{"id":1381,"date":"2013-11-05T10:43:12","date_gmt":"2013-11-05T09:43:12","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1381"},"modified":"2013-11-14T16:37:31","modified_gmt":"2013-11-14T15:37:31","slug":"zeljko-stajic-generalni-direktor-kompanije-alfa-omega","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/zeljko-stajic-generalni-direktor-kompanije-alfa-omega\/","title":{"rendered":"\u017deljko Staji\u0107, Alfa-Omega"},"content":{"rendered":"

\u017dELJKO STAJI\u0106, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE ALFA-OMEGA<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.32,januar 2007.)<\/p>\n

SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE<\/strong><\/h2>\n

„Imaju\u0107i uvidu stanje na tr\u017ei\u0161tu i ja\u010dinu konkurencije, udru\u017eivanje nema alternativu. Na dugom i te\u0161kom putu opstanka, udru\u017euju se i veliki i mali, udru\u017euju se kompanije, dr\u017eave, udru\u017euju se pojedinci u zajednice, sa samo jednim ciljem – da opstanu. Ni u ovom poslu nema drugog puta.“<\/strong><\/span><\/p>\n

Alfa-Omega je osnovana u novembru 2005. godine, a od marta 2006. po\u010dela je sa aktivnostima na animiranju malih i srednjih maloprodajnih lanaca. Cilj osnivanja je bio da se okupe mali i srednji maloprodajni lanci da bi im se pomoglo, ne samo da opstanu uvrlo konkurentnom i zahtevnom okru\u017eenju, nego i da se razviju, da im se pru\u017ei iskustvo o know-how, kako bolje da opslu\u017euju kupce i da uve\u0107aju promet i profit. Krajem novembra odr\u017eana je Godi\u0161nja konferencija ovog udru\u017eenja ukojem se nalazi osam trgovaca, sa ukupno 186 objekata. To je bio jedan od povoda za razgovor sa \u017deljkom Staji\u0107em, generalnim direktorom kompanije Alfa-Omega.<\/p>\n

Kako se do\u0161lo na ideju da se osnuje kompanija?<\/strong>
\nAlfa-Omega je kompanija koja ima veliko iskustvo iz razvijenih zapadnoevropskih tr\u017ei\u0161ta i daje usluge u maloprodajnom tr\u017ei\u0161nom segmentu. Osniva\u010di kompanije smo gospodin George Kaltsounis i ja. Na osnovu tog iskustva sa drugih tr\u017ei\u0161ta znamo vrlo dobro da formacije kao na\u0161a na njima postoje uspe\u0161no ve\u0107 dugi niz godina. \u0160to se ti\u010de srpskog tr\u017ei\u0161ta, desilo se mnogo promena, kao \u0161to su konsolidacija maloprodajnog segmenta (Maxi, C-market), pojavljivanje novih lanaca poslednjih godina (Mercator, Super Vero, Interex, Idea), \u0161to zna\u010di da okru\u017eenje postaje jo\u0161 konkurentnije, i vr\u0161i veliki pritisak na lokalne i tradicionalne prodavnice. Uvo\u0111enje PDV-a u 2005. godini rezultiralo je, prema istra\u017eivanjima kompanije Nilsen, zatvaranjem oko 6.000 tradicionalnih prodavnica (STR-ova). O\u010dekuju\u0107i ve\u0107u i ja\u010du konkurenciju u budu\u0107nosti, bilo je pravo vreme da okupimo male i srednje maloprodajne lance u formaciju koju obi\u010dno zovu kupovna grupa i da im damo viziju za budu\u0107nost.<\/p>\n

Ko su \u010dlanice i po kom principu funkcioni\u0161ete?<\/strong>
\nUovom trenutku objedinjujemo slede\u0107e maloprodajne lance: BB Company – \u017diti\u0161te, Trle NB – \u0110ur\u0111evo, AD Potisje – Novi Be\u010dej, Mari\u0107 d.o.o. – Sombor, Steco – \u0160abac, Oreks -Obrenovac, \u017dI-NA-SA – Valjevo i Diskont Ljubago – Novi Sad. Sa ovim lancima Alfa-Omega ima potpisane dugoro\u010dne ugovore. Princip na\u0161eg funkcionisanja je veoma jednostavan, kao \u0161to ka\u017eu musketari, ‘Svi za jednog, jedan za sve’. Na srpskom jeziku ka\u017eemo ‘Zajedno smo ja\u010di’. O\u010digledno je da rade\u0107i svi zajedno i bivaju\u0107i jedno kroz ovu formaciju, imamo bolje \u0161anse da iskoristimo budu\u0107e mogu\u0107nosti i odgovorimo izazovima.<\/p>\n

Koliko ukupno objekata imate trenutno?<\/strong>
\nSada je u na\u0161em sastavu osam maloprodajnih lanaca koji ukupno broje 186 maloprodajnih objekata. Budu\u0107i da smo u pregovorima sa jo\u0161 nekim ozbiljnim lancima, o\u010dekujemo da \u0107emo do kraja ove godine usastavu imati 10 maloprodajnih lanaca koji \u0107e brojati oko 250 objekata. Ulo\u017ei\u0107emo kontinuiran napor u godinama koje dolaze da animiramo nove lance da se pridru\u017ee na\u0161oj formaciji i da sa njima podelimo na\u0161u viziju. Amislim da smo na dobrom putu. Po broju maloprodajnih objekata mi smo na drugom mestu, posle Delte. Drugi lanci nemaju \u010disto izdiferenciran koncept u tom segmentu, jer imaju i veleprodaje, i maloprodaje, i distributere.<\/p>\n

Koje bi uslove trebalo da zadovolji trgovac da bi postao va\u0161 \u010dlan?<\/strong>
\nUovom trenutku nikakakvih specijalnih uslova nema. Ono \u0161to jedan lanac treba da zadovolji je da je uglavnom orijentisan na maloprodaju, finansijski zdrav, da nema finansijskih dubioza, da mo\u017ee da ispunjava svoje obaveze, odnosno one uslove ugovora koje ispregovaramo i primenjujemo na ceo sistem, da je disciplinovan i da izrazi \u017eelju posle uobi\u010dajene prezentacije koju radimo kada neko poka\u017ee interes za u\u010destvovanje u na\u0161oj kupovnoj grupi. Onda se potpisuje ugovor o strate\u0161kom partnerstvu ukojem su definisane na\u0161e obaveze, kao kompanije koja pru\u017ea te vrste usluga, i obaveze na\u0161ih klijenata, tj. \u010dlanica. Za sada nema ni \u010dlanarine. Mo\u017eda \u0107e je biti od slede\u0107e godine.<\/p>\n

Da li postoji zajedni\u010dko vizuelno obele\u017eje objekata?<\/strong>
\nVerovatno \u0107emo krenuti uneku unifikaciju. Jo\u0161 se nismo opredelili za to, imamo vremena do kraja ove godine. A, kada krenemo u prvom kvartalu slede\u0107e, verovatno \u0107e biti neko obele\u017eje, jer pripadnost jednoj formaciji mora da bude prepoznatljiva.<\/p>\n

Kakav je sistem nabavke robe? Ima li problema uisporuci ili pla\u0107anju?<\/strong>
\nOno \u0161to nas razlikuje od drugih sli\u010dnih koncepata je to da maloprodajni lanci zadr\u017eavaju svoju individualnost unutar grupe na na\u010din da imaju direktne ugovore sa dobavlja\u010dima kupuju\u0107i i pla\u0107aju\u0107i robu. Tako maloprodajni lanci ostaju nezavisni. Drugi bitan princip je da su ispregovarani uslovi isti za sve \u010dlanice kupovne grupe, bez obzira na njihovu veli\u010dinu i broj objekata koje imaju usvom sastavu. Nekih ve\u0107ih problema u isporukama do danas nije bilo. Bilo je manjih problema u pla\u0107anju, uglavnom zbog toga \u0161to su se pomenuti lanci \u0161irili, odnosno otvarali nove objekte, a delom i zbog velikog broja artikala koji nisu imali dobru prodaju. Kao \u0161to svi dobro znamo, najve\u0107i problem u maloprodaji su nekurentne zalihe i njihova kontrola.<\/p>\n

Ko su glavni dobavlja\u010di i kakav odnos imate sa njima?<\/strong>
\nNa\u0161 glavni cilj upregovorima sa dobavlja\u010dima ove godine je bio da izbegnemo nabavku robe od veleprodaja, a u najve\u0107em broju slu\u010dajeva to smo i postigli. Postoji vi\u0161e razloga za\u0161to je veoma va\u017eno da se maloprodajni lanci direktno snabdevaju, pogotovo u ovom drugom delu koji se odnosi na marketin\u0161ke aktivnosti. Bilo kakve akcije, promotivne aktivnosti, veleprodaje ne prenose te uslove na svoje kupce, ato su maloprodajni lanci. Sva doga\u0111anja, nove ideje, sve ono \u0161to svakodnevno vi\u0111ate uvelikim super i hipermarketima se ne de\u0161ava na takav na\u010din u ovim maloprodajnim objektima. Pro\u0161lo je vreme kada ste mogli da ostavite proizvod na policu i da \u010dekate kupca da do\u0111e da ga kupi. Sve ozbiljne kompanije, bilo da su proizvo\u0111a\u010dke ili trgova\u010dke, rade svoje standarde, svoj mer\u010dendajzing, izla\u017eu robu, pribli\u017eavaju je kupcu i na tim mestima se bukvalno odvija rat za potro\u0161a\u010da, odnosno odvija se borba i sprovode se sve tehnike i na\u010dini kako privoleti kupca da ba\u0161 na polici posegne rukom za va\u0161im proizvodom. Uglavnom, mi smo se trudili da prilikom dogovaranja uslova, dobavlja\u010dima objasnimo neophodnost njihovog ulaganja umaloprodajne objekte, jer su to mesta gde oni plasiraju svoju robu. Isto tako tra\u017eili smo da zajedno sa njima na neki na\u010din edukujemo ljude koji rade umaloprodaji uvezi sa karakterom njihove robe. Trenutno imamo sklopljene ugovore sa gotovo svim najve\u0107im i najzna\u010dajnijim dobavlja\u010dima u svim kategorijama robe \u0161iroke potro\u0161nje koje su zastupljene u prodajnom asortimanu na\u0161ih \u010dlanica. Moram da naglasim da imamo korektne odnose i dobru komunikaciju sa dobavlja\u010dima sa kojim smo pregovarali i sklopili ugovore za ovu godinu. Nadamo se da \u0107emo sklopiti jo\u0161 neke ugovore koje nismo uspeli da realizujemo uovoj godini, bilo da su na\u0161e \u010dlanice ve\u0107 imale sklopljene ugovore, bilo da neki od dobavlja\u010da nisu prepoznali mogu\u0107nosti za plasman svojih proizvoda kroz ovaj kanal prodaje, i po tom osnovu ostali uskra\u0107eni za zna\u010dajan obim prodaje.<\/p>\n

Da li su va\u0161e \u010dlanice pove\u0107ale obim prodaje nakon ulaska u sistem?<\/strong>
\nKao formacija imamo bolju pregovara\u010dku poziciju, ali najva\u017enija je komunikacija sa na\u0161im potro\u0161a\u010dima. Nastojimo da una\u0161e maloprodajne objekte privu\u010demo kupce, ne samo one lojalne koji dolaze svaki dan i pazare u na\u0161im prodavnicama, nego i nove, i da prona\u0111emo na\u010din kako da pove\u0107amo promet po jednom kasa bloku. To su dva osnovna faktora koja poma\u017eu na\u0161im lancima da uve\u0107aju promet i profit. Komunikacija sa potro\u0161a\u010dima postaje sve zna\u010dajnija. Od 15. decembra ove godine, pa do 14. januara, kre\u0107emo sa na\u0161im prvim globalnim liftetom koji pokriva sve lance u kojem \u0107emo komunicirati promocije, marketing aktivnosti, nove ideje itd. Smatramo da je to veoma va\u017eno, jer je danas potro\u0161a\u010d veoma dobro obave\u0161ten osvemu \u0161to se doga\u0111a na tr\u017ei\u0161tu. Sve \u010dlanice su postale konkurentnije po osnovu boljih uslova nabavke i unapre\u0111enja prodaje realizacijom prodajnomarketin\u0161kih aktivnosti, uodnosu na konkurenciju unjihovom najbli\u017eem okru\u017eenju, akao razultat toga imale su pove\u0107an promet i profit u proteklom periodu. Sa ve\u0107inom dobavlja\u010da sa kojima smo sklopili ugovore ostvarili smo uve\u0107an promet, tako\u0111e.<\/p>\n

Da li je udru\u017eivanje jedini put za male trgovce da opstanu na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nImaju\u0107i u vidu stanje na tr\u017ei\u0161tu i ja\u010dinu konkurencije, udru\u017eivanje nema alternativu. Na dugom i te\u0161kom putu opstanka, udru\u017euju se i veliki i mali, udru\u017euju se kompanije, dr\u017eave, udru\u017euju se pojedinci u zajednice, sa samo jednim ciljem – da opstanu. Ni u ovom poslu nema drugog puta.<\/p>\n

Koje su prednosti udru\u017eivanja? Da li ima mana?<\/strong>
\nSvako udru\u017eenje, bilo kako da je formatirano, ima svoje prednosti i nedostatke. Sa aspekta na\u0161eg udru\u017eenja mogu da ka\u017eem da ono ima vi\u0161estruke i obostrane prednosti. Kad ka\u017eem obostrane, mislim na prednosti za lance i na prednosti za dobavlja\u010de. Prednosti za lance vezane su za: direktnu saradnju i ugovore sa dobavlja\u010dima, razvoj marketin\u0161kih aktivnosti u cilju unapre\u0111enja prodaje i profita, evaluaciju i izbor asortimana, izbor dobavlja\u010da po kategorijama, komunikaciju sa potro\u0161a\u010dima, kroz liflete, programe lojalnosti potro\u0161a\u010da i sli\u010dno, razvoj i uvo\u0111enje novih ideja, edukaciju prodajnog osoblja i drugo. Prednosti za dobavlja\u010de vezane su za: disperziju prometa, plasman robe u alternativne kanale prodaje, stvaranje ‘zadnje linije odbrane’, pre dolaska velikih internacionalnih lanaca, balans prema postojecim ‘monopolima’, lak\u0161u i efikasniju realizaciju marketin\u0161kih aktivnosti, unapre\u0111enje komunikacije sa potro\u0161a\u010dima, zajedni\u010dki nastup na mestima kupovine, povecanje obima prodaje i profita.<\/p>\n

Na tr\u017ei\u0161tu Srbije postoje i druge sli\u010dne grupacije – CBA, kao lanac, DIS i Delta kao sistem fran\u0161izinga. U\u010demu je Va\u0161a prednost i zbog \u010dega bi neki trgovac trebalo da se opredeli ba\u0161 za va\u0161e udru\u017eenje?<\/strong>
\nNa\u0161e je mi\u0161ljenje da je dobro \u0161to postoji vi\u0161e alternativa i na\u010dina udru\u017eivanja u maloprodajnom segmentu u Srbiji. Smatramo da svako treba da izabere i prepozna svoj put ubuducnost, i uskladu sa tim se opredeli kojem konceptu ce se pridru\u017eiti. Ko se tome ne prilagodi, nestace sa tr\u017ei\u0161ta. Jedno je sigurno, svi mali i srednji lanci ne mogu dalje sami. Na\u0161 koncept je veoma jednostavan i jasan. Fokusirani smo isklju\u010divo na maloprodaju, jer smatramo da ima perspektivu. Govorimo istim jezikom, suo\u010davamo se sa istim problemima, i imamo isti pogled na buducnost. Direktna veza maloprodavaca i dobavlja\u010da na zajedni\u010dkom zadatku zadovoljenja potreba krajnjeg potro\u0161a\u010da je su\u0161tina ovog koncepta. Dobavlja\u010di ne smeju vi\u0161e na tom putu da svoje kupce tretiraju kao klasi\u010dne kupce, nego da ih tretiraju kao prodavce svojih proizvoda. Isto tako, maloprodajni lanci svoje dobavlja\u010de ne smeju da tretiraju kao klasi\u010dne dobavlja\u010de sa kojima vode rat oko uslova nabavke, rokova isporuke, rokova placanja. Dobavlja\u010di su njihova logistika koja snabdeva njihove objekte, poma\u017ee im da kao ravnopravni partneri uposlu ostvare zajedni\u010dki cilj, zadovolje potrebe krajnjeg potro\u0161a\u010da, ostvare promet i profit. I tako svaki put, ponovo. U na\u0161em udru\u017eenju lanci zadr\u017eavaju svoju individualnost, zadr\u017eavaju direktan komercijalno pravni odnos sa dobavlja\u010dima. Principi transparentnosti, zajedni\u010dkih ciljeva, discipline i integriteta osnovna su na\u010dela na kojima po\u010diva na\u0161a formacija.<\/p>\n

Nedavno je odr\u017eana godi\u0161nja konferencija. O\u010demu je bilo re\u010di? Kakvi su zaklju\u010dci doneti uvezi sa dosada\u0161njim radom i kakvi su planovi?<\/strong>
\nNa\u0161a Prva godi\u0161nja konferencija je odr\u017eana 24. i 25. novembra u IN Hotelu na Novom Beogradu. Prvi dan smo imali prezentacije na\u0161ih konsultanata iz inostranstva koji su sa nama podelili iskustva tekuceg razvoja maloprodajnih segmenata, navika potro\u0161a\u010da, iskustva iz drugih prodajnih grupa. Drugog dana doneli smo plan na\u0161ih poslovnih aktivnosti za 2007. godinu, kao i odluke po pitanju izbora dobavlja\u010da po kategorijama proizvoda za 2007, plan marketin\u0161kih aktivnosti za 2007. i plan daljeg usavr\u0161avanja i razvoja kupovne grupe. Istovremeno smo doneli odluke o strate\u0161kim pravcima razvoja u naredne tri godine.<\/p>\n

Kakva je Va\u0161a poruka malim trgovcima koji su skepti\u010dni prema ovakvim vidovima udru\u017eivanja i poslovanja? \u0160ta mo\u017eete da im ka\u017eete da bi uklonili njihove sumnje?<\/strong>
\nSvi finansijski zdravi lanci koji razmi\u0161ljate maloprodajno, pridru\u017eite nam se, podelite sa nama viziju, dajte sebi \u0161ansu da opstanete i da se razvijete. Zajedno cemo lak\u0161e da na\u0111emo na\u010dine kako da bolje zadovoljavamo potrebe na\u0161ih potro\u0161a\u010da. Va\u0161 obim prodaje i profit ostaje u va\u0161im rukama. Mali i srednji trgovci su po na\u0161em dubokom uverenju u panici. Svesni su da moraju ne\u0161to da pred uzmu, da je konkurencija sve ja\u010da, da su tr\u017ei\u0161ni uslovi sve zao\u0161treniji, da im je pregovara\u010dka pozicija lo\u0161ija, i da se tome sami ne mogu odupreti. Isto tako znaju da prava konkurencija tek dolazi, i sa njom jo\u0161 veci problemi. Pro\u0161lo je vreme lakih zarada, neplacanja poreza, mnogobrojnih unosnih kompenzacija. Tr\u017ei\u0161ni mehanizmi po\u010dinju da deluju, zakoni ce se morati po\u0161tovati. Svima njima predla\u017eem da pre bilo kakvog odlu\u010divanja o udru\u017eivanju dobro razmotre i razmisle o prednostima i nedostacima svakog od ponu\u0111enih koncepata. Sigurni smo da ne postoji idealan koncept, niti recept za uspeh.<\/p>\n

Kakav razvoj situacije o\u010dekujete na tr\u017ei\u0161tu Srbije, uvezi sa dolaskom stranih lanaca, diskonata, regionalnim povezivanjem…?<\/strong>
\nO\u010dekuje se da ce u narednih pet godina biti kontinuirana trasformacija na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Ekonomsko okru\u017eenje ce rasti, pa se o\u010dekuje da ce se pojaviti najveci me\u0111unarodni trgova\u010dki lanci. Mi smo vrlo atraktivno tr\u017ei\u0161te. Dolaskom jakih evropskih diskonata, najve\u0107i broj veleprodaja uSrbiji ce nestati. Odr\u017eace se samo one koje razviju sopstvenu logistiku da mogu da rade direktnu distribuciju za velike trgovinske sisteme koji ne \u017eele da razvijaju svoju sopstvenu. Utom pravcu mi radimo u na\u0161oj formaciji u cilju da budemo spremni za to vreme, kada ce konkurencija biti veoma jaka, kada ce po\u010deti rat cena na policama i novi na\u010din komunikacije sa potro\u0161a\u010dima ce se pojaviti. O\u010dekuje sa da se broj maloprodajnih objekata stabilizuje na nekih 12.000 do 15.000 na teritoriji cele Srbije. Trend iz razvijenih zemalja pokazuje da se potro\u0161a\u010di sele iz malih tradicionalnih trgovinskih radnji u velike super i hipermarkete, aposle toga se vracaju umale kom\u0161ijske radnje na uglu, jer nemaju slobodnog vremena za kupovinu. I naravno, te male kom\u0161ijske radnje na uglu imaju svoju buducnost.<\/p>\n

Da li udru\u017eivanja, strate\u0161ka partnerstva i sli\u010dno mogu da dovedu do stvaranja monopola i kako se braniti od toga? Koliko je to dobro za potro\u0161a\u010de?<\/strong>
\nMonopol je ne\u0161to \u0161to ne poma\u017ee ekonomiji jedne dr\u017eave. Regionalna udru\u017eivanja, strate\u0161ka partnerstva uvek imaju za cilj dominaciju ubilo kom segmentu ljudske delatnosti. Tako je i sa trgovinom. Rezultati takvih udru\u017eivanja u krajnjem slu\u010daju su uvek tr\u017ei\u0161ni monopoli, trgovinski karteli itd. Takva udru\u017eivanja uvek imaju negativne reperkusije i na lokalne dobavlja\u010de, kao i na krajnje potro\u0161a\u010de. Dr\u017eava mora da odigra klju\u010dnu ulogu i donese odgovarajuce antimonopolske zakone, kao i da dopuni i oja\u010da Zakon o za\u0161titi potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Ana Filipovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017dELJKO STAJI\u0106, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE ALFA-OMEGA (tekst objavljen u Progressive magazinu br.32,januar 2007.) SVI ZA JEDNOG, JEDAN ZA SVE „Imaju\u0107i uvidu stanje na tr\u017ei\u0161tu i ja\u010dinu konkurencije, udru\u017eivanje nema alternativu. Na dugom i te\u0161kom putu opstanka, udru\u017euju se i veliki i mali, udru\u017euju se kompanije, dr\u017eave, udru\u017euju se pojedinci u zajednice, sa samo jednim ciljem […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1380,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1381"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1381"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1381\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1383,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1381\/revisions\/1383"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1380"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1381"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1381"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1381"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}