(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 201, oktobar 2022)

PROMET SIRA NA TRŽIŠTU SRBIJE

Najvažniji kanal prodaje sira u periodu oktobar 2021 – septembar 2022. je bio kanal hiper i super marketa i region Beograd.

Retail Zoom istraživanje

Retail Zoom Retail Audit mesečni izveštaji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tržištu maloprodaje, po regionima kao i po kanalima prodaje, rast i pad tržišta, značaj asortimana, trend prodaje, udele na tržištu, uvid u distribuciju i cenu. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata sledeće tipove prodajnih objekata: supermarkete i hipermarkete (>300m²), srednje i velike radnje (od 40 do 300m²), male radnje (<40m²), kioske i benzinske pumpe, čija geografska rasprostranjenost omogućava reprezentativnu sliku celog tržišta. Podatke na osnovu kojih se izrađuju izveštaji dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz Retail Zoom panela, što je više od 2.790 objekata.

TRENDOVI I GLAVNI IZAZOVI

Globalno tržište sira dostiglo je vrednost od 77,6 milijardi dolara u 2021. Gledajući unapred, očekuje se da će tržište dostići 113,3 milijarde dolara do 2027. godine, pokazujući kompozicionu godišnju stopu rasta (CARG) od 13,7% tokom 2022-2027.

Sir se odnosi na mlečni proizvod koji se proizvodi u širokom spektru ukusa, tekstura i oblika koagulacijom mlečnog proteina kazeina, obično dobijenog iz mleka krava, bivola, koza ili ovaca. Sir je od davnina cenjen zbog svoje prenosivosti i dužeg roka trajanja. Osim toga, dobar je izvor hranljivih materija, poput kalcijuma koji je od vitalnog značaja za izgradnju jakih kostiju i određenih visokokvalitetnih proteina koji obezbeđuju esencijalne gradivne blokove za jake mišiće. Pored ovoga, sadrži i druge važne hranljive materije kao što su fosfor, cink, vitamin A i vitamin B12. Kako se veliki broj sireva proizvodi u različitim delovima sveta, njegova tekstura i ukus uglavnom se oslanjaju na poreklo mleka, bilo da je odležan, pasterizovan ili prerađen.

Lanci brze hrane predstavljaju jednog od najvećih potrošača sira širom sveta i zbog sve veće urbanizacije i rasta raspoloživih prihoda širom sveta industrija brze hrane beleži organski rast. Očekuje se da će visok rast industrije brze hrane rezultirati povećanom potrošnjom sira u bliskoj budućnosti.

Predviđa se da će tržišta u razvoju poput Kine i Indije pokrenuti globalno tržište sira u narednim godinama. Ranije je potrošnja sira uglavnom bila ograničena na zapadne zemlje, međutim, sa sve većim trendom ‘zapadnjačenja’ obrazaca potrošnje hrane zajedno sa rastućom ekonomijom, porastom stanovništva srednje klase i sve većom urbanizacijom, očekuje se da će potrošnja sira na ovim tržištima rasti.

Rast organizovanog maloprodajnog sektora pozitivno utiče na globalno tržište sira. Do pre nekoliko godina, jedan broj globalnih igrača oklevao je da plasira svoje proizvode u zemlje u razvoju zbog straha od kvarenja i nedostatka infrastrukture, skladišnih objekata i odgovarajućeg znanja o tržištu u razvoju. Ipak, sa povećanjem broja organizovanih maloprodajnih objekata, mnogi igrači ulažu u tržišta poput Indije i Kine. Na geografskom planu, Evropa uživa vodeću poziciju na globalnom tržištu sira zbog velike potražnje u regionu. U poređenju sa tečnim mlekom, sir se smatra drugim najpoželjnijim mlečnim proizvodom u Evropi.

TRŽIŠTE SRBIJE

Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće kategorije sira na maloprodajnom tržištu Srbije u periodu od oktobra 2021. do septembra 2022. godine. U posmatranom periodu kategorija sira zabeležila je pad prodatih količina od 5%, dok je vrednosna prodaja zabeležila rast od 13%, a komadna prodaja pala za 4%. Veliki uticaj na ova kretanja ima rast cena sira po jedinici prodaje (po kilogramu) od 19% u odnosu na period godinu dana ranije.

Porast učešća u totalu

Prema podacima kompanije Retail Zoom, kategorija sira beleži porast učešća u totalu mlečnih proizvoda na 7,2% u prodatim količinama (+0,1 procentnih poena u odnosu na prethodno posmatran godišnji period) i na 28,1% u vrednosnoj prodaji (+0,8 procentnih poena u odnosu na period godinu dana pre).

Po regionima

U toku ovog perioda u Beogradu je generisano 39% prodatih količina i 43% vrednosne prodaje, region Severa ‘nosi’ 27% količina i vrednosti, Istok i Zapad zajedno 34% prodatih količina (što je 30% prodajne vrednosti).

Po kanalima prodaje

Kroz kanal hiper i super marketa je prodato 56% količina, što je vrednosno 60%, kanal velikih i srednjih radnji beleži prodaju 36% količina, a vrednosno je to 33% ukupne prodaje. Iz kanala malih radnji dolazi 8% prodatih količina, što je 7% vrednosne prodaje.

Po vrsti sira

U okviru kategorije, tvrdi i polutvrdi sir (kačkavalj, gauda, edamer, trapist…) učestvuje sa 28% u ukupnim količinama i 40% u vrednosnoj prodaji, procesirani sir (zdenka, tost listići, topljeni…) čini 6% prodatih količina i 9% vrednosti, dok ostatak čini beli sir (mladi sir, sirni namazi, sitan sir, kajmak…) sa 66% ukupnih količina i 51% vrednosne prodaje.

Vodeći igrači

Vodeći proizvođači u kategoriji sira u posmatranom periodu po količinskoj prodaji su (poređani po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie, Imlek, Lactalis (Somboled), Mlekara Šabac, Savencia (Mlekoprodukt) i kumulativno proizvođači privatnih robnih marki. Vodeći proizvođači su isti kako količinski, tako i vrednosno.