{"id":32801,"date":"2024-03-01T17:07:14","date_gmt":"2024-03-01T16:07:14","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=32801"},"modified":"2024-03-01T17:07:14","modified_gmt":"2024-03-01T16:07:14","slug":"korporativna-filantropija-na-strateski-nacin-unapreduje-kvalitet-zivota-u-zajednici","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/korporativna-filantropija-na-strateski-nacin-unapreduje-kvalitet-zivota-u-zajednici\/","title":{"rendered":"Korporativna filantropija na strate\u0161ki na\u010din unapre\u0111uje kvalitet \u017eivota u zajednici"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
Marija Mitrovi\u0107, Trag fondacija (Foto: Jakov Simovi\u0107)<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

U javnosti, generalno, postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, te njihovi doprinosi \u010desto ostanu nevidljivi \u0161iroj populaciji, iako su veoma zna\u010dajni. Kompanije i preduze\u0107a, koji ve\u0107 dugi niz godina zna\u010dajno ula\u017eu u razvoj zajednica, zaslu\u017euju da budu istaknuti, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.<\/em><\/strong>
(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 214, feb\u201923.)<\/em><\/p>\n\n\n\n

„Korporativna filantropija je strate\u0161ki odgovor na potrebe zajednice i dru\u0161tva. Kompanija definisanjem cilja davanja za op\u0161te dobro i promene koju \u017eeli da ostvari, \u0161alje poruku da razume probleme okru\u017eenja u kome posluje. Korporativna davanja ne predstavljaju samo finansijski doprinos, ve\u0107 i strate\u0161ko partnerstvo izme\u0111u preduze\u0107a i neprofitnih organizacija u cilju pozitivne transformacije zajednica. Donacije kompanija sa dugoro\u010dnim efektom su zna\u010dajne, jer vode trajnim rezultatima koji \u0107e obuhvatiti veliki broj korisnika i u\u010diniti zajednicu kojoj je donirano boljim mestom za \u017eivot za sve njene \u010dlanove\u201d, ka\u017ee Marija Mitrovi\u0107, direktorka programa filantropije Trag fondacije, koja ove godine 17. put dodeljuje Virtus nagradu za filantropiju.<\/p>\n\n\n\n

Za koje kategorije se Virtus nagrada za filantropiju dodeljuje poslovnom sektoru?<\/strong>
Virtus nagrada se dodeljuje poslovnom sektoru u slede\u0107im kategorijama: nagrada za korporativnu filantropiju, nagrada za malo i srednje preduze\u0107e, nagrada za dugoro\u010dno partnerstvo izme\u0111u poslovnog i civilnog sektora i ove godine pokrenuta nagrada koja u tematski fokus stavlja korporativnu odnosno individualnu podr\u0161ku osna\u017eivanju \u017eena i devoj\u010dica. Veoma nas raduje \u010dinjenica da svake godine primimo veliki broj nominacija u kategorijama nagrada namenjenim poslovnom sektoru, jer nam to govori o anga\u017eovanju ovog sektora za dobrobit zajednica i gra\u0111ana. Nagrada predstavlja javno priznanje onim kompanijama i preduze\u0107ima koja su, prema proceni \u017eirija, na najdugoro\u010dniji i najefektniji na\u010din podr\u017eale inicijative za op\u0161te dobro, koje odgovorno posluju i svojim donacijama re\u0161avaju probleme u dru\u0161tvu i pokre\u0107u inicijative koje menjaju svest gra\u0111ana o odre\u0111enim pitanjima, donose\u0107i pozitivne promene u zajednicama u kojima deluju. U javnosti generalno postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, te njihovi doprinosi \u010desto ostanu nevidljivi \u0161iroj populaciji, iako su veoma zna\u010dajni. Kompanije i preduze\u0107a, koji ve\u0107 dugi niz godina zna\u010dajno ula\u017eu u razvoj zajednica, zaslu\u017euju da budu istaknuti, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta motivi\u0161e poslovni sektor da pokrene ili da se priklju\u010di filantropskim inicijativama?<\/strong>
Osnovni motiv kompanijama za davanja za op\u0161te dobro predstavlja unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota u zajednici u kojoj ta kompanija posluje, \u2018vra\u0107anje\u2019 zajednici, ali i izgradnja pozitivnog imid\u017ea i timskog duha unutar same kompanije. U mnogim kompanijama postoje posebni sektori koji se bave osmi\u0161ljavanjem filantropskih aktivnosti i one obi\u010dno imaju definisanu vi\u0161egodi\u0161nju strategiju davanja za op\u0161te dobro, formulisanu kroz principe dru\u0161tveno-odgovornog poslovanja. \u017delja im je da ulo\u017ee natrag u zajednicu u kojoj posluju, ali i da svojim anga\u017emanom po\u0161alju poruku drugim kompanijama i tako ih inspiri\u0161u da se i one oprobaju u filantropskom delovanju.<\/p>\n\n\n\n

Kompanije \u010desto koriste programe volontiranja da motivi\u0161u svoje zaposlene da vreme posvete nekoj filantropskoj inicijativi. Kakav je zna\u010daj takvih inicijativa?<\/strong>
Pored direktnih donacija materijalnih sredstava, filantropske aktivnosti doma\u0107ih i me\u0111unarodnih kompanija se sve \u010de\u0161\u0107e sprovode i kroz mentorstvo, pru\u017eanje stru\u010dnih saveta i doniranje vlastitog vremena. Poslednjih godina se bele\u017ei porast direktnog uklju\u010divanja zaposlenih u filantropske aktivnosti, kako kroz volonterski rad, tako i kroz druge vrste anga\u017emana, dok same kompanije isti\u010du sve ve\u0107i broj prednosti u\u010de\u0161\u0107a u dobrotvornim akcijama. Najpre, to je dobar na\u010din da se zaposleni direktno anga\u017euju i uklju\u010de u ne\u0161to van poslovnih obaveza. Drugo, oni tako postaju deo identiteta kompanije, \u0161to mo\u017ee povoljno uticati na ja\u010danje timskog duha i izgradnju pozitivne atmosfere u kompaniji. I kona\u010dno, to je odli\u010dan na\u010din da doprinesu zajednici, \u0161to u zaposlenima budi zadovoljstvo i daje im vec\u0301i osec\u0301aj svrhe i smisla u njihovim buduc\u0301im radnim poduhvatima.<\/p>\n\n\n\n

Koliko je razvijen koncept dru\u0161tveno-odgovornog poslovanja u sektoru malih i srednjih preduze\u0107a?<\/strong>
U manjim preduze\u0107ima, inicijativa za filantropsko delovanje uglavnom poti\u010de od samog vlasnika ili menad\u017eera, koji zajedno sa zaposlenima redovno koordini\u0161u razli\u010dite vidove podr\u0161ke, no one u ve\u0107oj meri predstavljaju odgovore na goru\u0107e probleme i potrebe u zajednici ili na infrastrukturna pitanja. Glavni motiv je da \u017eele da podr\u017ee zajednicu u kojoj posluju i da prema njoj deluju kao \u2018dobar kom\u0161ija\u2019.
Poslednjih godina sektor malih i srednjih preduze\u0107a sve vi\u0161e razvija dru\u0161tveno-odgovorne strategije kao rezultat prepoznavanja zna\u010daja odgovornih poslovnih praksi u svim industrijama. Mala i srednja preduzec\u0301a mogu koristiti dru\u0161tveno-odgovorno poslovanje kako bi uskladila svoj brend sa relevantnim dru\u0161tvenim pitanjima koja su bitna njihovim partnerima i \u0161iroj zajednici. Na taj na\u010din oni podsti\u010du pozitivan dru\u0161tveni uticaj i ja\u010daju svoju konkurentsku poziciju na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Ove godine posebnu pa\u017enju ste posvetili osna\u017eivanju \u017eena i devoj\u010dica. U kojoj meri se primenjuju regulative o rodnoj ravnopravnosti u kompanijama u Srbiji?
<\/strong>Kada je re\u010d o internim politikama rodne ravnopravnosti, istra\u017eivanje koje su zajedno sprovele Trag fondacija i fondacija Catalyst Balkans, pokazuje da je najve\u0107i broj kompanija (83%) internim pravilnicima regulisao politiku spre\u010davanja seksualnog uznemiravanja na radnom mestu. Potom, 70% kompanija garantuje jednakost plata mu\u0161karaca i \u017eena, a 64% garantuje karijernu za\u0161titu \u017eena tokom porodiljskog odsustva. O\u010dekivano, najmanje prisutne su rodne kvote u odborima odlu\u010divanja, koje kao deo interne regulative navodi tek 22% anketiranih.
Kada je re\u010d o eksternim aktivnostima na polju rodne ravnopravnosti, naj\u010de\u0161\u0107i vid anga\u017emana odnosi se na pru\u017eanje finansijskih i nefinansijskih donacija (39%), oko tre\u0107ine anketiranih navodi da je njihova kompanija u\u010destvovala u procesima zagovaranja, lobiranja i podizanja svesti u javnosti, a u najmanjoj meri se reflektuje kroz zapo\u0161ljavanje \u017eena iz ranjivih kategorija dru\u0161tva (19%). Ve\u0107ina intervjuisanih predstavnika i predstavnica kompanija donatora, gotovo sve aspekte rodne ravnopravnosti smatra va\u017enim predmetom dru\u0161tveno-odgovornog poslovanja.
Prema njihovim re\u010dima, takve aktivnosti bi najvi\u0161e trebalo da budu usmerene ka pru\u017eanju podr\u0161ke majkama, borbi protiv nasilja nad \u017eenama, ostvarivanju prava na jednaku zaradu, zapo\u0161ljavanju \u017eena, dodatnoj edukaciji, podsticanju \u017eena preduzetnica, zapo\u0161ljavanju \u017eena na pozicijama odlu\u010divanja i prevenciji odnosno dijagnostici specifi\u010dno \u017eenskih oboljenja.
Podr\u0161ka devoj\u010dicama kroz sportske i kulturne programe, kao i podr\u0161ka \u017eenama u ruralnim sredinama su aktivnosti koje su u manjoj meri prepoznate kao va\u017ene, ali se one ipak do\u017eivljavaju kao potencijalni deo programa dru\u0161tveno-odgovornog poslovanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U javnosti, generalno, postoji malo informacija o dobrotvornim aktivnostima poslovnog sektora, te njihovi doprinosi \u010desto ostanu nevidljivi \u0161iroj populaciji, iako su veoma zna\u010dajni. Kompanije i preduze\u0107a, koji ve\u0107 dugi niz godina zna\u010dajno ula\u017eu u razvoj zajednica, zaslu\u017euju da budu istaknuti, kao inspiracija i pozitivan primer drugima.(tekst objavljen u Progressive magazinu br. 214, feb\u201923.) „Korporativna filantropija […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":32802,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,21],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32801"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32801"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32801\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32803,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32801\/revisions\/32803"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32802"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32801"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32801"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32801"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}