(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.2, jun 2004.)
Industrija proizvoda za sunčanje procvetala je zbog globalnog otopljenja, ozonskih rupa i neprestanih saveta lekara, ali i želje da barem mesec dana godišnje izgledamo preplanulo i seksi, po svaku cenu.
Preplanulost se, uprkos upozorenjima stručnjaka o štetnim posledicama izlaganja kože suncu, i dan danas smatra znakom seksepila. U prošlosti se preplanulost smatrala znakom zdravlja. No, većina je svesna da preterano sunčanje bez zaštitnog sredstva ima i svoje negativne efekte. Od laganih oštećenja, baranja, pega, opekotina, pa sve do raka kože. Još iz davnih dana se cink-oksid smatrao tipičnim sredstvom za zaštitu od sunca. To je bela materija, koja odbija sunčeve zrake, blokira ih i ne dozvoljava im da dopru do kože. Zahvaljujući napretku hemijske industrije, nastala su sredstva za zaštitu od sunca koja sadrži molekule, koji upijaju ultraljubičaste B i A zrake i ne dopuštaju im dodir s kožom. Današnja sredstva za sunčanje baziraju se na gotovo istom hemijskom sastavu. Kada se nanesu na kožu, molekuli kao sastavni deo sredstva za sunčanje, stvaraju nevidljiv, zaštitni film koji štiti od UV zraka. Nezavisno od proizvodača, većina sredstava za sunčanje nudi zaštitu od UVB zraka, no samo oni ‘širokog spektra’ nude zaštitu i od UVB i UVA zraka. UVB zraci napadaju gornje slojeve kože i mogu uzrokovati opekotine, dok su UVA zraci odgovorni za starenje kože. Globalno otopljenje i pojava ozonskih rupa probudila je svest ljudi kojima je sada dostupno faktorima, mirisima, kao ulje, krema, gel, sprej, losion… SPF (Sun Protection Factor) je oznaka za zaštitni faktor. SPF je razvijen kako bi se opisala količina zaštitih molekula u sredstvima za sunčanje. Ne postoji takvo sredstvo koje će vas u potpunosti zaštititi od ultraljubičastih zraka, ali što je veći zaštitni faktor, vaše šanse da izgorite su manje. Prema najnovijim istraživanjima, samo 24 odsto ljudi ne vodi brigu o tome hoće li se zaštititi od uticaja sunčevih zraka. Ipak, 49 odsto ljudi razmišlja o tome tek jednom godišnje. Slobodno vreme, odlasci na odmor u tople krajeve i želja za preplanulošću, uticali su i povukli za sobom celu farmaceutsku i kozmetičku industriju, diktirajući nove trendove kod proizvodnje sredstava za zaštitu od sunca.
Tri formule sredstava za sunčanje
Postoje tri formule kod sredstava za sunčanje: vezivanje, stvaranje filma i vosak. Bazični sloj ili losion koji upija UV zrake odlučuje o tome da li će sredstvo za zaštitu od sunca funkcionisati kako treba. Formula po principu ‘vezivanja’ je najefikasnija, jer se apsorbujući materijali vezuju za kožu, a ne zatvaraju pore. Takođe, dopuštaju koži da diše i efikasne su u vodi i kod znojenja. Većina sredstava za sunčanje bazirana je na ‘filmu’, odnosno, sprečavanju apsorbovanih zraka da se ‘vežu’ za kožu. Oni se lakše ispiraju i potrebno ih je dosta često nanositi. Takvi losioni su masni i ostavljaju trag na odeći. Losioni bazirani na vosku u potpunosti prekrivaju kožu i ne dopuštaju joj da diše, niti da se znoji, što može da rezultuje začepljenjem pora i povišenom telesnom temperaturom. Takva su sredstva uglavnom ljepljiva i gusta, a kod izrazito visokih temperatura mogu i da se istope.
Potražnja raste
U svetu se 1999. godine, u širokoj distribuciji, putem supermarketa i veletrgovina, prodalo 2.600.000 sredstava za sunčanje, nešto više nego 1998, što pokazuje da potražnja za ovim proizvodom iz godine u godinu raste. Od tog broja, 25% je prodato u supermarketima. Podaci Euromonitor Internationala iz jula prošle godine govore da je nemačko tržište sredstava za sunča nje u 2000. godini dostiglo 306 miliona nemačkih maraka, odnosno 5% više nego prethodne godine. Vodeći proizvodač bio je Beiersdorf sa udelom od 27%, pretežno zahvaljujući pažljivo razvijanom imidžu Nivea proizvoda. Osim BDF-a, nemačkim tržištem dominiraju i multinacionalne kompanije Sara Lee i L’Oreal. Predviđa se da će se prodaja sredstava za sunčanje smanjiti za nekih 1,6% do 2005. godine. Takođe, predviđa se da će proizvodi za tamnjenje kože ostati najrazvijeniji sektor i ostvariti prodaju od 110 miliona evra do 2005. godine, čineči 70,4% udela na tržištu. U Francuskoj je 2000. godine tržište proizvoda za sunčanje bilo vredno 1,2 milijarde francuskih franaka (175 miliona američkih dolara), odnosno 2,6% više nego prethodne godine. Francusko tržište ima potencijal za širenje, jer 37% populacije, prema istraživanjima Euromonitor Internationala, nikad nije upotrebljavalo neko od sredstava za sunčanje, a mnogo njih koristi isto sredstvo tokom nekoliko godina. Francuskim tržištem je 2000. godine dominirao L’Oreal sa svojim kompanijama Laboratoires Garnier, Active Cosmetics, Gemey Paris i Lancome Parfum & Beaute, sa tržišnim udelom od 33,6%.
Najprodavanija u malim trgovinama
Trgovine robom široke potrošnje su najrazvijeniji kanal prodaje za ovaj proizvod, i kroz njih se ostvari gotovo dve trećine prodaje. Očekuje se da će na francuskom tržištu do 2005. godine zarada od prodaje sredstava za sunčanje iznositi 1,3 milijarde francuskih franaka. U Americi se, opet, prodaja proizvoda za zaštitu od sunca povećala za 31% u razdoblju od 1996. do 2000. godine, odnosno u 2000. godini je dostigla 1.071 miliona američkih dolara. U celom sektoru, u 2000. godini su sredstva za sunčanje ostvarila 823,3 miliona američkih dolara kroz prodaje, zauzevši 77,3% ukupne tržišne vrednosti. Lideri na američkom tržištu su Schering-Plough Health Products sa svojim robnim markama Coppertone i Hawaiian Tropic, i tržišnim udelom od 18,1%. Britansko tržište sredstava za sunčanje je zabeležilo rast od 2,3% u periodu od 1999. godine do 2000. godine, dostigavši 175,7 miliona engleskih funti (oko 267 miliona američkih dolara). Zaštitna sredstva za sunčanje najvažniji su tržišni sektor s udelom od 83%, a lider na tržištu, prema podacima iz 2000. godine, bio je L’Oreal s 22 odsto udela. U Engleskoj se sredstva za sunčanje najviše prodaju u parfimerijama i drogerijama, uprkos porastu prodaje u trgovinama robe široke potrošnje. Najčešći kupci su ljudi starosnog doba od 25 do 34 godine.
Pripremio: Milan Radaković