{"id":1602,"date":"2013-11-18T13:20:51","date_gmt":"2013-11-18T12:20:51","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1602"},"modified":"2013-11-18T13:20:51","modified_gmt":"2013-11-18T12:20:51","slug":"feta-sir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/feta-sir\/","title":{"rendered":"Feta sir"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 48, maj 2008.)<\/p>\n

 <\/p>\n

IZ GR\u010cKE KUHINJE<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Supermarketi su se, prema istra\u017eivanju MEMRB-a, u periodu od februara 2007. godine do februara 2008, pokazali kao najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatra vrednosna prodaja feta sira u Srbiji.<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Feta je beli meki sir u kockama, glatke teksture, izvanrednog ukusa i duge tradicije. Mo\u017ee se konzumirati kao sastojak predjela (bruskete), u salatama (gr\u010dka salata), za razne vrste pita (pita sa spana\u0107em, sirom). Procenat mle\u010dne masno\u0107e u siru je od 30 do 60%, a naj\u010de\u0161\u0107e oko 45%. \u0160irom sveta postoje sli\u010dni beli sirevi, ali nijedan nema aromu niti je postigao popularnost feta sira.<\/p>\n

MEMRB analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>
\nMEMRB se bavi pra\u0107enjem maloprodaje u segmentu proizvoda \u0161iroke potro\u0161nje. Kompanija pokriva maloprodajne kanale, koriste\u0107i klasi\u010dnu metodologiju maloprodajnog inventarisanja koja podrazumeva mese\u010dne ili dvomese\u010dne posete stalnom i reprezentativnom panelu (uzorku) maloprodajnih objekata u cilju prikupljanja informacija o zalihama, nabavci, cenama i kombinuje ih sa skeniranim podacima iz lanaca sa kojima sara\u0111uje.
\nMEMRB prati kategoriju sireva na tr\u017ei\u0161tima Srbije i Crne Gore, a zapo\u010deo je pra\u0107enje kategorije i na tr\u017ei\u0161tu Makedonije. U analizi koja sledi posmatrano je tr\u017ei\u0161te feta sira u Srbiji u periodu od februara 2007. do februara 2008. godine.
\nPodaci pokazuju da je na tr\u017ei\u0161tu Srbije najprodavaniji feta sir u plasti\u010dnom pakovanju i ovaj tip pakovanja je u\u010destvovao sa 68,1 odsto u vrednosti prodaje feta sira u februaru 2008. godine. U istom periodu prethodne godine feta sirevi u plasti\u010dnom pakovanju ostvarili su 42,8 odsto vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a. Zna\u010daj pomenutog tipa pakovanja pove\u0107ava se od avgusta pro\u0161le godine i ovaj trend je nastavljen do danas. Nasuprot tome, feta u konzervi je u februaru ove godine ostvarila vrednosno u\u010de\u0161\u0107e od 4,5 odsto, \u0161to je pad u odnosu na isti period prethodne godine kada je njeno u\u010de\u0161\u0107e iznosilo 23,4 odsto. Ovo ukazuje na tendenciju zamene konzervi plasti\u010dnom ambala\u017eom u pakovanju feta sira. Ostali tipovi pakovanja zastupljeni su sa 27,4 odsto (februar 2008).
\nSupermarketi su, sa ostvarenih 58,5 odsto vrednosti prodaje u periodu od februara 2007. godine do februara 2008. najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatra vrednosna prodaja feta sira u Srbiji. Slede velike bakalnice, koje su u istom periodu ostvarile 26,6 odsto vrednosti prodaje, dok se na tre\u0107em mestu nalaze male bakalnice sa vrednosnim udelom od 14,8 odsto.
\nKada se posmatra prodaja feta sira prema veli\u010dini pakovanja, najve\u0107u vrednost prodaje ostvarili su proizvodi u pakovanjima do 500g i njihov doprinos vrednosti prodaje u februaru 2008. godine iznosio je 55,2 odsto. Pakovanja od 501g do 1kg u istom periodu su generisala 41,8 odsto vrednosnog u\u010de\u0161\u0107a.
\nMEMRB podaci o vrednosnom u\u010de\u0161\u0107u vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u odnosu na ostale proizvo\u0111a\u010de, za period od februara 2007. do februara 2008. godine, pokazuju da u Srbiji 92,2 odsto vrednosti prodaje ostvaruju \u010detiri proizvo\u0111a\u010da (po abecednom redu) Jersey, Mlekara Subotica, Mlekara \u0160abac i Somboled.<\/p>\n

SOMBOLED:<\/strong>
\nSomborska feta je meki, beli sir izvanrednog ukusa sa originalnom recepturom i jedan je od najpoznatijih proizvoda Somboleda. Kompanija Somboled ima dugu tradiciju na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. Od male lokalne mlekare, tridesetih godina pro\u0161log veka, prerastao je u jednu od najsavremenijih mle\u010dnih industrija u regionu. Njegovim ulaskom u poslovni sastav Dukat mle\u010dne industrije 2003. godine, napravljen je strate\u0161ki plan orijentacije na mleko, sve\u017ee mle\u010dne proizvode i feta sir. Kontinuirane inovacije u proizvodne pogone, u periodu od 2003. do danas, obezbedile su plasman inovativnih, kvalitetnih proizvoda u izuzetno prakti\u010dnoj ambala\u017ei. Jedna od najzna\u010dajnijih investicija svakako je bila Primodan linija za proizvodnju Somborske fete u plasti\u010dnim posudama, koja je po\u010dela sa radom u avgustu 2006. godine. Novi proizvodni pogon omogu\u0107io je zna\u010dajno pove\u0107anje kapaciteta proizvodnje i obezbedio vrhunski kvalitet gotovog proizvoda. Zahvaljuju\u0107i ovoj investiciji, Somborska feta se sada mo\u017ee kupiti u dva atraktivna formata, prilago\u0111ena potrebama potro\u0161a\u010da: posude od 250g i 500g. Proizvodi se po recepturi koja ima dugu tradiciju, a sam kvalitet i ukus proizvoda su zna\u010dajno unapre\u0111eni. Prakti\u010dna ambala\u017ea omogu\u0107ava o\u010duvanje sve\u017eine proizvoda i vi\u0161estruku upotrebu do kraja isteka roka trajanja. Pored plasti\u010dne ambala\u017ee, Somborska feta se proizvodi i u limenci od 7kg, koja je prvenstveno namenjena rinfuznoj prodaji i HoReCa kanalu prodaje.<\/p>\n

Promo pakovanje u prodaji<\/strong>
\n\u201cPrema istra\u017eivanjima MEMRB-a, \u010dije podatke pratimo od aprila meseca 2005. godine do danas, robna marka Somborska feta ima lidersku poziciju u kategoriji feta sira na tr\u017ei\u0161tu Srbije u celom posmatranom periodu\u201d, isti\u010de Milica \u0160etka, marketing menad\u017eer Somboleda. Po\u010detkom 2007. godine, dobijanjem HACCP sertifikata, Somboled je dobio i potvrdu da postupci i na\u010dini kontrolisanja koji se primenjuju u svakodnevnoj proizvodnji daju proizvod koji je apsolutno bezbedan po zdravlje potro\u0161a\u010da. Glavni konkurenti Somborske fete su \u0160aba\u010dka feta, Grekos feta, kao i robne marke Adut i Jersey iz Knja\u017eevca. \u201cZa na\u0161e cenjene potro\u0161a\u010de za predstoje\u0107u sezonu feta sira pripremamo mnogo iznena\u0111enja. Prvo u nizu je co-pack Somborske fete sa zelenim za\u010dinima robne marke Kotanyi, koji u kombinaciji daju izuzetno lepa jela i salate, a jednostavno i brzo se spremaju. Na svakom pojedina\u010dnom pakovanju se nalazi recept za pripremu ukusnih zakuski sa Somborskom fetom\u201d, ka\u017ee \u0160etka. Ona dodaje da uspe\u0161an izvoz na tr\u017ei\u0161te Crne Gore, Makedonije, i Bosne i Hercegovine potvr\u0111uje da kvalitet Somborske fete prepoznaju i okolna tr\u017ei\u0161ta na kojima ovaj proizvod pronalazi svoje mesto.<\/p>\n

GfK analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>
\nGfK Beograd ConsumerScan – Panel doma\u0107instava je istra\u017eiva\u010dki projekat specifi\u010dan po svojoj kontinuiranosti, naime ispitivanje traje neprekidno. S obzirom da je metodologija standardizovana na nivou GfK grupe, svi rezultati su uporedivi i lako se mogu uo\u010diti specifi\u010dnosti tr\u017ei\u0161ta razli\u010ditih dr\u017eava. Uzorak panel istra\u017eivanja \u010dini 1.500 doma\u0107instava koja, putem specifi\u010dnog dnevnika, prijavljuju svoje dnevne kupovine robe \u0161iroke potro\u0161nje koja je namenjena isklju\u010divo za potro\u0161nju unutar doma\u0107instva (sva potro\u0161nja van doma\u0107instva nije uklju\u010dena). Na taj na\u010din se mogu dobiti informacije o veli\u010dini tr\u017ei\u0161ta, u\u010de\u0161\u0107u proizvo\u0111a\u010da ili uo\u010diti promene u kupovnom pona\u0161anju, razvoju maloprodaje, trendovima i drugo. Analiza tr\u017ei\u0161ta feta sira odnosi se na podatke GfK panela doma\u0107instava od januara do kraja decembra 2007. godine.
\n– Feta sir je vrsta tradicionalnog belog sira koji poti\u010de iz Gr\u010dke i u izvornom obliku se pravi isklju\u010divo od ov\u010dijeg i\/ili kozjeg mleka. Gr\u010dka je pre nekoliko godina pravno za\u0161titila naziv feta, tako da ostali proizvo\u0111a\u010di iz EU moraju da koriste druge nazive za svoje sireve sli\u010dne feti. Sir feta koji se mo\u017ee prona\u0107i u Srbiji je uglavnom proizveden od kravljeg mleka.
\n– Ovo tr\u017ei\u0161te konstantno raste poslednjih godina, \u0161to je donekle povezano i sa marketin\u0161kim naporima, ali i novim igra\u010dima i markama u ovom segmentu.<\/p>\n

– U Srbiji, skoro polovina od ukupnog broja doma\u0107instava je bar jednom kupila feta sir tokom 2007. godine. Ovaj podatak se mo\u017ee smatrati uspehom, imaju\u0107i u vidu da se u Srbiji mnogo vi\u0161e konzumira tradicionalni beli kravlji sir, uglavnom individualnih proizvo\u0111a\u010da.
\n– U Srbiji posluje veliki broj mlekara, Panelom je registrovano tridesetak njih koji proizvode feta sir. Ipak, zna\u010dajniji deo tr\u017ei\u0161ta zauzima svega \u0161est mlekara: Glo\u017eane, D\u017eersi, Lazar-Blace, Somboled, Subotica i \u0160abac (po abecednom redu).
\n– Feta koja ima najve\u0107u bazu kupaca je proizvod Mlekare \u0160abac \u2013 vi\u0161e od polovine kupaca feta sira je kupilo \u0160aba\u010dku fetu. Ovaj proizvod je ve\u0107 du\u017ee vreme prisutan na tr\u017ei\u0161tu, a pakovanje je nedavno redizajnirano i modernizovano. Ne samo \u0161to je ovaj proizvod najatraktivniji kupcima, ve\u0107 su njegovi kupci ujedno i najlojalniji. Skoro 43 odsto potreba za feta sirom zadovoljavaju upravo proizvodom iz \u0160apca.
\n– Somborska feta je tako\u0111e privukla veliki broj kupaca (skoro 45 odsto kupaca feta sira je kupilo fetu iz Sombora), mada je njihova lojalnost ne\u0161to ni\u017ea od konkurenta iz \u0160apca (blizu 35 odsto).
\n– Preostale analizirane marke su privukle manji broj kupaca, iz razli\u010ditih razloga: Grekos je relativno nov proizvod koji je lansiran po\u010detkom 2007. godine dok je Adut prva trgova\u010dka marka feta sira u Srbiji i mo\u017ee se na\u0107i samo u prodajnim objektima u vlasni\u0161tvu Delta Holdinga. Ipak, zanimljivo je da su, iako je Adut privukao manji broj kupaca od Grekosa, njegovi kupci lojalniji.
\n– Feta sir je skuplji od \u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enog tradicionalnog belog kravljeg sira, ali za o\u010dekivati je da \u0107e ovaj proizvod nastaviti da osvaja nove kupce, kako zbog svog specifi\u010dnog ukusa i ve\u0107e dostupnosti, tako i zbog uvo\u0111enja strogih higijenskih i standarda kvaliteta u proces proizvodnje.<\/p>\n

MLEKARA SUBOTICA:<\/strong>
\nMlekara Subotica je po\u010detkom 2007. godine svojim potro\u0161a\u010dima ponudila nov, kvalitetan, pouzdan i zdrav proizvod \u2013 Grekos suboti\u010dku fetu. Inspiracija, po re\u010dima Tatjane Anti\u0107, PR i marketing menad\u017eera Mlekare Subotica, poti\u010de iz Gr\u010dke – Grci i drugi mediteranski narodi najvitalniji su u Evropi i svoju energiju, \u017eivotnu radost i dugove\u010dnost duguju tradicionalno ukusnoj i zdravoj ishrani. \u201cZahvaljuju\u0107i vrhunskom kvalitetu, uspe\u0161nom marketin\u0161kom nastupu (agresivna TV, print, radio kampanja) i novim pristupom prodajnim aktivnostima, Mlekara Subotica je ve\u0107 u prvoj godini proizvodnje dostigla zavidne koli\u010dine i vrlo brzo sustigla svoje konkurente. Kontakt sa potro\u0161a\u010dima je ostvaren putem brojnih promocija na mestima prodaje i u HoReCa kanalima, a uspe\u0161an plasman Grekos fete su potstakli i originalni Grekos za\u010dini za gr\u010dku salatu i recepti za kreativnu pripremu obroka sa Grekos fetom. Grekos feta se uspe\u0161no pozicionirala na doma\u0107em, ali i na tr\u017ei\u0161tima regiona\u201d, ka\u017ee Anti\u0107. Suboti\u010dka feta se prodaje u funkcionalnoj, kvalitetnoj i atraktivnoj ambala\u017ei \u2013 u pakovanjima od 1kg, 0,5kg, i od nedavno, od 250g. Dostupno je, naravno, i rinfuzno pakovanje od 7,5kg.<\/p>\n

\u010ceka se izvozni\u010dki broj<\/strong>
\nGrekos feta je i pre pojave na tr\u017ei\u0161tu dobila nagradu Udru\u017eenja ekonomskih propagandista Srbije za dizajn ambala\u017ee, a na ocenjivanju na ovogodi\u0161njem jubilarnom 75. me\u0111unarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, osvojila je Veliku zlatnu medalju za kvalitet. Po istra\u017eivanju agencije Pro Vox, sprovedenom pre pola godine, i od potro\u0161a\u010da je dobila odli\u010dne ocene. \u201cMlekara Subotica je jedan od lidera na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, sa tradicijom proizvodnje dugom vi\u0161e od pola veka. Prva je doma\u0107a mlekara koja je krajem 2005. dobila HACCP sertifikat, koji garantuje najstro\u017eije svetske i evropske standarde, te je jedna od prvih mlekara koje su po\u010dele da posluju po ISO 9001:2000 standardima. Neprekidno se razvija i usavr\u0161ava: danas je jedina mlekara u regionu koja ima BRC \/British Retail Consortium\/ sertifikat za liniju kiselo-mle\u010dnih proizvoda – osnovu za ulaz u najve\u0107e trgovinske lance\u201d, isti\u010de Anti\u0107. U Mlekari Subotica skoro se o\u010dekuje i dobijanje izvozni\u010dkog broja, koji \u0107e omogu\u0107iti izvoz Grekos fete i ostalih proizvoda na tr\u017ei\u0161te EU.<\/p>\n

MLEKARA \u0160ABAC:<\/strong>
\n\u0160aba\u010dka mlekara ima tradiciju pravljenja feta sira dugu vi\u0161e od 20 godina i jedna je od prvih mlekara na ovim prostorima koja je pokrenula proizvodnju ovog delikatesnog punomasnog belog sira. Ogroman put je pre\u0111en od momenta pokretanja produkcije, da bi se danas \u0161aba\u010dki feta sir proizvodio u najsavremenijem pogonu, u potpuno sterilnoj, za\u0161ti\u0107enoj atmosferi. Pri tom, \u0160aba\u010dka feta se proizvodi na na\u010din koji je u potpunosti u skladu sa prirodom, bez ikakvih ve\u0161ta\u010dkih dodataka i konzervansa. \u201cPuno\u0107a i sklad ukusa, kao i idealan balans blago kiselog i blago zasoljenog sira, daju na\u0161em siru onu posebnu nijansu koju na\u0161i potro\u0161a\u010di prepoznaju kao vrhunski kvalitet. Prisutni smo kako na tr\u017ei\u0161tu Srbije (vi\u0161e od 56 odsto svih maloprodajnih objekata koji vr\u0161e promet prehrambenih proizvoda imaju u ponudi \u0160aba\u010dku fetu), tako i na tr\u017ei\u0161tima svih biv\u0161ih SFRJ republika. Na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu imamo u\u010de\u0161\u0107e koje se konstantno uve\u0107ava\u201d, ka\u017ee Rade Obradovi\u0107, zamenik direktora komercijalnog sektora Mlekare \u0160abac.<\/p>\n

Standardizovan proces se\u010denja<\/strong>
\n\u201c\u0160aba\u010dka feta je upakovana u ambala\u017eu \u010diji je dizajn i oblik postao model koji potro\u0161a\u010di prepoznaju kao generi\u010dki atribut feta sira. Dodatno, na\u0161a ambala\u017ea pru\u017ea potpunu za\u0161titu proizvoda i jedan je od vrlo va\u017enih faktora u postizanju i konstantnosti kvaliteta \u0160aba\u010dke fete. Nivo i konstantnost kvaliteta i higijene proizvoda je pre svega obezbe\u0111en striktnim pridr\u017eavanjem procedura HACCP standarda koji je u proizvodnji feta sira sertifikovan jo\u0161 pre dve godine\u201d, ka\u017ee Obradovi\u0107. U pode\u0161avanju proizvoda prema najfinijim zahtevima potro\u0161a\u010da Mlekara \u0160abac je standardizovala proces se\u010denja fete u procesu punjenja, \u0161to omogu\u0107ava lagodniju upotrebu i lak\u0161e va\u0111enje sira iz posude.
\nTrenutno, \u0160aba\u010dka feta se prodaje u tri komercijalna pakovanja: 250g, 450g i 950g, kao i dva rinfuzna pakovanja od 7,5kg i 16kg.<\/p>\n

Synovate analiza tr\u017ei\u0161ta<\/strong>
\nIstra\u017eivanje o feta siru je sprovedeno u okviru telefonskog (CATI) istra\u017eivanja tr\u017ei\u0161ta robe \u0161iroke potro\u0161nje koje je agencija Synovate sprovela u januaru 2008. Uzorak od 600 ispitanika je bio nacionalno reprezentativan i obuhvatao je osobe starosti od 18 do 60 godina koje su zadu\u017eene za nabavku u doma\u0107instvu. Prvo \u0161to se mo\u017ee uo\u010diti kada je u pitanju poznatost marki feta sira jeste da veliki procenat ispitanika \u2013 40 odsto njih \u2013 nije umeo da navede nijednu marku. Me\u0111utim, ovaj podatak se delom mo\u017ee objasniti time da 48 odsto ispitanika nije jelo\/koristilo feta sir u poslednjih mesec dana. Naime, procenat onih koji nisu umeli da navedu nijednu marku je zna\u010dajno ve\u0107i me\u0111u nekorisnicima nego me\u0111u korisnicima feta sira \u2013 69 odsto, u odnosu na 14 odsto. Taj procenat je tako\u0111e zna\u010dajno ve\u0107i me\u0111u starijim nego me\u0111u mla\u0111im ispitanicima, me\u0111u stanovnicima zapadne Srbije, i me\u0111u ispitanicima sa niskim primanjima. Korisnika feta sira ima najvi\u0161e me\u0111u ispitanicima sa visokim obrazovanjem, vi\u0161im primanjima i stanovnicima Beograda. Kada je u pitanju odnos snaga me\u0111u markama feta sira na srpskom tr\u017ei\u0161tu, Somborska feta (Somboled), zatim \u0160aba\u010dka i feta Grekos (Subotica) se izdvajau kao ubedljivi lideri u odnosu na ostale marke. Odnos me\u0111u ove tri marke je isti bilo da se radi o spontanom poznavanju, naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enoj ili omiljenoj marki. Somborska feta je u sva tri parametra na prvom mestu, budu\u0107i da je spontano pominje 30 odsto, a da je naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107ena i omiljena marka za 27 odsto ispitanika. Sledi \u0160aba\u010dka feta (22 odsto, 24 odsto i 21 odsto), dok je suboti\u010dki Grekos na tre\u0107em mestu (20 odsto, 18 odsto i 17 odsto). Sve ostale marke imaju daleko ni\u017ee rezultate po svim parametrima. Detaljnija analiza ovih podataka je pokazala, me\u0111utim, da postoje zna\u010dajne razlike u marki koje razli\u010dite demografske grupe naj\u010de\u0161\u0107e koriste. Tako je me\u0111u fakultetski obrazovanim ispitanicima najkori\u0161\u0107enija marka feta sira \u0160aba\u010dka feta, dok je me\u0111u ispitanicima sa osnovnim obrazovanjem zna\u010dajno ve\u0107i broj onih koji ne znaju koju marku naj\u010de\u0161\u0107e koriste. Tako\u0111e, Somborka feta se zna\u010dajno vi\u0161e koristi u Beogradu i Vojvodini nego u drugim regionima, a u prestonici se tako\u0111e zna\u010dajno vi\u0161e koristi i Grekos feta. U centralnoj, isto\u010dnoj i ju\u017enoj Srbiji najkori\u0161\u0107enija feta je \u0160aba\u010dka feta. Da i visina prihoda uti\u010de na izbor fete ukazuje podatak da Grekos fetu zna\u010dajno vi\u0161e koriste ispitanici sa srednjim i vi\u0161im nego oni sa ni\u017eim prihodima. Pri odabiru marke feta sira, srpski potro\u0161a\u010di se zna\u010dajno vi\u0161e rukovode ukusom proizvoda (84 odsto) nego njegovom cenom (47 odsto). Procenat mle\u010dne masti je pri izboru feta sira va\u017ean za 46 odsto ispitanika, a zna\u010dajno je va\u017eniji starijim ispitanicima, najverovatnije iz zdravstvenih razloga. Kao zna\u010dajni faktori se isti\u010du jo\u0161 i pakovanje (38 odsto) i marka proizvoda (32 odsto). Feta sir se u Srbiji najvi\u0161e jede kao meze (31 odsto), zatim u salati (24 odsto). Zna\u010dajno je manje onih koji feta sir naj\u010de\u0161\u0107e jedu na neki drugi na\u010din, kao, na primer, u sendvi\u010du (13 odsto) ili bez i\u010dega\/klot (11odsto). Feta sir u salati zna\u010dajno vi\u0161e od ostalih jedu ispitanici sa vi\u0161im obrazovanjem i vi\u0161im primanjima. Za pravljenje pite se feta sir najvi\u0161e koristi u ju\u017enoj Srbiji.<\/p>\n

Pripremila: Marija F. \u0160mit<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 48, maj 2008.)   IZ GR\u010cKE KUHINJE   Supermarketi su se, prema istra\u017eivanju MEMRB-a, u periodu od februara 2007. godine do februara 2008, pokazali kao najzna\u010dajniji tip prodajnog objekta, kada se posmatra vrednosna prodaja feta sira u Srbiji.   Feta je beli meki sir u kockama, glatke teksture, izvanrednog […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1602"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1602"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1602\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1605,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1602\/revisions\/1605"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1602"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1602"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1602"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}