BJORN SONDENSKOV, POTPREDSEDNIK ZA RAZVOJ POSLOVANJA CARLSBERG BREWERIES A/S

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.35,april 2007.)

UJEDINJENI – JAČI I EFIKASNIJI

Kompanija Carlsberg privatizovala je pivaru u Čelarevu pre tri godine, i do sada uložila više od 100 miliona evra u njen razvoj. Tako je postala jedan od vodećih investitora u Srbiji, a ova privatizacija predstavlja jednu od najuspešnijih, takođe kada se ima u vidu da radnici nisu otpuštani, već da se naprotiv njihov broj stalno povećava. U tom periodu, Carlsberg Srbija dospeo je na jako drugo mesto, sa tržišnim učešćem od 20,7 odsto i stalnim rastom prodaje. Kompanija u Srbiji dobila je i priznanje čitave grupe kao kompanija sa najvećim rastom. To je bio i jedan od razloga što je za sedište novoosnovane kompanije Carlsberg jugoistočna Evropa, koja je zvanično počela sa radom prvog marta, izabran Beograd. O dosadašnjim rezultatima i planovima grupe za kompaniju u Srbiji, a i u čitavom regionu, ekskluzivno za Progressive magazin govori Bjorn Sondenskov, potpredsednik za razvoj poslovanja Carlsberg Breweries A/S.

Kako je došlo do ideje o spajanju?
Mi smo u Hrvtaskoj prisutni više od deset godina, a imamo investicije koje sprovodimo i u Bugarskoj i u Srbiji. Pratili smo razvoj jugoistočnog regiona Evrope i uspešno poslovanje u ovim zemljama dovelo je do toga da uspostavimo jednu kompaniju i sada imamo jaku mrežu. Za sada smatramo da možemo da nastavimo da razvijamo poslovanje time što ćemo da koristimo sinergiju koja postoji između ovih različitih tržišta. Sva tri tržišta, na primer, prodaju Tuborg green i tu postoji sinergija koja funkcioniše između ovih kompanija u kontekstu marketinga i slično. Ukratko, mogu reći da je ovo povezivanje zasnovano na činjenici da smo imali dobar, odnosno zadovoljavajući rast u čitavoj regiji u poslednjih nekoliko godina i da smo na osnovu toga zaključili da smo spremni da kreneno na sledeći nivo.

Koja tržišta obuhvata novoosnovana kompanija?
Kompanija Carlsberg jugoistočna Evropa obuhvata srpsko, hrvatsko i bugarsko tržište, kao i tržište BiH i Crne Gore.
Za sada, proizvodnja postoji u Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. Da li planirate da pokrenete proizvodnju i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori?
Imamo dve pivare u Bugarskoj, i po jednu u Hrvatskoj i Srbiji. Za sada su naši planovi da iz Srbije i Hrvatske izvozimo na tržišta Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ali, uvek ćemo biti otvoreni za nove mogućnosti.

Da li će na obuhvaćenim tržištima biti zastupljeni isti brendovi?
Mi ćemo uvek biti otvoreni za razne nove mogućnosti, ali u principu način na koji mi gradimo naše poslovanje je da kada postignemo odgovarajući uspeh sa lokalnim brendom na domaćem tržištu, kao što smo uspešni sa Lavom u Srbiji, sa Pan pivom u Hrvatskoj i sa Šumenskim u Bugarskoj, onda pored lokalnog brenda dodajemo piva kao što su Holsten, Tuborg, Carlsberg i slična. Ali, ponoviću, gde god vidimo priliku za uvođenje nekog novog brenda to ćemo i da uradimo. Uzeću primer Bosne. To je tržište na kojem vidimo priliku ne samo za Lav nego i za Pan, tako da izvozimo ta dva brenda.

Kakvi efekti se očekuju od povezivanja?
Mislim da će ove tri pivare biti jače ovako ujedinjene. Da će biti u prilici da pomažu jedne drugima i da se razvijaju bolje, jače, time što će razvijati moderne marketinške kampanje zajedno, što će razmenjivati znanja o uslovima na svojim tržištima, njihovom razvoju i slično, pratiće se promet, izvoz robe, vodiće računa o glavnim klijentima, tako da će se znati šta je kome potrebno i kako prema njima treba da se ophode. Mislim da je svakako najvažniji koncept transfer znanja, što je inače veoma važan koncept za sva tržišta i za čitavu našu grupu. Tu imamo mnogo iskustva u različitim oblastima.

Kako je Beograd izabran za sedište?
Kada se biralo sedište kompanije, uzete su u obzir različite stvari. Kao prvo, smatramo da je Beograd dobro pozicioniran, kada je u pitanju geografski položaj, jer se nalazi u središtu ove regije. Takođe, ovde imamo dobre resurse, i to pre svega u smislu osoblja, imamo ljude koji su sposobni i mogu da vode poslovanje iz Srbije, kao i da nadgledaju poslovanje u ostalim zemljama. Jedan od principa čitave Carlsberg grupe je da delujemo lokalno, tako da će svakako ostati lokalni ljudi u svakoj kompaniji, i sa novim sedištem u Beogradu poslovanje će biti transparentnije i svaka kompanija će biti u mogućnosti da zna šta druge rade, kako bi zajednički mogle da doprinesu razvoju.

Kakve rezultate je cela grupa ostvarila u prošloj godini?
Nedavno smo objavili rezultate naše grupe. Prošla godina je uspešno završena. U zapadnoj Evropi postignut je dobar rezultat. U regionu istočne Evrope postignut je dobar rast, a to se odnosi i na ovo tržište kao i na zajedničko preduzeće Baltic Bewerag Holding (BBH). U okviru BBH imamo deset pivara u Rusiji, tri u Ukrajini, po jednu u Kazahstanu i Uzbekistanu, i upravo smo postali deoničari pivare u Belorusiji. Te dve grupacije su u najvećoj meri i doprinele značajnom povećanju zarade. Ukupan profit porastao je osam odsto, sa oko DKK 38 milijardi u 2005. na DKK 41,1 milijardi u 2006. Pored zapadne Evrope i baltičkih zemalja, ovakvom uspehu doprinelo je i dobro poslovanje u Aziji. Operativni profit porastao je 21 odsto, sa DKK 3,306 miliona u 2005, na DKK 3,997 miliona u 2006. Carlsberg ima kompanije u Poljskoj, Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Turskoj.

Kako se Srbija kotira u celokupnom poslovanju grupe?
Vrlo smo zadovoljni poslovanjem Carlsberg Srbija. To potvrđuje i činjenica da smo prošle godine, kada su se okupili naši menadžeri iz celog sveta, imali ceremoniju na kojoj smo dodelili razne nagrade, a Srbija je dobila nagradu kao kompanija sa najvećim rastom u grupi i to samo nakon tri godine u toj grupi. Kao član upravnog odbora Carlsberg Srbije već više od dve godine, mislim da je razvoj zaista izuzetan. Mislim da je privatizacija pivare u Čelarevu jedna od najuspešnijih u Srbiji, i da je Carlsberg jedan od najvećih investitora, sa uloženih više od 100 miliona evra za tri godine. Pored toga, Carlsberg Srbija predstavlja i jednog od najvažnijih poslodavaca u vojvođanskom regionu, koji trenutno zapošljava 486 ljudi. Samo u prošloj godini zaposleno je 128 ljudi, a proces zapošljavanja time nije okončan.

Šta je glavni razlog za takve rezultate?
Mislim da je to kombinacija znanja i iskustva koje smo doneli sa sobom, kao i spremnost i posvećenost tima zaposlenih u Srbiji da grade dobru reputaciju. Takođe, na to je uticala i spremnost čitave grupe da kroz nova ulaganja, ali i na druge načine, podrži dalji razvoj naše pivare u Srbiji.
Koliko ste zadovoljni poslovanjem na tržištima Hrvatske i Bugarske?

Za Bugarsku i Hrvatsku mogu da kažem isto što važi i za Srbiju – da je poslovanje u 2006. u obe zemlje bilo izuzetno dobro.
Kako se pozicionirate na tim tržištima?
U svim zemljama gde imamo proizvodnju imali smo dobar rast, ne samo u količini, nego i u vrednosti. U Srbiji smo na jakoj drugoj poziciji, po pitanju tržišnog učešća, a u Hrvatskoj i Bugarskoj smo na trećem mestu, ali na jačem trećem mestu nego ranije.

Kakvi su vam planovi za ta dva tržišta?
Svakako ćemo nastaviti da radimo u skladu sa strategijom koju imamo i sada, jer je pokazala dobre rezultate. To su za nas vrlo važna tržišta i nameravamo da i dalje razvijamo svoju poziciju.

Rekli ste da u Srbiji držite drugu jaku poziciju. Da li ćete pokušati da preuzmete prvu?
Postoji veliki raspon između prvog i drugog mesta. Ono što je mnogo zanimljivo je ono što smo postigli za tri godine. Mi težimo ne samo povećanju količine, nego želimo i da imamo jedan uravnotežen odnos kada su u pitanju količina i vrednost. Dakle, nije u pitanju samo veličina tržišnog udela.

Kakvi su vam planovi za Srbiju?
Fokus nam je na uravnoteženju odnosa vrednosti i količine. Nastavićemo i da jačamo poziciju. Dovođenje kvaliteta je osnovni posao kompanije. Jedan deo odnosi se i na uvođenje sertifikata, a u tom pravcu kompanija Carlsberg Srbija je učinila značajne pomake. Tokom decembra 2006. uvedeni su sistemi upravljanja menadžmentom kvaliteta ISO 9001 i Sistem upravljanja bezbednošću hrane ISO 22000, prvi put primenjen u pivarskoj industriji, kao dokaz posvećenosti kvalitetu u svim aspektima poslovanja. U planu je i ulaganje u dalje širenje kapaciteta. Tokom 2007. Carlsberg Srbija planira i uvođenje Sistema upravljanja zaštitom životne sredine EMS (ISO 14000), kao i uvođenje Standarda OHSAS 18000 koji se odnosi na bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Neposredan povod za Vaš dolazak u Srbiju bio je lansiranje novog brenda na našem tržištu. O kakvom je pivu reč?
Ovde sam povodom uvođenja nemačkog piva Holsten na srpsko tržište. To pivo datira iz daleke 1879, kada je pivara Holsten-Brauerei u Hamburgu, proizvela prve količine piva. Zahvaljujući svom kvalitetu, Holsten pivo se danas prodaje u 90 zemalja, a od sada će i potrošači u Srbiji imati priliku da uživaju u njegovom ukusu. Holsten premium je autentično, originalno lager pivo, osvežavajuće i jedinstvene arome, sa 5% alkohola i 11,3% ekstrakta.

Da li će njegova proizvodnja biti u Čelarevu?
To je jedna od pozitivnih stvari u vezi sa pivarom u Srbiji. Kada smo pre tri godine preuzeli pivaru u Čelarevu, investirali smo u nju, i sada je to pivara koja je u potpunosti sposobna da proizvodi kvalitetno pivo, koje je istog kvaliteta kao ono koje se proizvodi u Nemačkoj. To znači da će biti proizvedeno u Čelarevu.

Koje količine su planirane i kolika će biti cena?
Za sada nije planirana neka određena količina piva, ali se nadam da ćemo uspeti da proizvedemo onoliko koliko će kupci u Srbiji biti u mogućnosti da kupe. Cena Holstena će biti deset odsto niža od cene Tuborga.

Kome je namenjeno, i da li mislite da će preuzeti poziciju koju sada ima Tuborg?
Tuborg pivo je namenjeno mlađim generacijama, a Holsten nešto starijoj populaciji. Ne verujem da će Holsten da preuzme poziciju Tuborga. Mada očekujem da će i Holsten postići zadovoljavajući rast, mislim da će Tuborg da ostane u prednosti, kao naš vodeći premijum brend.
Carlsberg je u Srbiji lansirao specijalnu ediciju božićnog piva. Da li je to jedina takva vrsta piva i ako nije, da li će i druge biti uvedene kod nas?
U Srbiji smo uveli Tuborg božićno pivo. To je sezonsko pivo, koje se lansira samo za praznike i Srbija nije jedina zemlja gde to praktikujemo. Pored ovog, imamo i druga sezonska piva, na primer za Uskrs. Kada je reč o dovođenju tih drugih specijalnosti, možda je sada previše rano, ali uvek uzimamo u obzir prilike koje postoje na tržištu. Ukoliko potrošači u Srbiji budu želeli da probaju neki novi ukus, onda ćemo to uzeti u obzir.

A, da li je u planu uvođenje nekog drugog brenda?
Posmatraćemo sve prilike na tržištu, u kontekstu uvođenja novih brendova, ali za sada nemamo nikakve konkretne planove. Videli ste da smo do sada imali dosta posla u Srbiji sa repozicioniranjem Lava, imali smo najavu sponzorstva koncerta Red Hot Chili Peppers, sada uveli i Holsten, a pre samo nekoliko meseci predstavili i ograničeno izdanje božićnog Tuborga.

Da li imate planove za neke nove akvizicije?
Moram da dam standardni odgovor na to pitanje, a to je da uzimamo u obzir sve mogućnosti koje se pojave, ali trenutno nemamo ništa konkretno u planu.

Ana Filipović