{"id":35556,"date":"2025-04-14T16:10:57","date_gmt":"2025-04-14T15:10:57","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=35556"},"modified":"2025-04-14T16:12:31","modified_gmt":"2025-04-14T15:12:31","slug":"tranzicija-ka-regenerativnoj-poljoprivredi-tema-od-strateskog-znacaja","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/tranzicija-ka-regenerativnoj-poljoprivredi-tema-od-strateskog-znacaja\/","title":{"rendered":"TRANZICIJA KA REGENERATIVNOJ POLJOPRIVREDI: TEMA OD STRATE\u0160KOG ZNA\u010cAJA"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

14. IV 2025 | <\/strong>organizaciji Donau Soja i EIT Food u Subotici je po\u010detkom marta odr\u017eana radionica na temu ‘Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi’, koja je okupila vi\u0161e od 40 poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da, kao i stru\u010dnjake iz oblasti regenerativne poljoprivrede. Ovaj doga\u0111aj pru\u017eio je u\u010desnicima priliku da steknu nova znanja i razmene iskustva o odr\u017eivim praksama koje mogu doprineti unapre\u0111enju kvaliteta zemlji\u0161ta i prilago\u0111avanju klimatskim promenama.<\/p>\n\n\n\n

Donau Soja je ovim doga\u0111ajem zvani\u010dno i otpo\u010dela drugu godinu projekta pod nazivom ‘EIT Food Regenerative Agriculture Program’.<\/p>\n\n\n\n

Dr Jordana Ninkov, nau\u010dna savetnica iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je da regenerativna poljoprivreda nije samo izbor poljoprivrednih istra\u017eiva\u010da, ve\u0107 strate\u0161ko pitanje Republike Srbije u prilago\u0111avanju poljoprivrede na klimatske promene. Intenzivna poljoprivreda dovela je do iscrpljivanja zemlji\u0161ta i pada njegovog kvaliteta, \u0161to klimatske promene dodatno ubrzavaju. Procenjuje se da je polovina svetskog poljoprivrednog zemlji\u0161ta ve\u0107 degradirana, naj\u010de\u0161\u0107e usled gubitka organske materije – humusa. Sli\u010dan trend prisutan je i u Srbiji, gde se bele\u017ei pad sadr\u017eaja humusa, va\u017enog saveznika u prilago\u0111avanju na klimatske promene: „U Vojvodini, polovina zemlji\u0161ta spada u klasu slabo humusnih zemlji\u0161ta (< 3 % humusa), dok druga polovina ima srednji sadr\u017eaj humusa. Ovo je alarmantno stanje s obzirom na prirodni potencijal regiona, gde bi gotovo celokupna obradiva povr\u0161ina mogla pripadati klasi zemlji\u0161ta bogatog humusom (> 5 %)“, navela je Dr Ninkov.<\/p>\n\n\n\n

Profesor Jug, sa Osije\u010dkog Fakulteta agrobiotehni\u010dkih znanosti, govorio je o konzervacijskoj obradi zemlji\u0161ta, koja predstavlja slo\u017een sistem u kojem se povoljni uslovi za proizvodnju useva posti\u017eu primenom razli\u010ditih redukovanih zahvata obrade zemlji\u0161ta (ili njihovim potpunim izostavljanjem) i ostavljanjem biljnih ostataka na povr\u0161ini ili blizu povr\u0161ine zemlji\u0161ta, u koli\u010dini koja odgovara agroekolo\u0161ki lokalnim uslovima. Ovim pristupom spre\u010dava se dalja degradacija zemlji\u0161ta i pobolj\u0161avaju se njegova fizi\u010dka i biolo\u0161ka svojstva. „Ovakav pristup smanjuje emisiju<\/p>\n\n\n\n

CO\u2082, pove\u0107ava otpornost na su\u0161u i doprinosi dugoro\u010dnoj odr\u017eivosti proizvodnje“, rekao je profesor Jug.<\/p>\n\n\n\n

Dr Vladan Ugrenovi\u0107 je u svom izlaganju istakao da \u0107e erozija biodiverziteta imati negativniji uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u budu\u0107nosti. „Jedan od problema, sa nesagledivim posledicama, je dramati\u010dan pad pojave i raznovrsnosti svih vrsta insekata opra\u0161iva\u010da. Stvaranje i o\u010duvanje stani\u0161ta opra\u0161iva\u010dima mo\u017ee pobolj\u0161ati ukupni biodiverzitet i funkcije ekosistema koje pru\u017ea, a uvo\u0111enje polinatorskih traka na poljoprivredne povr\u0161ine jedna je od najefikasnijih mera“, istakao je u svom izlaganju dr Ugrenovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Jelena \u0160malc, rukovodilac govedarske farme na imanju Delta agrara, odr\u017eala je predavanje o va\u017enosti integracije sto\u010darske i biljne proizvodnje, kao klju\u010dnog faktora za odr\u017eivi razvoj poljoprivrede. Kroz svoje bogato iskustvo, Jelena je naglasila brojne prednosti koje ovakav pristup mo\u017ee doneti, kako u pogledu produktivnosti, tako i u o\u010duvanju prirodnih resursa.<\/p>\n\n\n\n

Predavanje je pokrilo teme kao \u0161to su pregonska ispa\u0161a, upravljanje stajnjakom, kao i zna\u010daj krmnih useva u integraciji sto\u010darske i biljne proizvodnje.<\/p>\n\n\n\n

Ekolo\u0161ke i ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede bili su tema predavanja profesora \u017diki\u0107a. Profesor \u017diki\u0107 je ukazao na nau\u010dne dokaze o vezi izme\u0111u emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te i globalnog zagrevanja, nagla\u0161avaju\u0107i posledice poput porasta temperature, gubitka ledenog pokriva\u010da i negativnog uticaja na biodiverzitet. „Prema podacima IPCC-a (The Intergovernmental Panel on Climate Change), poljoprivreda, \u0161umarstvo i kori\u0161\u0107enje zemlji\u0161ta zajedno \u010dine oko 24% globalnih emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te, ali istovremeno nude zna\u010dajan potencijal za smanjenje emisija kroz vezivanje ugljenika“, istakao je professor \u017diki\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Poseban deo bio je posve\u0107en potencijalu regenerativne poljoprivrede da smanji emisije kroz pove\u0107ano skladi\u0161tenje ugljenika u zemlji\u0161tu. Profesor \u017diki\u0107 je ukazao i na zna\u010daj ra\u010dunanja emisija i na primerima ilustrovao kako konkretne prakse, poput minimalne obrade zemlji\u0161ta, kori\u0161\u0107enja pokrovnih useva, precizne primene \u0111ubriva i upotrebe inhibitora nitrifikacije, doprinose smanjenju emisija.<\/p>\n\n\n\n

Obilazak njiva<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Drugog dana obuke proizvo\u0111a\u010di su imali prilike da posete kompaniju Geneza u Kanji\u017ei gde ih je u ataru do\u010dekao agronom Marko Bojin. Ova kompanija primenjuje prakse regenerativne poljoprivrede nekoliko godina, uveravaju\u0107i se u njihove brojne koristi i nesebi\u010dno deli svoja iskustva i saznanja. „Na\u0161a kompanija, kao i ja li\u010dno, te\u017eimo vra\u0107anju ravnote\u017ee u prirodne procese u proizvodnji, onako kako su funkcionisali pre \u010dovekovog uticaja i njegovih promena. Napredovali smo u pobolj\u0161anju plodnosti zemlji\u0161ta tako \u0161to primenjujemo principe minimalnog uznemiravanja zemlji\u0161ta, vra\u0107amo organsku materiju u zemlji\u0161te, koristimo mikrobiolo\u0161ke preparate, sejemo pokrovne useve, a tako\u0111e radimo na po\u0161umljavanju i uspostavljanju vetroza\u0161titnih pojaseva oko parcela“, istakao je agronom Bojin. Poljoprivredni proizvo\u0111a\u010di imali su priliku da na terenu vide pokrovni usev spana\u0107a, zatim uljanu repicu i je\u010dam koji se gaje bez upotrebe mineralnih \u0111ubriva, uz primenu pile\u0107eg i ov\u010dijeg stajnjaka, kao i mikrobiolo\u0161kih preparata, a uz minimalnu obradu zemlji\u0161ta koja isklju\u010duje oranje. Pored tehnika regenerativne poljoprivrede, proizvo\u0111a\u010dima je predstavljena i primena metoda precizne poljoprivrede, uklju\u010duju\u0107i aplikaciju pesticida putem drona, kao i setvu i kontrolu korova pomo\u0107u robota.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dci i dalji koraci<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Radionica u Subotici pokazala je da postoji velika zainteresovanost poljoprivrednika za regenerativne prakse, ali i potreba za dodatnom edukacijom i podr\u0161kom u primeni novih metoda. O\u010duvanje kvaliteta zemlji\u0161ta, smanjenje uticaja poljoprivrede na klimatske promene i pove\u0107anje ekonomske odr\u017eivosti proizvodnje ostaju klju\u010dni izazovi, a regenerativna poljoprivreda se name\u0107e kao neizostavan deo re\u0161enja. Donau Soja udru\u017eenje i EIT Food i u narednim godinama pru\u017ea\u0107e podr\u0161ku poljoprivrednim proizvo\u0111a\u010dima kada je u pitanju regenerativna poljoprivreda, pru\u017eaju\u0107i vredne resurse, stru\u010dnost i mogu\u0107nost za saradnju kako bi podstakli odr\u017eivu poljoprivredu i ubla\u017eili posledice klimatskih promena.<\/p>\n\n\n\n

O EIT Foodu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

EIT Food je deo Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) – nezavisnog tela Evropske unije osnovanog 2008. godine. Cilj EIT Food-a je da stvori i promovi\u0161e okru\u017eenje pogodno za inovacije i preduzetni\u0161tvo \u0161irom Evrope. EIT Food podr\u017eava prelazak poljoprivrednih gazdinstava na regenerativne poljoprivredne prakse u Evropi kako bi se ispunili ciljevi u vezi sa klimatskim promenama, potrebe za sigurnim snabdevanjem hrane i za\u0161titom na\u0161eg obradivog zemlji\u0161ta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

14. IV 2025 | organizaciji Donau Soja i EIT Food u Subotici je po\u010detkom marta odr\u017eana radionica na temu ‘Tranzicija ka regenerativnoj poljoprivredi’, koja je okupila vi\u0161e od 40 poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da, kao i stru\u010dnjake iz oblasti regenerativne poljoprivrede. Ovaj doga\u0111aj pru\u017eio je u\u010desnicima priliku da steknu nova znanja i razmene iskustva o odr\u017eivim praksama koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":35557,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[47],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35556"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=35556"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35556\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":35558,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/35556\/revisions\/35558"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/35557"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=35556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=35556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=35556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}