{"id":36558,"date":"2025-10-09T09:30:04","date_gmt":"2025-10-09T08:30:04","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=36558"},"modified":"2025-10-09T10:42:49","modified_gmt":"2025-10-09T09:42:49","slug":"drzavne-mere-ili-globalni-trend-promene-u-sistemu-poslovanja","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/drzavne-mere-ili-globalni-trend-promene-u-sistemu-poslovanja\/","title":{"rendered":"Dr\u017eavne mere ili globalni trend promene u sistemu poslovanja"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
foto: freepik<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Pritisak na cene, povezane javne rasprave i dr\u017eavne regulative nisu ekskluzivni problem doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta. Mnogi su primeri u regionu, Evropi i svetu, a re\u0161enje se samo name\u0107e. Pitanje je samo koja \u0107e tr\u017ei\u0161ta pokazati volju da ga u potpunosti i primene.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prate\u0107i regionalni, evropski, pa i svetski fcpi (Food Consumer Price Inflation) indeks, uz odre\u0111ena odstupanja, jasno je da porast cena prehrambenih proizvoda nije isklju\u010divo problem jednog tr\u017ei\u0161ta, ve\u0107 je po sredi globalni trend koji ozbiljno naru\u0161ava standard prose\u010dnog potro\u0161a\u010da. Uzroci kretanja krive koja je, kao \u0161to se mo\u017ee videti iz prilo\u017eenih grafova, prili\u010dno sli\u010dna, manje-vi\u0161e, svima su poznati i le\u017ee u de\u0161avanjima na koja je te\u0161ko uticati i mogu se podvesti pod obele\u017eja vremena u kom \u017eivimo.
Nakon par godina abnormalnog rasta cena i \u010dekanja da se situacija nekako samoreguli\u0161e, sva tr\u017ei\u0161ta i sve dr\u017eave koje su pogo\u0111ene ovim trendom sada poku\u0161avaju da prona\u0111u mehanizme stabilizacije. Potro\u0161a\u010d (odnosno glasa\u010d) je izgubio strpljenje. On se, uprkos nominalnom porastu primanja, i dalje ose\u0107a kao jedini nosilac tereta ovog ekonomskog poreme\u0107aja, \u0161to iskazuje kroz razne forme pritiska na vlasti, ali i bojkote trgovinskih lanaca.<\/p>\n\n\n\n

Mere Vlade RS koje su stupile na snagu 1. septembra tako\u0111e prate trend dr\u017eavnih intervencija u cilju pove\u0107anja standarda stanovni\u0161tva, koji je globalno prisutan. One ciljaju tri klju\u010dna sektora – energetiku, bankarstvo i posebno maloprodaju, koja je, usled svakodnevnog kontakta sa potro\u0161a\u010dem, najizlo\u017eenija sudu \u0161iroke javnosti.
Uredbom koja se konkretno odnosi na maloprodaju, obuhva\u0107eno je 23 kategorije, odnosno preko 20.000 proizvoda. Njihova bruto trgova\u010dka mar\u017ea ograni\u010dena je na 20% za trgovce sa prihodom ve\u0107im od 4,5 milijardi dinara u 2024. Fakturna cena ovih proizvoda ne sme biti vi\u0161a od one iz prvog dana avgusta ove godine (osim za kategorije izuzete dopunama uredbe), a trgova\u010dke naknade prema dobavlja\u010du ne smeju da prevazilaze 10%, sa posebnim osvrtom na logisti\u010dki rabat (3%) i otpis (1%).<\/p>\n\n\n\n

Sli\u010dne mere ograni\u010denja mar\u017ei i cena za osnovne namirnice uvedene su u vi\u0161e zemalja regiona, ali i EU, pa i globalno. Merama za kontrolu FMCG tr\u017ei\u0161ta su podvrgnute su zemlje poput Hrvatske<\/a>, Ma\u0111arske, Rumunije, Severne Makedonije, Poljske, Gr\u010dke, Slovenije, Bugarske i Slova\u010dke, ali i Francuske, uglavnom od 2022. zbog inflacije i rasta cena, koriste\u0107i razne vrste ograni\u010denja fokusiranih na klju\u010dne \u017eivotne potrep\u0161tine. O iskustvima sa drugih tr\u017ei\u0161ta ‘pogo\u0111enih’ dr\u017eavnim merama, pa i potezima industrije koji su doveli do njihovog ukidanja, mo\u017eete pro\u010ditati vi\u0161e u povezanim tekstovima na na\u0161em sajtu. Cilj ovih mera je stabilizacija cena i za\u0161tita potro\u0161a\u010da, ali ishodi su me\u0161oviti i jo\u0161 uvek se ne mogu u potpunosti sagledati. U nekim dr\u017eavama mere su dobile i formalne zakonske okvire, dok su druga tr\u017ei\u0161ta pokazala zrelost i u me\u0111usobnoj saradnji uspela da samostalno uklone uzroke dr\u017eavnih intervencija.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Izvor: MMF, Food Consumer Price Inflation<\/em><\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Srpska uredba svojevrsna je kombinacija sli\u010dnih zakonskih i podzakonskih akata kori\u0161\u0107enih u drugim dr\u017eavama u regionu, naro\u010dito u njihovoj po\u010detnoj fazi, a koje se konstantno prilago\u0111avaju novonastalim okolnostima i, za sada, konstantno produ\u017eavaju. Iako namenjene pre svega za umirivanje stanovni\u0161tva, ove mere jo\u0161 jednom potvr\u0111uju neophodnost sna\u017enijih partnerskih odnosa me\u0111u \u010diniocima lanca snabdevanja. Ne samo radi lak\u0161eg pre\u017eivljavanja dr\u017eavnih uredbi, ve\u0107 pre svega, radi uklanjanja uzroka koji su doveli do njihovog uvo\u0111enja. Iskustva sa inostranih tr\u017ei\u0161ta pokazala su da volja vlasti da se me\u0161a u tr\u017ei\u0161na kretanja opada srazmerno volji u\u010desnika u lancu snabdevanja da unaprede me\u0111usobnu saradnju kroz transparentnost i dugoro\u010dne ugovorne obaveze, odnosno da ula\u017eu trud u kreiranje odr\u017eivog dru\u0161tveno-ekonomskog sistema.
Globalni poreme\u0107aji, koji su se 3-4 godine u najve\u0107oj meri prelivali prema potro\u0161a\u010du, preko no\u0107i, doveli su postoje\u0107e tr\u017ei\u0161ne tokove i odnose do svog limita. Ne samo ustaljeni poslovno-partnerski odnosi, ve\u0107 ceo prora\u010dun formula tro\u0161kova i prihoda mora da pro\u0111e kroz prilago\u0111avanja novonastalim okolnostima, kako bi se odr\u017eala stabilnost, a to nije lako u situaciji u kojoj svaka karika poku\u0161ava da u \u0161to ve\u0107oj meri prenese optere\u0107enje na slede\u0107u, bez svesti o tome koliko je ona jo\u0161 u stanju da ga podnese. Imaju\u0107i u vidu ovu karakteristiku odnosa u lancu, razvijena evropska tr\u017ei\u0161ta, \u010diji rast se pre svega oslanja na rast volumena, jo\u0161 i u pred-kovid periodu pokrenula inicijative za ve\u0107u transparentnost B2B zajednice.<\/p>\n\n\n\n

Svako tr\u017ei\u0161te je specifi\u010dno, ali postoje i ona ‘specifi\u010dnija’. Optere\u0107eno nasle\u0111em kolapsa iz ’90-ih godina pro\u0161log veka i ubrzanom i turbulentnom tranzicijom, na\u0161e tr\u017ei\u0161te, svakako spada u ovu drugu grupu. Izra\u017een ‘nagon za pre\u017eivljavanje’ doveo je na\u0161e tr\u017ei\u0161te, za relativno kratko vreme, na, po svim pokazateljima, iznena\u0111uju\u0107e visok nivo u odnosu na polaznu ta\u010dku. Negativna posledica ovog nagona je zatvorenost u poslovnim odnosima, koja je klju\u010dna za neophodna prilago\u0111avanja i pronala\u017eenje odr\u017eive raspodele rizika i tereta du\u017e \u010ditavog lanca – od primarnog proizvo\u0111a\u010da do krajnjeg potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Tu se vra\u0107amo na pri\u010du o dru\u0161tveno-ekonomskoj odr\u017eivosti. Uplitanje dr\u017eave u tr\u017ei\u0161te nagove\u0161tava da su postoje\u0107e poslovne prakse dostigle svoj maksimum i da kompletna paradigma poimanja poslovnih procesa u Srbiji treba da pro\u0111e kroz jo\u0161 jednu transformaciju.
Stariji znaju, ukoliko \u017eele da se prisete, kako je funkcionisalo jedno za\u0161ti\u0107eno (SFRJ) tr\u017ei\u0161te i kakve su (blago re\u010deno) promene na tom tr\u017ei\u0161tu donele inflacija i najstro\u017ee sankcije ikada nametnute jednom dru\u0161tvu i tr\u017ei\u0161tu. Tada\u0161nja transformacija, koja je bila neophodna za pre\u017eivljavanje stavila je kratkoro\u010dne ciljeve i kratkoro\u010dni profit u prvi plan. Ovaj fokus na kratak rok, hteli mi to da priznamo ili ne, verovatno je najizra\u017eenija osobenost srpskog tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n

Poslovi\u010dna ‘snala\u017eljivost’ srpskog privrednika, uz nadaleko hvaljenu sposobnost i svestranost srpskog radnika i neverovatnu otpornost srpskog potro\u0161a\u010da, sa\u010duvali su doma\u0107e tr\u017ei\u0161te, omogu\u0107ili mu odre\u0111eno napredovanje i doveli do ovoga trenutka, provode\u0107i ga kroz nebrojene ‘nove normalnosti’ koje su nas zadesile usput. Ipak, ova najnovija, u kojoj je srpski radnik oti\u0161ao ‘trbuhom za kruhom’ (pitanje za HR stratege), a prose\u010dan potro\u0161a\u010d, kako deluje, kona\u010dno udario u zid, ostavlja snala\u017eljivost srpskog privrednika kao usamljeni deo lanca (uz dr\u017eavu kao ‘osigura\u010d’) koji odr\u017eava tr\u017ei\u0161nu konstrukciju. Deo lanca kom preti samouni\u0161tenje ukoliko ne promeni paradigmu poslovanja i ne usmeri ozbiljan deo svojih resursa u oporavak druga dva dela – radnika i potro\u0161a\u010da, re\u010dju – naroda, jer upravo su njihovi pritisci i zahtevi doveli do uvo\u0111enja dr\u017eavnih mera koje unose tako veliki nemir na tr\u017ei\u0161te. Realnost ipak upu\u0107uje da dugoro\u010dna odr\u017eivost, uprkos kratkoro\u010dnim pokazateljima, ne le\u017ei ni u nepalskom radniku ni u premium segmentu, ve\u0107 u istinskom, a ne deklarativnom, zalaganju za dalji razvoj tr\u017ei\u0161ta koji nije mogu\u0107 bez novih pravila igre. Koje su to neophodne promene u pravilima igre koje omogu\u0107avaju stabilnost kao novu osnovu rasta, mo\u017ee se nazreti iz britanskog primera<\/span>.<\/p>\n\n\n\n

Nagon za pre\u017eivljavanje nas jeste odr\u017eao u \u017eivotu, ali je neophodno shvatiti da smo pre\u017eiveli i da ‘hipertenzija’ mo\u017ee dovesti do kolapsa sistema, da dvocifreni godi\u0161nji rast nije normalnost niti neophodan u dugoro\u010dnom poslovanju, da transparentnost i iskrena saradnja me\u0111u karikama lanca snabdevanja nisu znak slabosti, ve\u0107 donose realne pozitivne rezultate. Normalizacija tr\u017ei\u0161ta jeste neminovnost, a samo su dva puta do nje – svesno, prora\u010dunato, dugoro\u010dno poslovno planiranje ili scenario \u0161umskog po\u017eara. Neophodno je, u ‘kriznom menad\u017ementu’ odre\u0107i se i \u010cer\u010dilovih na\u010dela (nikad ne dozvolite da propadne dobra kriza), kod jednih, i straha od nepredvidivosti, kod drugih, jer je dovoljno pogledati iskreno na ceo post-kovid period i videti da su krize u najmanjoj meri uticale upravo na FMCG industriju i da, realno, ne zavre\u0111uju toliki zna\u010daj koji im u\u010desnici u sektoru pridaju u poslovanju. Sektor robe \u0161iroke potro\u0161nje, kao takav, zaslu\u017euje da se ve\u0107a pa\u017enja njegovih \u010dlanova usmeri upravo na ono \u0161to bi trebalo da bude su\u0161tina njihovog poslovanja – zadovoljavanje potreba potro\u0161a\u010da. A potro\u0161a\u010d je jasno dao svoj glas, koji ve\u0107 godinama rezonira kroz brojne poku\u0161aje dr\u017eave da mu iza\u0111e u susret, po\u0161to samo tr\u017ei\u0161te uporno pokazuje nedostatak kapaciteta i volje da to samo u\u010dini.
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pritisak na cene, povezane javne rasprave i dr\u017eavne regulative nisu ekskluzivni problem doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta. Mnogi su primeri u regionu, Evropi i svetu, a re\u0161enje se samo name\u0107e. Pitanje je samo koja \u0107e tr\u017ei\u0161ta pokazati volju da ga u potpunosti i primene. Prate\u0107i regionalni, evropski, pa i svetski fcpi (Food Consumer Price Inflation) indeks, uz odre\u0111ena […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":36559,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[1149,40],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36558"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=36558"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36558\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36568,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/36558\/revisions\/36568"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/36559"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=36558"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=36558"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=36558"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}