LJILJANA MILOVIĆ, DIREKTOR, FIGRAD COMPANY
(tekst objavljen u Progressive magazinu br.6, oktobar 2004.)
ČEKAJUĆI… PDV!
PDV je obračun poreza koji, pored toga što odgovara državi, odgovara i trgovcima koji misle ozbiljno da rade.
Figrad Company osnovan je u Vrbasu 1990. godine kao trgovinsko preduzeće, a danas u svom sistemu ima devet maloprodajnih objekata, tri veleprodje, benzinsku pumpu, proizvodnju kućne hemije, plastične ambalaže, čajeva i sitnih pakovanja. Tu su veleprodajni centar u Vrbasu sa diskontom, Cash&Carry mega marketi u Bačkoj Palanci i Odžacima sa veleprodajama, Cash&Carry mega marketi u Vrbasu i Ruskom Krsturu, kao i lanac minimarketa i supermarketa Neda. Iako je Figrad osnovan kao trgovinsko preduzeće, bavio se i izvođenjem građevinskih radova, čime je nastavljena tradicija porodičnog biznisa Zorana Kuzmanovića vlasnika Figrad sistema. O trgovinskom delu u poslovanju Figrada imamo intervju sa Ljiljanom Milović, direktorom kompanije.
Kako se Figrad odlučio za otvaranje Cash&Carry centra?
Dugo smo posmatrali koji bi to način prodaje bio adekvatan za nas i naše kupce, a u to vreme smo već imali maloprodajni lanac i veleprodaju. Imajući u vidu ova vremena, promene, tranziciju i najavu poreza na dodatu vrednost, odlučili smo se da uđemo u sistem objekta koji bi bio namenjen samostalnim trgovinskim radnjama, sa mogućnošću trgovine i s krajnjim potrošačima. Danas savremeni trgovac, da bi bio uspešan, treba da nađe balans između dobre nabavke roba i pravilnog načina prodaje te roba, uz poštovanje svih pisanih i nepisanih trgovačkih pravila.
Šta čini Figrad prepoznatljivim trgovinskim lancem i kako to postižete kod potrošača?
Dobar enterijer, funkcionalno uređen, perfektno slaganje robe, težnja za najprihvatljivijim cenama i uslužno osoblje su deo smernica za prepoznatljivost naših objekata. Naši potrošači stiču naviku kupovine u našim objektima, mislim, prvo zbog cena, a u istoj meri i zbog usluge. Niska cena, briga prema potrošačima i stalno prisustvo akcionih prodaja, grade jedan uzlazni trend prepoznatljivosti kod naših kupaca. Figrad je vrlo konkurentan sa cenama. Razlog tome je dobro izvršena nabavka, analiza tržišta, analiza cena i obrta roba, pa nakon toga određena marža za pojedinačne robe i objekte.
Ko su vaši kupci?
Naši kupci su samostalne trgovinske radnje, druge veleprodaje, javna preduzeća i naravno, svi slojevi krajnjih potrošača u našem lancu prodajnih objekata.
Koji su rokovi plaćanja kod vas?
Rokovi plaćanja su relativno dugački na ovom našem području verovatno zbog konkurentnog nadmetanja trgovaca, tako da je moje mišljenje da bankari verovatno u ovoj situaciji najbolje prolaze. Plaćanje u veleprodajama za kupce za dalju prodaju roba je 45 dana, u marketima i mega marketima je 60 dana uz čekove, u prodaji kućne hemije 60 dana, čajeva takođe, a plastična ambalaža je valutirana dogovorno.
Koji je odnos strane i domaće robe u vašim trgovinama?
Učešće strane robe u strukturi prometa u lancu marketa i mega marketa kreće se oko 30 posto, dok je situacija u veleprodajama drugačija u korist domaćih roba, zbog strukture prodaje određenih proizvoda naših renomiranih proizvođača, kao što su Carnex ili Vital.
S kojim distributerima sarađujete?
Nelt CO, Delta M, AWT International, MD International, Slavijacoop, Aica trgovina, Davila, Sterling…
Da li planirate da se širite na ostatak Vojvodine ili Beograd?
Kratkoročno, kad kažem kratkoročno mislim na ovu godinu, otvorićemo još jedan mega market, ovde u Vrbasu na površini od 3.000 metara kvadratih prodajnog prostora. Iduće godine, ukoliko se steknu uslovi, još jedna opština naše regije je u planu za otvaranje mega marketa. Ono što posebno odlikuje Figrad je to da su svi Figradovi objekti u vlasništvu, nigde nismo u zakupu. Kako su objekti na velikim zemljišnim površinama, a od svih opštinskih vlasti smo dobili saglasnost, pored svakog mega marketa izgradiće se i pumpa i na taj način ćemo ceo sistem da zaokružimo’. Sem toga, vlasnici ove firme su se do 90-tih bavili izvođenjem građevinskih radova, da bi te godine otišli u trgovinu. Međutim, velika ljubav prema građevini je rezultirala i stalnim radovima u firmi. Tako da gradnji nikad kraja.
Kako gledate na uvođenje PDV-a?
Možemo reći da je celokupno naše poslovanje i sistem rada u predhodne dve godine formiran u iščekivanju dolaska poreza na dodatu vrednost. Mišljenja smo da je to sistem obračuna poreza koji pored toga što odgovara državi odgovara i nama – trgovcima koji mislimo ozbiljno da radimo. Sa dolaskom PDV-a očekujemo pošteniju utakmicu za zadobijanje kupaca, a mi spremno dočekujemo te okršaje.
Ko su vaši najveći konkurenti?
Naši najveći konkurenti, a i međusobni konkurenti su kuće koje se nalaze u neposrednoj blizini, kao što su Rodić MB, Univerexport i Magnetron, svi iz Novog Sada, s tim da mi u velikom obimu prodajemo određene vrste roba na teritoriji cele Srbije, ali ne možemo reći da po pitanju te vrste distributivne prodaje ulazimo u konkurentske odnose sa kućama iz Srbije.
Da li možda planirate da se udružite u neku trgovačku asocijaciju kako bi se oduprli stranim trgovačkim lancima koji dolaze?
Što se tiče udruživanja u razne asocijacije trgovaca, kako za odupiranje i spremno dočekivanje strane konkurencije, tako i za udruživanje radi dobijanja boljih uslova kod proizvođača je u protekloj godini bila jedna od značajnih tema trgovaca u Srbiji. Čak i lanac CBA koji je formirao svoj srpski ogranak nije uspeo da uradi ništa značajnije i dalje od razgovora se nije otišlo. Planiramo da pokušamo da sa dolaskom poreza na dodatu vrednost prigrlimo naše kupce samostalne trgovinske radnje – samim tim stvaramo trgovinsku asocijaciju – davanjem određenih povoljnosti i ostalih usluga u opremi, informacijama, marketingu, cenovnoj politici itd. zajednički ojačamo i sačuvamo se u ovoj regiji.
Figrad je i sam proizvođač?
Konzorcijum zaposlenih iz Figrad Company je nedavno kupio fabriku Bačka Bilje iz Bačke Palanke gde smo nastavili sa proizvodnjom čajeva. Redizajnirali smo ambalažu, imamo odličan proizvod i sa njim planiramo da pokrijemo tržište Srbije. Sem toga, namera nam je da u ovoj fabrici proizvodimo i drugu robu na merenje i na taj način ćemo smanjiti troškove, jer se radi o našem proizvodu. Takođe imamo i proizvodnju duvane plastične ambalaže kojom snabdevamo mnoge proizvođače u Srbiji, a takođe i svoj pogon za proizvodnju kućne hemije. Proizvodna baza postoji u Figradu, proširenja proizvodnje se planiraju, ali nakon završetka i puštanja u rad Cash & Carry Mega marketa.
Da li se bojite strane konkurencije?
Strana konkurencija je već tu, pitanje je samo pozicioniranja. Da li će strani trgovinski lanci odabrati neposrednu blizinu našim pozicijama ili će se bar u prvo vreme opredeliti na jedina četiri regionalna centra u Srbiji, a to su Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac, u tom slučaju mi imamo dovoljno prostora za rad. Strane se konkurencije treba bojati, npr. oni su u mogućnosti da duži vremenski period drže damping cene, ali treba i realno sagledati sve činjenice i faktore i spremno dočekati i taj udar na srpsku trgovinu, a neće nam biti prvi put da preživljavamo razne hiper udare kako na trgovinu tako i na privredu.
Kakva je budućnost trgovine u Srbiji, da li će stranci i veliki domaći trgovinski lanci izbrisati sa zemlje male trgovce?
Neosporan je dolazak velikih trgovinskih kuća, neosporno je i prestrukturiranje kapitala u velikim trgovinskim lancima, kako bi se sa postojećim kapacitetima održala i proširila dobra pozicija, ali ne treba ići dalje od zemalja koje su prošle tranziciju, pa da se vidi da svi neće moći da opstanu, a pogotovu manje trgovine. Ali, ako se pogleda procentualna struktura zastupljenosti vrsta objekata, odnosno trgovina u zemljama koje su prošle ili su u tranziciji, podaci govore nešto sasvim drugo. Pokazuju izuzetno visok procenat učešća manjih trgovinskih objekata. Mi smo mišljenja da se treba dobro pozicionirati i strpljivo sačekati momenat pravilne odluke, kako bi sebi ostavili mogućnost reagovanje u više pravaca.
Razgovarala: Tatjana Ostojić