{"id":31126,"date":"2023-07-14T13:14:41","date_gmt":"2023-07-14T12:14:41","guid":{"rendered":"https:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/?p=31126"},"modified":"2023-07-14T13:16:14","modified_gmt":"2023-07-14T12:16:14","slug":"poljoprivreda-buducnosti-vec-se-primenjuje-na-nasim-njivama","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/poljoprivreda-buducnosti-vec-se-primenjuje-na-nasim-njivama\/","title":{"rendered":"POLJOPRIVREDA BUDU\u0106NOSTI VE\u0106 SE PRIMENJUJE NA NA\u0160IM NJIVAMA"},"content":{"rendered":"
\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n

Autor fotografija:\u00a0Nestl\u00e9\/Bo\u0161ko Karanovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\n

Globalne prehrambene kompanije sve vi\u0161e izra\u017eavaju zabrinutost zbog negativnih uticaja intenzivne poljoprivrede na zemlji\u0161te i \u017eivotnu sredinu u celini, te zagovaraju na\u010dine da se uzgoj kultura pobolj\u0161a. Jedna od njih napravila je konkretne korake i u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

14. VII 2023 | <\/strong>Na prostranim poljima u okolini Novog Be\u010deja uskoro \u0107e se za\u017euteti suncokreti koji su proletos posejani na druga\u010diji na\u010din u odnosu na onaj koji se kod nas decenijama praktikuje. Zemlja je pro\u0161le jeseni specijalnim ma\u0161inama uzorana plitko, u trakama, tako da se ne ‘uznemirava’ i ne isu\u0161uje ve\u0107a povr\u0161ina nego \u0161to je potrebno. Po principima regenerativne poljoprivrede, u istom prohodu je izvr\u0161eno i \u0111ubrenje, a onda je ovog prole\u0107a u tako pripremljeno zemlji\u0161te posejano seme.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj novi pristup agraru mo\u017ee se opisati kao poljoprivreda budu\u0107nosti, a zapravo jeste vra\u0107anje korenima i vremenima kada se zemlja obra\u0111ivala sa ne\u0161to vi\u0161e po\u0161tovanja. Kako bi se zadovoljile rastu\u0107e potrebe za hranom, ista bi trebalo da se \u0161to \u0161ire primenjuje ve\u0107 danas, imaju\u0107i u vidu da dosada\u0161nje prakse naru\u0161avaju plodnost zemlji\u0161ta i zna\u010dajno doprinose emisiji \u0161tetnih gasova.<\/p>\n\n\n\n

Pionirski poduhvat u Srbiji<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Suncokret nije prva kultura koja se kod nas gaji na ovaj na\u010din. Prakse regenerativne poljoprivrede sprovode se vi\u0161e od dve godine u pilot projektu kompanije Nestl\u00e9, koja je najve\u0107e doma\u0107e dobavlja\u010de \u0161argarepe, per\u0161una i pa\u0161kanata pre dve i po godine uklju\u010dila u svoj globalni program koji sprovodi sa vi\u0161e od 500.000 poljoprivrednika \u0161irom sveta. Srbija je, ina\u010de, prva zemlja u regionu obuhva\u0107ena ovim programom.<\/p>\n\n\n\n

Profesor dr Dragan \u017diki\u0107<\/strong> sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu obja\u0161njava da je u pitanju pristup fokusiran na o\u010duvanje resursa bez kojih nema sigurnog snabdevanja hranom.<\/p>\n\n\n\n

„Regenerativna poljoprivreda je koncept \u010dija primena ima potencijal da re\u0161i izazove koji se pred poljoprivredu postavljaju u budu\u0107nosti. Su\u0161tina je da klimatske promene smanjuju produktivnost i da je trenutno kori\u0161\u0107enje prirodnih resursa na zabrinjavaju\u0107em nivou, dok \u0107e usled rasta globalne populacije rasti i potrebe za hranom. U isto vreme, emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te su udvostru\u010dene u poslednjih 50 godina, a prema podacima Me\u0111uvladinog panela o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (IPCC) \u010dak 24% tih gasova dolazi iz poljoprivrede. Regenerativna poljoprivreda je na\u010din da obnovimo zdravlje zemlji\u0161ta i u isto vreme smanjimo \u0161tetne emisije“, obja\u0161njava profesor \u017diki\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Jedna od metoda kojom se \u010duva zdravlje zemlji\u0161ta je i pomenuta tehnika obrade u trakama, poznatija kao strip-till<\/em>. Ista se primenjuje na njivama u vlasni\u0161tvu kompanije Raca d.o.o.<\/em> iz Kumana i kod jo\u0161 dva dobavlja\u010da suncokreta koje je Nestl\u00e9 uklju\u010dio u program, nastavljaju\u0107i svoj put ka regeneraciji srpskih oranica sa kojih dobija najkvalitetnije sastojke za svoje proizvode.<\/p>\n\n\n\n

Plitka, minimalna obrada zemlji\u0161ta pogoduje slo\u017eenoj mre\u017ei organizama i odr\u017eavanju biolo\u0161kih procesa u zemlji\u0161tu. Na taj na\u010din se posti\u017ee i o\u010duvanje vlage, smanjuju se erozija tla i gubitak vlage, a pove\u0107ava sadr\u017eaj organske materije. Takvo zemlji\u0161te na du\u017ee staze smanjuje prisustvo ugljen-dioksida u vazduhu, koji je jedan od glavnih uzro\u010dnika klimatskih promena. Pored toga, obavljanjem vi\u0161e agrarnih mera u jednom prohodu \u0161tede se vreme, gorivo i radna snaga.<\/p>\n\n\n\n

U prvoj godini o\u010dekuje se prinos od 750 tona suncokreta iz regenerativnih izvora koji \u0107e u partnerstvu sa Victoriaoil-om biti prera\u0111en u ulje \u2013 glavni sastojak Thomy<\/strong> majoneza i soseva.<\/p>\n\n\n\n

Nestl\u00e9 je do sada iz regenerativnog na\u010dina proizvodnje obezbedio 300 tona \u0161argarepe, per\u0161una i pa\u0161kanata za Za\u010din C. U povrtnjacima Geneze i Telek Paprike ovi sastojci se proizvode primenom plodoreda, manje intenzivne obrade i kori\u0161\u0107enjem isklju\u010divo organskog \u0111ubriva. Tako\u0111e se sade drvoredi kao prirodni vetrobrani koji unapre\u0111uju bujnost prirode i spre\u010davaju eroziju tla.<\/p>\n\n\n\n

Gledano iz perspektive za\u0161tite \u017eivotne sredine, regenerativna poljoprivreda mo\u017ee da donese ve\u0107u otpornost na klimatske promene. Za Nestl\u00e9 je to dugoro\u010dna inicijativa kojom te\u017ei da sastojke za svoje proizvode obezbedi postavljaju\u0107i se odgovorno prema prirodi i zemlji\u0161tu iz koga oni dolaze. Krajnji cilj je da srpski poljoprivrednici nakon programa nastave sa primenom praksi regenerativne poljoprivrede koje su neophodne za o\u010duvanje planete i prehrambenu sigurnost.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor fotografija:\u00a0Nestl\u00e9\/Bo\u0161ko Karanovi\u0107 Globalne prehrambene kompanije sve vi\u0161e izra\u017eavaju zabrinutost zbog negativnih uticaja intenzivne poljoprivrede na zemlji\u0161te i \u017eivotnu sredinu u celini, te zagovaraju na\u010dine da se uzgoj kultura pobolj\u0161a. Jedna od njih napravila je konkretne korake i u na\u0161oj zemlji. 14. VII 2023 | Na prostranim poljima u okolini Novog Be\u010deja uskoro \u0107e se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":31127,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[49,48],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31126"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=31126"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31126\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31130,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/31126\/revisions\/31130"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media\/31127"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=31126"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=31126"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=31126"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}