PATRICK DALY, ALBA CONSULTING

(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 156, mart, 2018)

 

GLOBALIZACIJA NIJE NI BLIZU KRAJA

 

Neki od sistema koji se sada razvijaju i implementiraju mogu se modularno uvesti u malim koracima, što znači da verujem da ćemo u budućnosti videti ‘kobote’ koji rade u skladišnim i logističkim operacijama svih veličina, ne kao zamena za ljude, već kao poboljšanje ljudskog rada.

U susret Supply Chain konferenciji koja će biti održana 18. aprila ove godine, u hotelu Antunović u Zagrebu, razgovarali smo sa jednim od govornika, koji je stručnjak za logistiku i nabavni lanac – Patrickom Dalyjem, osnivačem i direktorom kompanije Alba Consulting iz Irske, koji će drugog dana konferencije održati radionicu. Supply Chain konferenciju organizuje firma Logiko.

Koje usluge pružate, ko su vaši klijenti i koje poslovne koristi oni dobijaju radeći s vama?
U osnovi, naša misija je da pomognemo klijentima da napreduju u oblasti postizanja izvrsnosti svoje logistike i operacija u nabavnom lancu. Takođe, da na vrlo opipljiv način poboljšamo poslovanje u smislu postizanja stvarnih poslovnih rezultata nakon saradnje s klijentima. Koristi koje naši klijenti postižu uključuju poboljšanu produktivnost, smanjenje troškova, poboljšane veštine i sposobnosti zaposlenih, povećanu održivost i sigurnost i još mnogo toga.
Vrste izazova i mogućnosti u kojima im pomažemo variraju od poboljšanja produktivnosti u skladišnim i proizvodnim operacijama, preko razvoja operativnih logističkih strategija (uključujući dizajn skladišta, planiranje mreže kanala distribucije i odabira lokacije objekta), do strategija poslovanja na međunarodnom nivou za kompanije koje teže proširenju svojih mogućnosti globalno, bilo izvozom, zajedničkim ulaganjem ili otvaranjem ogranaka po svetu. Našim klijentima smatramo kompanije koje se bave proizvodnjom, distribucijom i logistikom. Radili smo sa mnogo svetski poznatih proizvodnih preduzeća, posebno u farmaceutskoj industriji, medicinskom i prehrambenom sektoru, kao i sa mnogim međunarodnim firmama koje pružaju usluge logistike i distribucije.

Gde radite sa svojim klijentima i šta vas dovodi u naš region?
Naše sedište je u Dablinu, u Irskoj i imamo brojne saradnike i strateške partnere u različitim delovima sveta, uključujući SAD i Bliski Istok. Iz našeg sedišta u Dablinu razvili smo snažne poslovne odnose s nizom multinacionalnih korporacija (Evropa, Bliski Istok i Afrika) od kojih je mnogima glavno sedište upravo u Irskoj. Kroz te odnose, tokom poslednjih desetak godina, odradili smo projekte širom sveta, uključujući mesta kao što su Kina, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Malta, Španija, SAD, Portoriko i Urugvaj.
Na Supply Chain konferenciju u Zagrebu dolazim iz razloga što sam pre par godina kroz zajedničko poznanstvo u SAD-u upoznao Antonia Zrilića, vlasnika konsultantske kuće za Supply Chain Management Logiko Consulting, sa sedištem u Zagrebu. Zajedno smo radili u više navrata, uključujući vrlo uspešan projekat sa multinacionalnom kompanijom sa sedištem u Dablinu.
18.04.2018. održaću uvodno predavanje na spomenutoj konferenciji u Zagrebu koju organizuje Logiko, a drugog dana i seminar o strategiji skladištenja, projektovanju i radu skladišta (Warehousing Strategy, Design and Operation). Može se reći da imamo obostranu stratešku korist, radeći zajedno razvijamo svoje snage i sposobnosti za dobrobit naših klijenata.

Koji savet biste dali kompanijama iz ovog regiona koje posluju globalno, bez obzira da li rade trenutno na međunarodnom nivou ili ne?
Globalizacija bi mogla raditi u korist vaše zemlje i zemalja regiona ako postoji vizija i hrabrost kod poslovnih ljudi i vlade. Strateška pozicija na kojoj se nalazite daje mogućnost da se pozicionirate kao proizvodna lokacija za direktna strana ulaganja za međunarodne proizvodne kompanije čija su glavna tržišta u srcu Evrope, na isti način kao što je to moja zemlja, Irska, činila uspešno poslednjih četrdeset godina. Prednost koju vi imate nad Irskom je ta da ste kontinentalna zemlja, dok nas okružuje more. Ovaj geografski položaj daje snažnu prednost u pogledu izvoznih mogućnosti u ostale evropske i neevropske zemlje u jugoistočnoj Evropi i istočnom Mediteranu, s obzirom na činjenicu da se njihove ekonomije razvijaju i da će se razvijati u budućnosti. Bez obzira na činjenicu da je globalizacija trenutno usporena, to je u stvari proces koji nije ni blizu kraja iako mnogi tako misle. Još uvek će biti mnogo prilika za firme da iskoriste razne oblike i efekte globalizacije. One kompanije koje već rade na međunarodnom planu pozivam da posmatraju svoje međunarodno širenje na strateški i dugoročni način kako bi pokušale da identifikuju i jasno se usredsrede na one lokacije i one sektore koji su usmereni na njihove snage, dok istovremeno prate geo-ekonomske razvoje koji bi mogli uticati na njihove planove, s ciljem da brzo reaguju i promene taktiku ako je to potrebno. Za one kompanije koje ne rade na međunarodnom nivou, opet bih povukao paralelu sa svojom zemljom, Irskom, čija su tržišta jednostavno premala da podupiru širenje i razvoj koji nam je potreban, a sada, više nego ikada, velika je verovatnoća da konkurencija iz drugih zemalja preuzme naše tržište ako sami ne izgradimo naše međunarodne potencijale.

Šta mislite kakav učinak će novi tehnološki trendovi, kao što su robotika, internet stvari (IoT), blockchain i analize velikih podataka (big data) imati na budućnost upravljanja logistikom i nabavnim lancem?
Te tehnologije razvijaju se vrlo brzo i konvergiraju, a tokom narednih godina počećemo da uviđamo pojavljivanje rešenja u nabavnom lancu koja uključuju sve ove tehnologije uz postojeće kapacitete. U oblasti automatizacije u skladištenju i proizvodnji, videli smo kako razni sistemi počinju intenzivnije da se koriste i postaju sveobuhvatni u njihovoj primeni u određenim sektorima i u određenim regionima, kao na primer: automatizovana vozila za vožnju (AGV), automatizovani sistemi za čuvanje i pronalaženje (ASRS), integrisani sa sistemom upravljanja skladištem (WMS) i sistemom kontrole skladišta (WCS) i dopunjeni sistemima prepoznavanja glasa, kao i sistemi pick-by-light. Međutim, zbog visokih troškova, ta rešenja su primenjivale velike kompanije u regionima visokih troškova rada. U novije vreme, razvoj tehnologije senzora doveo je do pojave kolaborativnih robota (‘kobota’) koji mogu da rade slično kao i ljudi kada je reč, na primer, o prikupljanju skladišnih narudžbina. Neki od sistema koji se sada razvijaju i implementiraju mogu se modularno uvesti u malim koracima, što znači da verujem da ćemo u budućnosti videti ‘kobote’ koji rade u skladišnim i logističkim operacijama svih veličina, ne kao zamena za ljude, već kao poboljšanje ljudskog rada. Ipak, prisutnost ove tehnologije u kompaniji vodi do vrlo drastične promene u obuci, veštinama i sposobnostima ljudi koje ćemo imati u budućnosti. Isto tako, tehnologija blockchaina, u kombinaciji s IoT uređajima ugrađenim u fizičku imovinu, kao i stavke inventara u nabavnom lancu, obećava mnoga vredna rešenja za izazove u raznim aktivnostima poput: praćenja imovine (kao što su kontejneri, vozila), provere autentičnosti proizvoda, praćenja hrane, upravljanja licencom i identitetom. Te aktivnosti će, u kombinaciji sa analitičkim potencijalom ‘velikih podataka’ koji proizlaze iz ovih uređaja omogućiti uvid u realno vreme stvarnog stanja nabavnog lanca na način koji pre nije bio moguć. To će doneti prednosti u smislu smanjenja otpada, poboljšane održivosti i povećane produktivnosti. Na Supply Chain konferenciji u Zagrebu na kojoj ću govoriti biće više reči o novim tehnologijama koje se primenjuju u logistici i nabavnim lancima kao što je predstavljanje pilot projekta primene blockchain tehnologije za sledljivost hrane (food tracibility) i pick-by-vision u skladištu.

Da li ste optimistični što se tiče budućnosti?
Budućnost je uvek neizvesna i nikada ne možete biti sigurni šta će se dogoditi sutra, iduće nedelje ili iduće godine. Međutim, uprkos izazovima koji nas čekaju, a ima ih mnogo, uključujući izbegličke krize, ratne pretnje i globalno otopljavanje, verujem da postoji mnogo razloga da budemo optimistični u pogledu budućnosti u svetu uopšte, a posebno u poslovanju.
Na primer, kada posmatramo makro trendove za pismenost, siromaštvo, bolesti i ratove, svet je danas mnogo bolji nego što je bio pre 15, 20 ili 30 godina. Veliki broj ljudi u zemljama u razvoju u Aziji, Latinskoj Americi i Africi lišen je siromaštva i na stotine miliona novih potrošača aktivno se uključilo u globalnu ekonomiju.
Tehnološki napredak, koji se sada razvija, omogućava da se potrebe potrošača u svetu ostvare sve efikasnije i održivije, a velike i male kompanije, u zemljama kao što su Srbija ili Hrvatska i druge, biće na čelu pružanja te budućnosti, pod uslovom da imaju viziju, uverenje i hrabrost da to učine. Dakle, da, moram reći da sam vrlo optimističan kada je reč o budućnosti.