(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 62,\u00a0 jul 2009)<\/p>\n
<\/p>\n
Kategorija mesnog nareska izuzetak je iz ostatka portfolija proizvoda mesne industrije i druga\u010dije se \u2018pona\u0161a\u2019 od ostalih prera\u0111evina. Prodaja nareska kod svih proizvo\u0111a\u010da je manje-vi\u0161e konstantna, uprkos raznim promenama na tr\u017ei\u0161tu. Kupci mesnog nareska su specifi\u010dni – veoma su tradicionalni i ne vole promene.<\/span><\/i><\/p>\n \u00a0<\/span><\/i><\/p>\n \u010cetvrti Progressive doru\u010dak, sa temom Mesni narezak, odr\u017ean je 11. juna u Costa Coffee kafeteriji na Terazijama, u Beogradu. Proizvo\u0111a\u010di su predstavili svoje brendove i razgovarali o situaciji na tr\u017ei\u0161tu, svojim planovima, specifi \u010dnostima kategorije mesnog nareska i problemima na koje nailaze u poslovanju. Svoj doprinos dali su i predstavnici agencija MEMRB i Synovate, koji su prisutnima pribli\u017eili rezultate svojih istra\u017eivanja i njihovu metodologiju.<\/p>\n Najprodavanija pakovanja 101g-200g Narezak vi\u0161e jedu mu\u0161karci Profi lisana ciljna grupa Zadovoljni izvozom Implementiran iSO 22000 Tri vrste ambala\u017ee| Bez oscilacija u prodaji Inovacije (ne)po\u017eeljne Kratkoro\u010dan efekat akcija Uticaj krize Marija F. \u0160mit<\/i><\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br. 62,\u00a0 jul 2009) Kategorija mesnog nareska izuzetak je iz ostatka portfolija proizvoda mesne industrije i druga\u010dije se \u2018pona\u0161a\u2019 od ostalih prera\u0111evina. Prodaja nareska kod svih proizvo\u0111a\u010da je manje-vi\u0161e konstantna, uprkos raznim promenama na tr\u017ei\u0161tu. Kupci mesnog nareska su specifi\u010dni – veoma su tradicionalni i ne vole promene. \u00a0 […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5229,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5228"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5228"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5228\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5230,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5228\/revisions\/5230"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5229"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5228"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5228"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5228"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n<\/b>Mirjana Sovilj, Account Executive u MEMRBu, objasnila je da ova agencija do podataka dolazi popisom maloprodajnih objekata u uzorku. Podaci dobijeni na osnovu uzorka koji se ru\u010dno popisuje kombinuju se sa skeniranim podacima iz velikih lanaca, a zatim se ekstrapoliraju na ceo skup objekata u zemlji. Sovilj je kazala da ukoliko posmatramo prodaju mesnih narezaka u zemljama u regionu (zemlje biv\u0161e Jugoslavije sa izuzetkom Makedonije) u periodu od prethodnih godinu dana, prime\u0107ujemo da je najve\u0107a prodaja na svim tr\u017ei\u0161tima ostvarena u letnjim mesecima, odnosno u periodima jun\/jul 2008. ili avgust\/septembar 2008, kao i da je trend prodaje veoma sli\u010dan u svim posmatranim zemljama. U pomenutom posmatranom periodu u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ostvarena je sli\u010dna koli\u010dinska prodaja mesnih narezaka. U Sloveniji je ona bila ne\u0161to manja, dok je najmanja prodaja ostvarena u Crnoj Gori. Podaci su ne\u0161to druga\u010diji ako se posmatra prodaja mesnih narezaka po stanovniku. Prema tim podacima, u prethodnih godinu dana, Slovenija je bila na prvom mestu po prodaji, dok su Hrvatska, Bosna i Crna Gora gotovo izjedna\u010dene, a Srbija je zabele\u017eila najmanju prodaju mesnih narezaka per capita. \u201cNa tr\u017ei\u0161tu Srbije, mesni naresci upakovani u limenke su najvi\u0161e zastupljeni i dominiraju u ostvarenoj koli\u010dini prodaje sa 90,1 odsto u\u010de\u0161\u0107a u periodu februar\/mart 2009. Ovaj vid pakovanja je do po\u010detka 2009. godine, pored alufolije, bio jedini tip pakovanja mesnih narezaka\u201d, rekla je Sovilj. Ona je dodala da je u novije vreme zabele\u017eena pojava ovih proizvoda u crevu i da ovaj tip pakovanja za sada koristi jedan proizvo\u0111a\u010d, ali da ga je, sude\u0107i po podacima, tr\u017ei\u0161te dobro prihvatilo. Kada se posmatra prodaja mesnih narezaka prema veli\u010dini pakovanja, najve\u0107u koli\u010dinu prodaje ostvarila su pakovanja od 101g-200g i njihovo tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161\u0107e u periodu februar\/mart 2009. godine iznosilo je 69,7 odsto. Slede pakovanja do 100g koja su u\u010destvovala sa 22,4 odsto u ukupno prodatim koli\u010dinama u istom periodu, dok su pakovanja od 201g-500g generisala 6,1 odsto koli\u010dinske prodaje i uve\u0107ala zna\u010daj u odnosu na isti period prethodne godine. Pakovanja preko 500g su, prema istra\u017eivanjuMEMRB-a, najmanje zna\u010dajna. Podaci ove agencije pokazali su da su mesni naresci od svinjskog mesa u Srbiji najprodavaniji i da su u\u010destvovali sa 53,6 odsto u koli\u010dini prodaje ove vrste proizvoda u periodu februar\/mart 2009. godine, dok su proizvodi od gove\u0111eg mesa u istom periodu ostvarili koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e od 4,4 odsto. Naresci od \u0107ure\u0107eg mesa su u istom periodu ostvarili 3,9 odsto prodatih koli\u010dina, \u0161to je rast u odnosu na isti period prethodne godine kada su zabele\u017eili koli\u010dinsko u\u010de\u0161\u0107e od 1,2 odsto. S druge strane, zabele\u017een je obrnut trend u prodaji mesnih narezaka od pile\u0107eg mesa, koji su u periodu februar\/mart 2009. ostvarili 1,7 odsto koli\u010dinskog u\u010de\u0161\u0107a i pad u odnosu na isti period prethodne godine, kada je njihovo u\u010de\u0161\u0107e iznosilo 3,9 odsto. \u0160to se kanala prodaje na tr\u017ei\u0161tu Srbije ti\u010de, Mirjana Sovilj je istakla da su najzastupljenije mesto kupovine mesnog nareska u periodu od aprila\/maja 2008. do februara\/marta 2009. godine bile velike bakalnice. Ovaj tip objekta u\u010destvovao je sa 37,7 odsto u koli\u010dini prodaje ove kategorije proizvoda. Slede\u0107i tip objekta po zna\u010daju za prodaju ovih proizvoda su supermarketi i oni su ostvarili 32,8 odsto koli\u010dine prodaje mesnog nareska. Na tre\u0107em mestu po koli\u010dini prodaje su male bakalnice sa 29,4 odsto u\u010de\u0161\u0107a u istom periodu. Proizvo\u0111a\u010di su prokomentarisali da je izuzetno zna\u010dajno i tendersko tr\u017ei\u0161te koje nije obuhva\u0107eno istra\u017eivanjem, jer vojska, policija, bolnice i druge javne ustanove mesni narezak nabavaljaju ovim putem. Sovilj je zavr\u0161ila svoju prezentaciju rekav\u0161i da MEMRB podaci o koli\u010dinskom u\u010de\u0161\u0107u vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da u odnosu na ostale proizvo\u0111a\u010de za period od aprila\/maja 2008. do februara\/marta 2009. godine pokazuju da su u Srbiji 76,3 odsto koli\u010dine prodaje ostvarila tri proizvo\u0111a\u010da (po abecednom redu): Carnex, Neoplanta i Yuhor.<\/p>\n
\n<\/b>Istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta mesnog nareska koje je agencija Synovate sprovela u aprilu 2009. godine, predstavio je Vladimir Miokov, Client Service Executive. Istra\u017eivanje je sprovedeno telefonskim putem (Computer Assisted Telephone Interview), na nacionalno reprezentativnom uzorku od 600 ispitanika starosti 18-60 godina koji su u svom doma\u0107instvu zadu\u017eeni za kupovinu, pri \u010demu su podjednako bili zastupljeni mu\u0161karci i \u017eene. \u201c2\/5 ispitanika jede mesne nareske, od \u010dega ih njih tri odsto jede re\u0111e od par puta godi\u0161nje. Tako dolazimo do 37 odsto populacije koja ih koristi makar nekoliko puta godi\u0161nje. Ove poslednje mo\u017eemo odrediti kao redovne korisnike mesnih narezaka\u201d, istakao je Miokov, dodav\u0161i da ve\u0107ina redovnih korisnika mesni narezak jede dva do tri puta mese\u010dno (29 odsto). To su, kada se govori o demografskom profi lu konzumenata mesnog nareska, u zna\u010dajno ve\u0107em procentu mu\u0161karci. Manje ih je me\u0111u osobama sa vi\u0161im stepenom obrazovanja, primanja i socijalnog statusa. Kada je u pitanju odnos snaga na srpskom tr\u017ei\u0161tu me\u0111u pojedinim markama mesnog nareska, predstavnik Synovatea je kazao da se mo\u017ee uo\u010diti da 27 odsto ispitanika ne mo\u017ee da se seti nijedne marke. Najvi\u0161e osoba koje ne znaju nijednu marku mesnog nareska ima me\u0111u \u017eenama. \u201cMe\u0111u markama mesnog nareska najpoznatija marka je Carnex (56 odsto ispitanika je spominje), zatim slede Neoplanta (18 odsto) i Yuhor (16 odsto). Kada govorimo o naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enoj marki, Carnex je ubedljivi lider sa 66 odsto, dok Yuhor navodi 10 odsto, a Neoplantu i Topolu po \u0161est odsto redovnih korisnika. Druge marke mesnih narezaka imaju ni\u017ee rezultate\u201d, istakao je Vladimir Miokov. Detaljnija analiza podataka pokazala je da postoje izvesne razlike me\u0111u demografskim grupama kad se radi o mesnom naresku. Spontana poznatost Neoplante je zna\u010dajno ve\u0107a u Vojvodini, u odnosu na druge regione, dok je poznatost Yuhora ve\u0107a u centralnoj Srbiji, u odnosu na Vojvodinu. Neoplantu zna\u010dajno vi\u0161e spominju mu\u0161karci u odnosu na \u017eene. Kada govorimo o naj\u010de\u0161\u0107oj marki mesnog nareska, vidimo da kori\u0161\u0107enje Carnexa opada sa godinama ispitanika. Potro\u0161a\u010di naj\u010de\u0161\u0107e jedu mesni narezak u okviru doru\u010dka (63 odsto). 34 odsto njih naj\u010de\u0161\u0107e kupuje mesni narezak od svinjskog mesa, dok 30 odsto kupuje mesni narezak od govedine. Miokov je rekao da se, sve u svemu, mo\u017ee izvesti zaklju\u010dak da imid\u017e brendova u ovoj kategoriji nije dovoljno profi lisan i da tu le\u017ei potencijal.<\/p>\n
\n<\/b>Nakon izlaganja MEMRB-a i Synovatea, do\u0161ao je red na proizvo\u0111a\u010de mesnog nareska da predstave svoje brendove i prokomentari\u0161u stanje na tr\u017ei\u0161tu. Prvi je govorio Nikola \u0106uri\u0107, direktor marketinga sektora za proizvodnju hrane u Delta Agraru, koji je predstavio brendove kompanije Yuhor. Ova kompanija proizvodi svinjski mesni narezak i gove\u0111i mesni narezak u limenci od 100g i 150g. \u010cak oko 90 odsto prodaje Yuhorovog mesnog nareska \u010dini prodaja proizvoda u ambala\u017ei od 150g. \u201cPrema podacima kojima raspola\u017eemo, u prodaji mesnog nareska sezonalnost ide \u010dak do 100 odsto \u2013 od aprila do oktobra se proda duplo vi\u0161e mesnog nareska nego tokom svih ostalih meseci, \u0161to se poklapa sa sezonalitetom svih mesnih prera\u0111evina\u201d, istakao je \u0106uri\u0107. Pojasnio je da se u toplijem periodu odvijaju sezonski radovi, kao i da ljudi tada, generalno, mnogo vi\u0161e vremena provode van ku\u0107e, a da u prilog mesnom naresku ide to \u0161to je termi\u010dki vrlo otporan na promene temperature, pa se mo\u017ee transportovati lak\u0161e od drugih mesnih prera\u0111evina. \u201cCiljna grupa koja kupuje ovaj proizvod je vrlo profilisana i stabilna. Mesni narezak nismo identifi kovali kao kategoriju gde bi se moglo zna\u010dajno raditi na razvoju i prepoznatljivosti brenda, osim na mestima prodaje. Najprodavaniji je svinjski mesni narezak od 150g\u201d, kazao je Nikola \u0106uri\u0107. On je dodao da je Yuhor nedavno krenuo sa izvozom mesnog nareska na tr\u017ei\u0161te Rusije.<\/p>\n
\n<\/b>Aleksandra Todosijevi\u0107, glavni menad\u017eer prodaje Takovo Agrara kazala je da ova kompanija ima dve fabrike za mesne prera\u0111evine \u2013 Industriju mesa Zlatibor \u010cajetina i Mitros iz Sremske Mitrovice. \u201cU Mitrosu proizvodimo gove\u0111i narezak od 100g, pile\u0107i narezak od 100g i svinjski narezak u pakovanju od 100g i 150g. U industriji mesa Zlatibor proizvodimo svinjski i gove\u0111i narezak od 100g i 150g, pakovan u limenke\u201d, rekla je Todosijevi\u0107. Ona je istakla da je najprodavniji proizvod Takovo Agrara u ovoj kategoriji svinjski mesni narezak od 150g, a sledi svinjski mesni narezak u pakovanju od 100g. \u201cTakovo Agrar mesni narezak najvi\u0161e izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i u Makedoniju i izvozom smo zadovoljni\u201d, rekla je glavni menad\u017eer prodaje Takovo Agrara i dodala da se u Bosni i Hercegovini najvi\u0161e kupuju gove\u0111i i pile\u0107i mesni narezak.<\/p>\n
\n<\/b>O proizvodima Industrije mesa Topola govorio je Danilo \u017dunji\u0107, direktor Predstavni\u0161tva u Beogradu. Ova kompanija tr\u017ei\u0161tu nudi june\u0107i i svinjski mesni narezak u limenci od 100g i 150g, pri \u010demu se bolje prodaje narezak od svinjskog mesa. \u017dunji\u0107 je rekao da se preferencije potro\u0161a\u010da razlikuju – ju\u017ena i jugozapadna Srbija tro\u0161e june\u0107i narezak, Bosna tako\u0111e, dok Vojvo\u0111ani najvi\u0161e vole svinjski narezak. \u201cMesni narezak je kod nas namenski proizvod za odre\u0111eni deo tr\u017ei\u0161ta sa sezonskim oscilacijama u potro\u0161nji. Tr\u017ei\u0161te mesnog nareska je specifi \u010dno \u2013 ni\u0161a tr\u017ei\u0161te. Zbog izbalansiranog kvaliteta i cene pove\u0107ana je potro\u0161nja u sezoni poljoprivrednih i gra\u0111evinskih radova, jer pakovanje omogu\u0107ava laku manipulaciju pri visokim temperaturama, za razliku od drugih mesnih proizvoda\u201d, kazao je \u017dunji\u0107. On je istakao da je Topola me\u0111u prvima u Srbiji implementirala HACCP, ISO 9001\/2000 i uvela standard koji jo\u0161 uvek nema nijedna ovda\u0161nja mesna industrija \u2013 ISO 22000:2005, jo\u0161 u oktobru 2006. godine. Krajem jula pro\u0161le godine, Industrija mesa Topola je dobila pozitivno mi\u0161ljenje Ministarstva poljoprivrede i Uprave za veterinu da ispunjava uslove za plasman svojih proizvoda na tr\u017ei\u0161te EU, a potvrda\u00a0 ovog mi\u0161ljenja stigla je i iz Brisela. \u201cTrenutno pregovaramo o izvozu na\u0161ih roba na tr\u017ei\u0161te EU. Izvozimo u zemlje CEFTA-e, a dobijanjem GOST-R sertifi kata su se stekli uslovi i da svoj kompletni asortiman mo\u017eemo da izvozimo u Rusiju\u201d, kazao je \u017dunji\u0107.<\/p>\n
\n<\/b>Industrija mesa Banat, kada je ova kategorija u pitanju, u ponudi ima svinjski, gove\u0111i i pile\u0107i mesni narezak. Pakuje ga u tri vrste ambala\u017ee \u2013 aluminijumska folija od 100g, limenka od 150g i limenka od 100g. \u201cKao i kod kolega i saglasno istra\u017eivanjima koja smo \u010duli, dominantan je svinjski narezak. Kada se radi o tipu ambala\u017ee, limenka ima ubedljivo u\u010de\u0161\u0107e\u201d, rekao je Nenad Mi\u0161\u010devi\u0107, komercijalni direktor Banata, koji je na Progressive doru\u010dku predstavio ovu firmu. On je dodao da je narezak, \u0161to se ti\u010de strukture prodaje, pored vode\u0107eg maloprodajnog dela, u velikoj meri sezonski proizvod i da se njegova prodaja pove\u0107ava u vreme gra\u0111evinskih i poljoprivrednih radova. Industrija mesa Banat, pored plasmana na doma\u0107e tr\u017ei\u0161te, svoj mesni narezak prodaje u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. \u201cKada su u pitanju perspektive izlaska na neka druga tr\u017ei\u0161ta, to ne zavisi samo od nas proizvo\u0111a\u010da ve\u0107 i od neke \u0161ire slike koja se odnosi na ukupnu strategiju dr\u017eave u domenu poljoprivrede i prera\u0111iva\u010dke industrije\u201d, kazao je Mi\u0161\u010devi\u0107.<\/p>\n
\n<\/b>Svi proizvo\u0111a\u010di slo\u017eili su se u oceni da je kategorija mesnog nareska veoma stabilna. \u201cKod nas, kategorija mesnog nareska u protekle \u010detiri godine nije imala ni neki veliki pad, ni veliki porast. Obim prodaje je manje-vi\u0161e ustaljen. Naravno, de\u0161ava se da on varira, ali ni\u0161ta zna\u010dajno iz \u010dega bismo mogli da identifikujemo zna\u010dajni trend pada ili porasta\u201d, kazao je Nikola \u0106uri\u0107. Nenad Mi\u0161\u010devi\u0107 je dodao da se svaki proizvo\u0111a\u010d, naravno, bori da pove\u0107a svoje u\u010de\u0161\u0107e kod klijenata i da osvoji nove klijente, ali da je kategorija mesnog nareska uprkos tome prili\u010dno stabilna. Na pitanje predstavnice MEMRB-a za\u0161to je potro\u0161nja mesnog nareska u Srbiji najni\u017ea po glavi stanovnika, neki proizvo\u0111a\u010di su odgovorili da to ima veze sa \u017eivotnim standardom, odnosno hroni\u010dnim nedostatkom novca. Nikola \u0106uri\u0107 je, me\u0111utim, istakao da je u proteklih nekoliko godina \u010dak uo\u010den rast standarda, generalno, i rast nekih drugih kategorija koje su iznad mesnog nareska. \u201cInteresantno je da \u010dak ni rast u tim kategorijama nije ugrozio kategoriju mesnog nareska. Konkretno, mislim na sezonske radnike koji su ranije uvek uzimali mesni narezak, a sada su po\u010deli da kupuju i gotova jela, \u2018slice program\u2019 i sli\u010dno, a to nije negativno uticalo na prodaju mesnog nareska\u201d, rekao je \u0106uri\u0107.<\/p>\n
\n<\/b>Kada su u pitanju planovi, iz Takovo Agrara su izjavili da su im svi proizvodni kapaciteti popunjeni, zbog \u010dega planiraju da pro\u0161ire proizvodnju, odnosno da premeste proizvodnju mesnog nareska, pa\u0161teta i gotovih jela u Gornji Milanovac i da ih prodaju pod brendom Takovo, koji je prepoznatljiv na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu. \u201cNe\u0107e biti pro\u0161irenja asortimana, bi\u0107e samo promena u smislu zapreminskog pove\u0107anja ambala\u017ee. Radi\u0107emo pile\u0107i narezak u ambala\u017ei od 150g. Gotova jela smo ve\u0107 uradili pod brendom Takovo i osetili smo znatno pove\u0107anje prodaje, pa smatramo da \u0107e isto tako biti i sa pa\u0161tetama i mesnim nareskom\u201d, kazala je Aleksandra Todosijevi\u0107. Danilo \u017dunji\u0107 najavio je da \u0107e mesni narezak, kao i svi ostali proizvodi Industrije mesa Topola od sada biti obele\u017eeni znakom \u2018Bez alergena i glutena\u2019, \u0161to \u0107e ih, kako na doma\u0107em, tako i na stranim tr\u017ei\u0161tima izdvojiti kao proizvode u kojima su prisutni samo ne\u0161kodljivi \u00a0ditivi. \u201cKao rezultat, o\u010dekujemo pove\u0107anje izvoza na mnoga tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to su rusko i belorusko, jer tamo\u0161nji potro\u0161a\u010di prave jasnu razliku izme\u0111u proizvoda sa i bez glutena i alergena, i biraju ono \u0161to je bolje za njihovo zdravlje\u201d, rekao je \u017dunji\u0107. Nikola \u0106uri\u0107 izneo je veoma interesantno iskustvo Yuhora, kada su u pitanju inovacije u kategoriji mesnog nareska. \u201cMi smo pro\u0161le godine poku\u0161ali da plasiramo na tr\u017ei\u0161te modernizovanu limenku. Iako je izgledala lep\u0161e i modernije, nova ambala\u017ea nije donela o\u010dekivane rezultate. Jasno se pokazalo da je ciljna grupa mesnog nareska vrlo klasi\u010dna, tradicionalna i da ne voli nikakve promene. Bilo kakva promena dizajna \u010dak mo\u017ee da odbije potro\u0161a\u010da mesnog nareska, jer on smatra da se takvom promenom ne\u0161to menja i u sastavu proizvoda ili da ne\u0161to poku\u0161ava da se prikrije. Novu ambala\u017eu smo zato povukli i ostali smo na staroj\u201d, zaklju\u010dio je \u0106uri\u0107.<\/p>\n
\n<\/b>Akcije, kako su kazali proizvo\u0111a\u010di, daju odli\u010dne rezultate u prodaji mesnog nareska, ali ti rezultati su kratkoro\u010dni – kada prestane akcija, prestaje i pove\u0107ano interesovanje kupaca za proizvod. Televizijske reklame imaju ulogu da potro\u0161a\u010da podsete na proizvod. \u201cSvaka reklama treba da doprinese lak\u0161oj identifikaciji proizvoda kad potro\u0161a\u010d do\u0111e pred policu, da napravi odre\u0111enu konekciju tipa: \u2018Ovo sam video na televiziji, sigurno se prodaje i sve\u017ee je, ovo \u0107u i ja uzeti\u2019\u201d, rekao je Nenad Mi\u0161\u010devi\u0107. On je dodao da Banat nema u ovom trenutku sredstava da ulazi u ve\u0107e marketin\u0161ke kampanje, ve\u0107 se trudi da marketin\u0161ki napad direktno sprovede u maloprodajnom objektu, \u0161to je i po mi\u0161ljenju nekih drugih proizvo\u0111a\u010da najbolji recept kad je mesni narezak u pitanju. Nikola \u0106uri\u0107 je dodao da sama reklama ne garantuje pove\u0107anje prodaje i istakao da se mesni narezak \u010desto reklamira kroz druge kategorije, kao \u0161to su na primer pa\u0161tete i gotova jela.<\/p>\n
\n<\/b>Na pitanje o uticaju svetske krize, predstavnik Delta Agrara odgovorio je da na prodaju mesnog nareska ona nije zna\u010dajnije uticala ni pozitivno ni negativno. Kriza se, kako je rekla Aleksandra Todosijevi\u0107, ne odra\u017eava direktno na prehrambenu industriju, pogotovo kada su u pitanju konzerve, \u0161tavi\u0161e, ide joj na ruku. \u201cNa\u0161i mesni naresci imaju odli\u010dno izbalansiran kvalitet i cenu i sve \u010de\u0161\u0107e se mogu videti u potro\u0161a\u010dkoj korpi. Mi, kao proizvo\u0111a\u010di, posredno ose\u0107amo udar recesije zbog sve \u010de\u0161\u0107ih i du\u017eih ka\u0161njenja u pla\u0107anju od strane trgovaca\u201d, kazala je ona. Predstavnik Topole je dodao da ne treba zaboraviti na kredite koji su najskuplji u Evropi, ni na \u010dinjenicu da su mesne industrije vezane za primarne proizvo\u0111a\u010de, koji opet zavise od dr\u017eave. Nenad Mi\u0161\u010devi\u0107 izneo je mi\u0161ljenje da problemi mesne industrije u najve\u0107oj meri nisu uslovljeni globalnom ekonomskom krizom: \u201cMi smo u krizi zbog nekih drugih, strukturnih stvari. Imamo situaciju da je cena kukuruza tokom pro\u0161le, a i ove godine bila izuzetno niska. To je trebalo iskoristiti na pravi na\u010din – da se daju subvencije sto\u010darima, da se napravi sto\u010dni fond, da se stvore realni uslovi da doma\u0107a mesna industrija i preduzetni\u010dke industrije krenu u napad na izvozna tr\u017ei\u0161ta. Umesto toga, odre\u0111eni lobiji su taj kukuruz otkupili i izvezli. Kada cena ponovo sko\u010di, taj isti kukuruz oni \u0107e uvesti u Srbiju i prodati ga po mnogo vi\u0161oj ceni od one po kojoj su ga nabavili. Tako\u0111e, nije normalno da vi do\u0111ete u situaciju da u roku od mesec dana ne mo\u017eete da kupite \u017eivu stoku sa onom robom koju ste prodali i naplatili jer su cene toliko sko\u010dile. Imamo rast deviznog kursa od 30 odsto za mesec dana. Zatim, bankarski krediti su potpuno nepovoljni, \u0161to se ne mo\u017ee pravdati rizikom zemlje. Kad imate rizik da ne\u0161to ne\u0107ete naplatiti onda ne dajete, ne novac, nego ni robu. Veoma je te\u0161ka situacija, generalno. Nepostojanje bilo kakve strategije dr\u017eave kada se radi o mesnoj industriji je najva\u017enije pitanje, o kome, me\u0111utim, niko ne raspravlja. Treba da se napravi neka sinergija, potencijali u mesnoj industriji su ogromni\u201d, kazao je on, a ostali proizvo\u0111a\u010di su ga podr\u017eali rekav\u0161i da sa tro\u0161kovima kakve sada imaju, mogu samo da propadnu.<\/p>\n