{"id":1585,"date":"2013-11-18T12:46:15","date_gmt":"2013-11-18T11:46:15","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1585"},"modified":"2013-11-18T12:46:46","modified_gmt":"2013-11-18T11:46:46","slug":"nemanja-popov-centroproizvod","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/nemanja-popov-centroproizvod\/","title":{"rendered":"Nemanja Popov, Centroproizvod"},"content":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 48, maj 2008.)<\/p>\n

 <\/p>\n

Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

GRADIMO BRENDOVE<\/strong><\/h2>\n

 <\/p>\n

Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda: \u201cUlaganje u brendove nikada ne prestaje. Roba \u0161iroke potro\u0161nje se brzo \u2018kre\u0107e\u2019 i vi potro\u0161a\u010da u ovoj industriji morate konstantno da podse\u0107ate na svoje proizvode. Ako to ne radite nikada ne mo\u017eete da budete na liderskoj poziciji.\u201d<\/strong><\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Kompanija Centroprom osnovana je 1945, i bila je jedna od najve\u0107ih u staroj Jugoslaviji, a bavila se i proizvodnjom i trgovinom i imala je veliki broj preduze\u0107a koja i sada posluju kao nezavisna. Me\u0111utim, devedesete je do\u0161lo do raspada na \u010detiri dela \u2013 C market, Centroproizvod, Centroprom i C banku. Nakon razdvajanja, od 1991, nastupa period krize, tako da se Centroproizvod 2004. kada je privatizovan, nalazio u finansijski te\u0161koj situaciji. Sada je to firma koja zapo\u0161ljava 550 radnika, u pro\u0161loj godini je ostvarila prodaju vrednu 33 miliona evra i operativni profit oko \u010detiri miliona evra. Prema re\u010dima na\u0161eg sagovornika, Nemanje Popova, generalnog direktora Centroproizvoda, koji je u kompaniji od 2004, a na njenom \u010delu od avgusta 2006, za deset godina planiraju da budu pet puta ve\u0107i.<\/p>\n

Od firme koja je 2004. godine bila skoro pred ste\u010dajem, Centroproizvod je postao kompanija sa zavidnim rezultatima. U \u010demu je tajna uspeha?<\/strong>
\nSmatram da za uspeh postoji nekoliko klju\u010dnih elemenata: prvi je tim i ljudi, drugi je brend, a tre\u0107i je kvalitet proizvoda. \u0160to se ti\u010de ljudi, razlika izme\u0111u ma\u0161ina i ljudi je \u0161to ma\u0161ina mo\u017ee da radi do 75 odsto kapaciteta, a \u010dovek mo\u017ee i sa 150, 170 i 220 odsto kapaciteta, \u0161to zna\u010di da je neophodno da imate visoko motivisane ljude unutar kompanije i ljude sa adekvatnim znanjem i sposobnostima, koji mogu da bilo koji zadatak i ideju sprovedu u delo. Brend, robna marka ili poznatos porizvoda je klju\u010dni faktor za dugoro\u010dni uspeh kompanije, jer nema kompanije na ovom svetu koja nema brend, a koja je dugoro\u010dno opstala. I na kraju, kvalitet proizvoda. U na\u0161oj kompaniji imamo oko 600 ljudi koji svakog dana sa podjednakim naporom rade da odiguraju da sa na\u0161ih proizvodnih linija na trpezu sti\u017ee samo najbolje. A \u0161ta je ono \u0161to \u010dini kvalitet jednog proizvoda, na osnovu \u010dega neko mo\u017ee da ka\u017ee da je njegov proizvod kvalitetan, a drugi nije? U jednom proizvodu su bitni kvalitet sirovina, receptura, tj. Proporcija tih sirovina koji daju ukus i bitno je kako proizvod izgleda. Jedini merodavni da to presudi je potro\u0161a\u010d \u2013 jer \u2018dobro je ono \u0161to mi se svi\u0111a\u2019. U Centroproizvodu koristimo isklju\u010divo najkvalitetnije sirovine, za ukus pitamo potro\u0161a\u010da, a za izgled koristimo najkompetentnije agencije.<\/p>\n

Kako odlu\u010dujete o tome \u0161ta \u0107ete i kada da lansirate na tr\u017ei\u0161te?<\/strong>
\nMi se trudimo da mi ne budemo ti koji odlu\u010duju \u0161ta \u0107e lansirati, ve\u0107 da to radi potro\u0161a\u010d. Neophodno je kontinuirano sprovoditi istra\u017eivanja, upoznavati nove kategroije, razumeti preference i ukuse potro\u0161a\u010da, i komunicirati sa potro\u0161a\u010dem da bi takve odluke mogle da budu done\u0161ene. Drugim re\u010dima, kada imate informacjie koje proanalizirate, odluke se same name\u0107u.<\/p>\n

\u0160ta \u0107ete lansirati ove godine?<\/strong>
\nLansirali smo nedavno princes-krofne, pala\u010dinke, tiramisu i panakotu, a na leto \u0107emo izbaciti i cheese cake. Na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu je to jo\u0161 uvek mala kategorija i kod odluke nismo pitali potro\u0161a\u010de, jer ne postoji navika. Me\u0111utim, kada pogledate u regionu ili tendencije te kategorije i u regionu i na zapadu, vide\u0107ete da je do\u017eivela jako veliku ekspanziju. Ponekad smo kreativni, a ponekad gledamo \u0161ta su radili uspe\u0161ni. Tako da na osnovu regionalnog razvoja i ekspanzije kategorije u regionu smatramo da \u0107e ovo biti kategorija koja \u0107e biti zna\u010dajna u Srbiji. Ali, ne ove godine ili slede\u0107e. To je kategorija koju smo sada otvorili i koju \u0107emo ubudu\u0107e graditi. Tako\u0111e, ove godine \u0107emo lansirati polugotova jela, paste i ri\u017eota, i to ovog meseca. Planiramo jo\u0161 lepih iznena\u0111enja, ali to vam sada ne mogu otkriti.<\/p>\n

Kako dolazite do saznanja \u0161ta je to \u0161to potro\u0161a\u010d \u017eeli?<\/strong>
\nVama samo tr\u017ei\u0161te govori u kom pravcu potro\u0161a\u010di idu, \u0161ta vide, \u0161ta konzumiraju, \u0161ta im se svi\u0111a. Zna\u010di, vi kada poznajete kategoriju i kada upoznate tr\u0161i\u0161te znate \u0161ta je to \u2018main stream\u2019 i znate u kom pravcu potro\u0161a\u010di razmi\u0161ljaju. To je kada su u pitanju postoje\u0107e stvari. A postoji i jedna druga stvar, a to je u kom pravcu \u0107e se ukusi potro\u0161a\u010da razvijati i u kom pravcu \u0107e se samo tr\u017ei\u0161te razvijati. Tu uop\u0161te ne treba izmi\u0161ljati toplu vodu. Kada pogledamo region i malo dalje, mo\u017eemo da vidimo generalni pravac u kom \u0107e se tr\u017ei\u0161te razvijati. Naravno, ovo su samo smernice, nisu zape\u010da\u0107ena pravila, uvek kompanija sa svojim aktivnostima mo\u017ee da uti\u010de na potro\u0161a\u010de i na veli\u010dinu kategorije. Mo\u017ee \u2018ni\u0161u\u2019 da pretvori u kategoriju. Dakle, pored toga \u0161to je bitno poznavati potro\u0161a\u010da potrebno je i vrlo dobro upoznati sopstvenu kategoriju. A, za poznavanje kategorije nije dovoljno samo oti\u0107i na prodajno mesto i gledati u raf ili kupiti jedno istra\u017eivanje. Poznavanje kategorije mora da ide mnogo dublje. Izme\u0111u ostalog, kolika je elasti\u010dnost ponude i tra\u017enje, kakva je va\u0161a tr\u017ei\u0161na pozicija, da li ste pricetaker ili pricemaker, ciljna grupa, kanali prodaje koji servisiraju tu ciljnu grupu za odre\u0111enu kategoriju, ili navike i u\u010destalost konzumacije, aktivnosti konkurencije itd. Onako kako kompanija poznaje svoju kategoriju i potro\u0161a\u010da, toliko \u0107e je i potro\u0161a\u010d nagraditi konzumacijom. Ukoliko mi promenimo cenu 10 odsto, \u0161ta \u0107e se desiti sa mojom prodajom. Da li \u0107e ostati ista, sko\u010diti ili pasti. Takve stvari su vrlo bitne.<\/p>\n

Da li taj kvalitet nu\u017eno mora da bude skup?<\/strong>
\nKvalitet mora da ko\u0161ta, ali ne mora da bude papren. Za\u0161to mora da ko\u0161ta? Ako vi kupite prirodne, doma\u0107e sastojke ili anga\u017eujete zadruge i poljoprivredna dobra da za vas seju, tvrdim da \u0107ete dobiti bolji kvalitet nego ako uvezete duplo jeftinije sirovine. Na\u0161 cilj jej da ponudimo najbolji kvalitet po fer ceni.<\/p>\n

Kako Centroproizvod razmi\u0161lja, kada je u pitanju cenovna strategija?<\/strong>
\nDa bi kompanija mogla da raste mora da obezbedi u svojoj cenovnoj strategiji prostor za marketing i prodaju. Kompanija u svoje brendove i u svoje proizvode mora da ula\u017ee. Roba \u0161iroke potro\u0161nje se brzo \u2018kre\u0107e\u2019 i vi potro\u0161a\u010da u ovoj industriji morate konstantno da podse\u0107ate na svoje proizvode i ako to ne radite ne mo\u017eete nikada da budete na liderskoj poziciji. Ljudi misle da je marketing tro\u0161ak, ali ne – marketing je investicija. Ova industrija je u su\u0161tina marketin\u0161ko-uslu\u017ena industrija. Ako bilo ko misli da \u0107e lansirati jeftin proizvod i da \u0107e mo\u0107i od toga da napravi ozbiljnu kompaniju \u2013 ne\u0107e. Gledam \u0161ta konkurencija u Srbiji radi oko nas \u2013 borba sa rabatima. Mi se kao kompanija nikada nismo borili rabatima niti \u0107emo se boriti. To je bitka koju ne \u017eelimo da bijemo i bitka za koju mislimo da apsolutno nema smisla. \u0160ta se de\u0161ava kada poku\u0161avate svoju poziciju da ostvarite kroz rabat? Smanjujete sebi prihod i umanjujete \u0161ansu kompaniji da se bori, i da mo\u017ee da izdvoji za neophodnu direktnu distribuciju i marketing. Ako kompaniju rabat kojim slu\u010dajem dovede na policu, ne\u0107e ga tamo zadr\u017eati ako ne postoji rotacija, tj. bez marketinga je vrlo te\u0161ko opstati na polici, jer niko ne \u017eeli da dr\u017ei proizvode na svojoj polici koji se ne rotiraju.<\/p>\n

Da li postoji prava mera ulaganja u marketing?<\/strong>
\nMi se bavimo gradnjom brendova, a za to moraju da postoje adekvatna sredstva i ulaganja, ne jedne godine, ne jedna kampanja. Ulaganje u brend nikada ne prestaje. Jedan ne-brend ne mo\u017ee nikada da se bori sa brendom. Mo\u017ee samo privremeno da iskoristi svoju situaciju. Imate i drugu stvar. Vama brend ne zna\u010di ni\u0161ta ako \u010dovek ne mo\u017ee da ga na\u0111e. U su\u0161tini, radi se o skladu distribucije i adekvatne podr\u0161ke kroz marketing i medije \u2013 pravilan marketing miks koji treba da postoji u kompaniji. Sa druge strane, sama prodaja i postavljanje na policu ne\u0107e ni\u0161ta doprineti jer proizvod ne\u0107e da se prodaje sam od sebe. Prodaja mo\u017ee proizvod da stavi na policu, a marketing generi\u0161e rotaciju. I radi se o optimalnom balansu. Koliko mo\u017eete da potro\u0161ite na marketing zavisi od toga kolike su va\u0161e mar\u017ee. Ako nas marketing tera u gubitak, onda se ne treba protezati u tom pravcu, jer je to finansijsko samoubistvo. Ali, vra\u0107amo se tu na cenovnu strategiju i finansijsko upravljanje kompanijom. Vama unutar kompanije profit dugoro\u010dno gledano apsolutno nema alternativu. Kompanija koja u bilo kom trenutku ka\u017ee ja \u0107u sada da napravim minus da bi zagrabio tr\u017ei\u0161ni udeo, pa \u0107u posle to da oporavim, nema budu\u0107nost.<\/p>\n

Kakva je budu\u0107nost tr\u017ei\u0161ta?<\/strong>
\nNalazimo se u vremenu globalizacije i ukrupnjavanja kapitala. Srbija je relativno malo tr\u017ei\u0161te i smatram da \u0107e u budu\u0107nosti postojati prostor samo za regionalne i multionacionalne kompanije, dok \u2018nacionalni igra\u010di\u2019 ne\u0107e mo\u0107i da opstanu sami. Sa druge strane, kroz porast kupovne mo\u0107i, do\u0107i \u0107e do promena u navikama potro\u0161a\u010da, konzumacije, a samim tim do pomeranja odre\u0111enih kategorija. Verujem da \u0107e se koli\u010dinski volumen u kategoriji seliti iz donjeg \u2018mainstream\u2019 i \u2018economy\u2019 segmenta u vi\u0161i \u2018mainstream\u2019 i \u2018premium\u2019.<\/p>\n

Bliska budu\u0107nost Centroproizvoda je nova fabrika. O kakvoj fabrici je re\u010d?<\/strong>
\nU novoj fabrici \u0107emo proizvoditi isto \u0161to smo proizvodili i do sada. Ideja je po\u010dela od objedinjavanja pogona, jer mi sada imamo tri fabrike. U Sur\u010dinu imamo zna\u010dajne gra\u0111evinske kapacitete, tako da je najlogi\u010dnije da kompletna proizvodnja bude tamo. Ta se ideja rodila pre dve godine. Odlu\u010dili smo da napravimo jednu fabriku koja \u0107e zadovoljiti na\u0161e kapacitete u narednih deset godina. Razvili smo projekat koji treba da predstavlja jednu izuzetno modernu i sofisticiranu proizvodnju hrane. To je projekat koji \u0107e se raditi u fazama i koji pretpostavljam da \u0107e kompletno biti gotov za tri godine, a po\u010detak \u0107e biti najkasnije do septembra ove godine. Radi\u0107emo je u fazama, jer \u017eelimo da osiguramo neometanu proizvodnju, i da to uradimo na najpametniji mogu\u0107i na\u010din, osiguran od svih mogu\u0107ih rizika. Kapaciteti zavise od kategorije, ali ako su sada\u0161nji negde oko 20 do 30 hiljada tona na godi\u0161njem nivou, kapaciteti \u0107e biti \u010detiri do pet puta ve\u0107i. To vam govori i o namerama da u narednih deset godina planiramo da budemo pet puta ve\u0107i nego sada. U pore\u0111enju sa volumenom iz 2004. mi smo se duplirali, a smatramo da je to samo nagrada tr\u017ei\u0161ta za vrednosti koje zastupamo i za na\u010din na koji poslujemo.<\/p>\n

\u0160ta je bitno u organizaciji kompanije da bi bila uspe\u0161na?<\/strong>
\nSmatram da svaka ozbiljna kompanija mora da bude menad\u017eerski vo\u0111ena, odnosno da mora da bude razdvojena menad\u017eerska struktura od vlasni\u010dke strukture. Jer jedino kroz menad\u017eersku strukturu mo\u017eete da imate sistem. Pro\u0161la su vremena gazdinstva, gde je vlasnik bio i alfa i omega, u stvari to mora da bude pro\u0161lost, ako kompanija \u017eeli da bude uspe\u0161na. Vlasnik mo\u017ee da bude menad\u017eer, ali ne mo\u017ee da bude gazda. Ako ne mo\u017ee da pre\u0111e iz preduzetni\u010dke u menad\u017eersku fazu, ima problem. Ranije sam napomenuo da je najbitnija stvar tim i da ljudi grade brend. Ako nemate dobar tim, kompanija ne mo\u017ee daleko da dogura. Kada imate sistem, sistem je organizam koji \u017eivi za sebe. U teoriji sistema dva plus dva nije \u010detiri nego pet, zbog na\u010dina interakcije koji elementi imaju, \u0161to daje ve\u0107i zbir nego prost zbir elemenata unutar sistema. Da bi mogli da izvu\u010dete tu sinergiju mora da postoji menad\u017eerska sruktura koja upravlja procesima. Jer, sistem koji \u017eivi sam od sebe ne mo\u017ee nikada da se u\u010dauri.<\/p>\n

Kolika su tr\u017ei\u0161na u\u010de\u0161\u0107a po kategorijama?<\/strong>
\nU svim kategorijama u kojima smo zastupljeni smo lideri, osim u nekoliko. Nismo lideri u \u010dokoladnim kremovima, tu smo tre\u0107i sa nekih 12 odsto tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a, \u0161to je i najni\u017ei udeo, od svih kategorija. Najve\u0107i smo u senfu i renu, gde imamo vi\u0161e od 80 odsto. U supama imamo oko 38,39 odsto, u za\u010dinu C ne\u0161to malo iznad 40, u pudinzima, \u0161lagovima, dodacima za pe\u010denje, jednom re\u010dju u tom slatkom programu imamo izme\u0111u 50 i 65 u zavisnosti od podkategorije, u biberu imamo 80 odsto, u \u010dajevima imamo oko 25 odsto. Kategorije su nam izbalansirane. Nemamo kategoriju za koji mo\u017eemo da ka\u017eemo da je apsolutni lider ili da generi\u0161e prodaju vi\u0161e od ostalih.<\/p>\n

Da li vam to \u0161to ste lideri olak\u0161ava ili ote\u017eava poslovanje sa trgovcima?<\/strong>
\nMi sa trgovcima gledamo da pronalazimo zajedni\u010dki interes. Maloprodajni lanci, kao i sva maloprodaja, su za nas vitalna karika u stvaranju lanca vrednosti za potro\u0161a\u010da. Iz tih razloga na\u0161a \u017eelja i interes je da sa njima zajedno gradimo na\u0161e brendove i da pri\u010damo partnerski. Naravno da su maloprodaje receptivnije sa ne\u010dim \u0161to se prodaje dobro.<\/p>\n

Ima li problema u tim odnosima?<\/strong>
\nUvek postoje neke borbe. Najvi\u0161e oko rabata i oko uslova. Svaki trgovac bi \u017eeleo da mu damo \u0161to ve\u0107i rabat, a na\u0161a poenta je \u0161ta \u0107e im rabat, ako se roba ne vrti. Bolje je da mi deo tog rabata iselimo i stavimo u marketing i da osiguramo prodaju – da damo dobre akcije na prodajnom mestu i da ga lepo uredimo, da imamo dobre investicije u trade marketing, u televiziju, jer \u0107emo onda i mi i oni imati koristi. \u0160ta zna\u010di ako dobije\u0161 rabat od recimo 25 odsto, jer puta nula to je nula. Kada se dogovorimo sa na\u0161im kupcima, trudimo se da obezbedimo da se ta na\u0161a roba rotira, i kroz to vodimo ra\u010duna o njihovim interesima. Ne smatram da smo mi dobar strate\u0161ki partner ako nekom damo veliki rabat. Ja mislim da je to neodgovorno i prema kompaniji i prema samom trgovcu. Druga stvar, to se zove lanac vrednosti. Svaka karika lanca mora da doprinese stvaranju i dodavanju vrednosti i to mora da bude izbalansirano i proporcionalno i zato mi ne \u017eelimo da postavljamo na\u0161 odnose sa na\u0161im kupcima da oni daju ultimatume. Hajde da do\u0111emo do zajedni\u010dkih zaklju\u010daka, hajde da gradimo na\u0161e odnose, hajde da se dogovorimo. Hajde ja tebi da dam zaslu\u017eene rabate, a ne zbog toga \u0161to smo negde listirani ili \u0161to stojimo na polici. Su\u0161tina na\u0161e rabatne politike je usko vezana za performanse kupca i sa te strane je vrlo pravedna. Apsolutno nemamo preferenci. Imamo na\u0161u rabatnu skalu, i garantujemo da onaj sa najboljim performansama ima najbolje uslove.<\/p>\n

Kako distribuirate proizvode?<\/strong>
\nDirektno pokrivamo velike kupce, a sa druge strane imamo na\u0161u disributersku ku\u0107u MDI. Sa njima imamo strate\u0161ko partnerstvo, oni nama nisu kupac, oni su deo Centroproizvoda, pri \u010demu na\u0161 menad\u017ement vodi tu diviziju i upravlja. Tako pokrivamo ostatak tr\u017ei\u0161ta, nekih sedam do osam hiljada prodajnih mesta direktno.<\/p>\n

Na koja tr\u017ei\u0161ta trenutno izvozite i koje proizvode?<\/strong>
\nNa\u0161 primarni cilj je da postanemo regionalni lider, i samim tim na\u0161 fokus je na razvoju tr\u017ei\u0161ta u regionu. Trenutno izvoz predstavlja oko 20 odsto na\u0161e ukupne prodaje i ima trend rasta. Do kraja godine planiramo da otvorimo tr\u017ei\u0161te Albanije, Bugarske i Rumunije, gde smo postigli sporazume sa distributerima. Za 2009. planirane su Ukrajina i Rusija.<\/p>\n

Da li proizvodite privatne robne marke i za koga?<\/strong>
\nU na\u010delu nismo orijentisani ka toj proizvodnji, jer \u2018nismo\u2019 proizvodna kompanija. Me\u0111utim, trenutno proizvodimo samo za Deltu. To su supe, slatki program \u2013 pudinzi, \u0161lag… Ne koristimo na\u0161e recepture, nego smo posebno za njih razvili druge.<\/p>\n

Zbog \u010dega ste se ipak odlu\u010dili?<\/strong>
\nImamo mnogo upita da proizvodimo za razne firme. Ali, kao \u0161to sam ve\u0107 rekao, nismo proizvodna kompanija, a drugo bavimo se izgradnjom na\u0161ih sopstvenih brendova. Me\u0111utim, postoje odre\u0111eni veliki sistemi gde mo\u017eemo da napravimo izuzetak. Delta je na\u0161 partner sa kojim imamo dobar odnos i u takvoj saradnji, pod broj jedan iza\u0107i \u0107emo u susret, a pod brojem dva, po\u0161to je neminovnost da \u0107e to neko uraditi i da \u0107e se onda takmi\u010diti sa na\u0161im proizvodima, mislili smo da je mo\u017eda bolje da se mi takmi\u010dimo sa na\u0161im proizvodima, nego neko drugi.<\/p>\n

Cena tih proizvoda je ni\u017ea od Centroproizvodovih.<\/strong>
\nTi proizvodi su jeftiniji, jer je druga\u010dija receptura. Ali, ono \u0161to mi proizvodimo za Deltu ima ve\u0107u cenu u pore\u0111enju sa proizvodima iz te kategorije, a to je zbog kvaliteta sirovina. Ti proizvoidi imaju druga\u010diju recepturu i smatramo da su oni vrhunskog kvaliteta. Mi na tim proizvodima nemamo mar\u017eu, niti nam je to izvor zarade, niti nam je primarni cilj da pravimo privatnu robnu marku kao profitni centar.<\/p>\n

Kakvi su planovi za ovu godinu?<\/strong>
\nU 2008. godini o\u010dekujemo promet oko 44 do 45 miliona evra, a bi\u0107e tu jo\u0161 novih proizvoda, pored onih koje sam spomenuo. Neki se ne o\u010dekuju od nas, tako da \u0107e biti prijatno iznena\u0111enje i osve\u017eenje.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 48, maj 2008.)   Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda   GRADIMO BRENDOVE   Nemanja Popov, generalni direktor Centroproizvoda: \u201cUlaganje u brendove nikada ne prestaje. Roba \u0161iroke potro\u0161nje se brzo \u2018kre\u0107e\u2019 i vi potro\u0161a\u010da u ovoj industriji morate konstantno da podse\u0107ate na svoje proizvode. Ako to ne radite nikada ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1586,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1585"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1585"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1585\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1588,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1585\/revisions\/1588"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1586"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1585"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1585"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1585"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}