PROIZVODI ZA DEZINFEKCIJU

3062021dezinfekcija

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 188, jun 2021)

 

Koliko su se kupovala sredstva za dezinfekciju pre pandemije, a šta se desilo nakon što je pandemija počela i kako će njen kraj uticati na prodaju ovih proizvoda? Da li potrošači znaju koje brendove kupuju? Na ova i još neka pitanja kada je reč o kategoriji sredstava za dezinfekciju pokušao je da odgovori Smart Plus Research.

 

Ruku pod ruku, naročito u prvim mesecima od pojave COVID-19 i proglašenog stanja pandemije, uz objašnjenja kakav je virus u pitanju, dobijali smo i uputstva o ponašanju, bili smo u obavezi da nosimo maske, i sledile su i preporuke o dezinfekciji. Nakon pojave vakcina, smanjenja broja zaraženih i vraćanja u ustaljene tokove, pitanje je da li je i na koji način tačno pandemija uticala na naše kupovne navike ovih proizvoda? Koje vrste i brendove ovih sredstava najčešće koristimo i zašto? Na ta i neka druga pitanja u vezi sa upotrebom sredstava za dezinfekciju pokušali smo da odgovorimo u istraživanju sprovedenom na uzorku od 1.000 građana, reprezentativnom prema polu, godinama i regionu u kom žive.

Kupovne navike: sredstva za dezinfekciju i pandemija

Pre izbijanja pandemije, određeni, manji deo populacije (oko 30%) je imao naviku da koristi sredstva za dezinfekciju, i to žene (39%) češće nego muškarci (21%). No, od kada je počela pandemija, veliki deo građana (61%) izmenio je svoje navike, počevši da koristi ili povećavši upotrebu sredstava za dezinfekciju.

Svakako, pitanje je da li će pojačana upotreba sredstava za dezinfekciju ostati navika građana i nakon što pandemija prođe? Građani koji su tokom pandemije koristili sredstva za dezinfekciju su po tom pitanju podeljeni. Većina smatra da će sa upotrebom nastaviti, ali veći deo njih, 2 od 5, kaže da to neće biti u istoj meri u kojoj su ih koristili tokom pandemije. S druge strane, 22% navodi da će prestati sa upotrebom.

Ipak, nezanemarljiv deo građana ni tokom pandemije nije počeo da koristi sredstva za dezinfekciju (skoro 30%), a među njima su češći muškarci (38%) od žena (18%) i osobe osnovnog obrazovanja (38%) u odnosu na osobe višeg obrazovanja (17%). Glavna dva i podjednako važna razloga zašto taj deo građana ova sredstva ne koristi su to što ih smatraju nepotrebnim (33%), kao i to što (čak i da su potrebna) nisu viđena kao dovoljno efikasna u borbi protiv bakterija, virusa… (31%).

Različite vrste sredstava za dezinfekciju

Od različitih vrsta sredstava za dezinfekciju, građani najčešće koriste razblaženi alkohol od 70% i to u proseku 2-3 puta nedeljno. Drugi po učestalosti upotrebe u globalu su sprejevi za dezinfekciju koji se nešto ređe koriste, u proseku jednom nedeljno. Interesantno je da su Beograđani skloniji upotrebi sprejeva, a manje upotrebi alkohola, dok je u manje urbanim sredinama obrnut slučaj, tamo se učestalije koristi 70% alkohol.

Sve druge vrste sredstava za dezinfekciju (gelovi, vlažne maramice, antibakterijski sapuni) se prilično ujednačeno i umereno koriste, i to u proseku nekoliko puta mesečno. Čini se da su gelovi za dezinfekciju namenjeni, ili da su na njih bolje ‘reagovali’: žene (3,41), osobe višeg/visokog obrazovanja (3,70) i osobe srednjih godina tj. od 30-39 (3,91). Isto važi i za vlažne maramice koje češće koriste žene (3,44) i osobe visokog/višeg obrazovanja (3,71).

Kada se koriste različite vrste sredstava za dezinfekciju: gelovi, sprejevi i vlažne maramice?

Sredstva za dezinfekciju se koriste u najrazličitijim prilikama, a najčešće nakon boravka u bilo kom zatvorenom prostoru, dok se ređe koriste u stanu/kući, budući da umesto tih sredstava ispitanici koriste sapun. Ipak, treba imati u vidu da iako je učestalost drugačija, upotreba nije ograničena samo na izvan kuće, nego se ova sredstva koriste i u kući.

Najveći deo građana koristi gel za dezinfekciju nakon boravka u bilo kom zatvorenom prostoru poput posla ili prodavnice (62%), a uz to nešto manje od polovine građana koristi gelove i po izlasku iz gradskog prevoza (44%), kao i pre jela ili pića u kući ili izvan kuće (43%). Nezanemarljiv deo građana (37%) takođe koristi gel i da povremeno dezinfikuje ruke kod kuće.

Sprej se, kao i gel za dezinfekciju, najviše koristi nakon boravka u bilo kom zatvorenom prostoru (56%), ali se koristi i kod kuće: za dezinfekciju površina (50,5%) ili povremenu dezinfekciju ruku (47%). 2 od 5 građana navode da koriste sprej za dezinfekciju i pre jela/pića ili za dezinfekciju predmeta koje često upotrebljavaju, ali i po izlasku iz gradskog prevoza, kao i pre ili posle rukovanja sa nekim.

Vlažne maramice se takođe koriste u uobičajenim situacijama, npr. često se upotrebljavaju nakon boravka u zatvorenom prostoru (37%), za povremeno dezinfikovanje ruku kod kuće (35%) i pre jela ili pića (36%). Ipak, vlažne maramice, donekle imaju i drugačiju funkciju, pa ih građani najčešće koriste za čišćenje predmeta kojim često rukuju poput mobilnog telefona (43%), a uz to i za dezinfikovanje površina u kući (37%).

Poznatost brendova

Kad je reč o ovim kategorijama, opšti zaključak je da brendovi nisu dovoljno poznati ispitanicima, s obzirom na to da je sa većinom brendova upoznato oko 10% ispitanika. Izuzetak su Asepsol koji 34% ispitanih građana prepoznaje, kao i Fresh vlažne maramice sa 26%.

Brendovi gelova za dezinfekciju koji su ispitanicima prepoznatljiviji su Septol (13,2%), Fitogal (11,9%), kao i Multiactiv (9,9%). Istovremeno, ta tri brenda su i najčešće korišćeni brendovi od strane ispitanika. Pored Asepsola, među sprejevima za dezinfekciju donekle se izdvaja i Alkoseptol (16,3%). Ponovo, ista situacija je i sa upotrebom ovih sredstava, tako da 30% ispitanih građana koristi Asepsol, a 9% njih Alkoseptol.

Zašto baš ti brendovi?

U prilog tome da građani nisu baš upoznati sa tržištem sredstava za dezinfekciju, tj. brendovima, pa samim tim i njihovim svojstvima, govori i činjenica da se najčešći razlozi zašto koriste baš te brendove koje koriste ne tiču njihove odluke, već dostupnosti u prodavnici ili preporuke prodavca.

Kada je reč o kupovini gela za dezinfekciju, pored toga što se biraju brendovi dostupni u prodavnici u kojoj kupuju (42%) i toga što građani pri kupovini traže gel, pa im apotekar/prodavac proda određeni gel (30%), građani se vode i cenom samog proizvoda (27%). Petina navodi poverenje u brend, u smislu da su imali pozitivno iskustvo sa tim brendom. Određeni deo njih, tačnije 18%, obraća pažnju i na miris gela. Pakovanje i efekat na kožu ruku su manje važni.

U slučaju sprejeva za dezinfekciju, najvažniji faktori koji utiču na izbor brenda su isti kao i u slučaju gelova, predvođeni onim na koje kupac nema direktan uticaj – dostupnost u prodavnici (46%) i preporuka apotekara/prodavca (27%), a slede ih poverenje u brend (36%) i cena (27%).

Vlažne maramice se najčešće biraju na osnovu dostupnosti u prodavnici (50%), ali i same cene (43%). Četvrtina navodi i poverenje u brend kao razlog odabira brenda maramica, a isto toliko i prijatan miris, koji je očigledno građanima bitniji u slučaju vlažnih maramica nego drugih sredstava za dezinfekciju.