(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 50, jul 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
Sosevi mogu biti te\u010dni ili polute\u010dni. \u010cine da hrana izgleda i miri\u0161e bolje, da ima bolji i pikantniji ukus, ali i olak\u0161avaju varenje. Mogu se konzumirati uz predjela i glavna jela, uz sve vrste pe\u010denog, kuvanog i pohovanog mesa, ribe i povr\u0107a. Idealni su kao podloga za sendvi\u010d, hamburger, hot dog, kanape. U davnim vremenima, kada nije bilo rashladnih ure\u0111aja, meso, riba i druga hrana nisu mogli dugo da traju, tako da su prelivi i sosevi kori\u0161\u0107eni kako bi se prikrio neprijatan ukus hrane i njena sumnjiva sve\u017eina. U dana\u0161nje vreme, kada se preferira prirodan ukus hrane, sosevi i dalje predstavljaju sastavni deo kuhinja \u0161irom sveta.<\/p>\n
Osnovna podela<\/strong> Majonez \u2013 majka svih soseva<\/strong> Dug \u2018sta\u017e\u2019 na tr\u017ei\u0161tu<\/strong> Sa prelivima se mo\u017ee eksperimentisati<\/strong> Dijamant AD, Zrenjanin (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 50, jul 2008.) Sosevi mogu biti te\u010dni ili polute\u010dni. \u010cine da hrana izgleda i miri\u0161e bolje, da ima bolji i pikantniji ukus, ali i olak\u0161avaju varenje. Mogu se konzumirati uz predjela i glavna jela, uz sve vrste pe\u010denog, kuvanog i pohovanog mesa, ribe i povr\u0107a. Idealni su kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1644"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1644"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1644\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1647,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1644\/revisions\/1647"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1644"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1644"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1644"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nSos je Francuska re\u010d, nastala od latinskog salsus \u2013 zasoljeno, slano. U Francuskoj kuhinji, prelivi i sosevi datiraju jo\u0161 iz perioda izme\u0111u 1000. i 1450. godine nove ere. U klasi\u010dnoj francuskoj kuhinji bilo je na stotine soseva koji su doprineli definisanju karakteristika francuske kuhinje. U 19. veku, Antonin Careme je klasifikovao soseve u \u010detiri familije od kojih je svaka bazirana na jednom od slede\u0107a \u010detiri sosa: Allemande, Bechamel, Espagnole i Veloute. Po\u010detkom 20. veka, Auguste Escoffier je pro\u0161irio klasifikaciju novim sosevima: Paradajz sos i Majonez. Ve\u0107ina soseva koji se koriste u klasi\u010dnoj kuhinji su izvedeni iz jednog od pomenutih soseva.<\/p>\n
\nMajonez Francuzi nazivaju \u2018majkom svih soseva\u2019. U njihovoj kuhinji on \u010dini osnovu za mnoge druge soseve i salatne prelive, ali je popularan i \u0161irom planete. Poreklo majoneza se naj\u010de\u0161\u0107e vezuje za glavnog kuvara vojvode od Ri\u0161eljea, koji je prvi put napravio majonez 1756. godine, u slavu pobede Francuza nad Britancima, u bici kod Majorke. Po drugim izvorima, njegovo ime poti\u010de od starog francuskog imena za \u017eumance \u2018moyeu\u2019, a sam majonez poti\u010de jo\u0161 iz daleke 1589. godine. Mada postoje dileme oko vremena njegovog nastanka, njegov sastav je vekovima ostao isti. Klasi\u010dan majonez se sastoji od \u017eumanaca, biljnog ulja, limuna ili sir\u0107eta, soli, bibera i senfa, a danas imamo \u010ditav niz industrijskih proizvoda na bazi majoneza i razli\u010ditih dodataka koji mu daju specifi\u010dan ukus i namenu. U Americi ga koriste za sendvi\u010de i hamburgere, kao sastojak u salati sa tunjevinom ili salati od krompira. U Japanu ga prave sa pirin\u010danim sir\u0107etom pa su mu i ukus i boja druga\u010diji od nama poznatih. U Evropi je veoma popularan, a posebno u Rusiji. Interesantan je podatak da se u Rusiji majonez koristi vi\u0161e od ke\u010dapa, \u0161to nije slu\u010daj na drugim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n
\nNastanak preliva i soseva je vezan za doma\u0107instva, ali je savremeni ritam \u017eivota nametnuo njihovu industrijsku proizvodnju, koja daje garanciju potro\u0161a\u010dima da je ono \u0161to konzumiraju proizvedeno pod laboratorijskim nadzorom i strogom kontrolom, odnosno zdravstveno ispravno. Mnogi od najva\u017enijih svetskih brendova u oblasti preliva i soseva dostupnih danas, pojavili su se na tr\u017ei\u0161tu jo\u0161 20-ih godina 20 veka. Prelivi za salatu na bazi majoneza po\u010deli su da se proizvode jo\u0161 daleke 1933, kada se ovakav proizvod prvi put pojavio na Svetskoj izlo\u017ebi u \u010cikagu. Danas postoje prelivi i sosevi koji su napravljeni uz dodatak prirodnih sastojaka, ali i oni napravljeni na bazi ve\u0161ta\u010dkih aroma, zato je va\u017eno dobro pro\u010ditati deklaracije prilikom kupovine.<\/p>\n
\nU svetu postoji podela soseva i preliva prema primeni, i to na prelive za salatu (dressing), umake za meso i soseve. Dressing je preliv za salatu koji sadr\u017ei za\u010dine i dodatke. Umak je kombinacija za\u010dinskog bilja i drugih sastojaka koji mesu daju po\u017eeljan izgled i aromu. Sosevi su sastavni deo obroka, uglavnom se kombinuju sa testeninama, mesom i ribom. Pored karakteristi\u010dnog ukusa, obroku daju i hranljivu vrednost. Prema na\u0161em Pravilniku o kvalitetu i drugim zahtevima za jestivo biljno ulje i masti, margarin i druge masne namaze, majonez i srodne proizvode, postoji podela u zavisnosti od upotrebljene sirovine i na\u010dina proizvodnje na: majonez, salatni majonez, lagani majonez, majonezni sos, salatni preliv, salate sa majonezom i proizvodima srodnim majonezu. Majonez, salatni i lagani majonez su proizvodi tipa emulzije u vodi, proizvedene od jestivih biljnih ulja i dodataka. Majonezni sos se dobija od majoneza, salatnog ili laganog majoneza i dodataka. Salatni preliv je emulgovan ili neemulgovan proizvod, proizveden od jestivih biljnih ulja i dodataka. Kod majoneza su sastojci strogo definisani pravilnikom, dok je kod preliva sve prepu\u0161teno li\u010dnom izboru. Njihova proizvodnja je bazirana na proizvo\u0111a\u010dkim specifikacijama i zahtevima kupca, tako da savremeni proizvo\u0111a\u010di imaju dosta prostora za eksperimentisanje.<\/p>\n
\nslu\u017eba marketinga<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"