(tekst objavljen u Progressive magazinu br.5, septembar 2004.)

Nekada samo poslastica za dvorove i elitu, danas je sladoled dostupan svima. Mnogi ga preporučuju i zimi, ali leto je definitivno sezona ledenog deserta.

Najbolje osveženje u ovim letnjim toplim danima donosi nam ukusna i ledena poslastica-sladoled. Gotovo da nema osobe koja se ovih dana ne rashlađuje tim veličanstvenim desertom, a nekada je to zadovoljstvo bilo rezervisano samo za vrlo imućne. Prvi zapisi o sladoledu potiču iz Kine. Prvobitni sladoled Kinezi su pravili mešanjem snega i koncentrata voća. Čuveni Marko Polo, u svom proputovanju kroz Kinu otkrio je recept za ovu slatku poslasticu i poneo je sa sobom u Italiju. Po drugim izvorima, imperator Neron je taj kome pripada zasluga za nastanak sladoleda. On je zaposlio svoje robove da donose sneg i led sa okolnih planina u Rim. Kuvari su dodavali mleko i voćni sok i servirali ga kao desert na bogatim večerama. Recept za sladoled je iz Italije u Francusku prenela Catherine de Medici iz Firence kada se 1533. udala za Henrija II iz Francuske. 1648. godine recept je došao do Engleske kada je Čarls I organizovao banket na kome je bio poslužen sladoled. Ubrzo je sladoled postao omiljen među bogatima, ali je njegov recept čuvan u tajnosti. Krajem 18. veka sladoled je stigao i u Ameriku, kada je gospođa Dolly Madison, predsednikova žena poslužila sladoled na važnoj večeri u Beloj kući. Prva fabrika sladoleda otvorena je 1851. godine u Baltimoru u Americi, i tada postaje dostupan svim slojevima društva, kao najomiljenija poslastica širom sveta.

Nekada luksuz…
Danas se sladoled više ne smatra luksuzom. Možete ga naći u prodavnicama u velikom broju ukusa i pakovanja. Osim što je ukusan i osvežavajući, sladoled je vrlo hranljiv i može zameniti obrok. Njegovi sastojci omogućavaju organizmu da konzumiranjem dobije potrebnu količinu belančevina, šećera, kalcijuma, magnezijuma i minerala. Osnovne sirovine koje se koriste u proizvodnji sladoleda su sveže mleko, mleko u prahu, pavlaka ili maslac, šećer, glukoza, čokolada, kakao prah i različite voćne paste. Osim toga, sladoledu se radi poboljšanja strukture i konzistencije, kao i ujednačenog kvaliteta dodaju stabilizatori i emulgatori.
Širom sveta danas postoje veliki proizvođači industrijskog sladoleda koji godišnje proizvedu milione litara, i male zanatske radnje koje sladoled proizvode za svoje potrebe. Nakon proizvodnje, smrznuti sladoled se pakuje u transportne kutije i odlaže na palete. Palete se skladište u hladnjači na temperaturi ispod -18°C i dalje distribuiraju do potrošača. Kontrola kvaliteta sirovina iodambalaže, kao i samih proizvoda jedna je od aktivnosti koje se obavljaju svakodnevno.

Štapić, kornet ili porodična pakovanja
Sladoled se na tržištu javlja u više različitih pakovanja: na štapiću, u kornetu, u čaši (impulsni sladoledi), kao i u porodičnom pakovanju i ugostiteljskom pakovanju. Svi navedeni, osim ugostiteljskog pakovanja spadaju u grupu maloprodajnih pakovanja, dok je ugostiteljsko pakovanje namenjeno restoranima, kafićima i hotelima, odnosno ugostiteljskim objektima. Maloprodajna pakovanja se mogu naći na uličnoj prodaji (frižiderima postavljenim na ulici) i maloprodajnim objektima.
Po sastavu, sladoledi se mogu kategorisati kao krem sladoled, krem sladoledni desert, laki slado led ni desert i voćni sladoledni desert, u zavisnosti od procenta masti i suve materije koje sadrži, što je definisano pravilnikom o mleku i mlečnim proizvodima. Na tržištu Srbije i Crne Gore zastupljeno je dosta proizvođača sladoleda, koji nude sladolede najrazličitijih ukusa i pakovanja. Ranije su na tržištu bili najzastupljeniji i najprodavaniji impulsni sladoledi, ali se tržište sve više okreće konzumiranju porodičnih sladoleda. Najtraženiji ukusi su i dalje vanila, čokolada, lešnik, jagoda, a sve veća potražnja je za sladoledima od šumskog voća koji predstavljaju idealan spoj sočnog voćnog ukusa i ledenog osveženja.

Marketing sektor kompanije Frikom AD