{"id":34591,"date":"2024-11-04T13:51:24","date_gmt":"2024-11-04T12:51:24","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=34591"},"modified":"2025-07-07T14:30:58","modified_gmt":"2025-07-07T13:30:58","slug":"sveze-meso-i-povrce","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/sveze-meso-i-povrce\/","title":{"rendered":"Sve\u017ee meso i povr\u0107e (oktobar 2024, Retail Zoom)"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Foto: Freepik<\/sub><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 221, oktobar 2024)<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

U FOKUSU SU ODR\u017dIVOST, ZDRAVLJE I PRAKTI\u010cNOST ZA POTRO\u0160A\u010cE<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Najva\u017eniji kanal prodaje za sve\u017ee meso i povr\u0107e je kanal hipermarketa i supermarketa (>300m\u00b2).<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Analiza RetailZoom<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

SVE\u017dE POVR\u0106E<\/strong><\/p>\n\n\n\n


Trendovi i o\u010dekivanja
<\/strong>Veli\u010dina tr\u017ei\u0161ta sve\u017eeg povrc\u0301a procenjena je na 895,5 milijardi ameri\u010dkih dolara u 2023. godini i predvi\u0111a se da c\u0301e registrovati 6% CAGR izme\u0111u 2024. i 2032. Inovacije proizvoda slu\u017ee kao zna\u010dajan pokreta\u010d rasta na tr\u017ei\u0161tu. Kompanije kontinuirano nastoje da uvedu nove sorte, pobolj\u0161aju profile ukusa i nutritivni sadr\u017eaj kako bi zadovoljile evoluirajuc\u0301e preferencije potro\u0161a\u010da za zdravijom i raznovrsnijom hranom. Inovacije kao \u0161to su organski proizvodi, pogodno prethodno rezano povrc\u0301e, proizvodi sa dodatom vredno\u0161c\u0301u poput kompleta za salatu i egzoti\u010dnog uvoza poma\u017eu da se pro\u0161iri izbor potro\u0161a\u010da, istovremeno zadovoljavajuc\u0301i potra\u017enju za prakti\u010dno\u0161c\u0301u i kvalitetom. Napredak u tehnologijama pakovanja kako bi se produ\u017eio rok trajanja i obezbe\u0111enje sve\u017eine dodatno stimuli\u0161u rast tr\u017ei\u0161ta sve\u017eeg povrc\u0301a re\u0161avanjem problema bezbednosti hrane i povec\u0301anjem privla\u010dnosti proizvoda.
Neki od trendova su da potro\u0161a\u010di sve vi\u0161e uklju\u010duju lisnato povrc\u0301e kao \u0161to su spanac\u0301, kelj i zelena salata u svoju ishranu zbog njegovih zdravstvenih prednosti, uklju\u010dujuc\u0301i vitamine i antioksidante. Popularnost salata, smutija i opcija za obroke koji brinu o zdravlju nastavlja da podsti\u010de potra\u017enju, podsti\u010duc\u0301i uzgajiva\u010de i trgovce na malo da pro\u0161ire svoju ponudu i inoviraju re\u0161enja za pakovanje kako bi osigurali sve\u017einu i udobnost. Mahunarke su jo\u0161 jedan segment u nastajanju, zahvaljujuc\u0301i svom sastavu bogatom proteinima i odr\u017eivosti. Sorte kao \u0161to su pasulj, gra\u0161ak i so\u010divo nisu samo osnovni sastojci u mnogim kuhinjama, vec\u0301 su privla\u010dni i ekolo\u0161ki svesnim potro\u0161a\u010dima koji tra\u017ee alternativu biljnim proteinima. Svestranost mahunarki u tradicionalnim i modernim recepturama, u skladu sa njihovim nutritivnim prednostima i ekolo\u0161ki prihvatljivim praksama uzgoja, pozicionira ih kao klju\u010dni pokreta\u010d rasta na tr\u017ei\u0161tu.
Budu\u0107nost kategorije sve\u017eeg povr\u0107a je usmerena ka ve\u0107oj odr\u017eivosti, zdravlju i prakti\u010dnosti za potro\u0161a\u010de. O\u010dekuje se da \u0107e inovacije u poljoprivredi, promene u potro\u0161a\u010dkim preferencijama i tehnolo\u0161ki napredak oblikovati ovu kategoriju u narednim godinama. Tr\u017ei\u0161te \u0107e postati sve vi\u0161e fokusirano na ekolo\u0161ki prihvatljive prakse, lokalnu i organsku proizvodnju, kao i na proizvode sa dodatnim zdravstvenim prednostima.<\/p>\n\n\n\n


Tr\u017ei\u0161te Srbije: analiza sve\u017eeg povr\u0107a
<\/strong>Podaci kompanije Retail Zoom se odnose na koli\u010dinsko i vrednosno u\u010de\u0161\u0107e sve\u017eeg povr\u0107a na maloprodajnom tr\u017ei\u0161tu Srbije u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. godine, dakle u proteklih godinu dana. Ukupno tr\u017ei\u0161te sve\u017eeg povr\u0107a iznosi preko 145 miliona evra u posmatranom periodu. Ukoliko uporedimo ovaj period sa istim periodom prethodne godine, primetan je rast vrednosne prodaje povr\u0107a od 3%, dok koli\u010dinski kategorija raste u proseku 5%. Ovo je usled pada prose\u010dne cene povr\u0107a od 1%.
<\/p>\n\n\n\n

Analiza potro\u0161a\u010dke korpe
<\/strong>Ako uzmemo u obzir Retail Zoom TIME analizu potro\u0161a\u010dke korpe u modernoj trgovini, broj korpi u kojima se prodaje sve\u017ee povr\u0107e raste 6,7% u odnosu na isti period pro\u0161le godine, dok je penetracija kategorije u korpama jedna od najve\u0107ih i iznosi 17%. Prose\u010dna cena sve\u017eeg povr\u0107a u korpama u kojima se prodaje iznosi 217 dinara i raste 4% u odnosu na prethodnu godinu, dok prose\u010dan broj proizvoda ove kategorije u korpi iznosi 1,9. Primetno je da se prose\u010dna cena po pojedina\u010dnom artiklu sve\u017eeg povr\u0107a u potro\u0161a\u010dkoj korpi smanjila za 0,6%. Sve ovo nam govori da je ne\u0161to povoljnija cena sve\u017eeg povr\u0107a doprinela tome da se pove\u0107a baza kupaca, dok je penetracija ostala na pribli\u017eno sli\u010dnom nivou.
<\/p>\n\n\n\n

Po kanalima prodaje
<\/strong>Najzna\u010dajniji kanal prodaje za povr\u0107e kada je u pitanju vrednosna prodaja je kanal hipermarketa i supermarketa kroz koji se proda 62% kategorije. Kroz kanal velikih i srednjih radnji se proda 34% kategorije, dok male radnje u\u010destvuju sa 4%. Koli\u010dinski posmatrano, prodaja sve\u017eeg vo\u0107a po kanalima je sli\u010dno zastupljena.
<\/p>\n\n\n\n

Po regionima
<\/strong>Analiziraju\u0107i sve\u017ee povr\u0107e, u toku posmatranog perioda u Beogradu je generisano 42% prodatih koli\u010dina i 46% vrednosne prodaje, region Severa \u2018nosi\u2019 31% koli\u010dina i 30% vrednosti, Istok i Zapad zajedno bele\u017ee 27% prodatih koli\u010dina (\u0161to je 25% prodajne vrednosti).
<\/p>\n\n\n\n

Po vrsti povr\u0107a
<\/strong>Srbija je zemlja u kojoj dominira povrtarska kultura krompir sa 16% vrednosne prodaje i 22% prodatih koli\u010dina, zatim sledi paradajz sa 16% vrednosne prodaje i 10% prodatih koli\u010dina, paprika \u010dini 9% vrednosne prodaje i 10% prodatih koli\u010dina, luk generi\u0161e 9% vrednosne prodaje i 11% prodatih koli\u010dina, ostale vrste povr\u0107a imaju dosta ni\u017ee udele.
<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

SVE\u017dE MESO
<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Trendovi i o\u010dekivanja
<\/strong>Veli\u010dina tr\u017ei\u0161ta mesa procenjena je na 1.075,9 milijardi dolara u 2023. godini i verovatno c\u0301e porasti na CAGR od vi\u0161e od 4% od 2023. do 2028.
Kategorija sve\u017eeg mesa suo\u010dava se sa zna\u010dajnim promenama, kako zbog sve ve\u0107e svesti o zdravlju i odr\u017eivosti, tako i zbog tehnolo\u0161kih inovacija. Evo nekoliko klju\u010dnih budu\u0107ih trendova u ovoj kategoriji:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Odr\u017eivost i etika u proizvodnji mesa
    Organsko i eti\u010dki uzgojeno meso:<\/em><\/strong> Potra\u017enja za mesom sa organskim sertifikatima i mesom \u017eivotinja uzgojenih pod eti\u010dkim uslovima (bez antibiotika, slobodan uzgoj) nastavlja da raste. Potro\u0161a\u010di postaju sve vi\u0161e svesni uticaja konvencionalne sto\u010darske i \u017eivinarske proizvodnje na okolinu i \u017eivotinje;
    Umanjenje ugljeni\u010dnog otiska: <\/em><\/strong>Postoje inicijative da se smanji negativan uticaj sto\u010darstva i \u017eivinarstva na klimatske promene, \u0161to uklju\u010duje optimizaciju ishrane stoke i \u017eivine i efikasnije upravljanje resursima;<\/li>\n\n\n\n
  2. Biljni i laboratorijski uzgojeni proteini
    Alternativa mesu: <\/em><\/strong>O\u010dekuje se dalji rast biljno zasnovanih alternativa mesu (biljni burgeri, kobasice), kao i laboratorijski uzgojenog mesa, koji poku\u0161avaju da odgovore na potra\u017enju za odr\u017eivim i eti\u010dkim alternativama mesu;
    Hibridni proizvodi:<\/em><\/strong> Neki brendovi uvode kombinaciju biljnog i tradicionalnog mesa kako bi stvorili manje ekolo\u0161ki \u0161tetne proizvode sa tradicionalnim ukusom mesa;<\/li>\n\n\n\n
  3. Fokus na zdravlje i kvalitet
    Manje, ali kvalitetnije meso:<\/em><\/strong> Potro\u0161a\u010di sve vi\u0161e biraju manje koli\u010dine mesa, ali fokusiraju se na vrhunski kvalitet. O\u010dekuje se porast potra\u017enje za mesom visoke nutritivne vrednosti, mesom sa manje masno\u0107a, bez aditiva, antibiotika i hormona;
    Funkcionalno meso:<\/em><\/strong> Mesni proizvodi sa dodatnim zdravstvenim benefitima, poput mesa oboga\u0107enog omega-3 masnim kiselinama ili vitaminima, mogu postati popularni u budu\u0107nosti;<\/li>\n\n\n\n
  4. Transparentnost i sledljivost porekla
    Sledljivost proizvoda:<\/em><\/strong> Potro\u0161a\u010di sve vi\u0161e \u017eele informacije o poreklu mesa – gde je uzgojeno, kako je hranjeno i kako je obra\u0111eno. Upotreba tehnologija kao \u0161to su blockchain ili QR kodovi omogu\u0107ava pra\u0107enje proizvoda od farme do trpeze, \u0161to doprinosi ve\u0107oj transparentnosti i poverenju potro\u0161a\u010da;
    Sertifikati i oznake:<\/em><\/strong> Proizvodi sa jasno istaknutim sertifikatima kao \u0161to su \u2018organsko\u2019, \u2018bez antibiotika\u2019 ili \u2018eti\u010dki uzgojeno\u2019 bi\u0107e sve tra\u017eeniji;<\/li>\n\n\n\n
  5. Inovacije u pakovanju i o\u010duvanju sve\u017eine
    Vakuum pakovanje i MAP (pakovanje sa modifikovanom atmosferom):<\/em><\/strong> Tehnologije pakovanja koje produ\u017eavaju rok trajanja i o\u010duvanje sve\u017eine mesa, poput vakuumskog pakovanja ili pakovanja sa modifikovanom atmosferom, postaju standard. Ove tehnologije smanjuju oksidaciju i kvarenje proizvoda;
    Ekolo\u0161ko pakovanje:<\/em><\/strong> Rastu\u0107a svest o zaga\u0111enju plastikom vodi ka inovacijama u pakovanju mesa, sa fokusom na odr\u017eive i biorazgradive materijale;<\/li>\n\n\n\n
  6. Personalizacija ishrane i prehrambene navike
    Mesni proizvodi za specifi\u010dne dijete:<\/em><\/strong> Razvoj mesa i mesnih proizvoda prilago\u0111enih specifi\u010dnim dijetama, poput keto, paleo ili visokoproteinskih re\u017eima ishrane, mogao bi postati zna\u010dajan segment tr\u017ei\u0161ta;
    Meso sa niskim sadr\u017eajem soli i aditiva:<\/em><\/strong> Potro\u0161a\u010di postaju sve svesniji \u0161tetnog uticaja prekomernog unosa soli i aditiva, pa postoji sve ve\u0107a potra\u017enja za mesnim proizvodima sa prirodnim sastojcima i smanjenom koli\u010dinom dodataka;<\/li>\n\n\n\n
  7. Tehnologija u proizvodnji i uzgoju
    Pametna poljoprivreda i sto\u010darstvo\/\u017eivinarstvo:<\/em><\/strong> Tehnologije poput dronova, senzora, AI i robota optimizuju sto\u010darsku i \u017eivinarsku proizvodnju, smanjuju\u0107i upotrebu resursa i pobolj\u0161avaju\u0107i efikasnost. Ove inovacije tako\u0111e poma\u017eu u pra\u0107enju zdravlja \u017eivotinja i smanjenju otpada;
    In vitro meso (uzgajano u laboratoriji):<\/em><\/strong> Iako je jo\u0161 u ranoj fazi razvoja, meso uzgajano u laboratoriji postaje sve vi\u0161e zastupljeno kao potencijalno odr\u017eiva opcija za budu\u0107nost, jer smanjuje potrebu za tradicionalnim uzgojem \u017eivotinja;<\/li>\n\n\n\n
  8. Regionalni i tradicionalni proizvodi
    Povratak tradiciji:<\/em><\/strong> Interesovanje za regionalne, tradicionalne mesne proizvode i tehnike proizvodnje mo\u017ee postati zna\u010dajan trend, sa naglaskom na o\u010duvanje lokalne gastronomije i autenti\u010dnih proizvoda;
    Artizansko meso:<\/em><\/strong> Mali proizvo\u0111a\u010di i mesare sa naglaskom na ru\u010dno proizvedeno meso visokog kvaliteta dobijaju na popularnosti, jer potro\u0161a\u010di sve vi\u0161e cene autenti\u010dnost i zanatski pristup proizvodnji;<\/li>\n\n\n\n
  9. Redukcija gubitaka i otpada
    Zero-waste inicijative:<\/em><\/strong> Smanjenje otpada u proizvodnji mesa postaje sve va\u017enije, sa naglaskom na iskori\u0161\u0107avanje svih delova \u017eivotinje (nose-to-tail filozofija) i minimiziranje otpada u lancu snabdevanja;
    Upotreba nusproizvoda:<\/em><\/strong> Postoji sve ve\u0107i fokus na kori\u0161\u0107enje nusproizvoda u prehrambenoj industriji za smanjenje otpada i stvaranje dodatnih proizvoda;<\/li>\n\n\n\n
  10. Uticaj klimatskih promena i regenerativna poljoprivreda
    Klimatski otporne rase:<\/em><\/strong> Uzgoj rasa \u017eivotinja koje su otpornije na su\u0161u, toplotu i druge klimatske promene postaje sve zna\u010dajniji;
    Regenerativna poljoprivreda:<\/em><\/strong> Ovaj pristup podrazumeva obnavljanje zemlji\u0161ta kroz sto\u010darstvo i \u017eivinarstvo, smanjenje emisije ugljen-dioksida i odr\u017eiviji uzgoj mesa, uz pozitivan uticaj na \u017eivotnu sredinu.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Budu\u0107nost kategorije sve\u017eeg mesa vodi ka odr\u017eivijoj, eti\u010dnijoj i personalizovanijoj ponudi proizvoda. Rastu\u0107a svest o uticaju sto\u010darstva i \u017eivinarstva na \u017eivotnu sredinu, zajedno sa potra\u017enjom za zdravijim i transparentnijim proizvodima, oblikova\u0107e tr\u017ei\u0161te. Inovacije u pakovanju, uzgoju i alternativama mesu, kao i personalizacija proizvoda prema potrebama potro\u0161a\u010da, odredi\u0107e slede\u0107e faze razvoja ove industrije.
    <\/p>\n\n\n\n

    Tr\u017ei\u0161te Srbije: analiza sve\u017eeg mesa
    <\/strong>Kada govorimo o tr\u017ei\u0161tu sve\u017eeg mesa (na meru i pakovanog) u Srbiji, kroz Retail Zoom panel (hiper\/supermarket, velike\/srednje radnje, male radnje), zabele\u017een je rast koli\u010dinske prodaje od 7%, dok je vrednosno kategorija rasla 10% u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. u odnosu na isti period godinu dana ranije. Rast cene je u proseku bio 2% na sve\u017eem i pakovanom mesu u klasi\u010dnoj maloprodaji. Dominantne su vrste svinjskog mesa u razvoju ove kategorije.
    <\/p>\n\n\n\n

    Po kanalima prodaje
    <\/strong>Sve\u017ee meso posmatrano po kanalima ostvaruje najve\u0107u vrednosnu prodaju u hiper\/supermaketima (73%), zatim sledi kanal velikih i srednjih radnji sa 25% i na kraju kanal malih radnji sa 2%. U pogledu prodatih koli\u010dina sve\u017eeg mesa, hiper\/supermarketi \u010dine 70%, velike i srednje radnje 27%, a male radnje 3%. Najve\u0107i rast cena je zabele\u017een u kanalu malih radnji (35%) u odnosu na pro\u0161lu godinu, posebno kod pakovanog mesa.
    <\/p>\n\n\n\n

    Po regionima
    <\/strong>Proteklih godinu dana, od septembra 2023. do avgusta 2024. godine, najvi\u0161e sve\u017eeg mesa se prodalo u regionu Beograd, 40% vrednosno i 35% koli\u010dinski. U regionu Sever je prodato po 29% koli\u010dina i vrednosti ukupne kategorije. Region Istoka generi\u0161e 26% prodajne koli\u010dine, ali 21% prodajne vrednosti. Ostatak prodaja dolazi iz regiona Zapad.
    <\/p>\n\n\n\n

    Analiza potro\u0161a\u010dke korpe
    <\/strong>Retail Zoom TIME analiza potro\u0161a\u010dke korpe u modernoj trgovini pokazuje da broj korpi u kojima se prodaje sve\u017ee meso raste 4,8% u odnosu na isti period godinu dana pre, dok penetracija kategorije u korpama iznosi 7,8%. Prose\u010dna cena sve\u017eeg mesa u korpama u kojima se prodaje iznosi 787 dinara i raste 7,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok prose\u010dan broj proizvoda ove kategorije u korpi iznosi 1,6. Primetno je da je prose\u010dna cena po pojedina\u010dnom artiklu sve\u017eeg mesa u potro\u0161a\u010dkoj korpi ostala pribli\u017eno sli\u010dna (0,7%).<\/p>\n\n\n\n

    <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    (tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 221, oktobar 2024) U FOKUSU SU ODR\u017dIVOST, ZDRAVLJE I PRAKTI\u010cNOST ZA POTRO\u0160A\u010cE Najva\u017eniji kanal prodaje za sve\u017ee meso i povr\u0107e je kanal hipermarketa i supermarketa (>300m\u00b2). Analiza RetailZoom SVE\u017dE POVR\u0106E Trendovi i o\u010dekivanjaVeli\u010dina tr\u017ei\u0161ta sve\u017eeg povrc\u0301a procenjena je na 895,5 milijardi ameri\u010dkih dolara u 2023. godini i predvi\u0111a […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":34592,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[19,10],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34591"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=34591"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34591\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36136,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/34591\/revisions\/36136"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/34592"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=34591"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=34591"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=34591"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}