VIDA RAČIĆ, DELTA M

01_Intervju-Vida-Racic,-Delta-M-2

VIDA RAČIĆ, DIREKTOR U KOMPANIJI DELTA M

PRVI DANAS I SUTRA

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.1, maj 2004.)

VIDA RAČIĆ, DIREKTOR U KOMPANIJI DELTA M:
KONKURENCIJA SE POJAVLJUJE, A MI IMAMO NAMERU DA OSTANEMO I DALJE LIDERI NA OVOM TRŽIŠTU

Delta Holding, najveću privatnu srpskiu kompaniju, osnovao je 1991. Miroslav Mišković i zaposlio u njoj pet pripravnika. Danas Delta zapošljava više od 10.000 ljudi i u ovoj godini planira ukupan promet od 800 miliona evra. Holding čini pet grupa: najveća je Delta M, koja se bavi maloprodajom, uvozom, izvozom, agrarnim biznisom i zastupanjem stranih firmi, zatim Delta Banka, Delta Sport (dugogodišnji distributer Nikea, najveće svetske kompanije u proizvodnji sportske opreme), Delta osiguranje i  Delta moto komerc (poljoprivredna mehanizacija, proizvodnja bicikala). Za prvi broj Progressive magazina razgovaramo sa Vidom Račić, direktorom Delta Projectsa, sektora u okviru Delta M-a.

Kada ste se priključili Delti?
U septembru 1998. Počela sam da radim u sektoru koji se tada zvao Distribucija robe široke potrošnje. Šest meseci sam radila na mestu regionalnog menadžera prodaje, a marta 1999. Postala sam direktor sektora robe široke potrošnje. Tu sam radila naredne dve ipo godine. U kompaniji je u to vreme zaključeno da na tržištu ima dovoljno prostora za novi kvalitet u razvoju maloprodaje. Započeli smo stvaranje novog lanca trgovine – Maxi, a ja sam bila pri direktor. Od oktobra 2002. u okviru Delta M-a  osnovali smo novi sektor koji se zove Delta projects i koji se bavi razvijanjem budućih poslova u okviru firme. Kako je Delta M odlučio da aktivno učestvuje u procesu privatizacije u Srbiji i ojača pozicije na tržištu koje se sve više otvara, Delta Projects je imao zadatak da te nove firme uključi u sistem rada Delte. Jedan od takvih primera je fabrika ulje Sunce iz Sombora, čiji smo većinski vlasnik. Nedavno je ugovorena proizvodnja Rama margarina u ovoj fabrici, a postali smo i distributer drugih Unileverovih proizvoda, kao što su Knorr majonez i kečapi.

Povodom vaše saradnje sa Unileverom, šta bi ste poručili strancima?
Strani proizvođači su ovde posredno zastupljeni, preko svojih distributera. Srbi jako dugo preferiraju strani proizvod. Proizvodnja u našoj zemlji, bez obzira da li po licencnom principu ili joint venture kompanije, u naredne tri, četiri godine biće neminovnost, naročito zbog pridruživanja zemalja iz okruženja Evropskoj Uniji. Što se stranih maloprodajnih lanaca tiče – preveliko administriranje u zemlji im predstavlja problem, kao i nerešeni imovinsko-zemljišni odnosi. Ako nekome treba uzor, evo kako je Delta to prevazišla u protekle tri i po godine – green field investicijama i građenjem objekata. Sve što smo stvorili, sve naše fabrike i preradni centri, lanac Maxi supermarketa, kao i naša poslovna zgrada u Novom Beogradu naše su investicije od početka do kraja. Mora se raditi sa malo više energije, možda ne čak ni novca, ali definitivno više energije.

Kojim se još poslovima bavi Delta Projects?
Delta Projects osmišljava i planira nove poslove. Trenutno imamo dva projekta: šoping molove i šoping centre sa sinepleksima u Novom Sadu i Beogradu. Jedna od planiranih lokacija za ovu namenu u Beogradu nalazi se u blizini Stadiona Crvene Zvezde. Imaće više od 45 hiljada kvadratnih metara. U Novom Sadu smo privatizovali Trgovačku kompaniju Bazar. U toku je rekonstrukcija jednog od najvećih objekata Bazara koji se nalazi u strogom centru grda.

Jedan od projekata Delta M je i privatizacija trgovinskog lanca Pekabeta?
Pekabeta je deo šireg sistema maloprodaje, koja je strateško opredeljenje Delta M-a. Pekabeta predstavlja lanac takozvanih corner shopova, Maxi je lanac supermarketa, dok  pod novim imenom Tempo razvijamo lanac veleprodaje. Tempo će, uvođenjem poreza na dodatu vrednost, postati Cash&Carry koncept. Time dobijamo potpuno zaokruženu celinu, u kojoj jedan lanac neće konkurisati drugom, već će se dopunjavati, na zadovoljstvo najšireg tržišta koje ovim trgovinskim sistemom pokrivamo.

Da li Vas akvizicija Pekabete više raduje ili Vam više zadaje muke?
Danas me raduje, ali da smo razgovarali prošle godine u ovo vreme, rekla bih vam iskreno da ne znam odakle da počnem i šta da uradim. Za godinu dana Pekabeta je pretrpela niz neophodnih promena, jer u stanju u kakvom smo je zatekli nije imala izgleda da opstane na tržištu. Bila je u velikim finansijskim problemima, bez ikakvog strateškog planiranja u širenju mreže, sa velikim brojem objekata koji su samo pravili rashode. Zapošljavala je i veliki broj ljudi, neadekvatno raspoređenih i bez upotrebne vrednosti. Reorganizacija koju smo sproveli za godinu dana učinila je da Pekabeta sada ima rast u svakom segmentu koji se bavi maloprodajom.

Da li će Pekabeta zadržati svoje ime?
Posle istraživanja koje smo sproveli nekoliko puta u različitim vremenskim periodima, konačna odluka je da ime ostane isto, sa tradicionalnim izgledom corner shopa. U Delti postoji ideja, koja je blizu realizacije, o izdvajanju firme Delta maloprodaja koja će funkcionisati pod tri brenda i sa tri različita tipa trgovina: Maxi super marketi (od 650 do 2.100 kvadratnih metara),  Pekabeta kao tradicionalna prodavnica sa preko 80 posto svežeg asortimana, i Tempo koji će biti Cash & Carry.

Šta je Deltu navelo da otvori i treći tip prodajnih mesta,  i kada će biti otvoren prvi  Cash&Carry?
Prvi Cash & Carry pod imenom Tempo biće otvoren u Beogradu polovinom juna na prostoru od ukupno 8,5 hiljada kvadratnih metara. Robom će moći da se snabdevaju trgovci, a posle uvođenja PDV-a, i ostali građani. Cash & Carry po definiciji ima najniže moguće cene. S obzirom da se u sistemu Delta Holdinga nalazi Delta Banka, kupac tj. mali trgovac moći će da plaća na šalteru Delta Banke kešom,  sa svog računa ili poslovnom visa karticom, što potom ide kroz sistem Delta Banke. To će nam omogućiti da prodajemo sa porezom onakvim kakav sada jeste, a  po najnižoj mogućoj ceni.

Sada mali trgovci plaćaju porez od 20%, zar ne?
Možemo C&C nazvati kao diskont pri veleprodaji jer ako mali trgovac da poresku  izjavu, može da kupuje bez uračunatog poreza. I kada budemo dobili sledeće godine 1. januara PDV sigurno će biti negde oko 16 ili 17 %. Sadašnje ministarstvo, kao i ono prethodno mnogo snage u sve to ulaže samo je pitanje koliko će radikalno poteze koje su započeli  izvršiti u zadatim vremenskim rokovima.

Ko vam je najjača konkurencija na polju trgovine?
Zavisi kako gledamo. Po broju objekata, konkurencija je C market ali nije konkurentan kada se radi o njegovim drugim performansama. Maxi, Pekabeta i Tempo trenutno nude 12-13 hiljada artikala najkurentnije robe koju možete naći na tržištu. Ako govorimo o kompaniji Rodić, koncepti su nam potpuno različiti. Preklapamo se u malom procentu. Mercator i Vero, koji su prisutni sa po jednim objektom, ne mogu biti konkurencija. Mi ne bežimo od strane konkurencije, dobro nam došli. O drugima trenutno ne vredi govoriti. To su buvlja pijaca i sivo tržište. Verujem da će se tržište  dovesti u red u smislu primene fiskalnih kasa, poreske politike, plaćanja, rad poreskih organa, inspekcije i slično. Situacija ovakva kakva sada jeste, podrazumeva da veliki lanci, bez obzira da li su u privatnim rukama ili ne, predstavljaju najveće poreske obveznike. U redu, imaju i najveće obrte, ali šta je sa svima ostalima? Budžet ne može opstati samo na nama. Treba uvesti red na tržištu, da se zna ko proizvodi, sa kojim maržama radi, ko kupuje itd. Šta je cenovni rang u nečemu što se zove proizvod ili grupa poizvoda.

Koje su danas glavne odlike tržišta u Srbiji?
Pre pet-šest godina srpsko tržište je bilo gladno svega: robe široke potrošnje, različite garderobe… Međutim, naš kupac je ipak dobro informisan. Tačno je da imamo nisku kupovnu moć, ali znamo da izaberemo. Naš kupac zna šta je kvalitetan sir, poznaje sastav namirnica…   Vodi računa o tome. Paradoks je da najviše računa vodi o kozmetici. U zemlji u kojoj ima mnogo onih koji nemaju za hranu, velika pažnja se pridaje kozmetici i kućnoj hemiji, sopstvenom izgledu. Delta vodi posebnu brigu o potrošačima i njihovim željama, i u tom smislu dostigli smo najviše profesionalne standarde. Mi moramo da prođemo fazu supermarketa i dođemo do faze hipermarketa. Srpski kupac mora da razluči šta će kupiti i da li će sesti u kola i napraviti kalkulaciju da mu odgovara da potroši nešto više na benzin, a uštedi kupovinom u hipermarketu. . Obično se Delti dešava da u svojim planovima preurani, a i meni lično. Jako smo ambiciozni, brzo trčimo, a kada se okrenemo vidimo da nema nikoga iza nas. To mi se nekada dešava i sa saradnicima, i onda moram da usporim. Toga sam postala svesna kada sam počela da radim u kompanijama koje su akvizirane, u njima ne možete raditi brzinom kojom na primer u Delti možete

Da li se može reći da je Vaša kompanija pro-zapadno orijentisana kada je u pitanju način razmišljanja i rada?
Delta je od osnivanja kompanije pratila i u Srbiju prenosila svetska iskustva u odnosu prema poslu i klijentu i u međuljudskim odnosima, što nas i danas izdvaja u okruženju. Ono što nas, možda, malo približava Istoku jeste naša lojalnost prema kompaniji koja liči na japansku filozofiju – tu sam započeo, sa ovom kompanijom živim i tu ću završiti. Kod nas je prisutna mnogo veća prisnost i vezanost za kompaniju nego što je to slučaj na Zapadu.

S obzirom da ste pomenuli funkcionisanje unutar kompanije koje se razlikuje od okruženja, da li biste objasnili pravila?
Kompanija je velika i bilo je neophodno napraviti kodeks funkcionisanja, tako da postoje pravila u komunikaciji kako među članicama Holdinga, tako među sektorima unutar svake grupe, kao i kodeks ponašanja zaposlenih, koji idu do detalja kako komunicirati svakodnevno. Na primer, zna se u kom periodu ste obavezni da uzvratite poziv, kako opravdavate kada ne možete da postignete da obavite zadatak,  šta je poželjno odevanje i ponašanje, kako za vreme rada tako i izvan. Deltu čine zaposleni. To je godinama negovano. Deltu izdvaja, između ostalog, i to što zaposleni u kompaniji dolaze petnaest minuta pre sastanka, kako sa strankama tako i međusobno. Nezamislivo je da vas stranka čeka dok dajete instrukcije sekretarici ili dovršavate prepisku ili telefonski razgovor.

Da li se dešava da je neko jako koristan kao radnik, a da ne poštuje pravila i da zbog toga biva udaljen iz kompanije?
Retko, jer pravila nisu toliko kruta da bi nečija kreativnost ili produktivnost bila zanemarena. Uvek postoji taj balans šta zaposleni može da pruži kompaniji. Pravila su, inače, vremenom formulisali sadašnji direktori u okviru Holdinga koji su došli među prvima, a naš marketing ih je dopunjavao.

Kakav je Vaš odnos prema zaposlenima?
Ako se prema zaposlenomponašate onako kako želite da on ponaša prema kolegi ili klijentu, biće rešeno mnogo problema. Promenila sam nekoliko kompanija i uvek sam bila krajnje otvorena i direktna. Istina možda jeste bolna ali se mora saopštiti. Kada donosim odluke, pokušavam da ih donosim timski i da budem demokrata u rukovođenju. Prvo sa svojim najbližim saradnicima diskutujem, pa onda zajednički donosimo zaključak. Generalno jako puno pričam sa ljudima i volim da slušam, pod uslovom da to nije ponedeljak. Tim danom nemam strpljenja… Praksa me je naučila da su utorak i sreda  pametniji. Mada subotom dolazimo u firmu da razmenimo misli, iako nije radni dan, ispostavlja se da ponedeljak služi za zagrevanje.

Kako žena stvara autoritet, osim znanjem, naravno?
Ne volim podele muškaraca i žena u poslu. Mislim da žene na Balkanu nikada neće biti zadovoljne svojim statusom, ma kako on bio izražen statistički u smislu da su uspešnije u poslu, da su uspešnije u privatnom životu, da mogu više stvari da rade u isto vreme. Moram da se vratim na našu kompaniju kao dobar primer: žene su na visokim rukovodećim mestima – od generalnog direktora Delta M-a, direktora Delta Banke, preko potpredsednice za odnose sa javnošću do svih ključnih mesta u okviru kompanije, kao što su: finansije, plan, analiza i kontrola.

Kako to objašnjavate?
Mislim da je to iz vizure predsednika i vlasnika kompanije idealna postavka, jer žene imaju definitivno drugačiji odnos prema poslu i istrajnije su. One autoritet grade polako, sigurno i na duge staze.

Razgovarale: Zora Koprivnjak i Karolina Mellen