{"id":32600,"date":"2024-02-08T14:04:53","date_gmt":"2024-02-08T13:04:53","guid":{"rendered":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=32600"},"modified":"2024-02-08T14:06:28","modified_gmt":"2024-02-08T13:06:28","slug":"pogled-iz-niq-ovog-helikoptera-na-fmcg-trziste-u-srbiji-evropi-i-svetu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/pogled-iz-niq-ovog-helikoptera-na-fmcg-trziste-u-srbiji-evropi-i-svetu\/","title":{"rendered":"Pogled iz NIQ-ovog \u2019helikoptera\u2019 na FMCG tr\u017ei\u0161te u Srbiji, Evropi i svetu"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

U prijatnoj atmosferi beogradskog Aero kluba, po\u010detkom decembra 2023. odr\u017ean je sve\u010dani NIQ CEO Dinner Event, povodom dvostrukog jubileja kompanije koja proslavlja vek postojanja, od \u010dega i ta\u010dno dve decenije u Srbiji.<\/strong><\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Miroslav Tasi\u0107, General Manager, NielsenIQ Adriatics<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Dobrodo\u0161licu je zvanicama po\u017eelela Kosa Gruba\u010d, Inside Sales Specialist NielsenIQ Adriaticsa, nakon \u010dega je re\u010d prepustila Miroslavu Tasi\u0107u, GM-u kompanije. Prilikom osvrta na dvadesetogodi\u0161njicu postojanja NIQ-a na srpskom tr\u017ei\u0161tu, Tasi\u0107 je primetio da je prava tr\u017ei\u0161na i marketin\u0161ka misao u na\u0161oj zemlji po\u010dela da se razvija upravo pre dve decenije, u \u010demu vidi zaslugu i kompanije koju predvodi. Najavljuju\u0107i prezentaciju koja sledi, istakao je da ona pru\u017ea svojevrstan ‘pogled iz helikoptera’, \u0161iru sliku na kretanje FMCG tr\u017ei\u0161ta, kako na globalnom, tako i na kontinentalnom i lokalnom nivou. Uloga NielsenIQ-a upravo i jeste da, nezavisno od pojedina\u010dnih odluka kompanija, pru\u017ei uvid u zbirnu sliku koja uklju\u010duje veliki broj parametara, da bi se sumirali razli\u010diti pogledi i do\u0161lo do istine, navodi Tasi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Rekordan nominalni rast i stagnacija volumena<\/strong>
Analizu pokazatelja koji su obele\u017eili 2023. godinu, sa naznakama gde treba tra\u017eiti pokreta\u010de rasta u narednom periodu, pod nazivom ‘Pathways to Growth’ prezentovao je Igor Grudeni\u0107, Customer Success Leader Adriatics. Postaviv\u0161i perspektivu narednog izlaganja u kontekst izjave Elona Muska da \u017eivimo u najboljim vremenima u istoriji \u010dove\u010danstva, ma koliko to \u010dudno zvu\u010dalo u ovom trenutku, i da je Srbija daleko iznad svetskog proseka kada su u pitanju BDP po glavi stanovnika i o\u010dekivani \u017eivotni vek, Grudeni\u0107 je izneo i niz parametara koji negativno uti\u010du na trenutno stanje FMCG tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to su post-kovid poreme\u0107aji u lancima snabdevanja, inflacija, politi\u010dka nestabilnost, polarizacija dru\u0161tva, ratovi, migrantske i humanitarne krize\u2026 Pogled na graf ispod dovoljno pokazuje nestabilnost FMCG tr\u017ei\u0161ta u prethodne tri godine, ali i njegovu otpornost i re\u0161enost da se zadr\u017ei stabilan nominalni rast. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Napomenuv\u0161i da, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, gra\u0111ani Srbije kao glavne dve pretnje vide geoekonomske konfrontacije i strahovit skok cena, Grudeni\u0107 je istakao da je oficijelna inflacija u na\u0161oj zemlji za poslednje dve godine, gledano sumarno (24%), jednaka ukupnoj inflaciji zabele\u017eenoj od 2013. do 2021. Pik skoka cena u FMCG industriji, koji se dogodio u poslednjem kvartalu ’22. je pro\u0161ao i od tada je u konstantnom usporavanju, sa tada\u0161njih 21,9% na 13,1% u Q3 ’23. Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za srpsko FMCG tr\u017ei\u0161te jeste da taj zaista izrazit tempo rasta cena ipak nije ugrozio koli\u010dinu prodaje. \u0160tavi\u0161e, od po\u010detka cenovnog rasta (Q3 ’21) pad volumena je zabele\u017een samo u Q1 ’23. (-1%) i Q2 ’23. (-1,7%), dok je ve\u0107 u tre\u0107em kvartalu povratio pozitivan trend od 3,3%. <\/p>\n\n\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Volumen \u0107e u 2023. svakako zadr\u017eati pozitivan trend, \u0161to je u evropskim okvirima zaista retkost. To je omogu\u0107ilo i da se nominalni rast FMCG-a u poslednjih godinu dana kre\u0107e na prose\u010dnom nivou od impresivnih 19%. Podatak je jo\u0161 interesantniji ukoliko se ima u vidu da je prose\u010dan nominalni rast na zapadu Evrope iznosio 7,9%, uz zna\u010dajan pad koli\u010dina.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
Igor Grudeni\u0107, Customer Success Leader, NielsenIQ Adriatics<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Potro\u0161a\u010dke strategije za pre\u017eivljavanje<\/strong>
Pitanje na koje bi svi \u017eeleli da znaju odgovor je koliko potro\u0161a\u010di mogu da isprate taj rast koji se bazira gotovo isklju\u010divo na podizanju cena. Prema NIQ podacima koje je izneo Grudeni\u0107, \u010dak 93% potro\u0161a\u010da na \u010ditavom Starom kontinentu promenilo je navike prilikom kupovine kako bi bolje upravljali tro\u0161kovima. Strategije za upravljanje tro\u0161kovima u evropskim doma\u0107instvima su brojne i \u0161iroko zastupljene (prose\u010dno 4 po doma\u0107instvu), pa se tako 10 najpopularnijih kre\u0107e u rasponu od svega 15 procentnih poena. To su redom: kupovina bilo kog brenda koji je na promociji (36%), \u010de\u0161\u0107i odlazak u prodavnice sa percipirano ni\u017eim cenama, kao \u0161to su diskonti (32%), pra\u0107enje tro\u0161kova u potro\u0161a\u010dkoj korpi (30%), biranje trgova\u010dkih robnih marki (30%), obustavljanje kupovine odre\u0111enih proizvoda i fokusiranje samo na osnovne potrep\u0161tine (28%), biranje najjeftinijih proizvoda iz \u017eeljenog repertoara (28%), kori\u0161\u0107enje trgova\u010dkih programa lojalnosti (24%), biranje najjeftinijih proizvoda bez obzira na brend (22%), zamena jeftinijom alternativom, kao npr. drugi deo mesa (22%) i kupovina na ve\u0107e koli\u010dine ili u ve\u0107im pakovanjima (21%). Kao jedan od najsimptomati\u010dniih parametara koji oslikavaju ovu promenu u pona\u0161anju kupaca Grudeni\u0107 isti\u010de preokret u kretanju rasta vrednosti prodate robe na promocijama. Ona je do jula ’22. konstantno bila u negativnom indeksu u odnosu na prethodnu godinu, da bi od avgusta iste godine dobila stalan pozitivan trend. Srbija je po va\u017enosti promocija u evropskom proseku (36% u\u010de\u0161\u0107a u vrednosti prodaje), dok se na vrhu nalaze \u010cesi sa neverovatnih 64%. U na\u0161oj zemlji, po kategorijama te nivoe dosti\u017eu jedino \u010dokolada i paradajz za kuvanje sa po 60% vrednosti. Mada je jo\u0161 uvek rano za ozbiljniju procenu, proizvodi na akciji sa dr\u017eavnom inicijativom ‘Bolja cena’, za sada bele\u017ee zna\u010dajne rezultate u koli\u010dinskom rastu i to naro\u010dito u segmentima kozmetike i higijene.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Po kanalima prodaje, u potro\u0161a\u010dke strategije najbolje su se uklopili diskonteri i kiosci koji su zabele\u017eili najve\u0107i nominalni rast od 30,9% i 25% i to najvi\u0161e zahvaljuju\u0107i rastu koli\u010dine prodate robe od 10,7%, odnosno 13,2%. Interesantno je u ovom kontekstu napomenuti da stepen rasta volumena nije povezan sa stepenom rasta cena u odre\u0111enim kanalima, iako najve\u0107i broj potro\u0161a\u010da tvrdi da ta\u010dno zna sve ili ve\u0107inu cena proizvoda koje redovno kupuju.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Jo\u0161 jedan segment koji profitira usled ve\u0107e potro\u0161a\u010dke fokusiranosti na FMCG potro\u0161nju jeste PL. Iako je u na\u0161oj zemlji on i dalje na skromnih 13% vrednosnog udela na FMCG tr\u017ei\u0161tu (u evropskom vrhu nalazi se \u0160vajcarska sa 52%, dok je kontinentalni prosek 33%, a globalni 22%), rast trgovinskih robnih marki je zna\u010dajan i u celoj isto\u010dnoj Evropi tri puta je izra\u017eeniji nego na zapadu. Kako isti\u010de Grudeni\u0107, naro\u010dito treba imati u vidu da, iako je glavni podsticaj za kupovinu PL-a i dalje cena, sve ve\u0107i broj potro\u0161a\u010da smatra da imaju podjednak ili \u010dak vi\u0161i kvalitet u odnosu na brendove, \u0161to je naro\u010dito izra\u017eeno u Srbiji.<\/p>\n\n\n\n

Odgovor industrije: Inovacije i odr\u017eivost<\/strong>
Iz podataka kojima raspola\u017ee NIQ, jasno se vidi da proizvo\u0111a\u010di sa uspe\u0161nim inovacijama rastu. Ti proizvo\u0111a\u010di imali su gotovo duplo ve\u0107u verovatno\u0107u za rast od onih sa inovacijama koje stagniraju ili padaju u prodaji. Tokom 2022. godine u tome su prednja\u010dile drogerijske kategorije, kod kojih verovatno\u0107a za rast ukupne prodaje usled uspe\u0161nih lansiranja raste 3-4x u odnosu na one sa ‘nevidljivim’ rastom inovacija.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de inovacija u poslovnim procesima, ve\u0161ta\u010dka inteligencija (AI) se name\u0107e kao tema, ali je u ovom trenutku, bez jasne regulative, nezahvalno prognozirati njen uticaj na tr\u017ei\u0161te. Uprkos \u010destim raspravama vezano za AI koje ponekad doti\u010du i eti\u010dnost kori\u0161\u0107enja, neke kompanije, naro\u010dito u SAD-u, ve\u0107 ponosno isti\u010du u svojim kampanjama saradnju sa, ili \u010dak potpuno prepu\u0161tanje recepture, dizajna i marketinga u ruke ve\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n\n

Drugi brzorastu\u0107i trend koji mo\u017ee pribli\u017eiti proizvod potro\u0161a\u010du jeste odr\u017eivost i odgovorno poslovanje. Njegov zna\u010daj je tokom poslednje dve godine porastao za 70% i popeo se na peto mesto po bitnosti za odabir brenda. Iznad odr\u017eivosti su ostali samo poverenje u brend, zdravije opcije, bezbednost\/higijena i, na prvom mestu, pristupa\u010dne\/niske cene. Treba imati na umu i da potro\u0161a\u010di brendove smatraju najodgovornijima za odr\u017eivi razvoj, na drugom mestu lokalnu vlast, tek na tre\u0107em sebe, a trgovce dr\u017ee za \u010detvrte po odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to je, prema Grudeni\u0107evim re\u010dima, najva\u017enije prilikom odabira projekata odr\u017eivosti jeste \u010duvati se tzv. ‘Greenwashinga’ (ekomanipulacije), odnosno neistinitih tvrdnji vezanih za ekolo\u0161ke inicijative i proizvodne procese kompanije. Ovakav potez odnosi gotovo 8 od 10 potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Pogled iz tri ugla
<\/strong>Panel diskusiju koja je usledila nakon prezentacije vodila je Tja\u0161a Pi\u0161ljar Anti\u010devi\u010d, Analytics Sales Leader CSEE NielsenIQ-a. U diskusiji su u\u010destvovali Maja Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107, direktor marketinga kompanije Veropoulos, Nikola Kostoski, komercijalni direktor Gomexa i General Manager NielsenIQ Adriaticsa Miroslav Tasi\u0107.<\/p>\n\n\n

\n
\"\"
(Sleva nadesno) Tja\u0161a Pi\u0161ljar Anti\u010devi\u010d, Nikola Kostoski, Maja Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107, Miroslav Tasi\u0107<\/sup><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n

Kao klju\u010dni termin koji obele\u017eava FMCG tr\u017ei\u0161te danas i ovde, Tja\u0161a je istakla krizu tro\u0161kova, odnosno veliku opreznost u pristupanju tro\u0161kovima i od strane proizvo\u0111a\u010da i od strane trgovaca, ali i od strane samih potro\u0161a\u010da, \u0161to se trenutno ponajbolje ogleda u statistikama vezanim za promocije. Uz \u010destitke za dupli jubilej koji proslavlja NielsenIQ, Maja Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107 je ocenila da je prethodna prezentacija dobro opisala stanje na tr\u017ei\u0161tu, ali je i istakla da je Veropoulos, ipak, uspeo da prona\u0111e put koji je kompaniju za\u0161titio od svima poznatih negativnih uticaja. U pitanju je specifi\u010dna potro\u0161a\u010dka ni\u0161a koja se znatno druga\u010dije vlada u odnosu na sveukupna o\u010dekivanja. Specifi\u010dnost ove trgovine obezbedila je daleko ve\u0107u lojalnost potro\u0161a\u010da, uprkos tome \u0161to sam Veropoulos nema npr. izra\u017eenu trgova\u010dku marku. Kompanija je u vreme krize investirala u premium segment, otvaranje velikog objekta od 10.000m2 u Novom Sadu (uprkos zna\u010dajnom padu prodaje u hipermarketima), u pro\u0161irenje poslovanja Jumbo formata i pro\u0161irenje asortimana u obe trgovine. \u0160to se cenovne politike ti\u010de, kako isti\u010de Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107, u Super Veru je za 20% pove\u0107an broj proizvoda na akciji i smatra da, naro\u010dito uz kori\u0161\u0107enje programa lojalnosti, kupci znaju da kod njih mogu da o\u010dekuju „izuzetno fer cene“. Osim toga, ona je kao konkurentsku prednost naglasila ‘fresh’ segment i mogu\u0107nost kompanije da zahvaljuju\u0107i relativno malom broju objekata obezbedi svojim potro\u0161a\u010dima uvek sve\u017ee proizvode sa kvalitetnim geografskim poreklom. U ovom kontekstu, Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107 isti\u010de da je za njih velika stvar dobar odnos koji kompanija ima sa malim proizvo\u0111a\u010dima, koji nisu objedinjeni u PL-u, ve\u0107 kroz saradnju sa Veropoulosom imaju priliku da bez pritiska grade svoj brend fokusiraju\u0107i se na kvalitet. „Mi smo isti, u smislu da nam je kupac i dalje najva\u017eniji i spremni smo da neko vreme i pretrpimo ne\u0161to i da investiramo, kako bismo ga zadr\u017eali“, istakla je Maja Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107 i otkrila da je broj transakcija u njihovim objektima porastao za vi\u0161e od 20% u odnosu na prethodnu godinu, ne ra\u010dunaju\u0107i objekat u Novom Sadu.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, predstavnik Gomexa Nikola Kostoski, podelio je iskustva o pona\u0161anju potro\u0161a\u010da iz jednog potpuno druga\u010dijeg koncepta trgovine. On je, uprkos \u010dinjenici da Gomex ima stabilan rast, istakao da su promene u pona\u0161anju potro\u0161a\u010da u malim i srednjim formatima tektonske. „Srbija je do 2018. godine bila ‘mirno more’ u smislu da je broj trgovina koje potro\u0161a\u010d poseti mese\u010dno bio 1,1 – 1,2. Ulaskom Lidla taj broj je oti\u0161ao na 1,5. Diskonter je uzeo svima po ne\u0161to, ali sve je nastavilo da se odvija manje-vi\u0161e normalno. Sa inflacijom taj broj je sko\u010dio na 2,3 trgovca koje prose\u010dan potro\u0161a\u010d poseti tokom meseca“, rekao je Kostoski i pojasnio da je uzrok to \u0161to me\u0111u potro\u0161a\u010dima novca vi\u0161e nema i da sada cenovna percepcija ima glavnu re\u010d. Prema njegovim re\u010dima ozbiljan nedostatak novca je naro\u010dito primetan od septembra i to do te mere da se trgovcu \u010dini da posluje u potpuno drugoj zemlji nego do tada. Osvr\u0107u\u0107i se na iskustva iz inflacije 2012, a zatim deflacije ’13. i ’14. Kostoski o\u010dekuje da \u0107e se u narednom periodu ritejleri suo\u010diti sa nekoliko razli\u010ditih izazova, kao \u0161to su nedostatak radne snage i zahtev kupaca za ni\u017eim cenama, \u0161to je jako te\u0161ko uskladiti. Kostoski kao osnovnu strategiju u borbi sa tim izazovima vidi optimizaciju na svim nivoima.<\/p>\n\n\n\n

Po pitanju potro\u0161a\u010dkih kretanja, iz ugla analitike odgovor je poku\u0161ao da pru\u017ei Miroslav Tasi\u0107. Osvrnuv\u0161i se na izlaganje Maje Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107, uprkos \u010dinjenici da ne mo\u017ee celo tr\u017eite da se ugleda na njihov model poslovanja, on je istakao da ukoliko ponu\u0111a\u010d (bilo trgovac ili proizvo\u0111a\u010d) uspe da na\u0111e distinktivnu prednost u odnosu na konkurenciju, da obezbedi percepciju potro\u0161a\u010da da dobija pravu vrednost za novac koji daje, on u rukama ima klju\u010d uspeha. Kao drugu bitnu stvar Tasi\u0107 napominje da je u Srbiji koli\u010dinska potro\u0161nja na nuli, \u0161to je daleko iznad bilo koje druge zemlje u regionu, a naro\u010dito u odnosu na brojke koje dolaze sa zapada Evrope. Samim tim, uz veliki rast cena obezbe\u0111en je istorijski nominalni rast, ali sada cena, koja dugo nije bila presudan faktor, dolazi u prvi plan. Upravo zbog toga je vrednost za novac ono oko \u010dega treba graditi dalju strategiju i to sa glavnim fokusom na vrednost. „Srpski potro\u0161a\u010d je prihvatio pove\u0107anje cena od prose\u010dno 19%, \u0161to je daleko ve\u0107e prihvatanje cena u odnosu na ono \u0161to vidimo u ostatku Evrope. U tom smislu razgovori izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i trgovaca sada vi\u0161e ne bi trebalo da budu puki transakcioni pregovori, ve\u0107 moraju da se fokusiraju na vrednost koju \u0107e svi u\u010desnici na tr\u017ei\u0161tu, uklju\u010duju\u0107i i potro\u0161a\u010da, ostvariti“, rekao je Tasi\u0107 i obrazlo\u017eio podacima da su cene PL-a br\u017ee rasle u odnosu na brendove, ali da su robne marke, uprkos tome, zabele\u017eile zna\u010dajan koli\u010dinski rast. Imaju\u0107i u vidu da na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu ve\u0107ina potro\u0161a\u010da trgova\u010dke brendove, po kvalitetu, smatra podjednako dobrim, ako ne i boljim u odnosu na brendove, jasno je da je upravo vrednost za novac ono \u0161to pokre\u0107e ovaj segment, isti\u010de Tasi\u0107. Tako\u0111e, prema njegovom vi\u0111enju, vrednost za novac je i osnovna karakteristika najuspe\u0161nijih inovacija u prethodnih godinu dana. „Ekonomsko okru\u017eenje koje uklju\u010duje i potro\u0161a\u010da ne mo\u017eemo da promenimo kao pojedinci, ali svi zajedno mo\u017eda i mo\u017eemo. Razgovori na relaciji proizvo\u0111a\u010d-trgovac moraju da uklju\u010duju i to kako da pomognemo potro\u0161a\u010du“, zaklju\u010dio je Tasi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

AI vs \u017eiva re\u010d<\/strong>
Druga zna\u010dajna tema na panelu bio je tehnolo\u0161ko-informacioni napredak i njegov uticaj na tr\u017ei\u0161te. Nikola Kostoski iz Gomexa uporedio je ovaj trenutak razvoja sa prvom pojavom neograni\u010dene mogu\u0107nosti skidanja muzike sa interneta. „Do\u0161lo je do inflacije tra\u017enje i \u010dovek vi\u0161e nije znao ni u \u0161ta gleda, ni \u0161ta mu treba, ni \u0161ta zaista voli“, ka\u017ee Kostoski i dodaje da je sli\u010dna situacija i sada sa strahovitim rastom ponude softverskih re\u0161enja. Kako ka\u017ee, on na nedeljnom nivou dobija ponude za personalizovano skrojena ‘revolucionarna AI re\u0161enja’ koja samo \u0161to ne ka\u017eu: „Mo\u017ee\u0161 da otpusti\u0161 sve radnike i ovo re\u0161enje \u0107e samo praviti novac za tebe“. Prema njegovom mi\u0161ljenju, ono \u0161to je u ovom trenutku najbitnije, jeste izgraditi kapacitet organizacije za uvo\u0111enje odre\u0111enih IT re\u0161enja, odnosno optimizovati procese kako bi ‘to ne\u0161to’ moglo zaista da donese novu vrednost kompaniji. Opseg u kom Kostoski vidi dobru primenu ve\u0161ta\u010dke inteligencije \u010dine optimizacija cena, akcija i asortimana, kao i interfejs za aplikacije lojalnosti, koje sada moraju da pru\u017eaju i dodatni sadr\u017eaj i vrednost, kako bi ih potro\u0161a\u010d dr\u017eao na glavnom ekranu svog pametnog ure\u0111aja.<\/p>\n\n\n\n

Maja Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107 se slo\u017eila da \u0107e AI imati veliki uticaj na programe lojalnosti, ali prema njenom mi\u0161ljenju, najbitnija stvar \u0107e i dalje ostati izvrsnost na mestu prodaje. „Mi smo se usudili da se sklonimo sa televizije, bez da smo to osetili po rezultatima, i da se opredelimo ba\u0161 za to da zadr\u017eimo bogat asortiman“, ka\u017ee Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107 i dodaje da su aktivnosti usmerene na mesto prodaje ono \u0161to pravi razliku. Ona veruje da \u0107e se kategorije kao \u0161to su pelene za bebe u budu\u0107nosti komotnije kupovati onlajn, ali i da \u0107e potro\u0161a\u010d za kupovinu ve\u0107ine proizvoda sa spiska i dalje inspiraciju, pre svega, tra\u017eiti u samoj prodavnici. Prema njenom iskustvu, srpski potro\u0161a\u010d je izuzetno radoznao, \u0161to se ogleda u tome da proizvodi koje Vero ekskluzivno ima u svom asortimanu, prilikom ulistavanja, zna\u010dajno uti\u010du na u\u010de\u0161\u0107e jakih brendova iz iste kategorije. Ona je istakla i da dolazi do mo\u017eda prevelikog oslanjanja na IT re\u0161enja koja barataju podacima koji ve\u0107 postoje i osvrnula se na zna\u010daj \u017eive re\u010di i direktne komunikacije sa kupcima. „Mi zaista dosta pri\u010damo s kupcima. De\u0161avalo se da nam kupci pri\u0111u i predlo\u017ee da uradimo ne\u0161to \u010dega se sami nismo setili i da to napravi veliki pomak“, zaklju\u010duje Kosi\u0107 Vu\u010dkovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

NIQ-ov podatak da 97% igra\u010da na FMCG tr\u017ei\u0161tu tvrdi da koristi neki vid AI-a u svojim procesima, neizostavno postavlja pitanje koje podatke koriste te ve\u0161ta\u010dke inteligencije da bi do\u0161le do odre\u0111enih zaklju\u010daka, ka\u017ee Miroslav Tasi\u0107. Prema njegovim re\u010dima, u opticaju je ogroman broj la\u017enih i iskrivljenih podataka koji ma\u0161inu mogu dovesti do pogre\u0161nih zaklju\u010daka. Sam NielsenIQ, kako ka\u017ee, ima 33 trademark AI re\u0161enja, ali se kompanija ogra\u0111uje formulacijom „AI\/Machine Learning“, jer se ne zna gde \u0107e taj AI oti\u0107i i kakvim \u0107e podacima raspolagati. „AI jeste trend, odr\u017eivost i briga o okru\u017eenju jeste trend, zdrave karakteristike proizvoda jesu trend, diskonteri i promena strukture ritejla jesu trend, ali ono \u0161to je su\u0161tina jeste da \u0107e promene u pona\u0161anju potro\u0161a\u010da zavisiti i od toga kako mi targetiramo potro\u0161a\u010de koriste\u0107i ve\u0161ta\u010dku inteligenciju“, zaklju\u010dio je Tasi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U prijatnoj atmosferi beogradskog Aero kluba, po\u010detkom decembra 2023. odr\u017ean je sve\u010dani NIQ CEO Dinner Event, povodom dvostrukog jubileja kompanije koja proslavlja vek postojanja, od \u010dega i ta\u010dno dve decenije u Srbiji. Dobrodo\u0161licu je zvanicama po\u017eelela Kosa Gruba\u010d, Inside Sales Specialist NielsenIQ Adriaticsa, nakon \u010dega je re\u010d prepustila Miroslavu Tasi\u0107u, GM-u kompanije. Prilikom osvrta na […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":32604,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,53,40],"tags":[651,141,1097],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32600"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=32600"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32600\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":32613,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/32600\/revisions\/32613"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/32604"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=32600"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=32600"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=32600"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}