u0107ih i dolazak novih lanaca?<\/strong> Koga treba o\u010dekivati i koje formate?<\/strong> Kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje o jedinstvenom tretmanu trgovine?<\/strong> Za\u0161to je potrebno doneti novi Zakon o trgovini?<\/strong> Kako ocenjujete trenutnu situaciju na tr\u017ei\u0161tu Srbije?<\/strong> Kako vidite trgova\u010dku scenu 2012?<\/strong> Ana Filipovi\u0107<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 51, avgust 2008.) POKRETA\u010c RAZVOJA Prof. dr Stipe Lovreta: \u201cNajslo\u017eeniji program tranzicije, pa i najslo\u017eeniji zadatak, koji treba da ispunimo za ulazak u EU, jeste kreiranje modernog tr\u017ei\u0161ta. To je mnogo te\u017ee nego realizovati neku greenfield investiciju\u201d. U Vladi Srbije nedavno je predstavljena Strategija i politika […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1649,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1648"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1648"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1648\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1651,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1648\/revisions\/1651"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1649"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1648"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1648"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1648"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nStrategija donosi odgovore na vi\u0161e klju\u010dnih pitanja, kao \u0161to su kakva treba da bude struktura trgovinskog sektora i trgovinske mre\u017ee 2012. godine kada Srbija treba da bude pred uklju\u010denjem u Evropsku uniju. Zatim, kako treba koncipirati i operativno sprovoditi integralnu politiku konkurencije, kakva politika treba da se sprovodi po pitanju dolaska inostranih trgovinskih kompanija, u kojoj meri i na koji na\u010din podsticati procese horizontalne i vertikalne kooperacije i integracije u trgovinskom sektoru sa doma\u0107im i ino-partnerima, kako intenzivirati i potpuno dovr\u0161iti procese ciljane privatizacije dru\u0161tvene i me\u0161ovite trgovine, kakve podsticaje treba preduzimati u kreiranju modernih institucija trgovine, u kom pravcu usmeravati tehnolo\u0161ki razvoj trgovine, u kom pravcu usmeravati savremena urbana re\u0161enja u cilju ravnomernog prostornog razvoja i razme\u0161taja trgovinske mre\u017ee, koju politiku regionalnog razvoja trgovine i trgovinske mre\u017ee treba sprovoditi, u kom pravcu i na koji na\u010din doma\u0107a trgovinska preduze\u0107a treba da \u0161ire prodajnu mre\u017eu van granica Srbije, u kom pravcu treba podsticati razvoj male privrede i preduzetni\u0161tva u trgovini, kako obezbediti adekvatnu za\u0161titu potro\u0161a\u010da, kako usmeravati razvoj elektronske trgovine, koja i kakva pravna re\u0161enja treba institucionalizovati u funkciji izgradnje moderne trgovine i tr\u017ei\u0161ta i koje to institucije treba formirati i koji je njihov sadr\u017eaj rada da bi se \u0161to efikasnije realizovali definisani ciljevi. To su samo neka od pitanja.<\/p>\n
\nKlju\u010dna opredeljenja u ovoj strategiji gledam kao trougao. U jednom uglu to je podsticaj doma\u0107e trgovine, posebno podsticaj malih i srednjih preduze\u0107a u trgovini. Druga ta\u010dka u tom trouglu je podsticaj \u0161irenja mre\u017ee vode\u0107ih nacionalnih lanaca trgovine van nacionalnog trr\u017ei\u0161ta. I tre\u0107e opredeljenje u tom trouglu je podsticaj intenzivnijeg dolaska stranih trgovinskih lanaca. Ta tri opredeljenja su krucijalna. Prvo je zna\u010dajno zbog ravnomernog razvoja trgovinske mre\u017ee na \u010ditavom prostoru Srbije, jer veliki lanci ne\u0107e popuniti sva podru\u010dja. Zatim, zbog za\u0161tite doma\u0107e proizvodnje i malih proizvo\u0111a\u010da, jer mali ne mogu da u\u0111u u velike lance, ali mogu u male, zna\u010di ja\u010danje proizvodnje. Zatim, zbog ravnomernije snabdevenosti potro\u0161a\u010da, i \u0161to je zna\u010dajno, zbog re\u0161avanja problema zapo\u0161ljavanja u Srbiji. Dakle, to je u interesu potro\u0161a\u010da, zatim u interesu proizvo\u0111a\u010da, posebno malih, i u interesu dr\u017eave za ravnomerniji regionalni razvoj. Mi u teoriji ka\u017eemo da ti mali popunjavaju tr\u017ei\u0161ne ni\u0161e. Drugo opredeljenje – podsticaj \u0161irenja mre\u017ee nacionalnih lanaca van zemlje. Tu pre svega mislim na tr\u017ei\u0161ta biv\u0161ih jugoslovenskih republika, kao i na Bugarsku, Rumuniju. Za\u0161to je to zna\u010dajno? Posebno je zna\u010dajno \u0161to se na taj na\u010din obezbe\u0111uje nova strategija izvoza, pre svega robe \u0161iroke potro\u0161nje. Davanje podr\u0161ke, mislim na Vladu, da nacionalni vode\u0107i lanci trgovine \u0161ire mre\u017eu van nacionalnog tr\u017ei\u0161ta, istovremeno zna\u010di i podr\u0161ku proizvo\u0111a\u010dima da se njihovi proizvodi na\u0111u na policima tih trgovinskih lanaca i da na taj na\u010din obezbe\u0111uju izvoz. Danas je sve manje prisutan klasi\u010dan izvoz robe i usluga. Danas imate upravo izvoz kroz klasterisanje privrede. I ja predla\u017eem, i to u strategiji imamo, da trgovina i vode\u0107i lanci trgovine mogu biti lideri u klasterisanju privrede Srbije. To rade sve zemlje EU, to treba da radi i Srbija. Tre\u0107i ugaoni kamen je podr\u0161ka i podsticaj \u0161to intenzivnijem dolasku stranih lanaca. Dakle, na\u0161e tr\u017ei\u0161te treba da se otvori kao \u0161to su otvorena i druga u Evropi. Njihov dolazak ima vi\u0161estruki zna\u010daj za privredu Srbije. To podi\u017ee nivo razvoja trgovine, podi\u017ee nivo i kulturu trgovinskog menad\u017ementa i menad\u017ementa u celini, to doprinosi intenzivnijem transferu know-howa iz trgovine u Srbiju, tako\u0111e transferu novih formata kao \u0161to su \u0161oping centri, hipermarket centri i sli\u010dno. To onda zna\u010di i nove investicije, uglavnom greenfield investicije, koje su zna\u010dajne jer daju multiplikovani efekat, odnosno vuku lanac novih aktivnosti. A najzna\u010dajnije je da imamo \u0161to intenzivniju konkurenciju. Mi ne mo\u017eemo sniziti prodajne cene, prodajne mar\u017ee i nabavne cene proizvo\u0111a\u010da, pa ako ho\u0107ete i tro\u0161kove dr\u017eave, bez intenzivne konkurencije na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Ne mo\u017eemo to obezbediti putem parola, jedino konkurencija mo\u017ee da obezbedi ni\u017ee cene. Zato i potro\u0161a\u010di uveliko podr\u017eavaju dolazak stranih lanaca. Jer \u0107e biti bogatija ponuda, ni\u017ee cene, ve\u0107i stepen njihove za\u0161tite. Za\u0161tita potro\u0161a\u010da se ne mo\u017ee efikasno obezbediti samo putem zakona, ili tr\u017ei\u0161ne inspekcije ili putem organizacija za za\u0161titu potro\u0161a\u010da, ili putem apela. Najbolja za\u0161tita je konkurencija, kada potro\u0161a\u010d ima mogu\u0107nost da bira. Tako da je i ovo tre\u0107e opredeljenje veoma zna\u010dajno. Da zaklju\u010dim, dolazak stranih lanaca je u interesu potro\u0161a\u010da, proizvo\u0111a\u010da, dr\u017eave, a i postoje\u0107e trgovine, jer ona jedino mo\u017ee da opstane ako se intenzivno razvija. Prema tome, novi uslovi na tr\u017ei\u0161tu Srbije doprine\u0107e mnogim pokreta\u010dima razvoja i postoje\u0107e trgovine.<\/p>\n
\nU studiji je naveden veliki broj mera. Date mere su ve\u0107 razra\u0111ene u Ministarstvu trgovine i usluga. Napravljen je program za podsticaj razvoja malog biznisa. Jedno je to \u0161ta treba da radi dr\u017eava, ona svakako treba da da podsticaj, ali je pitanje \u0161ta firme treba da rade. Firme ne treba da kukaju, one treba da budu svesne novih uslova i da preduzimaju mere koje imaju dobre primere u EU, pa i u okru\u017eenju. Moja je poruka za svih 90.000 STR-ova koliko ih ima u Srbiji, i za preterano usitnjenu trgovinu koja dominira u Srbiji, kao i za veliki broj privrednih subjekata, da se potpuno repozicioniraju i da budu spremni da razvijaju strategiju, pre svega, horizontalne integracije. Najbolja za\u0161tita malog biznisa u trgovini jeste da se sami preduzetnici za\u0161tite. Moja je poruka da se male firme koje dominiraju u Srbiji pod hitno integri\u0161u, stvore takozvane nabavne grupe, alijanse i na taj na\u010din tra\u017ee izlaz za spas, za opstanak i za vo\u0111enje konkurencije sa velikim lancima. Male firme imaju prednost, ako budu pametne, da razvijaju takvu strategiju, da se klasteri\u0161u sa malim proizvo\u0111a\u010dima, kojih ima sve vi\u0161e jer dobijaju podr\u0161ku dr\u017eave i sve to stvara novu klimu koja mo\u017ee da dovede do izgradnje jedne nove strukture privrede, gde \u0107e biti mesta i za mali biznis u samoj trgovini.<\/p>\n
\nDobra politika za\u0161tite proizvo\u0111a\u010da je osnov razvoja konkurencije i harmonizovanog napretka ukupne nacionalne ekonomije. Sna\u017ena maloprodaja zahteva sna\u017ene dobavlja\u010de. Dugoro\u010dan interes maloprodaje je podsticanje razvoja doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da. Pou\u010dna je praksa EU koja je \u010dak bila prinu\u0111ena da donese Direktivu 2000-35 protiv neblagovremenih pla\u0107anja u trgovinskim poslovima. Mo\u0107ni maloprodajni lanci zloupotrebljavali su svoju tr\u017ei\u0161nu poziciju na \u0161tetu svojih snabdeva\u010da preteranim otezanjem u pla\u0107anju svojih dugova za nabavljenu robu u lancu. O\u010digledno je da sli\u010dne propise treba da donese i Vlada Republike Srbije. Tako\u0111e, predvi\u0111eno je jeftinije i br\u017ee osnivanje novih trgovinskih preduze\u0107a, odnosno efikasniji ulazak u posao, zatim finansijska pomo\u0107 u vidu povoljnih kredita ili poreskih stimulansa unapre\u0111enja poslovanja. Tu je i pomo\u0107 na planu penzionog i zdravstvenog osiguranja sitnih trgovaca, pomo\u0107 na planu obrazovanja i sticanja ve\u0161tina, kao i informisanja trgovaca. Zatim, pomo\u0107 preduzetnicima u jasno definisanim gradskim podru\u010djima prilikom obezbe\u0111enja kapitala (za kvalitetne projekte) i lokacija. Ovde mislim na urbana re\u0161enja sa sitnim maloprodavcima u fokusu, kao i obezbe\u0111ivanje odre\u0111enih popusta u ceni gradskog zemlji\u0161ta i sli\u010dno. Stimulisanje kreativnih preduzetnika da ulaze u e-biznis, posebno e-trgovinu, kao i pomo\u0107 na planu integracije, odnosno poslovnog udru\u017eivanja sitnih trgovaca.<\/p>\n
\nU Srbiji je usitnjenost trgovine toliko velika, da ne mo\u017ee biti re\u010di o monopolima. Krajem marta 2008. u trgovini je bilo 42.776 preduze\u0107a. Na trgovinski sektor otpada \u010dak 43 odsto od ukupnog broja preduze\u0107a u Srbiji i 40 odsto od ukupnog broja preduzetnika. Broj registrovanih trgovinskih radnji iznosi oko 94.000 i postoji vi\u0161e od 100.000 maloprodajnih objekata. U\u010de\u0161\u0107e najve\u0107eg trgovinskog lanca u ukupnom prometu na malo robe svakodnevnih kupovina kre\u0107e se oko 26 odsto i to bez uzimanja u obzir prometa u okviru STR i ostalih preduzetnika – specijalizovanih maloprodavaca proizvoda svakodnevnih kupovina, dok se sa njima dato u\u010de\u0161\u0107e kre\u0107e ispod 20 odsto. Druga po veli\u010dini kompanija ima u\u010de\u0161\u0107e od \u0161est do sedam odsto, tre\u0107a od tri do \u010detiri odsto, \u010detvrta i peta zajedno oko \u010detiri odsto. U ve\u0107ini zemalja Evropske unije najve\u0107i lanac ima u\u010de\u0161\u0107e od 30 do 35 odsto, dok slede\u0107a \u010detiri lanca imaju znatno ve\u0107a u\u010de\u0161\u0107a nego na tr\u017ei\u0161tu Srbije. Pet najve\u0107ih lanaca u posmatranom segmentu prometa na malo ima u\u010de\u0161\u0107e oko 40 odsto u Srbiji, a u ve\u0107ini zemalja EU od 60 do \u010dak 90 odsto.
\nStepen koncentracije u maloprodaji neprehrambenih proizvoda je znatno manji. Prvih 10 igra\u010da u Srbiji ima samo 21 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. \u010cinjenica je da ja\u010da uloga trgovine, da nekoliko firmi kontroli\u0161e nacionalna tr\u017ei\u0161ta i postaju lideri i u internacionalizaciji trgovine. Prema tome, to je jedan zakoniti trend, i ja sam uveren da \u0107e u doglednoj budu\u0107nosti ta zakonitost da se ispunjava. I mi u Srbiji to treba da znamo. Mi ovde ne treba da filozofiramo da li je to dobro ili ne, za proizvo\u0111a\u010de, potro\u0161a\u010de, za dr\u017eavu. Naprosto, moramo da pratimo trendove u Evropi da bismo bili pripremljeni i ve\u0107 danas spremni na te nove tokove. Ono \u0161to se u Srbiji i dan danas ne shvata su ozbiljni tokovi koji se de\u0161avaju u razvijenim tr\u017ei\u0161nim privredama. Verovali ili ne, u tr\u017ei\u0161nim privredama je u toku svojevrsna trgovinska revolucija. Danas je op\u0161ti trend u procesu globalizacije tr\u017ei\u0161ta ja\u010danje trgovine u kanalima marketinga u odnosu prema proizvo\u0111a\u010dima i tome sli\u010dno. Ilustracija te trgovinske revolucije se manifestuje kroz podizanje nivoa koncentracije trgovine. Velike kompanije postaju sve ve\u0107e i ve\u0107e.<\/p>\n
\nOvde bih se za trenutak vratio na strategiju koju smo radili pre \u0161est godina, sa dolaskom reformske vlade. Tada smo morali da ube\u0111ujemo i nau\u010dnu i stru\u010dnu javnost i privredu da je neminovan dolazak stranih trgovinskih lanaca na na\u0161e tr\u017ei\u0161te, da je neminovno \u0161ire otvaranje na\u0161eg tr\u017ei\u0161ta. Mi smo tada predvideli jedan svojevrsni tranzicioni sporazum u smislu regulisanja dolaska stranih trgovinskih kompanija, pod pritiskom privrede, gde je re\u010deno da privreda nije spremna ni sposobna da se upusti u konkurenciju sa stranim kompanijama. Me\u0111utim, danas vi\u0161e ne predla\u017eemo tranzicioni sporazum. Svima je danas jasno da je intenzivniji dolazak stranih trgovaca neminovnost. Anketirali smo 1.800 potro\u0161a\u010da. Dve tre\u0107ine pozitivno ocenjuje dolazak stranih trgovinskih lanaca. Anketirali smo i doma\u0107e proizvo\u0111a\u010de. Verovali ili ne, ne\u0161to bolje ocene daju o saradnji sa stranim trgovinskim lancima nego sa doma\u0107im. Drugim re\u010dima, mi smo sada u fazi kada naprosto treba sve vi\u0161e da napu\u0161tamo shvatanje i tezu o doma\u0107im i stranim trgovinskim lancima, bankama i sli\u010dno. Naprosto, to su firme u Srbiji, sve su one prakti\u010dno srpske firme koje stvaraju profit i ispunjavaju obaveze prema dr\u017eavi kroz poreze i drugo. Apsolutno jedan pristup potpuno uravnote\u017een kako je to u EU.<\/p>\n
\nNeke od osnovnih slabosti su neuskla\u0111enost jedinstvenog pravnog ure\u0111ivanja unutra\u0161nje i spoljne trgovine, zatim odvojenost njihovog vo\u0111enja izme\u0111u dva ministarstva, neprimerenost odre\u0111enih re\u0161enja u propisima o potrebama savremene prakse u trgovini i odsustvo propisa u pojedinim pitanjima trgovine (na primer dr\u017eavna pomo\u0107, elektronsko poslovanje, robne berze). U novom konceptu, Ministarstvo trgovine i usluga bi trebalo da formira poseban Centar za razvoj trgovine, koji \u0107e imati ulogu da permanentno istra\u017euje, inicira, kreira nova re\u0161enja primerena istim u EU.<\/p>\n
\nOva strategija zaista daje jedan kompleksan scenario razvoja trgovine do 2012. godine, jer smatram da \u0107e Srbija tada biti pred samim vratima EU. Ogromni su zadaci u svim sektorima privrede, a kada je re\u010d o trgovini, oni su specifi\u010dno zna\u010dajni i otuda \u0107e ova strategija poslu\u017eiti kreatorima novih institucionalnih re\u0161enja iz oblasti tr\u017ei\u0161ta i trgovine kako da ih primere u pravcu ulaska Srbije u EU. Jer ulazak u EU ne zna\u010di samo jedan prost \u010din neke odluke, nego predstavlja ogromne promene koje treba da se dese u svim segmentima privrede i dru\u0161tva u celini, a posebno u segmentu tr\u017ei\u0161ta. Po mom dubokom ube\u0111enju, najslo\u017eeniji program tranzicije, pa i najslo\u017eeniji zadatak koji treba da ispunimo za ulazak u EU, jeste kreiranje modernog tr\u017ei\u0161ta. To je mnogo te\u017ee nego realizovati neku greenfield investiciju.<\/p>\n
\nPostoje\u0107a informaciona baza za upravljanje trgovinom je veoma slaba. Na\u017ealost, ne postoje klju\u010dni podaci o trgovinskoj mre\u017ei u Srbiji. To je upravo razlog \u0161to se u okviru strategije predla\u017ee novi upravlja\u010dki model trgovine. Taj upravlja\u010dki model treba da bude zasnovan na razvijenoj informati\u010dkoj bazi sa klju\u010dnim podacima o trgovinskom sektoru privrede. Mi smo u strategiji predlo\u017eili i klju\u010dna re\u0161enja za izgradnju takozvanog GIS-a (geografsko-informacionog sistema) trgovine u Srbiji.<\/p>\n
\nProcena je da u Srbiji trenutno postoji oko 200.000 metara kvadratnih GLA (gross leasable area \u2013 ukupna veli\u010dina prostora za izdavanje) modernih \u0161oping centara \u0161to predstavlja oko 27 kvadrata na 1.000 stanovnika. Srbija bi mogla dosta brzo da do\u0111e do evropskog proseka u veli\u010dini modernih \u0161oping centara od 186 kvadrata GLA na hiljadu stanovnika. Ako bi se kao cilj postavio sada\u0161nji evropski prosek, tada bi u Srbiji trebalo da se izgradi prakti\u010dno novih 1.178.000 metara kvadratnih GLA u modernim \u0161oping centrima. Dobro je \u0161to je zainteresovanost stranih investitora za srpsko tr\u017ei\u0161te velika, pri \u010demu treba biti svestan \u010dinjenice da se jedno tr\u017ei\u0161te nalazi na vrhu interesovanja investitora u periodu od pet do deset godina.<\/p>\n
\nKada je re\u010d o dolasku stranih lanaca, dobro je \u0161to je odre\u0111en broj pokazao interes i ve\u0107 je prisutan u Srbiji. Me\u0111utim, mi se nalazimo u fazi njihovog jo\u0161 intenzivnijeg dolaska i to jo\u0161 zna\u010dajnijih lanaca, poznatijih, kao \u0161to su Carrefour, Spar, Lidl, a mo\u017eda i Tesco i tako dalje. Metro tako\u0111e treba da intenzivira svoju strategiju i da se jo\u0161 bolje pozicionira. Od trgovinskih formata o\u010dekujem najintenzivniji dolazak diskontnih lanaca i lanaca koji razvijaju moderne \u0161oping i hipermarket centre.<\/p>\n
\nOdvajanje spoljne od unutra\u0161nje trgovine je recidiv pro\u0161losti i administrativnog regulisanja privrede i tr\u017ei\u0161ta. U tr\u017ei\u0161nim privredama ne postoji odvojen tretman unutra\u0161nje od spoljne trgovine. Trgovina kao sektor se jedinstveno posmatra i institucionalno u najve\u0107oj meri reguli\u0161e. To prakti\u010dno zna\u010di da i Ministarstvo trgovine treba da ima ingerenciju ne samo kada je re\u010d o unutra\u0161njoj trgovini, nego u isto vreme i spoljnoj.<\/p>\n
\nZbog prevazi\u0111enosti va\u017ee\u0107ih zakonskih re\u0161enja u materiji trgovine, njenih ograni\u010denja, inspekcijskog nadzora i nepo\u0161tenog tr\u017ei\u0161nog nadmetanja, zbog nejasnih i zastarelih odredbi Zakona o trgovini SRJ iz 1993. i Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, prometu robe i inspekcijskom nadzoru RS iz 1996. godine. Tu je i potreba ure\u0111ivanja novih vrsta i na\u010dina trgovine, koji se sve vi\u0161e razvijaju u svetu i kod nas, kao \u0161to je elektronska trgovina, trgovina li\u010dnim nu\u0111enjem, aukcijska i berzanska trgovina, a koje kod nas nisu ure\u0111ene. Posebno treba navesti potrebu uskla\u0111ivanja pravila o uslovima za bavljenje trgovinom i o za\u0161titi od nepo\u0161tenog tr\u017ei\u0161nog nadmetanja sa pravilima EU, kao i potrebu ure\u0111ivanja jasnih uslova pod kojima dr\u017eava ima pravo da nametne ograni\u010denja u trgovini.<\/p>\n
\nTrgovinski sektor je najnapredniji deo privrede, zajedno sa bankarskim, i verovatno najvitalniji u ukupnoj privredi Srbije. Od 2000. u ovom sektoru ostvaren je najintenzivniji rast bruto doma\u0107eg proizvoda, rast zaposlenosti i rast ukupnog prometa, a i prodajnih i skladi\u0161nih kapaciteta.<\/p>\n
\nTrgovina bi u 2012. godini trebalo da u\u010destvuje u BDP-u Srbije sa oko 12 odsto, prema 10,8 odsto u 2007. Tako\u0111e, treba da u\u010destvuje sa ne\u0161to iznad 18 odsto u ukupnoj zaposlenosti u privredi Srbije. Promet robe u trgovini na veliko i malo \u0107e od 2008. do 2012. godine biti realno ve\u0107i za 36,1 odsto, \u0161to implicira prose\u010dnu godi\u0161nju stopu rasta od 6,4 odsto. Ukupan promet bi trebalo u 2012. godini da iznosi oko 43,4 milijardi evra i promet po glavi stanovnika trebalo bi da iznosi oko 2.680 evra, \u0161to je na nivou umereno razvijenih zemalja u tranziciji. Broj prodavnica u 2012. godini trebalo bi da bude oko 94 hiljade, \u0161to predstavlja smanjenje za 7,9 odsto u odnosu na 2007. Jedna prodavnica treba da opslu\u017euje oko 80 stanovnika, prema 72,6 stanovnika u 2007. godini. U\u010de\u0161\u0107e modernih prehrambenih maloprodajnih formata u Srbiji bi trebalo da iznosi 52 odsto, \u0161to je pribli\u017eno nivou razvoja koji sada imaju Poljska, Ma\u0111arska i Slova\u010dka, a iznad nivoa na kome je Hrvatska. Cilj je da Srbija sa sada\u0161njih 0,57 metara kvadratnih maloprodajnog prostora po glavi stanovnika do 2012. ostvari nivo ve\u0107i od 0,80 kvadrata. Kona\u010dno, da zaklju\u010dim. Pred ulazak u Evropsku uniju, odnosno za nepunih pet godina, treba da imamo razvijenu i marketin\u0161ki usmerenu trgovinu. Jedino takva trgovina mo\u017ee biti pravi partner proizvo\u0111a\u010dima u sve o\u0161trijoj borbi za naklonost samih potro\u0161a\u010da. Takva trgovina treba da bude klju\u010dna motorna snaga koja \u0107e uspe\u0161no uklju\u010divati privredu Srbije u tr\u017ei\u0161ne tokove Evropske unije.<\/p>\n