ANTHONY BARNETT, DIREKTOR BALL PACKAGINGA BEOGRAD I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA SEKOPAKA

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.39, avgust 2007.)

BIZNIS BEZ NACIONALNIH GRANICA

Ball korporacija je jedan od najvećih proizvođača metalne i plastične ambalaže na svetu. Centrala Ball Corporationa se nalazi u Denveru, Kolorado, Sjedinjene Američke Države. Ball Corporation ima neto prodaju u vrednosti od 6,6 milijardi dolara i više od 15.000 zaposlenih širom sveta. Evropska filijala, Ball Packaging Europe, sa centralom u Ratingenu u Nemačkoj, zapošljava oko 2.700 ljudi u 12 postrojenja širom Evrope i drugi je najveći proizvođač limenki na evropskom kontinentu, sa 33 odsto tržišnog učešča, godišnjom proizvodnjom od više od 14 milijardi limenki i godišnjim obrtom većim od milijardu evra u 2006. Izgradnja i puštanje u rad postrojenja Ball Packaging Europea u Beogradu, koje predstavlja najveću greenfield investiciju u Srbiji do sada, brojne nagrade i priznanja koje je ova kompanija osvojila od ulaska na naše tržište, kao i nedavno obeležen prvi ‘Dan limenki’ samo su neki od povoda za razgovor sa Anthonyjem Barnettom, direktorom Ball Packaginga Beograd i predsednikom Upravnog odbora Sekopaka.

Kako ste se odlučili da uđete na srpsko tržište i da baš Srbiju izaberete za regionalni centar?
Postoji mnogo faktora bitnih za naše poslovanje, a jedan od glavnih je da pratimo naše klijente i sa njima trgujemo na panevropskom i globalnom nivou. Mnogi naši veliki kupci su već uspostavili svoje poslovanje u regionu i prirodan nastavak našeg partnerstva je bio da ih sledimo. Takođe, jugoistočna Evropa je privlačno tržište, na kome je nivo penetracije limenki prilično nizak, što pruža veliku priliku za rast. Važan deo našeg poslovanja je i distribucija, a Srbija i Beograd su geografski centri ciljanog tržišta. Još jedan bitan momenat je predstavljala pozitivna saradnja sa ovdašnjom administracijom, neophodna kako bismo uspostavili svoje poslovanje. Svi ovi faktori zajedno uticali su da se odlučimo za Srbiju i Beograd.

Da li ste nailazili na neke veće prepreke u toku realizacije projekta?
Mi smo prepoznali veliku priliku koja nam se otvorila u ovom regionu, a sa velikim prilikama idu i veliki izazovi. Bili smo spremni, planirali smo unapred, vodili razgovore sa svim relevantnim stranama u okviru lokalne zajednice. Nije sve uvek išlo onoliko efikasno koliko smo želeli, ali niko nam nije namerno postavljao prepreke. Bilo je neefikasnosti u birokratskim procedurama, koje su posledica brojnih promena kroz koje Srbija prolazi. Uspeli smo da izgradimo ovo postrojenje, da ga pustimo u rad za samo 11 meseci, što je najbrže što smo do sada postigli, i dobro poslujemo, tako da se može reći da smo se uspešno probili kroz sve izazove i iskoristili priliku koja nam se ukazala.

Izgradnja postrojenja Ball Packaging Europe u Beogradu bila je najveća greenfield investicija u Srbiji do sada. Možete li nam reći nešto više o samoj fabrici?
U postrojenja smo investirali oko 65 miliona evra. Na zemljištu od oko 100.000 kvadratnih metara izgradili smo objekte na površini od oko 33.000 kvadrata. Proizvodni kapacitet fabrike je otprilike 700 miliona limenki godišnje. Kažem otprilike, jer planiramo da proizvodimo i više. Evropsko tržište limenki trenutno doživljava izuzetan rast i mi radimo punim kapacitetom 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Proizvodimo limenke od 0,33l i 0,5l za klijente koji proizvode pivo, sokove i druge napitke. Zapošljavamo više od 120 ljudi. Celo postrojenje je poslednja reč tehnologije – najbolje što se moglo nabaviti u trenutku projektovanja, izgradnje i instaliranja. Zaštita objekata i radnika je u skladu sa najvišim svetskim standardima, po čemu je ova fabrika prva među fabrikama Ball Packaginga u Evropi i za šta je dobila internacionalno priznanje.

Da li to znači da je fabrika u Beogradu najbolja fabrika Ball Packaging Europea?
To što je ova fabrika najmodernija ne znači nužno da je i najbolja. Ono što je čini najboljom su ljudi. Svako može da kupi mašine i napravi zgrade, ali istrajnost, profesionalizam i posvećenost timova koji rade ovde su ono što nas gura ispred drugih. Treba napomenuti i to da smo jedina dva stranca koja su ostala u firmi finansijski direktor i ja. Svi ostali su iz Srbije, ceo menadžment i radna snaga. Ono čemu težimo jeste da postignemo najviši mogući nivo usluge za naše klijente, i vrlo smo ponosni na rezultate koje postižu naši timovi. U osnovi, proces proizvodnje je identičan u svim fabrikama, ali kad god radite na nečemu naučite nešto, a onda to što ste naučili naredni put primenite. U ovom postrojenju se može videti manifestacija sveg znanja i svih iskustava koja smo prikupili u dosadašnjim operacijama u Evropi. Limenka je proizvod za koji važe izuzetno čvrsti standardi koji moraju biti striktno ispoštovani. Ona mora da bude napravljena tako da je možete poslati u bilo koju punionicu u Evropi, i u celom proizvodnom procesu ne sme biti nikakvih neujednačenosti. Srpski tim je ne samo dostigao taj izazov, već je počeo i da napreduje do te mere da su njegova dostignuća u nekim oblastima postala referentna tačka za sve ostale u sistemu. Moram da kažem da to smatram našim najvećim uspehom.

Koliko od proizvedenog u Srbiji izvozite i ko su kupci?
Izvozimo u desetak zemalja oko 85 odsto svega što proizvedemo. To je u proseku 35 kamiona koji dnevno pređu srpsku granicu. Poslujemo pre svega sa velikim globalnim grupacijama koje su našle mesto na srpskom tržištu, kao što su Carlsberg, InBev, CCHBC, Pepsi A&P, kao i sa svim jačim regionalnim proizvođačima u sektoru kao što su Knjaz Miloš, Nectar, MB Rodić i drugi. Volimo da razvijamo dobre odnose, kako sa velikim globalnim, tako i sa jakim regionalnim brendovima, a na ovom tržištu zaista postoje jaki domaći brendovi. Ali, u suštini, mi imamo saradnju sa kompanijama na evropskom nivou, jer poslujemo na evropskom tržištu, a ne na regionalnim tržištima. Poslujemo kao jedna evropska kompanija, tako da je i saradnja koju ostvarujemo sa klijentima na istom tom nivou. Kao mreža, mi možemo da proizvedemo ambalažu najrazličitijih oblika za razne proizvode i da je distribuiramo gde god je potrebno. Fabrika u Srbiji igra svoju punu ulogu na internacionalnom tržištu. Ne možete sedeti zaključani iza nacionalnih granica. To jednostavno ne funkcioniše ako želite da izvozite 85 odsto svoje proizvodnje.

Da li poslovanje otežava činjenica da Srbija nije u EU?
Ako proizvodite 700 miliona limenki godišnje i 85 odsto izvozite u deset različitih zemalja, prebacujete 35 kamiona dnevno preko srpske granice i uvozite velike količine sirovina, a mi sve to radimo vrlo uspešno, onda to znači da ste prevazišli veliki broj problema. Mi smo sagledali realno situaciju i uspostavili uspešnu međunarodnu trgovinsku razmenu. Proizvodimo u Srbiji, a trgujemo na međunarodnom nivou, uvozimo sirovine, a izvozimo gotove proizvode. Ponekad uvozimo i gotove proizvode za potrebe domaćeg tržišta, ali to su male količine. Naravno, uvek se ulaže napor u to da sve bude još efikasnije.

U koju zemlju Ball Packaging Beograd najviše izvozi?
Pre svega bih izdvojio Poljsku, na čijem su se tržištu poslednjih nekoliko godina stvari odvijale naročito dobro. Tržište je tamo konstantno u značajnom porastu, i iako u početku nismo tako planirali, sada u tu zemlju izvozimo velike količine naših proizvoda. Naravno, prvobitni plan, koji je i dalje ono što zaista priželjkujemo, jeste da glavnica naših proizvoda ide u bliže zemlje kao što su Rumunija, Bugarska, Hrvatska, i naravno u Srbiju. U Srbiji i Rumuniji postoji dosta prostora za razvoj. Prodaja u Srbiji raste značajno, ali od niske osnove. Limenka trenutno zauzima jednocifren procenat udela u ukupnoj količini prodatih pića, tako da, iako je porast procentualno značajan, ipak je to količinski još uvek malo. Mi želimo da vidimo brži rast.

Da li su se uslovi za poslovanje u Srbiji poboljšali od kako ste došli?
Naravno. Naročito saradnja sa srpskim vlastima u većem broju oblasti, a pogotovo što se tiče carina. U ovoj oblasti smo takođe postigli veoma uspešnu saradnju i sa mađarskim vlastima. Hoću da kažem da srpske i mađarske carine rade zajedno i to veoma dobro. Jedna od najbitnijih stvari koje smo po tom pitanju postigli do sada je to da čim uđemo u Mađarsku, na jednom mestu nam se carini roba za celu EU i onda slobodno vozimo za druge zemlje bez daljeg carinjenja. Neverovatno je šta sve može da se ostvari ako ljudi sednu i razgovaraju. Mora da se postigne balans, a izazovi ne smeju da se koriste kao izgovori, izazovi su prilike.

Da li prodaja limenki raste?
Naša iskustva širom sveta su pokazala da se ljudi, kada imaju potpunu slobodu izbora, sve više odlučuju za limenke. Prodaja limenki u Evropi konstantno je u značajnom porastu. U 2006. limenke za piće na evropskom tržištu su zabeležile rast od 10 odsto, što je najveća stopa rasta u prethodnoj deceniji. Preračunato u limenke to predstavlja porast od 4,2 milijarde limenki. Broj prodatih limenki dostigao je cifru od više od 45,5 milijardi, od čega je 22,5 milijarde bilo za sokove i napitke, a 23,3 milijarde za pivo i druga alkoholna pića. U 2007, dosadašnji rast prelazi deset odsto, što je posebno izraženo u istočnoj Evropi. Očekuje se da će se trend rasta na evropskom tržištu nastaviti u godinama koje dolaze.

Koje su prednosti limenke u odnosu na drugu ambalažu?
Svi tipovi ambalaže imaju svoje mesto na tržištu. Limenka poseduje skup jedinstvenih karakteristika koje su se u nekim svojim performansama pokazale boljim od svih drugih tipova pakovanja. Bezbedno je pakovanje i odlično čuva svojstva pića koje se u njoj nalazi. Kroz nju ne prodire svetlost, nema ulaska kiseonika, veoma je pogodna za transport i najbrže se hladi. Jedna od najvećih prednosti i najlepših stvari u vezi sa limenkama jeste što se mogu reciklirati, i to neograničen broj puta.

Po dolasku u Srbiju osnovali ste organizaciju za reciklažu Recan. Da li je to praksa i u drugim zemljama?
Održivi razvoj je za nas od izuzetnog značaja. Kada smo pre 15 godina ulazili u Poljsku, osnovali smo ekvivalent Recana, a slične projekte za reciklažu imamo i širom Evrope. To ide jedno sa drugim. Kada prodamo limenku, mi je na neki način pustimo među ljude i želeli bismo da nam se vrati kada odradi svoj posao, kako bismo napravili drugu. U Srbiji sakupljamo korišćene limenke, obrađujemo ih unutar evropskog lanca za snabdevanje materijalom, a one nam se onda vraćaju kao materijal za izradu novih limenki. Naravno, želimo da nastavimo da rastemo i da sakupljamo više korišćenih limenki. To smatramo integralnim faktorom za dugoročni uspeh kompanije. Uz Recan, osnovali smo i Recan fond, koji radi na obrazovanju i promociji odgovornog ponašanja, jer su sami ljudi ipak oni koji su najbitniji da bi ceo proces bio izvodljiv.

Koje aktivnosti sprovodite kako biste edukovali ljude?
Sprovodimo proces edukacije na više nivoa. U cilju razvijanja svesti kod ljudi – prisutni smo na festivalima i koncertima kao što su Exit, Red Hot Chilli Peppers, Rolling Stones. Pokušavamo da uspostavimo partnerski odnos sa svim zainteresovanm stranama. U tom cilju smo, u saradnji sa kompanijama kao što su Carlsberg, Inbev, Coca-Cola, Knjaz Miloš, Tetrapak i Pepsi A&P osnovali još jednu organizaciju za prikupljanje iskorišćene ambalaže pod nazivom Sekopak, koja ima za cilj da razvije nacionalni sistem za prikupljanje stare ambalaže u saradnji sa srpskim vlastima, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kao i da pomaže pri usklađivanju domaće legislative u vezi sa ambalažom i ambalažnim otpadom sa evropskim standardima. U pitanju je grupa zaista velikih kompanija koje su se sastale i jednoglasno pokazale rešenost da se istraje na ostvarivanju veoma odgovornih ciljeva.

Da li ćete uskoro organizovati još dešavanja kao što je bio ‘Dan limenki’?
Verujemo da limenke, iz svih već navedenih razloga, zaslužuju daleko bolju pozicioniranost i planiramo da njihov procenat učešća dignemo sa jednocifrenog na dvocifren broj. Ono što u tom cilju treba da uradimo jeste da na sav glas govorimo o svim prednostima limenke i time pomognemo razvoju svesti kod potrošača. Mislim da ‘Dan limenki’ označava uspešan početak jedne dugoročne akcije. Kada napravite jedno ovakvo postrojenje, u obavezi ste i da stvorite tržište i da se na njemu pozicionirate na više različitih načina. U Poljskoj sada prodajemo oko 3,2 milijarde limenki, a da bismo to postigli bilo je potrebno 15 godina napornog rada. Ovaj region sa svojih šezdesetak miliona ljudi ima veliki potencijal da dostigne tu cifru.

Koji procenat sirovina potiče od recikliranog materijala?
Procenat recikliranog materijala iz Srbije je trenutno veoma nizak. Osnovni razlog je to što je cela ta akcija još u povoju. U Poljskoj uspemo da prikupimo oko 50 odsto limenki koje pustimo na tržište, što daleko prevazilazi evropske norme. Ekonomska situacija je tamo u uzlazu i mi prodajemo sve više limenki, i sve veći broj limenki nam se vrati. To je odličan primer za ono što možemo vremenom da postignemo.

Gde se najviše reciklira?
Generalno, tendencije prikupljanja materijala i reciklaže u svim evropskim zemljama su u konstantnom usponu. Najbolje rezultate postižu zemlje koje su prve i započele programe prikupljanja i reciklaže, a to su bile Nemačka i Austrija. U ovom regionu bih izdvojio Češku i Sloveniju, u kojoj organizacija Slopak postiže impresivne rezultate. Ali potrebno je vreme i dosta truda, to se jednostavno ne dešava preko noći.

Da li srpski potrošač ima gde da odloži limenku ukoliko želi da je reciklira?
To je jedan od osnovnih problema, koji moramo da rešimo zajedno sa vlastima. Glavni izazov je da što više olakšamo potrošaču da bude uključen u ceo taj tok prikupljanja i reciklaže. To želimo da ostvarimo što pre i to ne samo za limenke, već i za druge ambalažne materijale. U ovom trenutku, ukoliko neko dođe u Recan sa limenkama, mi ćemo ih otkupiti, ali to i nije tako praktično. Broj organizacija koje su zainteresovane za reciklažu je u porastu i mi ih podržavamo, ali osnovna stvar koju moramo da uradimo jeste da olakšamo potrošačima da se uključe u reciklažni proces.

Kada mislite da bi to moglo i da se ostvari?
Ima nekoliko stvari koje moraju da se dogode kako bi se stvorili uslovi. Potrebna je iskrena rešenost industrije i vlasti, odgovarajući pravni okvir, da ljudi shvate da imaju obavezu da se ponašaju odgovorno prema životnoj sredini, i zatim nam je potrebna akcija. Već vodimo aktivne razgovore na tu temu, a namera je da koliko ove godine bude vidnog napretka u legislativi. Već recikliramo određene količine, a nekoliko opština kao što su Čačak i Novi Sad razvija sopstvene šeme za prikupljanje reciklažnog otpada, u skladu sa svojim mogućnostima. Ceo proces je počeo da se odvija.

Šta mislite, koliko brzo će se ljudi navići da recikliraju?
Verujem da će ljudi, ako im pružite razlog i način, iznenađujuće dobro odreagovati. Svi živimo u društvu, volimo da šetamo pored reke i uživamo u prirodi. Nije teško razumeti problematiku i zaista nije veliki posao za čoveka da uzme iskorišćenu ambalažu, stavi je u odgovarajući kontejner i time pomogne u njenoj reciklaži. Neophodno je što pre obezbediti ljudima način i sredstva za to.

Primetne su pojačane marketinške aktivnosti među proizvođačima ambalaže. Da li je u toku mali rat između proizvođača različitih vrsta pakovanja?
Rat ne vodi ničemu. Svi težimo da ostvarimo što bolji poslovni učinak i sa te strane to su sasvim normalne i racionalne marketinške aktivnosti. Mi samo pokušavamo da pružimo izbor potrošačima.

Dobili ste brojne nagrade od ulaska u Srbiju. Da li biste izdvojili neku?
Svaki oblik priznanja da radite nešto dobro je veoma pozitivna stvar, odličan odgovor na to što radite. Ne bih mogao da izdvojim ni jednu, jer svaka nagrada ponaosob nam je donela veliko zadovoljstvo. Pre svega, nagrade su zaslužili zaposleni u kompaniji, jer ipak ljudi su oni koji čine preduzeće.

Razgovarala: Marija F. Šmit