{"id":36683,"date":"2025-11-04T15:33:57","date_gmt":"2025-11-04T14:33:57","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=36683"},"modified":"2025-12-04T15:39:48","modified_gmt":"2025-12-04T14:39:48","slug":"mleko-i-mlecni-proizvodi","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/mleko-i-mlecni-proizvodi\/","title":{"rendered":"Mleko i mle\u010dni proizvodi (oktobar 2025, NIQ)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Foto: Freepik<\/sub><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 231, oktobar\/novembar 2025)<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

DA LI STE ZA JOGURT, MLEKO ILI SIR?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kako se tehnologija hrane razvija, mleko i mle\u010dni proizvodi dobijaju nove oblike, ukuse i dodatke – uklju\u010duju\u0107i korisne bakterije koje podsti\u010du zdravlje digestivnog sistema. Prodavnice nude sve raznovrsniji izbor, a vitrine sa mle\u010dnim proizvodima postaju sve bogatije.<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Analiza NielsenIQ<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ana Nikoli\u0107
<\/strong>Client Service Executive,
NielsenIQ<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Mleko je izuzetno bogat izvor hranljivih sastojaka neophodnih za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje ljudskog organizma. Osim maj\u010dinog mleka, ljudi koriste i mleko ovce, koze, bivola, pa \u010dak i kobile, ali naj\u010de\u0161\u0107e i u najve\u0107oj meri – kravlje mleko. Upravo ono predstavlja osnovu ishrane najmla\u0111ih, ali i va\u017ean deo svakodnevne ishrane odraslih.
Preradom mleka nastaju brojni ukusni i zdravi proizvodi: kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka\u2026 Mleko se koristi i kao sastojak u pripremi mle\u010dnih hlebova, sladoleda, \u010dokolade, raznih testa i slatki\u0161a, oboga\u0107uju\u0107i ih hranljivim vrednostima i punim ukusom.
Za mnoge, jutarnji obrok je nezamisliv bez barem jednog mle\u010dnog proizvoda.
U svetu punom promena, jedno ostaje nepromenjeno – \u010dovekova iskonska ljubav prema mleku.
Zbog svega pomenutog va\u017eno je videti i kakva je prodaja mle\u010dnih proizvoda – mleka, jogurta i sira – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe \u0161iroke potro\u0161nje NielsenIQ, dobijeni analizom tr\u017ei\u0161ta u periodu od oktobra 2024. do septembra 2025. godine.
<\/p>\n\n\n\n

MLEKO
<\/strong>Na osnovu analize tr\u017ei\u0161ta, kojom je obuhva\u0107en pomenuti period (oktobar 2024 – septembar 2025), u Srbiji je uo\u010dljiv blagi pad prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period koli\u010dinski 1,4%, vrednosno 3,3 %.
Zna\u010dajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko sti\u017ee do kupaca, a uklju\u010deni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabele\u017een pad vrednosne prodaje, osim u velikim prodavnicama.
<\/p>\n\n\n\n

Po regionima
<\/strong>Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najve\u0107a je u Vojvodini (31,6%), potom u Beogradu (27,5%), u jugoisto\u010dnoj Srbiji iznosi 21,2%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji (19,7%.)
<\/p>\n\n\n\n

Koli\u010dinska prodaja
<\/strong>Ukoliko pogledamo trend koli\u010dinske prodaje mleka, po tom kriterijumu tako\u0111e prednja\u010di Vojvodina sa 32%, potom ide Beograd sa 26%, sledi regija jugoisto\u010dne Srbije sa 22%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 20%.
<\/p>\n\n\n\n

Po kanalima prodaje
<\/strong>Ako posmatramo kanale preko kojih mleko sti\u017ee do potro\u0161a\u010da, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike, srednje i male prodavnice, najvi\u0161e ovog proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 43,9%, koli\u010dinski 46%), slede velike prodavnice (vrednosno 20,9%, koli\u010dinski 20,8%), dok je najmanje mleka prodato u hipermarketima (vrednosno 2,8%, koli\u010dinski 2,7%).
<\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107i igra\u010di
<\/strong>Kada govorimo o najve\u0107im proizvo\u0111a\u010dima mleka, najzastupljeniji na srpskom tr\u017ei\u0161tu su slede\u0107i (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Ljubljanske Mlekarne, Mlekara \u0160abac i privatne robne marke. Ovih pet proizvo\u0111a\u010da sa privatnim robnim markama zauzima 89,7% vrednosnog i 89,3% koli\u010dinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tr\u017ei\u0161tu, u analiziranom periodu.
<\/p>\n\n\n\n

Po tipu proizvoda
<\/strong>Za analizu prodaje mleka va\u017ena je i njegova podela po segmentu na: te\u010dno UHT pasterizovano mleko (liquid milk\/UHT), te\u010dno pasterizovano mleko (liquid milk pasteurized), te\u010dno aromatizovano mleko UHT (liquid flavored milk – UHT), te\u010dno sve\u017ee aromatizovano mleko (liqui flav mlk\/fresh). Najve\u0107i udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima te\u010dno UHT pasterizovano mleko sa 55,1%, potom sledi pasterizovano mleko sa 25,6%. Aromatizovana mleka u prodaji u\u010destvuju sa 19,3% vrednosnog i 9,5% koli\u010dinskog udela.
<\/p>\n\n\n\n

Po nivou mle\u010dne masti
<\/strong>U analizu prodaje mleka uklju\u010dena je i njegova podela po nivou mle\u010dne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najvi\u0161e prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaji otpada 57,7% vrednosnog i 65,6% koli\u010dinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1% masti, na tre\u0107em mleko sa 1,5% masti, a na \u010detvrtom ono sa 2% mle\u010dne masno\u0107e.
<\/p>\n\n\n\n

Po ukusu
<\/strong>Tako\u0111e, va\u017ena za analizu prodaje mleka jeste podela ovih proizvoda po ukusu na: belo mleko (white milk), \u010dokoladno mleko (chocolate), mleko s ukusom vanile (vanilla), mleko s ukusom jagode (strawberry), biskvit (biscuit)\u2026 Podaci govore da, u posmatranom periodu u Srbiji, ubedljivo najve\u0107u prodaju bele\u017ei obi\u010dno belo mleko bez dodatih ukusa i na njega otpada 80,7% vrednosnog i 90,5% koli\u010dinskog udela. \u010cokoladno mleko u\u010destvuje sa 16,9% vrednosne i 8,7% koli\u010dinske prodaje u ukupnoj prodaji, slede mleko s ukusom vanile i ono s ukusom kafe, ali sa znatno manjom vrednosnom i koli\u010dinskom prodajom.
<\/p>\n\n\n\n

Po tipu i veli\u010dini pakovanja
<\/strong>U analizu je uklju\u010dena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), fla\u0161e (bottles) i kese (bags). Najve\u0107i udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 66,2% i koli\u010dinski 69,8%), potom mleko u fla\u0161ama (vrednosno 32% i koli\u010dinski 28,1%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 1,8% i koli\u010dinski 2,2%).
Na kraju, tako\u0111e, va\u017ena za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veli\u010dini pakovanja. Najvi\u0161e mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 53,6% i koli\u010dinski 60,5%), potom od 1,5l (vrednosno 12,7% i koli\u010dinski 15%). Sva ostala pakovanja mleka, ve\u0107a i manja, imaju manji vrednosni i koli\u010dinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tr\u017ei\u0161tu, u posmatranom periodu.
<\/p>\n\n\n\n

JOGURT
<\/strong>Na osnovu analize tr\u017ei\u0161ta, kojom je obuhva\u0107en period od oktobra 2024. do septembra 2025. godine, u Srbiji je uo\u010dljiv pad ukupne vrednosne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno 0,2%, dok koli\u010dinski bele\u017ei pad od 2,4%.
Zna\u010dajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt sti\u017ee do kupaca, a uklju\u010deni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabele\u017een pad koli\u010dinske prodaje, osim u velikim prodavnicama.
<\/p>\n\n\n\n

Po regionima
<\/strong>Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najve\u0107a je u Beogradu 32,3%, u Vojvodini iznosi 25,8%, u zapadnoj Srbiji je 22,3% dok je najmanja u jugoisto\u010dnoj Srbiji 19,6%.
Ukoliko pogledamo trend koli\u010dinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednja\u010di region Beograda sa 30,6%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,4%, sledi zapadna Srbija sa 23,4%, dok je na poslednjem mestu jugoisto\u010dna Srbija sa 20,6%.
<\/p>\n\n\n\n

Po kanalima prodaje
<\/strong>Posmatraju\u0107i kanale preko kojih jogurt sti\u017ee do potro\u0161a\u010da, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najvi\u0161e ovih proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 46,6%, koli\u010dinski 46,2%), slede velike i srednje prodavnice, dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u hipermarketima.
<\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107i igra\u010di
<\/strong>Kada govorimo o najve\u0107im proizvo\u0111a\u010dima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tr\u017ei\u0161tu su slede\u0107i (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara UB i privatne robne marke. Ovih pet proizvo\u0111a\u010da sa privatnim robnim markama zauzima 89% vrednosnog i 90,6% koli\u010dinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tr\u017ei\u0161tu.
<\/p>\n\n\n\n

Po nivou mle\u010dne masti
<\/strong>Za analizu prodaje jogurta va\u017ena je i njegova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti\u2026 Najve\u0107i udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mle\u010dne masti, na koji odlazi 50,7% vrednosnog i 58,3% koli\u010dinskog udela, slede jogurt sa 0,9% mle\u010dne masti i jogurt sa 9%, pa 1% mle\u010dne masti.
<\/p>\n\n\n\n

Po tipu pakovanja
<\/strong>Tako\u0111e, u analizu prodaje ovih proizvoda uklju\u010dena je i njihova podela po tipu pakovanja na: boce (bottles), \u010da\u0161e (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), \u010dinije (bowl). U Srbiji je, u analiziranom periodu, najvi\u0161e prodato jogurta u fla\u0161ama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 42,8% vrednosnog i 55,3% koli\u010dinskog udela, potom jogurta u \u010da\u0161i i jogurta u tetrapaku.
<\/p>\n\n\n\n

Po veli\u010dini pakovanja
<\/strong>Na kraju, tako\u0111e va\u017ena za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veli\u010dini pakovanja. Najvi\u0161e jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g\/ml (vrednosno 25,8% i koli\u010dinski 29,1%), zatim od 1.500g\/ml, 180g\/ml, potom pakovanja od 400g\/ml i 150g\/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, ve\u0107a i manja, imaju manji vrednosni i koli\u010dinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tr\u017ei\u0161tu, u posmatranom periodu.
<\/p>\n\n\n\n

SIR
<\/strong>Na osnovu analize tr\u017ei\u0161ta, kojom je obuhva\u0107en period od oktobra 2024. do septembra 2025. godine, u Srbiji je uo\u010dljiv blagi rast prodaje sira, u odnosu na prethodno posmatrani period, i to \u2013 vrednosno 0,8%, a koli\u010dinski 0,4%.
Zna\u010dajno je navesti da u vezi sa kanalima preko kojih sir sti\u017ee do kupaca, a uklju\u010deni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period, svi kanali bele\u017ee vrednosni i koli\u010dinski pad, osim supermarketa i velikih prodavnica.
<\/p>\n\n\n\n

Po regionima
<\/strong>Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najve\u0107a je u Beogradu 38%, u Vojvodini iznosi 26,7%, u jugoisto\u010dnoj Srbiji 20%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 15,3%.
Ukoliko pogledamo trend koli\u010dinske prodaje sira, po tom kriterijumu tako\u0111e prednja\u010di region Beograda sa 34,9%, na drugom mestu je Vojvodina sa 26,3%, sledi jugoisto\u010dna Srbija sa 22,4%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 16,4%.
<\/p>\n\n\n\n

Vode\u0107i igra\u010di
<\/strong>Kada govorimo o najve\u0107im proizvo\u0111a\u010dima sira, najzastupljeniji na srpskom tr\u017ei\u0161tu su slede\u0107i (po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie BMI, Imlek, Lactalis, Mlekara \u0160abac, Savencia. Ovih pet proizvo\u0111a\u010da zauzima 73,3% vrednosnog i 72% koli\u010dinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tr\u017ei\u0161tu.
<\/p>\n\n\n\n

Po tipu proizvoda
<\/strong>Za analizu prodaje sira va\u017ena je i njegova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), \u017euti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijalitete (specialities). Najve\u0107u prodaju na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 50,5% vrednosnog i 63% koli\u010dinskog udela. \u017duti sir je na drugom mestu sa 35,8% vrednosnog i 28% koli\u010dinskog udela, tre\u0107i je procesirani sir – sa 12,4% vrednosnog i 8,5% koli\u010dinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,3% vrednosnog i 0,5% koli\u010dinskog udela.
<\/p>\n\n\n\n

Po nivou mle\u010dne masti
<\/strong>Kada govorimo o nivou masti, va\u017enom za analizu prodaje ove mle\u010dne kategorije, sireve delimo na: one sa 45% mle\u010dne masti, one sa 70% mle\u010dne masti, sa neodre\u0111enim procentom mle\u010dne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tr\u017ei\u0161tu je, u posmatranom periodu, najvi\u0161e prodato sira sa 45% mle\u010dne masti i na njega odlazi 45,7% vrednosne i 44,2% koli\u010dinske prodaje.
<\/p>\n\n\n\n

Po tipu pakovanja
<\/strong>Jo\u0161 jedna podela, va\u017ena da prika\u017ee prodajne trendove na tr\u017ei\u0161tu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: okrugle kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), \u010da\u0161e (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tr\u017ei\u0161tu, u posmatranom periodu, najvi\u0161e je prodatog sira u okruglim kutijama s poklopcem i na njih odlazi 39,1% vrednosnog i 46% koli\u010dinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja u ukupnoj prodaji imaju znatno manji vrednosni i koli\u010dinski udeo.
<\/p>\n\n\n\n

Po veli\u010dini pakovanja
<\/strong>Na kraju, tako\u0111e va\u017ena za analizu prodaje sira jeste i podela po veli\u010dini pakovanja. Najvi\u0161e ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 26,4% i koli\u010dinski 26,9%), pakovanju od 250g (vrednosno 12,8% i koli\u010dinski 11,2%) i od 200g (vrednosno 6,7% i koli\u010dinski 5,3%), te u pakovanju od 500 i 150g. Sva ostala pakovanja sira, ve\u0107a i manja, imaju manji vrednosni i koli\u010dinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tr\u017ei\u0161tu u posmatranom periodu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 231, oktobar\/novembar 2025) DA LI STE ZA JOGURT, MLEKO ILI SIR? Kako se tehnologija hrane razvija, mleko i mle\u010dni proizvodi dobijaju nove oblike, ukuse i dodatke – uklju\u010duju\u0107i korisne bakterije koje podsti\u010du zdravlje digestivnog sistema. Prodavnice nude sve raznovrsniji izbor, a vitrine sa mle\u010dnim proizvodima postaju sve bogatije. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":36684,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36683"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=36683"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36683\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36880,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36683\/revisions\/36880"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36684"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=36683"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=36683"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=36683"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}