{"id":470,"date":"2013-03-28T15:39:27","date_gmt":"2013-03-28T14:39:27","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=470"},"modified":"2013-11-14T17:06:47","modified_gmt":"2013-11-14T16:06:47","slug":"vladimir-kravcuk-direktor-mercatora-s","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/vladimir-kravcuk-direktor-mercatora-s\/","title":{"rendered":"Vladimir Krav\u010duk, Mercator-S"},"content":{"rendered":"

VLADIMIR KRAV\u010cUK, DIREKTOR MERCATORA S<\/strong><\/p>\n

(Tekst objavljen u Progressive magazinu br.2, jun 2005.)<\/em><\/p>\n

MERCATOR S PREKO O\u010cEKIVANJA!<\/strong><\/h2>\n

Vladimir Krav\u010duk, direktor Mercatora S (Srbija): Od stranaca, jedino je Mercator skupio hrabrosti da novac ulo\u017ei sa namerom i \u0161iri svoju maloprodajnu mre\u017eu u Srbiji<\/strong><\/span><\/p>\n

Mercator je jedan od najve\u0107ih trgovinskih lanaca u jugoisto\u010dnoj Evropi i jedini regionalni igra\u010d s prostora biv\u0161e Jugoslavije, sa milijardu i po evra godi\u0161njeg prometa. Ovaj slovena\u010dki maloprodajni gigant vode\u0107i je trgovinski lanac u mati\u010dnoj zemlji. U Hrvatskoj, po sopstvenoj proceni, dr\u017ee tre\u0107e ili \u010detvrto mesto, a i u BiH su jedan od najve\u0107ih trgovaca.<\/p>\n

Mercator grupa trenutno se sastoji od 19 privrednih dru\u0161tava koja zajedno zapo\u0161ljavaju vi\u0161e od 14.500 radnika. Najva\u017enija i najopse\u017enija delatnost Mercatora je trgovina na malo i veliko proizvodima iz sektora robe \u0161iroke potro\u0161nje. Vlasnik je oko 1.000 maloprodajnih mesta, od toga 13 Mercator centara u Sloveniji, 3 u Hrvatskoj, 2 u Bosni i Hercegovini i jedan u Srbiji i Crnoj Gori. U Mercatoru u proseku mese\u010dno kupuje 11 miliona kupaca.<\/div>\n

Predsednik Uprave Mercatora d.d. je Zoran Jankovi\u0107. Izgradnja Mercator Centra Beograd, decembra 2002, kao sastavnog dela Mercatora S (Srbija), predstavljala je najve\u0107u greenfield investiciju u Srbiji, vrednu 43 miliona evra, a pro\u0161logodi\u0161nji promet Mercatora S je iznosio 50 miliona evra. U upravi je zaposleno 23 ljudi, zadu\u017eenih za komercijalu, finansije, ra\u010dunovodstvo, kontroling, op\u0161te kadrovske i pravne poslove i marketing. U samom Mercator Centru Beograd (prodajne povr\u0161ine od 27.000 kvadratnih metara) ima oko 350 zaposlenih, koji rade u Mercatorovim prodavnicama: Hipermarketu, Intersportu, Aveniji mode, Salonu name\u0161taja i bele tehnike, parfimeriji Beautiqueu, Restoranu i Santana kafe baru. Ako se ima u vidu i da u lokalima, datim pod zakup, ima dvoje do \u010detvoro zaposlenih, a negde i dvadesetak, onda broj ukupno zaposlenih u Mercator Centru Beograd iznosi oko 600-700 liudi. Ova armija ljudi u toku 2004. godine ne\u0107e raditi samo tri dana: za Novu godinu, Dan dr\u017eavnosti Republike Srbije i za 1. maj.<\/p>\n

Za intervju meseca razgovaramo sa Vladimirom Krav\u010dukom, direktorom Mercatora S, koji je uz ovu ku\u0107u od dana kada je doneta strate\u0161ka odluka da se lanac \u0161iri na nova tr\u017ei\u0161ta. Njegovo iskustvo na poslovima u Saveznoj skup\u0161tini biv\u0161e dr\u017eave, u Saveznom izvr\u0161nom ve\u0107u, u Centru za ekonomske studije Mecon, zna\u010dilo je mnogo kada je trebalo za\u0161tititi ime Mercatora na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Kako posluje Mercator S, da li je ispunio o\u010dekivanja?<\/strong>
\nCentrala, odnosno Poslovni sistem Mercator d.d. je procenio da su rezultati u Srbiji iznad o\u010dekivanja. Pro\u0161le godine ostvaren je promet od 50 miliona evra. Uspeli smo, kao prvi u lancu Mercatora na novim tr\u017ei\u0161tima, da poslujemo sa pozitivnim rezultatom – i to mereno po me\u0111unarodnim standardima, \u0161to nikome do sada nije uspelo.<\/p>\n

To jeste posledica podr\u0161ke iz centrale i njihovog know-howa, ali i ogromnog zalaganja svih zaposlenih u Srbiji.Imali smo izrazito dobar promet u januaru, 50 odsto ve\u0107i nego pro\u0161le godine u isto vreme. Sada, u prvom kvartalu, imamo oko 30 odsto ve\u0107u prodaju nego pro\u0161le godine. Takmi\u010dimo se sa na\u0161im drugim centrima. Moram re\u0107i da ponekad imamo bolji promet i od Ljubljane, koja je neprikosnovena.<\/div>\n

To se desi mo\u017eda dvadesetak puta godi\u0161nje. Takmi\u010denje sa Zagrebom je ‘mrtva trka’. Kada smo imali izvanredan promet, odmah smo deo sredstava preusmerili na stimulaciju zaposlenih. Stalno radimo merenja zadovoljstva kupaca i zadovoljstva zaposlenih.<\/p>\n

Koji su termini za izgradnju novih Mercatora u na\u0161oj zemlji?<\/strong>
\nGradnja u Zemunu bi trebalo da po\u010dne u julu, a u planu imamo i \u0161irenje mre\u017ee na Kragujevac, Ni\u0161, Suboticu. Za to je potrebno prikupiti sve dozvole. Sada smo u fazi izrade projekata. Lokacija u Zemunu ima 4.000 kvadrata, a bi\u0107e izgradeno 2.000 kvadrata, uklju\u010duju\u0107i i parking. Objekat \u0107e imati Hipermarket, Santana kafe bar i trafiku. U njemu ne\u0107e biti lokala, jer Mercator ima obi\u010daj da izgradi jedan ve\u0107i centar u gradu, a objekti koji su prate\u0107i imaju manji kapacitet.<\/p>\n

U Novom Sadu \u0107emo izgradnju zapo\u010deti avgusta meseca. I za ovaj centar smo u fazi prikupljanja dozvola i izrade projekata. Lokacija ima 10 hiljada kvadratnih metara, a sam objekat sadr\u017ea\u0107e i gara\u017eu pod zemljom. Ima\u0107e dva sprata, i bi\u0107e drugi najve\u0107i centar sa 37.000 kvadrata. Sude\u0107i po crte\u017eima, izgleda \u0107e sjajno. Nalazi\u0107e se na uglu dva bulevara – Oslobodenja i Cara Lazara.<\/p>\n

Da li se Mercatoru u pomenutim sredinama vi\u0161e raduju ili Vas se vi\u0161e pla\u0161e u smislu konkurencije lokalnim trgovinama?<\/strong>
\nPla\u0161e nas se manji trgovci, ali mislim da \u0107e strah biti manji kada se u potpunosti budu uvele fiskalne kase, a naro\u010dito PDV od 1. januara. Samo tr\u017ei\u0161te \u0107e se urediti na taj na\u010din. Na \u017ealost, ne\u0107e mo\u0107i ba\u0161 svi da opstanu – ali i ne treba. \u010cesto ka\u017eem da bih voleo da se vozim gradom u fijakeru, ali ne vredi. sada moramo da se vozimo automobilom. Tako i bakalnice moraju da podlegnu promenama. Me\u0111u njima \u0107e biti i onih koji \u0107e opstati, jer \u0107e na\u0107i neku svoju ni\u0161u.<\/p>\n

Lokalnu podr\u0161ku imamo u svim gradovima i na svim nivoima. Interesovanje je veliko, jer to zna\u010di da \u0107e se zaposliti 250 ljudi i podi\u0107i lokalna proizvodnja. Mercator S ima u Srbiji trenutno oko 1% tr\u017ei\u0161nog u\u010de\u0161\u0107a. Ali, mislim da nije pretenciozno re\u0107i da njegov zna\u010daj daleko nadma\u0161uje pomenuti procenat u\u010de\u0161\u0107a u maloprodaji.<\/p>\n

 <\/p>\n

Mercator S je uticao na bu\u0111enje postoje\u0107ih trgovinskih ku\u0107a, iako su one pre\u017eivele te\u0161ke muke. Me\u0111utim, malo su se i opustile. Bilo je vi\u0161e snabdevanja, a ne prodaje. Eto, na\u0161 primer izdavanja letka sa akcijskom ponudom po\u010deli su da slede i drugi. Trgovci se me\u0111usobno bore, a sve to ide potro\u0161a\u010du u korist i naravno, proizvo\u0111a\u010du.<\/p>\n

Koji procenat doma\u0107e robe u odnosu na stranu plasirate u Mercatoru?<\/strong>
\nSami smo, bez i\u010dijeg predloga, zastupali stanovi\u0161te, kao i u drugim zemljama, da treba da ponudimo 40 odsto doma\u0107e, 40 odsto slovena\u010dke, a ostatak uvozne robe. Objavljivali smo konkurs po celoj Srbiji za dobavlja\u010de, i sada ve\u0107 sa njima sklapamo drugi ugovor, onaj za 2004. godinu.<\/p>\n

Trudimo se da zadr\u017eimo kvalitet, kvantitet, kontinuitet i naravno dobre uslove. U na\u0161em je interesu da najvi\u0161e robe bude doma\u0107eg porekla, jer u tom slu\u010daju nemamo problema sa carinjenjem, \u010dekanjem na brojne analize… Jo\u0161 nemamo distributivni centar u Srbiji, snabdevamo se ambulantno, a vrlo pa\u017eljivo naru\u010dujemo robu iz uvoza da bi se sigurno i blagovremeno prodala. \u010cesto dobijamo primedbe potro\u0161a\u010da u smislu: ‘Za\u0161to nema odredene slovena\u010dke robe?’, jer je ose\u0107aj ljudi da je ovo slovena\u010dki hipermarket. Ima ljudi koji su nekada \u017eiveli u Sloveniji i u se\u0107anju im je ostao proizvod koji se vi\u0161e i ne proizvodi.<\/p>\n

Jednom re\u010dju, uvozimo robu iz zemalja u kojima posluje Mercator. Sa Slovenijom sada poslujemo kao sa Evropskom Unijom, iz Hrvatske uvoz iznosi 2-3 procenta, Bosna i Hercegovina, na \u017ealost nema razvijenu proizvodnju. Kada se sve skupi, ove zemlje su zastupljene sa manje od petine ukupne robe koju prodajemo. Srpske robe ima negde oko 37 procenata. Ostalo je strana roba.<\/p>\n

Medutim, ako se posmatra sa vrednosnog aspekta, 70 posto prometa \u010dini robu srpskih dobavlja\u010da, \u010dak i kada je uvozna. Sada sa promenjenim uslovima carinjenja taj proces je jo\u0161 du\u017ei. Na primer, Donat vodu koju proizvodi Kolinska nemamo jer stoji na granici. Sve u svemu, odgovor je – uporno poku\u0161avamo da postignemo \u017eeljene procente i uspevamo, uz veliku borbu.<\/p>\n

Zna\u010di, kupci dolaze da bi kupili uvoznu robu, zanimaju ih strani brandovi?<\/strong>
\nNas shvataju, kao \u0161to \u0107e na primer Coru sutra, kao strani tr\u017eni centar i da se tu kupuje francuska roba. Povodom akcije ‘Kupujmo doma\u0107e’ tra\u017eio sam da mi se spremi spisak najprodavanijih stotinu proizvoda u na\u0161em Hipermarketu. Me\u0111u njih sto, u maju mesecu, 87 najprodavanijih proizvoda su doma\u0107eg porekla. Uz to, moram da istaknem i primer kako se Poslovni sistem Mercator d.d, kao internacionalna kompanija, prilago\u0111ava lokalnom tr\u017ei\u0161tu. Naime, jedan od strate\u0161kih projekata, osmi\u0161ljenih u marketingu u centrali, jeste da se kroz nacionalne korpe predstave proizvodi tipi\u010dni za odre\u0111eno tr\u017ei\u0161te. Tako mi imamo Srpsku korpu u kojoj je preko 30 proizvoda poznatih doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da, a koji se kod nas prodaju po posebno povoljnoj ceni.<\/p>\n

Srpsku korpu imamo od otvaranja Mercator Centra Beograd i menjamo je svaka \u010detiri meseca, prilagodavaju\u0107i proizvode sezoni i potrebama na\u0161ih kupaca. Naravno, uz nju je predstavljeno i isto toliko proizvoda u Slovena\u010dkoj korpi.<\/p>\n

Kako ste se prilagodili doma\u0107em zakonodavstvu?<\/strong>
\nIstakao bih da imamo i po pet inspekcija dnevno. Kod nas inspektori tra\u017ee ne\u0161to \u0161to jo\u0161 nije uvedeno ni u Sloveniji, iako je ona u Evropskoj Uniji. Na primer, poseban tunel za dostavu mesa, kako od kamiona do na\u0161e hladnja\u010de, u tih desetak metara, ne bi palo ni\u0161ta na meso. Tako isto, u gradskoj uredbi stoji da prodavnice sa prehrambenim artiklima moraju da po\u010dnu radno vreme u 6.30 ujutru.<\/p>\n

Nemogu\u0107e je otvoriti ceo tr\u017eni centar, sa svim prate\u0107im lokalima i bankom, po\u0161tom, apotekom, knji\u017earom, frizerom da bi neko kupio veknu hleba i mleko rano ujutru. Zakoni su doneti jo\u0161 1991. godine kada su bila druga vremena i kada se na tr\u017ene centre nije ni pomi\u0161ljalo. Istakao bih jo\u0161 jednu bitnu stvar koja se odnosi na zakonodavstvo vezano za prava kori\u0161\u0107enja zemlji\u0161ta, dobijanje raznih dozvola i odredbi zakona o ulaganju… Dugo pri\u010damo o ‘one window’ sistemu, tj. jednom mestu na kome se mogu dobiti sve dozvole vezane za gradnju i ostalo. Umesto toga, treba pokucati na 86 vrata.<\/p>\n

\u010cujem da se u nekim okolnim zemljama mo\u017ee dobiti zemlji\u0161te i besplatno, samo da bi se privukao strani kapital koji ula\u017ee novac i zapo\u0161ljava ljude. Od 2000. godine, od kada smo mi ovde, mnogi su govorili da \u0107e do\u0107i – pa se to nije desilo. Jedino je Mercator skupio hrabrosti da 43 miliona evra ulo\u017ei sa namerom i dalje \u0161iri svoju maloprodajnu mre\u017eu.<\/p>\n

Stanislav Brodnjak, direktor Mercatora u Hrvatskoj, na pitanje kojoj se grupi potro\u0161a\u010da obra\u0107a, odgovorio je – cenovno neosetljivoj. \u0160ta biste mogli da ka\u017eete za Mercator u Beogradu?<\/strong>
\nBeograd je specifi\u010dan. Uvek je bio metropola. U njemu \u017eivi dva miliona stanovnika, koliko ih ima u celoj Sloveniji. Ljubljana na primer ima isti broj stanovnika kao Novi Beograd. U Beogradu ima mnogo stranih predstavni\u0161tava, ambasada, stranih firmi, ljudi koji poseduju znatnija nov\u010dana sredstva. No, s druge strane, radimo analize i pratimo cene na\u0161e konkurencije – nismo skuplji!<\/p>\n

Odgovorno tvrdim da je odre\u0111ena roba i jeftinija. Moram da naglasim da smo jedini uveli fiskalne kase 28. februara u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije. Kada fiskalne kase budu uvedene svuda, onda \u0107emo mo\u0107i da se merimo sa ostalima, jer \u0107e start biti isti za sve.<\/p>\n

Poznato je da Mercator mnogo pola\u017ee u edukaciju zaposlenih, kao i zapo\u0161ljavanje lokalne radne snage.<\/strong>
\nLjudi sa lokalnog podru\u010dja najbolje ose\u0107aju sredinu u kojoj \u017eive, pa iako imamo standarde koji su zajedni\u010dki za ceo lanac Mercatora, imamo i odre\u0111enih specifi\u010dnosti. Mer\u010dendajzing nam je standardizovan, kad u\u0111ete u na\u0161 Centar isto je kao da ste u\u0161li u Hipermarket u Zagrebu, u slovena\u010dki ili onaj u Bosni i Hercegovini. Zna se gde \u0161ta stoji, kako se ozna\u010dava, koje su akcije…<\/p>\n

Uz to, prilago\u0111avamo se i navikama, obi\u010dajima na\u0161ih potro\u0161a\u010da, pratimo i nastojimo da odgovorimo njihovim potrebama i \u017eeljama. Kolege iz Slovenije dolaze ovde i da obu\u010davaju na\u0161e zaposlene. Tako\u0111e i na\u0161e poslovo\u0111e idu u Ljubljanu i rade upravo posao koji treba ovde da rade samostalno. I sada je usavr\u0161avanje u toku – pred kolegama iz Ljubljane na\u0161i direktori dr\u017ee predavanja na razli\u010dite teme…<\/p>\n

U Zemunu, na primer, gde \u0107e biti 25 do 30 zaposlenih, mi \u0107emo prenositi znanja novim kolegama, za koje je ve\u0107 raspisan konkurs.<\/p>\n

Organizujete i brojne dobrotvorne i edukativne akcije?<\/strong>
\nPovodom otvaranja Mercator Centra Beograd renovirali smo de\u010dji vrti\u0107 ‘Na\u0161a radost’ koji se nalazi u blizini. Ova donacija bila je vredna 250 hiljada evra.<\/p>\n

Osim toga, zanimljivo je da nas pose\u0107uje mnogo u\u010denika i studenata koji dolaze u Beograd na ekskurziju. Volimo kada do\u0111u najavljeno, da mo\u017eemo lepo da ih primimo.<\/p>\n

Nedavno smo imali posetu \u0111aka Trgovinske \u0161kole iz Ni\u0161a. Do\u0161lo je devet autobusa, 430 \u0111aka sa 40 nastavnika, i od tada primamo pisma odu\u0161evljenja. Oni porede ni\u0161ke trgovine sa nama i pi\u0161u o tome kao da su bili u inostranstvu. Veliko je interesovanje i studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kojima smo predstavili na\u0161 rad. Njihove ankete. pokazale su, kao i na\u0161e, da se Mercator izdvaja na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu po ponudi i kvalitetu usluge.<\/p>\n

Razgovarala Karolina Mellen<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

VLADIMIR KRAV\u010cUK, DIREKTOR MERCATORA S (Tekst objavljen u Progressive magazinu br.2, jun 2005.) MERCATOR S PREKO O\u010cEKIVANJA! Vladimir Krav\u010duk, direktor Mercatora S (Srbija): Od stranaca, jedino je Mercator skupio hrabrosti da novac ulo\u017ei sa namerom i \u0161iri svoju maloprodajnu mre\u017eu u Srbiji Mercator je jedan od najve\u0107ih trgovinskih lanaca u jugoisto\u010dnoj Evropi i jedini regionalni […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":471,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/470"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=470"}],"version-history":[{"count":44,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/470\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1514,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/470\/revisions\/1514"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/471"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=470"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=470"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=470"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}