(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 48, maj 2008.)<\/p>\n
<\/p>\n
Senf je namirnica bez koje danas ne mo\u017ee da se zamisli moderna kuhinja. Za pravljenje ovog, gotovo neizbe\u017enog za\u010dina, ta\u010dnije njegove paste, koriste se zrnca istoimene biljke, koja se na ovim prostorima naziva jo\u0161 sla\u010dica ili goru\u0161ica. Sla\u010dica spada u porodicu kupusnja\u010da. Danas postoji oko 40 razli\u010ditih podvrsta sla\u010dice, ali po boji i ukusu, razlikujemo tri osnovna tipa: crnu \u2013 prodornog ukusa i manje veli\u010dine, sme\u0111u sla\u010dicu \u2013 ljutkastu, koja se \u010de\u0161\u0107e gaji i belu \u2013 blede boje, koja daje najvi\u0161e semenki, ali je najslabijeg ukusa. Semenke goru\u0161ice se \u010duvaju u zatvorenim posudama na hladnom, tamnom i suvom mestu. Senf na suvom i hladnom mestu mo\u017ee da traje i do godinu dana.<\/p>\n
Kori\u0161\u0107en od davnina<\/strong> Kako se pravi senf<\/strong> \u0160ta sadr\u017ee semenke sla\u010dice<\/strong> Sastav senf paste<\/strong> Senf i zdravlje<\/strong> Ivana Markovi\u0107 (Centroproizvod) (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 48, maj 2008.) Senf je namirnica bez koje danas ne mo\u017ee da se zamisli moderna kuhinja. Za pravljenje ovog, gotovo neizbe\u017enog za\u010dina, ta\u010dnije njegove paste, koriste se zrnca istoimene biljke, koja se na ovim prostorima naziva jo\u0161 sla\u010dica ili goru\u0161ica. Sla\u010dica spada u porodicu kupusnja\u010da. Danas postoji oko […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1606"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1606"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1606\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1609,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1606\/revisions\/1609"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1606"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1606"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1606"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPrvi pisani zapis u kome se spominje senf poti\u010de jo\u0161 od pre 5.000 godina, a interesantno je spomenuti i da se u Novom zavetu kraljevstvo nebesko upore\u0111uje sa semenkama sla\u010dice. Za senf su znali Egip\u0107ani, a Stari Grci i Rimljani su ga koristili i za konzerviranje. \u010cuveni matemati\u010dar Pitagora je govorio da senf izo\u0161trava um. Italijani ga konzumiraju uz pe\u010denu ribu, Englezi u\u017eivaju u njemu uz junetinu, a Nemci uz ve\u0107 tradicionalne kobasice. Ipak, najpoznatiji je onaj koji se pravi u Francuskoj, u Di\u017eonu.<\/p>\n
\nSla\u010dica je poreklom iz Indije, a danas se mo\u017ee prona\u0107i u raznim delovima Evrope, Azije, Bliskog Istoka i Mediterana. Rimljani su prvi po\u010deli da pripremaju senf – pastu od semenki sla\u010dice, po receptu iz prvog veka na\u0161e ere. Danas se, da bi se pripremio senf, semenke sla\u010dice prethodno potope u vodu, vino, jabukova\u010du, gro\u017e\u0111ani sok ili sir\u0107e. Zatim se melju i pretvaraju u ka\u0161u. Prilikom obrade, temperatura ne bi smela da pre\u0111e 40\u00baC, da ne bi isparila eteri\u010dna ulja semenki, koja daju senfu specifi\u010dan ukus. Pored soli, senfu se dodaje za\u010dinsko bilje: bosiljak, metvica, zeleni biber, estragon, feferoni, ren i odre\u0111eni vo\u0107ni sirupi, kao \u0161to je limunov. Senf danas mo\u017ee da bude ljut, ali i sladak \u2013 u zavisnosti od za\u010dina. Razlikujemo blage i jake senfove. Blagi se dobijaju od neolju\u0161tenih semenki, dok obradom olju\u0161tenih semenki, nastaju tzv. jaki senfovi. Od koli\u010dine crne goru\u0161ice zavisi o\u0161trina senfa. Od jakih senfova, u svetu je najpopularniji Di\u017eon, a od blagih Bordo. Nema\u010dki senfovi su obi\u010dno tamniji \u2013 zbog primese crne sla\u010dice, a razli\u010diti su po ja\u010dini. Ameri\u010dki se prave od belih semenki sa sir\u0107etom, \u0161e\u0107erom i miro\u0111ijama.<\/p>\n
\nEnergetska vrednost semenki sla\u010dice iznosi 469 kcal na 100g. S obzirom na to da se radi o za\u010dinu koji se konzumira u manjim koli\u010dinama, trebalo bi napomenuti da jedna ka\u0161i\u010dica semenki sadr\u017ei 31 kcal. Sla\u010dica sadr\u017ei 25 odsto belan\u010devina, 29 odsto masti i 35 odsto ugljenih hidrata. Sadr\u017ei 6,8 odsto vode. Dijetna vlakna su sadr\u017eana u koli\u010dini od 14,7 odsto. Semenke sla\u010dice va\u017ee za dobar izvor Omega – 3 masnih kiselina. Zna\u010dajan je sadr\u017eaj minerala, poput gvo\u017e\u0111a, kalcijuma, cinka, mangana i magnezijuma.Od vitamina va\u017eno je spomenuti sadr\u017eaj niacina. Svakako, od posebnog zna\u010daja je sadr\u017eaj aromati\u010dnih ulja i glikozid sinalbin, koji daje ose\u0107aj vreline u ustima. Semenke sla\u010dice, kao i ostale kupusnja\u010de, sadr\u017ee ve\u0107e koli\u010dine glukozinolata.<\/p>\n
\nSenf, odnosno njegova pasta, kao namirnica, sadr\u017ei mnogo vi\u0161e vode \u2013 80 odsto, a kalorijska vrednost mu je mnogo manja i iznosi oko 75 kcal. Sadr\u017ei 4,7 odsto belan\u010devina, 6,4 odsto ugljenih hidrata i 4,6 odsto masti. Senf je bogat izvor belan\u010devina i selena. Zavidna je i koli\u010dina vitamina E, prisutna u ovoj namirnici. Od minerala trebalo bi izdvojiti sadr\u017eaj magnezijuma, gvo\u017e\u0111a i fosfora, a od vitamina B1, B6, niacin i vitamin C.<\/p>\n
\nPozitivno dejstvo materija koje ulaze u sastav senfa je dokazano kada je u pitanju spre\u010davanje rasta tumorskih \u0107elija, a posebno u slu\u010daju organa za varenje. Sadr\u017eani selen tako\u0111e mo\u017ee da pomogne u spre\u010davanju nastanka astmati\u010dnih napada, reumatskih bolesti, kao i u prevenciji malignih obolenja. Sadr\u017eani magnezijum mo\u017ee biti koristan u terapiji povi\u0161enog krvnog pritiska, migrenskih glavobolja, kao i u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova i \u0161e\u0107erne bolesti.
\nO\u0161tar miris senfa mo\u017ee da doprinese pro\u010di\u0161\u0107avanju sinusa i da pobolj\u0161a apetit. Tako\u0111e, ne bi trebalo zaboraviti, da senf mo\u017ee da deluje i antibakterijski, a njegovo konzumiranje mo\u017ee da pomogne i u spre\u010davanju nadimanja.<\/p>\n
\nu saradnji sa prim. dr med. Du\u0161anom \u017divi\u0107em<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"