(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 126, mart 2015)<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Zaista smo zadovoljni rezultatima postignutim u 2014. godini, u kojoj smo i pored velike investicije ostvarili ukupan rast prihoda od 25%. Ono \u0161to je jo\u0161 va\u017enije je da su nam svi segmenti poslovanja rasli. Razgovarala: Dragana Vrane\u0161<\/em><\/span><\/p>\n <\/p>\n Slobodan Lovri\u0107, vlasnik i direktor kompanije Sinagoga d.o.o, osnovao je ovo preduze\u0107e 1991. godine u nameri da se bavi trgovinom \u017eitaricama i inputima za poljoprivrednu proizvodnju. Prva \u2018kancelarija\u2019 mu je bilo predsoblje stana u kome je \u017eiveo, a on jedini zaposleni. Danas je Sinagoga kompanija koja sa jo\u0161 tri povezana pravna lica (\u017ditokomerc Sombor, Morava in\u017einjeringprojekt Sombor i Ba\u010dka Od\u017eaci) ima preko 120 zaposlenih i prihod ve\u0107i od dve milijarde dinara.<\/p>\n Da li nam, s obzirom na to da Sinagoga Sombor dugo postoji, mo\u017eete opisati kako se \u0161irilo poslovanje u oblasti maloprodaje i veleprodaje? Koje momente biste izdvojili kao najva\u017enije za kompaniju? \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0<\/strong><\/p>\n Start sa jednom prodavnicom je do\u0161ao u vreme kad jo\u0161 nije bio razvijen privatni sektor i to je davalo \u0161ansu da du\u017eim radnim vremenom, brzim nabavkama tra\u017eenih roba, boljom uslugom lako pariramo tada dominantnom dru\u0161tvenom sektoru koji je bio uspavan \u010dinjenicom da je imao najbolje lokacije i adekvatne prostore za dobru manipulaciju i izlaganje robe. Ubrzo smo otvorili jo\u0161 dve prodavnice i do\u010dekali inflatornu 1993. godinu sa tri objekta. Prvim klju\u010dnim momentom smatram inflaciju koja je nama kao firmi pomogla, jer smo brzim reakcijama na promene cena dosta povoljnije kupovali, a prodavali po cenama koje su nam obezbe\u0111ivale ve\u0107i profit. To nam je omogu\u0107ilo da na startu novog dinara 1994. godine imamo sopstveni lager ve\u0107i od 100.000 nema\u010dkih maraka i izvesnu sumu slobodnih nov\u010danih sredstava na ra\u010dunu za kupovinu nove robe. Drugi klju\u010dni momenat je odluka da po\u010dnemo sa prodajom robe drugim prodavnicama, jer smo imali vi\u0161ka robe koju nismo mogli da prodamo kroz sopostvenu maloprodaju, a poverenjem koje smo stekli korektnim odnosom prema dobavlja\u010dima sve lak\u0161e smo dolazili do robe koju su nam kupci tra\u017eili. Za potrebe veleprodaje uzeli smo prostor od 150m\u00b2 i kombi vozilo za razvoz robe. Prvi i jedini trgova\u010dki putnik sam bio ja – pre podne sam provodio u kancelariji, a popodne obilazio kupce i prodavao robu. Imali smo 15 radnika i ostvarivali sve bolje rezultate, pa smo naredne godine uzeli jo\u0161 jedan magacin od 300m\u00b2, kamion za razvoz i zaposlili dva prodavca za prodaju na terenu. Vrlo jasno smo postavili cilj da izgradimo sopstveni poslovni prostor i 1996. smo otpo\u010deli gradnju magacina i poslovne zgrade. Tre\u0107i klju\u010dni momenat dogodio se 1997. godine – preseljenje u novoizgra\u0111eni magacin povr\u0161ine 400m\u00b2, poslovnu zgradu povr\u0161ine 200m\u00b2 u \u010dijem sastavu je bio diskont kao \u010detvrti objekat maloprodaje. Kupili smo jo\u0161 tri kamiona za prevoz robe, zaposlili ukupno 35 radnika i od tada verovali da smo ozbiljna veleprodaja koja snabdeva kupce na teritoriji Subotice, Sente, Vrbasa, Ba\u010dke Palanke i svih mesta oko Sombora. \u010cetvrti klju\u010dni momenat bio je ulazak u oblast nabavke, proizvodnje i prodaje transportne ambala\u017ee, a od 2005. i u uvoz ambala\u017enih papira iz Slova\u010dke, Ma\u0111arske, Slovenije i Hrvatske za potrebe kupaca u Srbiji. Te godine na istoj lokaciji izgradili smo jo\u0161 jedan magacin povr\u0161ine 400m\u00b2. Peti klju\u010dni momenat dogodio se 2014. godine, kada smo doneli odluku o do tada najve\u0107oj investiciji i kompletnoj promeni vizuelnog identiteta koja je podrazumevala promenu logoa firme, kori\u0161\u0107enih boja, obele\u017eavanje i ure\u0111enje svih prodavnica spolja i unutra, promenu radnih odela zaposlenih, izmene cirada na osam kamiona, brendiranje vozila… Sve ovo smo uradili kao uvod u preseljenje \u010ditave kompanije na novu lokaciju koja je izgra\u0111ena u novim bojama i sa prepoznatljivim detaljima koji nas izdvajaju od konkurencije, a sve kao poruka da je do\u0161lo do bitnog skoka u kvalitetu \u010ditavog sistema.<\/p>\n Mo\u017eete li nam dati kra\u0107i opis svih segmenata poslovanja Sinagoge Sombor, kao i u\u010de\u0161\u0107a u prihodu firme koji oni posti\u017eu?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Sinagoga je organizovana tako \u0161to je poslovanje izdelila u \u010detiri celine \u010diji rad pratimo nezavisno. Veleprodaja je dominantna u ukupnom prihodu sa u\u010de\u0161\u0107em od 40%, uvoz\/izvoz ostvaruje 35%, maloprodaja 15%, a tranzitni poslovi 10% prihoda. Sve celine se me\u0111usobno pro\u017eimaju i doprinose sinergetskom efektu, jer nam uvoz papira omogu\u0107ava dobre pozicije za prodaju ambala\u017ee, a prodajom ambala\u017ee lak\u0161e dolazimo do potrebnih roba u veleprodaji i maloprodaji \u010dija je funkcija \u0161to br\u017ee dobijanje novca za ponovno finansiranje uvoza. Prodaja je organizovana preko menad\u017eera prodaje, koji \u017eive i rade u Beogradu, Novom Sadu, Novom Kne\u017eevcu i Somboru i svako je operativno nadle\u017ean za kupce na njegovoj teritoriji.<\/p>\n Da li ste zadovoljni rezultatima ostvarenim u pro\u0161loj godini i kako ste uspeli da ih realizujete u izazovnim ekonomskim uslovima koji su karakterisali tr\u017ei\u0161te Srbije?<\/strong><\/p>\n Mi smo zaista zadovoljni rezultatima postignutim u 2014. godini, u kojoj smo i pored velike investicije ostvarili ukupan rast prihoda od 25%. Ono \u0161to je jo\u0161 va\u017enije je da su nam svi segmenti poslovanja rasli, i to veleprodaja 30%, uvoz\/izvoz 25% i maloprodaja 12%. Rast je ostvaren pre svega znatno ve\u0107im anga\u017eovanjem na ispitivanju potreba na\u0161ih kupaca, adekvatnim odabirom proizvoda za akcijsku prodaju, pove\u0107anim marketin\u0161kim aktivnostima i br\u017eim prilago\u0111avanjem od konkurencije promenama u navikama potro\u0161a\u010da.<\/p>\n U novembru ste otvorili poslovno-prodajni kompleks u Somboru. \u0160ta on obuhvata, o kolikim je kapacitetima i investiciji re\u010d? Koje je strate\u0161ke prednosti doneo Sinagogi?<\/strong><\/p>\n Poslovno prodajni kompleks je izgra\u0111en na povr\u0161ini zemlji\u0161ta od 20.000m\u00b2, a obuhvata magacin veleprodaje od 3.000m\u00b2, kapaciteta 3.600 paletnih mesta i sa komorama za \u010duvanje robe u plus i minus re\u017eimu kapaciteta 25t, poslovnu zgradu od 800m\u00b2 i prodavnicu od 250m\u00b2. Ukupno je ulo\u017eeno 170 miliona dinara, od \u010dega je vi\u0161e od 60% sopstvenih sredstava. Prednosti novog objekta su vi\u0161estruke, jer smo do tada robu lagerovali na tri udaljene lokacije, imali velike tro\u0161kove internog transporta, mnogo slabije pra\u0107enje rokova upotrebe i zbog neadekvatnih uslova mnogo ve\u0107i rastur robe. Sada\u0161nji magacin je organizovan sa preciznim definisanjem pozicije i lokacije robe na prijemu i izdavanju, obezbe\u0111eno je pra\u0107enje po roku upotrebe i kao rezultat toga sa istim brojem radnika u\u00a0magacinu pakovanje je ubrzano za 30%, a gre\u0161ke svedene na manje od 0,2% ukupno spakovane robe.<\/p>\n Ako uzmemo u obzir va\u0161e maloprodajno poslovanje, gde ste pozicionirani u odnosu na konkurenciju kada je re\u010d o cenovnom rangu, \u0161irini asortimana..?<\/strong><\/p>\n Na\u0161a trenutna pozicija u segmentu maloprodaje je isklju\u010divo na teritoriji Sombora i pravilno smo raspore\u0111eni na sve delove grada. Asortimanski dr\u017eimo do 5.000 artikala, format objekata je 60-150m\u00b2, a cenovno odli\u010dno pariramo drugim trgovcima jer su\u0161tinski radimo za veleprodajnu mar\u017eu i minimalno pokri\u0107e tro\u0161kova po\u0161to su objekti u na\u0161em vlasni\u0161tvu.<\/p>\n Sa koliko objekata raspola\u017eete i da li planirate \u0161irenje maloprodajne mre\u017ee?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Imamo osam prodavnica, a kao deo pripreme za budu\u0107e \u0161irenje mi smo 2011. kupili udeo u trgova\u010dkom preduze\u0107u Ba\u010dka Od\u017eaci koje ima 32 objekta maloprodaje formata 150-300m\u00b2 i robnu ku\u0107u povr\u0161ine 2.500m\u00b2. Tako\u0111e smo kupili i objekte u Bezdanu, Apatinu i Ba\u010du koje trenutno izdajemo Gomexu, Podunavlju, Europi 2001 i nekim manjim trgovcima, jer jo\u0161 ne planiramo zna\u010dajnije \u0161irenje van Sombora. Ove godine \u0107emo otvoriti market povr\u0161ine 400m\u00b2 na lokaciji na\u0161eg biv\u0161eg magacina, s obzirom na to da taj deo grada nema ozbiljan objekat za snabdevanje.<\/p>\n Na koji na\u010din se borite za lojalnost svojih potro\u0161a\u010da?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Oduvek smo pratili trendove u razvoju softvera, pa smo pro\u0161le godine kupili novi softver gde je bitna novina \u017eelja za kori\u0161\u0107enjem programa lojalnosti potro\u0161a\u010da, kao i \u0161to adekvatnije pra\u0107enje njihovih \u017eelja i potreba. Trenutno razvijamo programe lojalnosti kroz povezivanje sa na\u0161im drugim partnerima gde oni daju dodatne popuste za kori\u0161\u0107enje njihovih usluga na\u0161im kupcima, a mi za njihove potro\u0161a\u010de odobravamo popuste kod nas. Dajemo vau\u010dere za dodatnu kupovinu, \u0161tampamo i delimo liflete, koristimo internet ogla\u0161avanje, dru\u0161tvene mre\u017ee, a sada i kartice lojalnosti koje treba da pomognu \u010dvr\u0161\u0107em vezivanju na\u0161ih kupaca i nas.<\/p>\n Kakva su va\u0161a iskustva sa privatnom robnom markom, koliko su joj potro\u0161a\u010di naklonjeni i kako je percipiraju?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Privatnu robnu marku Super hrana i Super hemija radimo dve godine i ostvarujemo stalni rast u prodaji. Potro\u0161a\u010di nam veruju da \u2018ugra\u0111ujemo\u2019 dobre sirovine u proizvodnji ovih roba i prepoznaju da nam je stalo da svoje potrebe zadovolje po \u0161to boljim cenama za isti rang kvaliteta robe. Dalje \u0107emo \u0161iriti asortiman proizvoda za koje procenjujemo da mogu obezbediti adekvatno zadovoljenje potreba potro\u0161a\u010da za robu kod koje brend nije od presudnog zna\u010daja.<\/p>\n Da li, uz sopstvene robne marke, proizvodite i PL proizvode za druge?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Radimo uslu\u017eno pakovanje raznih roba kako za nas tako i za druge kupce, a pre svega konzumni mak i \u017eitarice za Delhaize, Ideu, Mercator, Floridabel, Trajan, Libero… Auditi kupaca za koje radimo PL pokazuju da tom poslu pristupamo odgovorno i dosad nismo imali nijedno odustajanje.<\/p>\n Pre nekoliko godina kupili ste preduze\u0107e \u017ditokomerc, kako i za\u0161to ste se odlu\u010dili na taj potez i \u0161ta vam je kupovina jedne prehrambene proizvo\u0111a\u010dke firme donela?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Ideja o ulasku u proizvodnju je stalno bila prisutna, ali smo primarno tra\u017eili preduze\u0107e koje je iz oblasti prehrambene industrije gde nas je u odluci vodila \u010dinjenica da se sve potrebne sirovine nalaze u na\u0161em okru\u017eenju. Udeo u preduze\u0107u \u017ditokomerc Sombor smo kupili 2010. godine i odmah smo bili odlu\u010dni u nameri da od tada\u0161njeg zanatskog na\u010dina razmi\u0161ljanja poslovanje \u0161to vi\u0161e pribli\u017eimo industrijskom. Tu smo videli \u0161ansu da Sinagoga kori\u0161\u0107enjem dobrih poslovnih veza u segmentu trgovine to iskoristi kao put za zna\u010dajnije snabdevanje postoje\u0107ih i novih kupaca.<\/p>\n Da li se za proizvodnju zdrave hrane, \u0161to je oblast u kojoj ste najavili \u0161irenje, mo\u017ee re\u0107i da je profitabilna u Srbiji? U kojoj meri doma\u0107i potro\u0161a\u010di prihvataju taj koncept, da li dolazi do promena u na\u010dinu ishrane?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Uveren sam da proizvodnja zdrave hrane ima odli\u010dnu perspektivu. Evidentne su promene u navikama potro\u0161a\u010da, promena kulture \u017eivljenja i smatram da je to polje koje \u0107e obezbe\u0111ivati najbr\u017ei rast. Vojvodina, na \u010dijoj teritoriji se nalazimo, mora da iskoristi zemlji\u0161te kao jedini resurs u kome ima strate\u0161ku prednost i maksimiziranje profita je mogu\u0107e samo ozbiljnim uva\u017eavanjem tr\u017ei\u0161nih kretanja i zdravljem koje \u0107e biti nezaobilazan centar svih te\u017enji, ne samo populacije u Srbiji.<\/p>\n Na policama kojih trgova\u010dkih lanaca se nalaze \u017ditokomercovi proizvodi? Kakvu saradnju ostvarujete sa trgovcima?<\/strong><\/p>\n Proizvodi \u017ditokomerca se nalaze na policama skoro svih bitnih trgovaca na teritoriji Srbije. Svesni smo da je danas te\u0161ko i zahtevno istrajavati na sopstvenom brendu, jer su potrebna velika ulaganja u samu proizvodnju, a mnogo vi\u0161e u sve ostale aktivnosti nu\u017ene za prodaju proizvoda. Velika prednost u saradnji sa nama je ta \u0161to mi od na\u0161ih kupaca ne tra\u017eimo isklju\u010divo pla\u0107anje za na\u0161u robu nego smo spremni za kompenzaciju za robe koje su nama kao trgovcu potrebne.<\/p>\n Sa kojim proizvodima ste, nakon kupovine udela u \u017ditokomercu, pro\u0161irili njihov postoje\u0107i asortiman? Da li planirate jo\u0161 neke inovacije?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Na\u0161 ulazak u \u017ditokomerc je ozna\u010davao promenu u na\u010dinu razmi\u0161ljanja da se rade sirovine za druge firme. Mi smo akcenat stavili na proizvodnju komercijalnih pakovanja pod na\u0161im brendom, svu ambala\u017eu smo prilagodili novim trendovima na tr\u017ei\u0161tu i uveli dve nove linije proizvoda Healty line i Healty box. To je pre svega program ovsenih, ra\u017eenih, je\u010dmenih, p\u0161eni\u010dnih i sojinih\u00a0pahuljica, kao i kikirikija pakovanog u inertnom gasu. Unapre\u0111ivali smo proizvodnju konzumnog maka, koji je i dalje lider na tr\u017eistu Srbije i najve\u0107i deo prodatih koli\u010dina se pakuje kod nas, olju\u0161tenog suncokreta, kikirikija i naglasak smo stavili na to da su nam svi proizvodi u vakuum pakovanjima. Upravo privodimo kraju aktivnosti na komercijalnom pakovanju musli proizvoda pod na\u0161im brendom.<\/p>\n Da li, kada je re\u010d o sirovinama, sara\u0111ujete i sa nekim kompanijama iz prehrambene industrije u na\u0161oj zemlji i u \u010demu se ta saradnja ogleda?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Prodaja sirovina ili poluproizvoda i gotovih proizvoda u rinfuznom pakovanju je ono \u0161to i dalje radimo za na\u0161e doma\u0107e proizvo\u0111a\u010de, ali realno postoji ozbiljan problem nabavke dovoljno kvalitetnih sirovina na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, a pre svega postoje velike oscilacije u kvalitetu tokom godine. Potencijal zemlji\u0161ta koji imamo nije ni pribli\u017eno iskori\u0161\u0107en, a sa druge strane na\u0161a primarna proizvodnja je skupa i te\u0161ko mo\u017eemo cenovno da pariramo sirovinama iz uvoza. Mi smo pribegavali zajedni\u010dkom ugovaranju proizvodnje sa na\u0161im poljoprivrednim preduze\u0107ima, sa ciljem dobijanja istog kvaliteta proizvoda za na\u0161e godi\u0161nje potrebe.<\/p>\n Na koji na\u010din brinete o bezbednosti proizvoda? Koje ste sve standarde implementirali?<\/strong><\/p>\n Implementirali smo HACCP i ISO standard 2011. godine i na godi\u0161njim proverama dokazujemo da se zaista aktivno bavimo segmentom bezbednosti na\u0161ih proizvoda. Koliko god je mogu\u0107e po\u0161tujemo procedure, proveravamo sve inpute koji dolaze u na\u0161u proizvodnju, radimo stalne dodatne analize za mnoge sirovine, pratimo na\u0161 proizvod do momenta potro\u0161nje od strane krajnjeg potro\u0161a\u010da i zaista je mali broj primedbi koje smo imali od na\u0161ih kupaca. Sirovine i proizvodi prolaze opti\u010dke selektore, detektore metala, nema ukr\u0161tanja puteva sirovina i gotovih proizvoda, vodi se ra\u010duna o po\u0161tovanju tehnologije u izradi proizvoda i smatram da kupac mo\u017ee sa punim poverenjem da konzumira na\u0161e proizvode.<\/p>\n Prisutni ste i u kategoriji ambala\u017enih papira, koliko ste u toj kategoriji zadovoljni poslovanjem?<\/strong><\/p>\n <\/strong> Ambala\u017eni papir uvozimo za sve fabrike ambala\u017ee u Srbiji (Avala ada, Kartonval, A-rea, Lepenka, Bosis, Amb grafika…), a istovremeno smo i zna\u010dajan kupac ambala\u017ee ovih fabrika koju prodajemo mnogim doma\u0107im proizvo\u0111a\u010dima robe \u0161iroke potro\u0161nje. Godi\u0161nje uvezemo 12.000 tona papira i istovremeno prodamo oko 3.000 tona transportne i komercijalne ambala\u017ee. Trgujemo i sa stre\u010d folijom, samolepljivim trakama, granulatom, paletama i kancelarijskim materijalom. \u017delja nam je da na\u0161em partneru obezbedimo da celokupne potrebe za svim vidovima ambala\u017ee i potro\u0161nog materijala za proizvodnju zadovolji kod nas. Zadovoljni smo koli\u010dinom i finansijskim iznosima prodate ambala\u017ee, jedino konkurencija \u010desto poku\u0161ava da\u00a0nas predstavi samo kao trgovca iako mi sa fabrikama imamo ugovore o zajedni\u010dkoj proizvodnji.<\/p>\n Kojim vrednostima se rukovodite u poslovanju?<\/strong><\/p>\n Vrednosti kojima se rukovodim u privatnom \u017eivotu apsolutno prenosim i na poslovanje kompanije. Iz porodice nosim bazi\u010dne vrednosti, a biti po\u0161ten, vredan, disciplinovan, dobro organizovan i verovati u vi\u0161e vrednosti za mene nema alternativu. Porodica mi je pre i iznad svega, u kompaniji ve\u0107 radi nekoliko \u010dlanova porodice, a veliku zahvalnost dugujem mla\u0111em bratu, diplomiranom ekonomisti, koji je uz mene sve ove godine. Imam \u010detvoro dece od kojih dvoje uskoro zavr\u0161ava ekonomski fakultet i verujem da nam i to obezbe\u0111uje dobru perspektivu.<\/p>\n Kakvi su Vam utisci o poslovnom okru\u017eenju u Srbiji? \u0160ta biste promenili, da ste u mogu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n Ne mo\u017eemo se stalno \u017ealiti na poslovno okru\u017eenje. Uslovi su sli\u010dni za sve i ne priznajem da je za neuspeh krivo samo okru\u017eenje. Ono \u010dega mi je najvi\u0161e \u017eao je silno rasuto vreme koje tro\u0161imo na snala\u017eenje u \u0161umi nedefinisanih zakonskih re\u0161enja i neprecizno definisanih procedura. Ono \u0161to bih odmah, da sam u mogu\u0107nosti, promenio je uvo\u0111enje finansijske discipline i po\u0161tovanje ugovora kao vrhunskog akta izme\u0111u pravnih lica. Direktno sa ovim je povezan i beskompromisan rad tu\u017eila\u0161tva i sudstva koje mora da \u0161titi poverioca. Kao pomo\u0107 privredi bih vratio re\u0161enje da se ulaganja u osnovna sredstva priznaju kao odbitna stavka poreza na dobit, jer privrednici moraju biti motivisani i na ovaj na\u010din da \u0161to ve\u0107i deo ostvarene zarade ponovo vrate u biznis \u0161to bi sigurno ubrzavalo privredni rast. Tako\u0111e bih osna\u017eio fondove za start up pomo\u0107 onima koji \u017eele da pokrenu sopstveni biznis, naravno uz pretpostavku da se mogu\u0107e zloupotrebe svedu na najmanju mogu\u0107u meru i striktno prati namensko tro\u0161enje dobijenog novca.<\/p>\n \u0160ta o\u010dekujete od 2015? Kakvi su vam planovi i prognoze, na \u010demu \u0107ete najvi\u0161e raditi?<\/strong><\/p>\n <\/strong> O\u010dekujem da \u0107e i ova godina tra\u017eiti od nas maksimalno anga\u017eovanje da bismo ostvarili dalji rast. Ukrupnjavanje na tr\u017ei\u0161tu maloprodaje, udru\u017eivanje manjih trgovaca i poja\u010dana konkurencija kompanija koje su se pozicionirale na tr\u017ei\u0161tu usled ga\u0161enja velikog broja malih radnji tra\u017ei\u0107e da se poja\u010daju aktivnosti na \u0161to manjem pravljenju gre\u0161aka u proceni potreba potro\u0161a\u010da, \u0161to manjoj izgubljenoj tra\u017enji, smanjenju svih vrsta nepotrebnih tro\u0161kova i sve ve\u0107em anga\u017eovanju na novim na\u010dinima prodaje i marketin\u0161kim aktivnostima. Verujem da \u0107e vi\u0161egodi\u0161nje ulaganje u na\u0161e kupce i pove\u0107an stepen lojalnosti omogu\u0107iti na\u0161e ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e u njihovim nabavkama. Mislim da \u0107e proizvo\u0111a\u010di sve manje poku\u0161avati da sami direktno distribuiraju robu do krajnjih kupaca, jer su visoki tro\u0161kovi logistike i veliki je rizik naplate. Ovo bi trebalo da nama, koji smo kadrovski i tehni\u010dki osposobljeni za brzu i efikasnu distribuciju, uz mnogo bolje poznavanje finansijskog stanja kupaca na na\u0161oj teritoriji, obezbedi ve\u0107i obim i bolje rezultate poslovanja u 2015. godini.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 126, mart 2015) SKOK U KVALITETU \u010cITAVOG SISTEMA Zaista smo zadovoljni rezultatima postignutim u 2014. godini, u kojoj smo i pored velike investicije ostvarili ukupan rast prihoda od 25%. Ono \u0161to je jo\u0161 va\u017enije je da su nam svi segmenti poslovanja rasli. Razgovarala: Dragana Vrane\u0161 Slobodan […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6138,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6132"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6132"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6132\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29157,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6132\/revisions\/29157"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6138"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6132"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6132"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6132"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}