{"id":1347,"date":"2013-11-04T16:34:53","date_gmt":"2013-11-04T15:34:53","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=1347"},"modified":"2013-11-14T16:45:49","modified_gmt":"2013-11-14T15:45:49","slug":"dragan-filipovic-generalni-direktor-delta-maloprodaje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/dragan-filipovic-generalni-direktor-delta-maloprodaje\/","title":{"rendered":"Dragan Filipovi\u0107, Delta maloprodaja"},"content":{"rendered":"

DRAGAN FILIPOVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR DELTA MALOPRODAJE<\/strong><\/p>\n

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.27, avgust 2006.)<\/p>\n

CILJ – PRVI U REGIONU<\/strong><\/h2>\n

Dragan Filipovi\u0107, generalni direktor Delta maloprodaje: Kupovinom C marketa postali smo lideri u Srbiji.<\/strong><\/span><\/p>\n

Delta maloprodaja, koju \u010dine Maxi, Pekabeta, C market i Tempo, danas ima 410 objekata, sa preko 250.000 kvadrata prostora. U planu je izgradnja jo\u0161 dvadesetak novih Maxija, a ove godine Delta maloprodaja je agresivno krenula u region. To je bio razlog za razgovor sa Draganom Filipovi\u0107em, generalnim direktorom Delta maloprodaje.<\/p>\n

Koji je razlog da Delta krene u region?<\/strong>
\nVreme je da se pozicioniramo kao regionalni partner, kao neko ko ima svoju mre\u017eu, i izvan granica svoje zemlje. To je dobro za privredu svake zemlje, jer se tako izvoze doma\u0107i proizvodi. \u0160to ste ve\u0107i i ja\u010di, postaje vam tesno i morate da idete dalje. Smatramo da granice u biznisu ne postoje, nego samo teritorija koju treba da osvojite i da budete uspe\u0161ni.<\/p>\n

Koje su to zemlje?<\/strong>
\nCrna Gora, Makedonija i BiH, gde smo ve\u0107 imali sastanke, predstavili kompaniju na najvi\u0161em nivou i definisali investicije u tim zemljama. U Crnoj Gori ve\u0107 gradimo \u010detiri objekta Maxija i planiramo da investiramo ukupno 67 miliona evra, a 113 miliona u Makedoniju. U Crnoj Gori planiramo objekte u Podgorici, Baru, Nik\u0161i\u0107u, Bijelom Polju i Ulcinju, ukupno desetak, gde \u0107emo imati jedan veliki tr\u017eni centar u Podgorici sa Maxi supermarketom od 3.000 kvadrata. U Makedoniji planiramo lS-tak objekata u naredne dve godine, s jednim tr\u017enim centrom u Skoplju, ve\u0107im od centra u Podgorici, sa Maxi supermarketom od oko 4.000 kvadrata. Planiramo njihovo otvaranje do 2008. S konceptom Tempa sigurno \u0107emo i\u0107i i u Makedoniju, i u Crnu Goru. Nedavno smo bili u Bosni, gde su nas primila, na najvi\u0161em nivou, sva tri premijera i dobili smo punu podr\u0161ku da krenemo sa investicijama na teritoriji cele Bosne i Hercegovine. Tamo planiramo dvadesetak objekata, u naredne dve i po godine. Smatramo da u ovom momentu ne postoji razvijeno tr\u017ei\u0161te, ali mi mu idemo u susret i \u010deka\u0107emo zrelost tog tr\u017ei\u0161ta. Situacija ni na jednoj od ovih teritorija nije takva da investicije mogu brzo da vam se isplate. Ali maloprodaja, ina\u010de, i ne razmi\u0161lja o brzom povra\u0107aju tih investicija. Razmi\u0161lja se na dugi rok, tako da treba zauzeti prostor i teritoriju za neko budu\u0107e vreme.<\/p>\n

Koji su slede\u0107i planovi?<\/strong>
\n\u0160irenje u regionu nastavljamo s Albanijom, a bili smo i u Bugarskoj. Idemo na vi\u0161e frontova, \u0161to nije lako, ali jedino tako mo\u017eemo brzo da se razvijamo. Osvajanje jednog po jednog tr\u017ei\u0161ta je veoma sporo. Ozbiljno smo zainteresovani za tr\u017ei\u0161te Albanije, jer je ta zemlja napredovala u proteklih pet godina i postoji potencijal da se u narednih pet godina i tamo razvije maloprodaja. Idemo na prve sastanke, da bismo u naredne dve godine otvorili prve objekte.<\/p>\n

Razmi\u0161ljate i o Kosovu?<\/strong>
\nTako je. Imamo razgovore sa potencijalnim partnerima s Kosova na temu zajedni\u010dkog ulaganja.<\/p>\n

Hrvatska?<\/strong>
\nSada nemamo ambicije da krenemo u Hrvatsku s greenfield operacijama, najrealnija je neka akvizicija.<\/p>\n

Koji tip lanaca je primeren za to tr\u017ei\u0161te?<\/strong>
\nTip supermarketa i corner shopova, to znamo da radimo, a i hrvatsko podneblje je po potro\u0161a\u010dkim navikama sli\u010dno srpskom. Prema istra\u017eivanjima koja dobijamo, hrvatsko tr\u017ei\u0161te je sli\u010dno srpskom, kao i bosansko, nema tu velike razlike. Crnogorsko tretiram u okviru srpskog tr\u017ei\u0161ta, jer je istog mentaliteta, a makedonsko po istom principu. Narod se na ovim tr\u017ei\u0161tima ne rukovodi samo niskom cenom, nego i nivoom usluge. Kad god se u nekom gradu otvori objekat s vi\u0161om uslugom, nai\u0111e na dobar odziv, iako to podrazumeva vi\u0161e cene.<\/p>\n

Povezivanje lanaca s prostora biv\u0161e Jugoslavije?<\/strong>
\nPoslednjih godinu, dve, intenzivno se radilo na povezivanju tri najve\u0107a maloprodajna lanca s ovih prostora – Delta u Srbiji, Agrokor s Konzumom u Hrvatskoj i Mercator u Sloveniji. To bi bio projekat sa dugotrajnom perspektivom, jer bi onda ta tri udru\u017eena lanca bila me\u0111u prvih 11 maloprodajnih lanaca u Evropi, \u0161to bi im dalo snagu da traju i da se odupru vode\u0107im svetskim trgovcima.<\/p>\n

To se nije dogodilo?<\/strong>
\nNije, a u ovom trenutku su manje \u0161anse da se dogodi, nego \u0161to su bile pre \u0161est ili deset meseci. Delta i Agrokor su sli\u010dni po razmi\u0161ljanju i stavovima. To su privatne kompanije, gde vlasnici mogu brzo da se o ne\u010demu dogovore ili ne, dok je Mercator vi\u0161e dr\u017eavna firma, gde dominira vi\u0161e razli\u010ditih interesa. Proces odlu\u010divanja je komplikovaniji, i mo\u017eda ima interesa, koji nisu isti kao Deltini i Agrokorovi.<\/p>\n

Povezivanje Rodi\u0107a i Mercatora?<\/strong>
\nTo je izgledalo iznenada, ali su oni verovatno pripremali scenario za to. Mercatorov udeo u Srbiji je ispod jedan, a Rodi\u0107ev oko 16 odsto. Tako da je Mercator time dobio 17 odsto udela. Rodi\u0107 u Srbiji nije dobio ni\u0161ta specijalno, ali je, mo\u017eda, dobio u Sloveniji. Pri\u010dalo se da je to bio obrambeni mehanizam Mercatora od \u017eelje Delte da kupi njihove akcije. Oko 31 odsto. Nema zvani\u010dnih podataka, to je problem u Srbiji. Ne postoje izve\u0161taji na godi\u0161njem nivou zbog velikog broja malih radnji, a ovo su neke nezvani\u010dne informacije kojima raspola\u017eemo.<\/p>\n

Sad je Mercator s Rodi\u0107ima drugi po snazi?<\/strong>
\nDa. Mercator sada ima bolju pregovara\u010dku poziciju, nego ranije sa svoja tri objekta u Srbiji.<\/p>\n

Da li je Delta razmi\u0161ljala o Rodi\u0107u?<\/strong>
\nImali smo zvani\u010dne razgovore s Rodi\u0107em o eventualnom povezivanju, ali smo imali razli\u010ditu procenu njihove vrednosti i nismo na\u0161li zajedni\u010dki interes.<\/p>\n

Da li je to promenilo odnos snaga na tr\u017ei\u0161tu?<\/strong>
\nMislim da na srpskom nije, a na regionalnom nije ni moglo, jer Rodi\u0107 nije prisutan u regionu, tako da \u0107e biti samo u sastavu Mercatora, verovatno sa svojim proizvodima. Mercator je ovde bio jako mali, tako da je s Rodi\u0107em uspeo da presko\u010di par stepenica, ali je i dalje duplo manji od prvog na tr\u017ei\u0161tu. Da je Mercator ovde imao ve\u0107i udeo na tr\u017ei\u0161tu, a Rodi\u0107 u Sloveniji, to bi onda imalo nekog zna\u010daja.<\/p>\n

Da li se na kraju isplatila kupovina e marketa?<\/strong>
\nSvakako, e market je strate\u0161ki bitan za Deltu, jer ima najve\u0107u snagu i potencijal u budu\u0107nosti na tr\u017ei\u0161tu, zbog svojih lokacija i snage koju ima s 230 objekata. Toliko se ne mo\u017ee izgraditi za 15 godina. Delta je e market pobedila u tr\u017ei\u0161noj utakmici. Za \u010detiri godine postali smo lideri, pre nego \u0161to smo kupili e market, jer smo koristili moderne trendove u maloprodaji, prepoznali da srpski potro\u0161a\u010d \u017eeli promenu i druga\u010diji pristup. Maxi je 2001. prvi uveo pekaru u okviru maloprodaje, a zatim i Maxi pijacu, s ni\u017eim cenama vo\u0107a i povr\u0107a nego na pijaci. Sve su to bile stvari koje su potro\u0161a\u010di prepoznali, a koje pre nas niko u Srbiji nije radio.<\/p>\n

Kakve ste finansije zatekli u C marketu?<\/strong>
\nJako lo\u0161e. Mi smo odmah magacin C marketa stavili u zakup kod Delte, tako da je Delta sad nosilac centralnog magacina za snabdevanje C marketa. Preuzeli smo i sve obaveze pla\u0107anja, pa je tako eliminisan problem s firmama koje sa C marketom nisu radile zbog pla\u0107anja. Definisali smo 38 velikih objekata emarketa koje \u0107emo potpuno renovirati, ubaciti softvere, koje ima na\u0161a maloprodaja, izmeniti lay-out… Odvojili smo 3,5 miliona evra za investicije tokom leta u male C marketove radnje. Trenutno imamo 199 objekata. e market ima jo\u0161 50-tak radnji koje je dao u zakup. U narednih godinu dana posmatra\u0107emo one radnje koje su male i imaju lo\u0161e lokacije i nemaju snagu da prave promet. Njih \u0107emo sigurno zatvoriti. Ako su u pitanju na\u0161i lokali, onda \u0107emo ih ili iznajmiti, ili prodati, a ako smo mi zakupci onda \u0107emo ih otkazati. Radi\u0107emo samo sa radnjama koje imaju perspektivu. Vi\u0161e od 80 odsto radnji nalazi se u Beogradu, a ima ih u jo\u0161 nekoliko gradova Srbije i u Vojvodini.<\/p>\n

Sve u svemu to je bio dobar poslovni potez?<\/strong>
\nOdli\u010dan! C market ima potencijal i dobro vo\u0111en i rukovo\u0111en, mo\u017ee da ima izuzetan zna\u010daj za dalji razvoj na\u0161e maloprodaje. \u010cesto slikovito ka\u017eem, da nas danas svaki dan boli glava od problema koje imamo u C marketu, ali ta glavobolja \u0107e prestati za godinu dana. Bolje da nas boli glava od C marketa, nego nekog drugog. Ovim mi postajemo ono \u0161to smo planirali – apsolutni lideri u Srbiji i to nam daje nam vetar u le\u0111a da mo\u017eemo polako da krenemo u region i da danas-sutra budemo i regionalni lider, \u0161to nam je krajnji cilj u maloprodaji.<\/p>\n

Da li imate uzor na zapadu?<\/strong>
\nNe bih mogao da izdvojim jedan. Dosta putujem sa saradnicima i posmatramo. Ne da bi iskopirali sve, ali da vidimo kakvi su trendovi. Morate da imate ose\u0107aj da li ne\u0161to od toga mo\u017ee da se primeni na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, treba li ne\u0161to dr\u017eati u fioci, pa za \u0161est meseci lansirati, ili odmah, ali ga samo malo modifikovati. Meni se svi\u0111a InterSpar, a nedavno kada sam bio u Londonu, obi\u0161ao sam Sainsbury i Morrisons i odu\u0161evio se! Kad sam video Marks&Spencer, koncept radnje poznat po tekstilu, a on je ve\u0107 preko 30 godina prisutan u trgovini hranom, bio sam prijatno iznena\u0111en. To je tip corner shopova koje imamo ovde, i ve\u0107 imam ideje kako neki delovi Marks&Spencera mogu da se prilagode srpskom tr\u017ei\u0161tu, kroz neke na\u0161e radnje.<\/p>\n

Da li o\u010dekujete uskoro ulazak ve\u0107ih lanaca?<\/strong>
\nSpremamo se kao da \u0107e sutra do\u0107i. Ono \u0161to se dogodilo C marketu, mo\u017ee svakome. Sad smo lideri, ali to zaboravljamo i idemo prema novom cilju: prvi u regiji, \u0161to je krupan zalogaj!<\/p>\n

Ko je od stranaca najopasniji konkurent?<\/strong>
\nMo\u017eda Billa, jer se svuda brzo probijala. I Kaufland. Po svom pristupu je interesantan Spar, Mercator koji je tu ve\u0107 prisutan, Konzum s ldeom. Konkurencija je zdrava, podsti\u010de rad, razmi\u0161ljanje, i kreativnost. Samodopadanje, uspavanost, nemarnost znaju da budu jako skupi, tako da nikada ne treba dugo da se zadovoljavate onim \u0161to imate i \u0161to ste postigli.<\/p>\n

Krenuli ste sa fran\u0161izama u Srbiji?<\/strong>
\nBile su prve prezentacije, i o\u010dekujemo potpisivanje prvih ugovora tokom leta i jeseni. To je u svim zemljama u tranziciji bio put kojim su mali trgovci opstajali. Uglavnom su se vezivali za najve\u0107eg na tr\u017ei\u0161tu. Siguran sam u uspeh fran\u0161iza zato \u0161to dosta malih firmi zna da ne\u0107e mo\u0107i dugo da opstanu samostalno. Uspe\u0107e da opstanu oni koji se budu uspe\u0161no prilago\u0111avali modernim trendovima, ali takvi su uvek u manjini. Mislim da je to pravi novi kanal na\u0161eg razvoja, da se ne razvijamo vi\u0161e po pitanju investicija, nego novih prometa. Trenutno se vi\u0161e od 400 firmi prijavilo na na\u0161 sajt i pokazalo interes da radi s nama. Rekli smo da nudimo zajedni\u010dki rast, a ono \u0161to je najbitnije, ponudi\u0107emo im najni\u017ee cene na tr\u017ei\u0161tu, zatim know-how po pitanju izlaganja robe, ure\u0111enja radnje, mer\u010dendajzinga. Ono \u0161to ne mo\u017ee da se izmeri su novi potro\u0161a\u010di, koji \u0107e zbog loga do\u0107i kod njih. Nudimo im jednu sigurnost, jer kada ste pod kapom lidera na tr\u017ei\u0161tu, mo\u017eete mnogo du\u017ee da trajete, nego kada ste sami. Naravno, postoja\u0107e odre\u0111eni kriterijumi. Napla\u0107iva\u0107emo royallity i tro\u0161kove logistike, i marketinga. O\u010dekujem da se u ovoj godini to dobro pokrene.<\/p>\n

Da li imate strane konsultante?<\/strong>
\nNaravno. Imamo menad\u017eera Nemca, koji je u na\u0161em bordu direktora, a koji je bio na\u0161 konsultant vi\u0161e od dve godine. Sad je menad\u017eer pod ugovorom i direktor je svih operacija. To zna\u010di da se bavi kompletnom na\u0161om maloprodajnom mre\u017eom, svih 410 radnji i odgovoran je za sprovo\u0111enje i implementaciju onoga \u0161to category managment postavi. Brine o radnjama, o usluzi, \u010disto\u0107i, produktivnosti, logistici, o svim tim pokazateljima koji su bitni u maloprodaji. Radio je za Metro, Lidl i Wall-Mart. U poslednje dve godine, uz njega, smo mnogo napredovali u znanju, i zahvaljuju\u0107i njemu presko\u010dili smo, tako\u0111e, par stepenica.<\/p>\n

Delta dosta pola\u017ee i na proizvodnju?<\/strong>
\nDelta maloprodaja je u fokusu u pogledu investicija, i na to \u0107emo u narednom periodu staviti najve\u0107i akcent. Kao i na Delta agrar, jer \u017eelimo vertikalno povezivanje, ‘od njive do trpeze’, kao branu i konkurentsku prednost, pre svega maloprodaje, od najezde velikih stranih lanaca, koji \u0107e sigurno Srbiju u naredne dve, tri godine prepoznati kao pogodno tr\u017ei\u0161te. Trenutno imamo tri fabrike: jestivih ulja u Somboru, mesnih prera\u0111evina Juhor u Jagodini i testenina Danubius u Novom Sadu. Tu su i sto\u010dne farme za tov junadi i svinja. Sad pripremamo punionice vode, kupili smo dva izvora u Srbiji i jedan u Makedoniji. Ove godine kre\u0107emo s jednom vodom, a slede\u0107e dodajemo jo\u0161 dva nova brenda, gazirane i negazirane vode. U projektu smo osvajanja i konditorske industrije, \u0161to \u010dokoladnog programa, \u0161to slanih grickalica. Vlasnici smo 24.000 hektara zemlje. Lideri smo u delu agrohemije uvoza mineralnih \u0111ubriva i pesticida. Kompletan spoj postoji u okviru kompanije: vlastitu zemlju tretiramo svojim ve\u0161ta\u010dkim \u0111ubrivom i pesticidima, i defini\u0161emo kulture koje \u0107emo gajiti. Od na\u0161e p\u0161enice proizvodimo bra\u0161no, koje prodajemo kroz na\u0161u maloprodaju, a u pekarama pravimo hleb… imamo jaku sinergiju, koja omogu\u0107ava kompatibilne prednosti, u svakom od delova lanca.<\/p>\n

Kada o\u010dekujete ve\u0107u kupovnu mo\u0107 u Srbiji?<\/strong>
\nU prvih pet meseci ove godine plate su realno ve\u0107e za 9,5 odsto nego pro\u0161le godine, \u0161to nije veliki rast, ali i to ne\u0161to zna\u010di. Ako uzmemo na primer 2000. i 2006. godinu, to su zna\u010dajne promene. Po\u010dev i od inflacije, koja se defini\u0161e kao najve\u0107a u regionu ona je nekada bila u hiljadama procenta godi\u0161nje, a sad se borimo da bude jednocifrena, umesto dvocifrene. \u0160to se ti\u010de proizvodnje, ona bar u okviru Delte raste, ali to je samo deo ukupne srpske privrede. Sve je mnogo bolje nego prethodnih godina i svaka slede\u0107a mo\u017ee da bude samo bolja, u smislu potro\u0161nje. Imamo blizu 12 miliona potro\u0161a\u010da, svakog meseca, i o\u010dekujemo da \u0107e njihova kupovna mo\u0107 da raste, a sa njom i na\u0161i prihodi.<\/p>\n

Zora Koprivnjak
\nTatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DRAGAN FILIPOVI\u0106, GENERALNI DIREKTOR DELTA MALOPRODAJE (tekst objavljen u Progressive magazinu br.27, avgust 2006.) CILJ – PRVI U REGIONU Dragan Filipovi\u0107, generalni direktor Delta maloprodaje: Kupovinom C marketa postali smo lideri u Srbiji. Delta maloprodaja, koju \u010dine Maxi, Pekabeta, C market i Tempo, danas ima 410 objekata, sa preko 250.000 kvadrata prostora. U planu je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1348,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1347"}],"collection":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1347"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1347\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1486,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1347\/revisions\/1486"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1348"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}